Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Вожд]

Боб клуб, арх. Гудовић.

 

[relja]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 28 Jan 2020 09:00 pm[/url]":2n79kt8p]Може ли да се докаже да је терен био стални или привремени ? И најзад Београд двадесетих није имао ни један једини јавни врт између Карађорђевог врта и Калемегданског да не идемо даље, није све што је било некад било лепше, али је постојао искрени труд да се Београд унапреди и изгради.

Da li je ovo dovoljan dokaz
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=504548

Prema raspoloživim podacima, tenis se institucionalno igrao na Paliću 1893. godine u okviru Sportskog društva "Ahiles", a u Beogradu je bila osnovana teniska sekcija pri Prvom srpskom velosipedskom društvu. Posle Prvog svetskog rata osnovani su u Beogradu 1919. godine Teniski klub Šumadija čiji su se tereni nalazili na Kalemgedanu na mestu današnjih Partizanovih odbojkaških terena, Teniski klub BOB, koji je imao terene na mestu današnjih Zvezdinih teniskih terena, i Beogradski tenis klub, čiji su se tereni nalazili na mestu tašmajdanskog bazena. U to doba u Beogradu su se u proleće i u jesen igrali međunarodni turniri. Teniski teren postojao je i pri Narodnoj banci kod Kovnice novca u Topčideru.

https://hockeyserbia.com/1918-1941/

Godine 1936. Beogradski teniski klub polivanjem svojih terena na Tašmajdanu, stvara ledenu ploču i pravi prvo klizalište u Beogradu. Sledeće godine pridružuje se i Bob klub Beograd koji pravi klizalište na Kalemegdanu. Na taj način klizačka sezona u našem glavnom gradu trajala je između 18 i 25 dana, a članovi BTK i BKB igrali su međusobno hokejaške egzibicije.

Godine 1938. Beogradski teniski klub polivanjem šest teniskih terena po prvi put pravi hokejašku ploču po internacionalnim dimenzijama i na njoj organizuje prve dve zvanične, javne hokejaške utakmice. Bilo je to 8. i 9. januara 1938. godine kada su gostovale i međusobno igrale dve ekipe iz Mađarske i Slovenije, a BKE iz Budimpešte dobija obe utakmice protiv Ilirije iz Ljubljane sa 8:1 i 3:1. Iste godine Hokejaški savez Kraljevine Jugoslavije postaje samostalan sa sedištem u Ljubljani.

Ko traži, naći će.
Prvih godina posle rata tenis baš nije bio popularan... mada čuo sam priču za generala Gošnjaka koji je po kratkom postupku prekomandovao nekog kapetana koji mu je u čizmama razbucao šljaku teniskog terena (doduše ne sećam se tačno da li se radilo o Beogradu...)
Košarka i odbojka su se igrali na toj šljaci, da li je bilo prekida u tenisu, ne znam, ali može se proveriti.

Дошљак » 28 Jan 2020 09:07 pm[/url]":2n79kt8p]Meни је најмање до туриста када желим да видим леђа спортским теренима у шанцу тврђаве. И то што су спортски терени ту од доба пре окупације ми искрено није никакав изговор да се исти сачувају. Мени је њихово присуство деградирајуће по естетику и аутентичност тврђаве.

Evo ti "autentični izgled tvrđave". Smtdljive, trošne šupe u šančevima. Tvrđava je bila običan garnizon, kasarna.
Ovo ti želiš?

Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 1



Da imam vremena, iskopao bih desetine sličnih fotografija.


Pomirite se - Beograđani su pretvorili tvrđavu u mesto opuštanja i razonode, za svoju dušu.
Ne za turiste i ne da bi neko preko interneta komentarisao kako mu se ne siđaju fotografije.
Naravno, trenutno ima previše saržaja, pošto se kod nas sve radi bez prave mere.

 

[Дошљак]

Нисам за шупе, али нисам ни за ове терене доста упадљивих боја подлоге ограђених жичаним оградама са оним склепаним објектима. Занимљива ми је прича за клизалиште, такав садржај би био занимљив и данас.

 

[Zuma]

Slažem se sa Došljakom. Kalemegdanska tvrđava nije mesto koje treba da posluži samo kao pogodan poslovni ili stambeni prostor za bilo koga. A pogotovo ne sme da se ograđuje i privatizuje. To nije poslovna zgrada za iznajmljivanje, niti za stvaranje profita, niti se svodi na pogodne zidove kao okvir nečije poslovne ponude sportskih aktivnosti. To je spomenik kulture i istorije. Ne biznis ili sportski centar. To što su nekada vojnici i vojske takođe delom koristili Kalemegdan na u suštini sličan način, kao svoj "poslovni prostor", tj u njihovom slučaju i kao spavaonicu, kasarnu i vežbaonicu, ipak nije dovoljan razlog da ga i mi danas koristimo tako. Ali šta bi onda bio objektivni kriterijum za razlikovanje primerene i neprimerene upotrebe?

Pa zapitajmo se šta je nama na toj tvrđavi važno u istorijskom i kulturnom smislu? Da li to je neka vojska nekada tu stanovala, ili to što je tvrđava služila onome što joj ime kaže, dakle kao TVRĐAVA, u ratu i odbrani grada. Naravno ovo drugo. Tvrđava je bila fokus nekadašnjih naselja i garant stabilnosti određenog poretka i načina života. Naravno da je manje važno gde su vojnici u miru trčali u krug da bi održali kondiciju ili prali svoje prljave gaće, da je ipak važnija osnovna namena tih zidina, rat i odbrana. Tako i nama veću vrednost predstavljaju oni ostaci koji to što se tamo nalazi zaista čini TVRĐAVOM, a manje stambenom zgradom. To su ionako obično bili krajnje rudimentarni i tipski objekti gde su tokom službe vojnici stanovali, ili tereni gde su vežbali. A još manje treba da nas interesuju moderne biznis verzije istih takvih sadržaja koje su za razliku od ovih totalno nepovezane sa tvrđavom, koje samo nekome treba da napune džepove isteravši pritom posetioce koje interesuje upravo ONA iz još jednog njenog dela. Zato teniski tereni i sportska igrališta nemaju šta da traže u rovovima jedne tvrđave, pa ma ko da ih je nekada tako koristio.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Калемегдан није само тврђава, Калемегдан је у целини једна пре свега природно- историјска целина, величанствена и посебна, једна и једина таква у свету, неупоредива. Знамо каквим богатством историјских слојева располаже једна Италија, да не идемо даље, па ипак посетиоци из једне такве ризнице, признају да тврђаву те величине и на таквом месту - немају.

Врт који је један од најстаријих европских вртова, јер једноставно, јавни вртови настају тек у 19. веку, настаје 1867. али не у тврђави него на утрини испред, која је иначе по описима изгледала ужасно. Тврђава је постепено уступала место вртним и другим садржајима, народу и туристима.

Али нису и не могу сви садржаји да буду примерени значају и догађајима које памти једно такво место. Природни и вртни садржаји су најпримеренији и најкориснији вид уређења било ког простора, а поготово данас када је јасно колике су последице занемаривања природе и здраве животне стварности. Следећи примерен садржај су музеји и изложбени простори за које има места на претек, али још увек се не користе.

У свим већим вртним целинама, пејсажним вртовима било ког већег европског града, спортски терени се смештају густо збијени у једном делу целине - нигде, сем код нас, се не разбацују по свим деловима природне целине.

Ево примера са теме Вртови и природа - примери из света:

Pogledajte prilog 1

А ево и како би требало вратити вртове у рову са класичном матрицом који су тако били уређени у време краљевине.

 

[relja]

Pa upravo u "vreme kraljevine" su u rorovima postojale barake (kao na fotogradiji koju sam postavio a ti preneo) koje su ustupale mesto sportskim terenima (isto kao na fotografiji koju sam postavio a ti preneo). Jedino je rov ispov opservatorije VGI (danas Vojnog muzeja) bio uređen sa lejama.


Ima toliko prečih stvari na tvrđavi koje zahtevaju hitnu sanaciju. Manite se isterivanja neke "autentičnosti" zarad neke izmišljene slike tvrđave kao nekog (tuđeg) srednjeevropskog zamka. Imamo jednstven slučaj koji treba tretirati na jedinstven način.


Nama je tvrđava, kada ju je vojska najzad napuštala, omogućila neke lepe stvari: tenis, košarku, svirke "zabranjene" muzike...to je deo naše urbane kulture i ne može se izbrisati. A za spomenik kulture je proglašena nakon nekoliko decenija korišćenja ovih terena.

 

[Дошљак]

Период краљевине није репрезентативан. То што су тада у рововима биле шупе не значи да су биле и у време када су ови бастиони сазидани. То што су у тврђаву по напуштању војске нагурали све и свашта (тенис, кошарку, свирке, зоо врт, паркинг, диносаурусе, кафиће, планетаријум, опсерваторију...) не значи да је то адекватно и да тако треба да буде. Можда се 30их и 50их то чинили уреду, данас је у овој мери веома деградирајуће. У Београду има бољих и приступачнијих места и за тенис и за кошарку, и за диносаурусе... Тврђава се мењала вековима, највише по намени, нека се мења и даље али на боље.

 

[relja]

Naravno da su bile vojne šupe i u vreme Austrijanaca i u vreme Turaka, u miru, a u ratu su tu bile prepreke i zamke za napadače.
Šta drugo može da bude u tvrđavi/garnizonu? Ne očekuješ parkove sa damama koje šetaju i mašu lepezama? Ovo je bio čisto vojni objekat.

 

[Дошљак]

Ок, шупа нема више, али да ли треба да имамо оне објекте ту данас? И да ли треба тај простор да буде испреграђиван? Да ли је потребно онолико терена?

 

[relja]

Možda ti misliš da ne trebaju, možda ih ti ne koristiš ne i tebi se ne dopadaju, ali - drugi ih koriste, i to još malo pa se koriste već 100 godina, zar ne?

 

[Drakche]

Slazem se sa dosljakom i glasom prirode. Mislim da je bitnije kako ce se Kalemegdan oblikovati u buducnosti.
Ja sam za sto vise vrtova i vodenih povrsina, delovi tvrdjave treba da se "uokvire", da bi dosli do sto boljeg izrazaja, a mnogo toga moze da se desava u "mikro" ambijentima, pa i moderne konstrukcije.
I, naravno, ne zanemarivati arheoloska istrazivanja, to jos uvek moze dosta toga da promeni u percepciji nekih lokacija.

 

[MC_]

Mene ne bi iznenadilo ako se uskoro pojavi interes investitora za stambenu gradnju na Kalemegdanu.

 

[relja]

Pa već postoji ideja o "Despotovom gradu"... sigurno nisu mislili da grade šuplje kulise.

 

[Дошљак]

Терени на Калемегдану, или прецизније у шанцу око Београдске тврђаве би били еквивалент теренима између Старог и Новог двора, поред Храма, испред скупштине.

 

[relja]

Nije tačno. To je samo tvoje viđenje.
A ustalom, i u Pionirskom parku, pored Skupštine i kod Hrama imamo dečija igrališta

 

[relja]

Još malo "autentične estetike tvrđave" pre nego što su je Beograđani "oskrnavili" sportskim terenima i ostalim "nesitorijskim sadržajima"



Biće još, samo da nađem vremena

 

[Дошљак]

relja » Сре Јан 29, 2020 11:52 am[/url]":ybp3k7qb]Nije tačno. To je samo tvoje viđenje.
A ustalom, i u Pionirskom parku, pored Skupštine i kod Hrama imamo dečija igrališta

Meни не би сметала отворена дечија игралишта у каналу, али заграђени простор, у суштини приватизован ми искрено смета. Да нема ограда и да нису дречаво обојена, кошаркашка игралишта би ми била прихватљива. А дино парк је посебна врста узурпације јавног простора.

 

[relja]

Ako ti se igra basket, mislim da uvek može da se nađe rešenje. Ako ti "smeta onako"... šta da ti kažem... istrpi.

 

[Дошљак]

Meни не смета, али пошто се ова тема бави тврђавом чисто да продискутујемо о тим теренима. А за играње има брдо терена по граду

 

[relja]

Pitam se, a zbog koga i zbog čega ima toliko terena po Begradu, širom ove zemlje, po brdovitom Balkanu... ?

 

[MC_]

U bedemo iznad postavke tenkova i topova nalazi se uzidan red kamenih kugli, precnika oko 30cm.
To su verovatno topovaks zrna iz ranog perioda ratiljerije, ali mozda je i nesto drugo.
Zna li neko nesto vise od tome?

 

[relja]

Jel može neka fotografija tih kugli? Da li misliš na belo kamenje u bedemima iznad lučnih drvenih vrata kazamata kod Vojnog muzeja? Mislim da u ti neko vreme bili otvori za dimjake peći...
Imaj u vidu da kada je tvrđava pod Austrijacima dobila današnji izgled, artiljerija već uveliko koristila metalne kugle kao municiju. Te kamene kugle bi bile vredni eksponati.
Mada, ko će ga znati... i oni srenjevekovni topovi koji su danas ta tvrđavi su u u Dubrovniku bili korišćeni kao bitve za vezivanje brodova, pre nego što ih je Beograd kupio....

 

[MC_]

ne to, radi se bas o kuglama koje su uzidane u bedem levo i desno od mosta, tamo gde su izlozeni tenkovi i topovi.
Fotografisacu kad sled. put odem tamo.
Pored turskog kupatila, u Donjem gradu se takodje nalazilo par kamenih kugli, ali veceg precnika.
Evo ih na jednoj slici manje rezolucije

 

[relja]

Čisto laički, pretpostavljam, možda i grešim, ali obzirom kako su "kugle" uzidane u paralelnim redovima, ali na različim delovima bedema na različitim rastojanjima, da se radi o bivšim osloncima (naknadno obrađenim na oblik kugle), ili bivšim rupama od oslonaca (zatvorenim ovim kuglama), za nekadašnje objekte u šancu, ili za skele.. ali me neodoljivo podseća na oslonce za grede.



Ima ovde stručnih ljudi koji će znati da objasne.

 

[relja]

Evo još jednog detalja u prilog veze ovih "kugli" na bedemu i baraka u šancu.
Ne tvrdim, ali deluje da različiti položaji današnjih "kugli" na bedemu odgovaraju položajima i gabaritima ovih nekoliko baraka u šancu.