Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=689070#p689070:3b0mk6zc je napisao(la):
Arahne » Нед Дец 15, 2019 1:26 pm[/url]":3b0mk6zc]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=688742#p688742:3b0mk6zc je napisao(la):
dex libris » 14 Dec 2019 01:35 pm[/url]":3b0mk6zc]Na žalost, ništa nije realno što bi stanje na tvrđavi pomerilo u pozitivnom smeru ali zato jeste realna pasarela, žičara, projekat za Despot city, kafanicu u parku i štošta još... Celog života gledam kako je stanje na tvrđavi sve gore i gore, uz mali pomak pre 10-ak godina... Svi prolazi kroz zidine, raveline i bastione, kuda se nekad normalno prolazilo danas su zatvoreni i puni đubreta. koga ima svuda... i nikoga nije briga...

@Arahne, šta pričaju ljudi po institucijama? Zašto je zauzet ovakav kurs da institucije ćute i ne predlažu nikakav dugoročan program rekonstrukcije tvrđave? Zašto su arheološki radovi tako mizernog tempa?
Koliko ja znam od 2009 nema sredstava za projekte rekonstrukcije na tvrđavi.
Arheološka iskopavanja ne treba raditi sa malim sredstvima. A naročito ih ne treba raditi da bi se iskopavalo. Od početka istraživanja tvrđave su sredstva svake godine bila mala, stoga nije ni bilo otkrivanja većih površina. Ukoliko uzmemo npr. prostor oko malog barutnog magacina gde se nalaze ostaci čitavog niza rimskih građevina i mitreum (svetilište posvećeno Bogu Mitri) za primer, imamo problem sa prezentacijom. Naime kada bi se hipotetički išlo na dodatna istraživanja tog prostora (istraživanja su bila između 1963 i 70 godine) sa idejom prezentacije, moralo bi se prvo osmisliti kako zaštiti rimske strukture od plavljenja. Kote rimskih podova su u nivou plavljenja. Sanacija takve situacije zahteva velika ulaganja na koja za sada ne možemo da računamo. Na Gornjem gradu ima prostora gde bi se mogla raditi velika istraživanja, ali bi to podrazumevalo blokiranje velikih površina za posetioce, a vlasti nisu naklonjene tome. Na Kalemegdanu treba uraditi prvo geofizička snimanja za koja isto tako nadležne institucije nisu sklone da daju novac.
Postoji i jedan veoma realan problem u ovim trenucima, pored visokih izdataka za dnevnice radnika koji konkretno kopaju zajedno sa arheolozima, radnika koji rade ručni iskop u Beogradu nema.
Da sumiram, u ovim trenucima, kada ne postoje ni sistem ni svest o finansiranju, treba osstaviti ono što je pod zemljom netaknuto, a raditi samo ono što je ugroženo. Kako će toga biti dovoljno u naredne dve godine. Verovatno će se raditi samo te stvari.
Uskoro bi trebalo da bude urađen digitalni model terena visoke rezolucije Tvrđave i Kalemegdana i nakon njega treba ići na 3d model trenutne situacije, radi podvlačenja crte trenutnog stanja.....

Hvala ti na odgovoru, Arahne :kk: … Naravno, posle ovakvog odgovora bih imao na desetine novih pitanja da ti postavim...
 
S druge strane, jos uvek se finasiraju istrazivanja u "Viminaciumu". Ne kazem da ne treba, bio sam letos, i oni krpe kraj s krajem, ali su arheolozi tamo vrlo konstantni u svojoj ludackoj nameri da otkopaju citav grad. Mozda nije isti slucaj, ali hocu reci da mi fali vise entuzijazma i samoinitijativnosti kada je rec o Kalemegdanu.

Sta je sa stranim donacijama? Ako su "Evropa Nosta" i "Institut Evropske investicione banke uz podršku Evropske komisije" toliko zabrinuti zbog ugrozenosti Kalemegdana, onda neka to bude povod da se izvuku neka finasijska sredstva od internacionalnih i evropskih fondacija, a ne da se ceka na budzet. Da smo EU, to bi islo lakse, ali avaj...

Moze se poceti na nekim manje komplikovanim lokacijama, kao sto su kalemegdanski park i gornji grad, ako je priobalje toliko nezgodno iz svih navedenih razloga. Istrazivanja na terenu bi mogla biti fokusirana na "mikro" lokacijama, koje su lakse za odrzavanje i prezentaciju. Ne vidim kako bi to "blokiralo povrsine posetiocima", to je samo njihov glupi izgovor.

Mene interesuje kako se rade geofizicka istrazivanja danas? 1960te su davno proslo vreme, a sada postoje razni uredjaji koji otkrivaju strukturu zemljista u slojevima do 'neznamkoliko' desetina metara ispod zemlje, i to krajnje precizno.
 
У потупности је друга ситуација када се прича о Виминацијуму и свим другим археолошким истраживањима у Србији. Виминацијум се финансира у оквиру програма заштитних ископавања која су веома великог обима стога што их финансира ЕПС. Виминацијум лежи најбуквалније на угљу. Око локалитета се копа угаљ који производи струју у ТЕ Костоалц. За струју је задужен ЕПС. Са друге стране сва средства која се генеришу од посета иду директно у истраживачки пројекат. Виминацијум је један веома успешан модел који је добио замајац почетним улагањима која нису била мала. Сада је самоодржив. Поента је да је у правом тренутку један човек преузео на себе остваривање оваквог концепта који није без мана, али је дао конкретне резултате. Нажалост из разноразних разлога такав модел не може да се примени на просторима као што су Београд, Сремска Митровица, Ниш.
Чисто за фактографију, на Виминацијуму се не крпи крај са крајем и не копају град него на заштитним ископавањима копају некрополе (гробља) и околна насеља (око града и логора) и на систематским истраживањима се копа северозападни део легијског логора 7. Клаудијеве.
Укратко о финансирањима из страних извора. То је прича за себе. Прво археолошка ископавања нико не жели да финансира, тако да сви археолози у свету имају реалан проблем. Сви фондови код којих може да се аплицира у ствари воле да финансирају презентацију, али не и сам објекат презентације који би требало да буде прво ископан, потом анализиран, а тек онда презентован. Због тога у модерном свету имамо процес брзања у доношењу закључака и прављење грешака приликом недовољно проучених објеката презентације.
Улога Европа Ностре је .....па, искрено не желим о улози Европа Ностре, Унеска итд.
Веруј ми да је веома лоша ситуација у појединачним случајевима и у ЕУ. Један од примера је Будимпешта где се десио скандал због којег је угрожена номинација Лимеса (римске границе на Дунаву) за листу светске баштине.
Силом прилика сам веома добро упознат са другим начинима финансирања из иностранства, али су она непримењива на простор као што су БТ и Калемегдан. Најпре стога што су то мање своте новца које улаже страни партнер. За истраживања са санацијом и евентуалном конзервацијом и презентацијом на БТ би требало издвајати неколико десетина милиона динара годишње, сваке године у неком дужем временском периоду да би се постигли квалитетни помаци. А то је опоет повезано са општим ставом шта оставити као презентовано на локалитету који има структуре различитих праваца простирања на разлчитим висинама. Примери су СЗ капија горњег града, и у новије време Чесма Мехмед паше, где римски бедем стоји, али никоме ту није јасно чему он служи и нико нема јасну слику неког дела целине. Презентација вишеслојних локалитета је најтежи аспект рада на споменичком наслеђу.
О Калемегдану и Горњем граду укратко. На Калемегдану има простора да се уради георадар. То је коштало нпр. 4 милиона. Одбијено је финансирање 2007 или 2008, заборавио сам. Нема пара.
На делу Горњег града је урађен радар 2006. међутим он захтева равну површину која је на ГГ испресецана растињем, остацима зграда из 18. века и инсталацијама.
Код геофизичких метода има проблема са шумовима које стварају модерне инсталације, при чему набоље резултате даје георадар (најјаснију слику), али и он има проблеме са инсталацијама и са шутом који прекрива површину Горњег града. Без ископавања широких површина нема реалних искорака у прибављању квалитетних података на том простору.
 
Od 2007. ili 2008. je prošlo 11 godina. To je mnogo u oblasti razvoja elektronskih uređaja, pa bi sada cene usluge snimanja georadarom mogle da budu bitno manje. Ko je finansirao snimanje Stambol kapije i ko ga je izveo? To je bilo prošle godine. Koliko je to koštalo i kakvi su rezultati? I usput, kada će da se pojavi izveštaj arheoloških istraživanja na Trgu Republike?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=689798#p689798:2n99h2v6 je napisao(la):
Zuma » Uto Dec 17, 2019 12:21 pm[/url]":2n99h2v6]Od 2007. ili 2008. je prošlo 11 godina. To je mnogo u oblasti razvoja elektronskih uređaja, pa bi sada cene usluge snimanja georadarom mogle da budu bitno manje. Ko je finansirao snimanje Stambol kapije i ko ga je izveo? To je bilo prošle godine. Koliko je to koštalo i kakvi su rezultati? I usput, kada će da se pojavi izveštaj arheoloških istraživanja na Trgu Republike?

MIslim da se izvestaj nikada nece pojaviti. I to je bila lepa prilika da neko zaradi na nama budalama.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=689659#p689659:28lj25l4 je napisao(la):
Arahne » Уто Дец 17, 2019 12:52 am[/url]":28lj25l4]Pa ti pitaj :D>
Hoću, hvala ti na dobroj volji! :D
 
Sad sam na brzinu pogledao na Alibabi. Ne znam da li su ovi modeli uopšte odgovarajući i za arheološka istraživanja, ali za četri puta manje od 4 miliona dinara može i da se kupi, a ne iznajmi ground penetrating radar ili plati usluga snimanja. Cene su u opsegu od 1000 do 12000 dolara. Ne tvrdim da su ovi modeli uopšte relevantni u našem slučaju, ali mi se čini da snimanje Kalemegdana u 2019. godini ipak više ne bi trebalo da bude skupo, čak i u našim uslovima.

https://www.alibaba.com/showroom/ground ... radar.html
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=689798#p689798:qpvy8ukd je napisao(la):
Zuma » 17 Dec 2019 12:21 pm[/url]":qpvy8ukd]Od 2007. ili 2008. je prošlo 11 godina. To je mnogo u oblasti razvoja elektronskih uređaja, pa bi sada cene usluge snimanja georadarom mogle da budu bitno manje. Ko je finansirao snimanje Stambol kapije i ko ga je izveo? To je bilo prošle godine. Koliko je to koštalo i kakvi su rezultati? I usput, kada će da se pojavi izveštaj arheoloških istraživanja na Trgu Republike?
Geofizika - To što sam ja naveo ne znači da ga neće biti u narednom periodu. Možda budu opredeljene sredstva. Prostor Kalemegdana je nezgodan zbog rastinja pa georadar mora ručno da se vuče po zemlji. Stoga će tih 13 Ha (ako se dobro sećam predviđene površine) biti rađeno u nekom dužem periodu. Mesec, dva. I to utiće na cenu. A ne može bilo ko ko pseduje radar da radi taj posao. Mora da bude neko ko ima iskustva u procesuiranju/filtriranju poddataka. Koliko sam ja upućen ove firme koje imaju radare i rade mahom poslove za naftne kompanije/izgradnju infrastrukture nisu vične za arheološke ostatke. A mislim (nisam siguran) da su njihove ponude još i veće.
Na trgu nije bilo geofizičkih snimanja. Snimanje totalnom stanicom je obavio ZZSKGB. Na trgu nije bilo arheoloških iskopavanja. To je bila zaštitna intervencija tokom rekontrukcije trga. Nemam predstavu o tome koliko je koštalo. To znaju grad Beograd i ZZSKGB.
Rezultati će verovatno biti publikovani u Nasleđu, pretpostavljam. Ne znam pouzdano.
 
Priča iz života.
Oko 2010. godine je ministarstvo nauke obezbedilo kredit za nabavku opreme za razne institucije. Jedan od uređaja koji je koštao 6000 evra i koji je bio opredeljen za više projekata nikada nije bio nabavljen stoga što nisu umeli da obave proces nabavke. Količina s..... povezana sa nabavkom opreme je tolika da ne mogu ni da objasnim kako to sve izgleda i kad dobiješ deo para da bi realizovao ono što je najjeftinije, a pri tome i najbolje uzimajući u obzir ulaganja.
Inače niste se dobro informisali cene modernih georadara sa različtitim antenama koje daju signale u rezoluciji koja je potrebna za arhološka istraživanja su znatno veće.
Evo i ja lično da uzmem da kupim georadar i da na to dodam softver za procesuiranje podataka lično bih smatrao neozbiljnim postupkom, zato što postoje ljudi koji su obrazovani za to. Svaštarenje nije dobra odlika ljudi sa naših prostora.
Geofizička snimanja su ozbiljan metod koji bi trebalo da rade obrazovani i iskusni. Analogija su takozvani arheolozi amateri koji razrovaše pola Srbije.
 
Ja sam citirao informaciju iz članka u Novostima. Znači razlika između ovih i profi uređaja je u rezoluciji potrebnoj za arheologiju, a cenu snimanja poveća i velika površina i ekspertiza potrebna za tumačenje slike?

Stambol kapiju traži georadar?

Delove bedema pronađene prilikom obnove Trga republike ispitivaće i stručnjaci zavoda za zaštitu spomenika. Starost građevine utvrđivaće možda ceo mesec

Nalazište je ograđeno i obezbeđeno, a, kako nezvanično saznajemo, na gradilištu su u toku snimanja georadarom, kako bi se istražio i ispitao prostor. Ostaci bi tek trebalo da budu otkopani.
- Napraviće se široki iskop, deset puta deset metara, pa će tek onda na teren izaći arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika. Oni će se baviti sitnim čišćenjem, kako bi tačno utvrdili o kakvoj građevini je reč, da li datira iz rimskog doba ili srednjeg veka. Taj posao može da traje nekoliko dana, ali i čitav mesec - saznaju "Novosti" nezvanično od stručnjaka.

https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74 ... i-georadar
 
Razumem. Jedino što mogu da kažem je 99% informacija koje stručnjaci daju novinarima dobiju veoma čudan finalni izgled u publikovanom izdanju. Moguće je da je neko rekao novinarima da će biti izvedena geofizika, mada čisto sumnjam da je to neko od konkretnih stručnjaka. Koliko ja znam ZZSKGB nije imao mogućnosti da izvede prava istraživanja. Tako da su neke fotke koje su objavljivane na beobuild-u (mislim konkretno na Vaše fotke rimskih kanala ispred pozorišta) zlata vredne. I na njima Vam neizmerno hvala.
 
Заиста, једно сведочанство о препознавању, стању и односу према нашим вредностима и историјској баштини.

И још нешто, тих фотографија не би било да их није направио очигледно један археолог - аматер !
 
Postaće arheolog amater kad bude krenuo da čačka po zemlji. Za sada je ljubitelj baštine.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=689888#p689888:1tby8gjs je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » 17 Dec 2019 02:39 pm[/url]":1tby8gjs]Заиста, једно сведочанство о препознавању, стању и односу према нашим вредностима и историјској баштини.

И још нешто, тих фотографија не би било да их није направио очигледно један археолог - аматер !
Na svu sreću na trgu Republike nije bilo katastrofalnih razaranja. Manje više sve ostaje i dalje pod zemljom. Propuštena je prilika da se urade detaljna istraživanja celog prostora i ona ostaju za buduća vremena, što je možda i bolje.
 
Sem što su svi verovali da se arheološka istraživanja rade, a sada veruju da su urađena. Pa se po novinama i u raznim izjavama pričalo o "detaljnim istraživanjima", pa o pronađenim Rimskim grobovima, pa o opravdanom i velikom kašnjenju radova zbog detaljnih arheoloških istraživanja. Jedino sam se ja ovde bunio što je propuštena tako dobra prilika da se istraži i ostatak Trga Republike, stanje bedema i šančeva oko kapije, kad je već Trg kompletno otkiriven, a radovi zaustavljeni. Sve dok u neko doba nisam shvatio i počeo da pišem da se ustvari NE istražuje kako treba ni sama kapija, a kamoli prostor oko nje. I tako to kod nas ide. Javnost je i dalje ubeđena kako je to bio savesno i dobro odrađen posao, na kraju završen sa dostojnim "obeležavanjem" kao rezultat ozbiljnog razmatranja i konačne odluke neke anonimne, ali zato veoma mnogobrojne komisije. A posle toga, iako su u pitanju bedem, šanac i najvažnija gradska kapija koje su dugo vremena bitno uticale na razvoj grada, od arheologa još uvek ni jedna jedina reč. Makar da neko ko je radio na kapiji da JEDAN intervju sa nekom rekapitulacijom. Ali ništa.
 
Неко ко се бави археолошким налазиштем месецима и прави форографије за које видимо да су постале драгоцене, а не ради за плату, може да буде само аматер, али и сваки археолог када није на платном списку може да буде - једино то. И форум праве свакодневно већином урбанисти, архитекте и други стручњаци - аматери, па то не смета и по неком запосленом стручњаку, истина ретко, да пише. Аматер није нестручњак, дилетант, него неко ко не ради за плату, него из љубави, али то не искључује његову стручност.

Ако нема радника, што се не позивају управо такви, археолози аматери да припомогну. Ако нема новца сада, а када ће бити ? Ако толико туриста појма нема да је Београд био римски град, испушта се прилика да се приказивањем налаза који су врло убедљиви и упечатљиви, што ни наши људи не знају, шири у свету сазнање о богатим слојевима наше прошлости.

А туризам Београда је у успону, с разлогом, али на жалост уместо да се потрудимо да нам град изгледа још боље и покаже још више својих вредности, изледа као да нам то није потребно, јер ето туриста све више, па не морамо ни да се трудимо...

Што можеш данас не остављај за сутра, а приче из неславне прошлости о тзв. светлој будућности, боље да оставимо у тој прошлости !
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=TtMCS-Pbdpw[/youtube]
Beograd 1919. Istočna i zapadna strana Kalemegdana

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=FUFjK-xg6OY[/youtube]
Beograd 1919. Kalemegdan
 
Конзерваторско-рестаураторски радови на Београдској тврђави

Јавно предузеће „Београдска тврђава” наставиће обимне конзерваторско-рестаураторске радове на простору Београдске тврђаве у циљу очувања културног добра и безбедности посетилаца. У наредном периоду изводиће се радови на обнови југоисточног бедема и комплекса Сахат и Барокне капије.

db0b7af977a1232460bfec67d4c966ef_8758266164.jpg


Комплекс Сахат и Барокне капије представља једну од великих атракцијa, због чега ће Јавно предузеће „Београдска тврђава” у потпуности средити овај комплекс.

Барокна капија је до 1987. године била зазидана и ван функције, када је ревитализацијом формирана Галерија Београдске тврђаве. Последњa рестаурација овог комплекса рађена је 2003. године, када је утврђено комплексно стање и неопходност додатних радова. Тада је подигнута привремена надстрешница, која се на овом простору налази већ 16 година, због чега је дошло до убрзаног пропадања унутар самих капија, поготову у Галерији Београдске тврђаве, која је данас затворена за посетиоце.

Комплекс Сахат и Барокне капије са Сахат-кулом инкорпориран у средњовековни бедем представља јединствени склоп унутар Београдске тврђаве, који се издваја различитошћу архитектуре, техника зидања и техничких решења.

Враћањем у функцију простора у ком се некада налазила Галерија Београдске тврђаве и ревитализацијом нових простора, посетиоцима ће бити доступан још један објекат, као и нови садржаји који ће се у њему реализовати. У плану је отварање визиторског центра у овом простору, који би био намењен организовању различитих програма.

Овим веома обимним и значајним радовима чува се споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију и уједно доприноси његовој презентацији и популаризацији.

Извођачи радова су КОТО д.о.о. и Термомонт д.о.о.

Izvor: Grad Beograd
 
Лепо, али ништа док не обнове Деспотов дворац.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=692523#p692523:3j0d06mh je napisao(la):
DraganSt » Sre Dec 25, 2019 6:44 pm[/url]":3j0d06mh]Лепо, али ништа док не обнове Деспотов дворац.

:lol: Ne mogu ni obican zid da zakrpe 16 godina, a ne da obnove nesto :lol:
 
Ne znam da li postoji neka dokumnatcija kako je zamak izgledao, nisam na internetu mogao da nadjem na osnovu cega je uradjena ona maketa, koliko je verna reprodukcija. Nije da para nema, kada je mogao da se nadje novac za Golubac, Ram, Lazarev grad u Krusevcu i Uzicki grad, mogao bi i za ovo, nego nikog ne interesuje.
 
Kako nema dokumentacije za obnovu Despotovog dvorca tj. zamka . Cak su u Parizu vec napravili kopiju na osnovu snimaka koje im je doneo Luj XIV kada je putovao Evropom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=692377#p692377:2a8vubjb je napisao(la):
Homer Jay » Сре Дец 25, 2019 1:52 pm[/url]":2a8vubjb]
Конзерваторско-рестаураторски радови на Београдској тврђави

Јавно предузеће „Београдска тврђава” наставиће обимне конзерваторско-рестаураторске радове на простору Београдске тврђаве у циљу очувања културног добра и безбедности посетилаца. У наредном периоду изводиће се радови на обнови југоисточног бедема и комплекса Сахат и Барокне капије.

db0b7af977a1232460bfec67d4c966ef_8758266164.jpg


Комплекс Сахат и Барокне капије са Сахат-кулом инкорпориран у средњовековни бедем представља јединствени склоп унутар Београдске тврђаве, који се издваја различитошћу архитектуре, техника зидања и техничких решења.

Враћањем у функцију простора у ком се некада налазила Галерија Београдске тврђаве и ревитализацијом нових простора, посетиоцима ће бити доступан још један објекат, као и нови садржаји који ће се у њему реализовати. У плану је отварање визиторског центра у овом простору, који би био намењен организовању различитих програма.

Овим веома обимним и значајним радовима чува се споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију и уједно доприноси његовој презентацији и популаризацији.

Извођачи радова су КОТО д.о.о. и Термомонт д.о.о.

Izvor: Grad Beograd

Pretpostavljam da bi to značilo realizaciju ovog projekta arhitekte Brane Mitrovića..

http://www.mitarh.rs/index.php?p=project&project_id=71
 
Vrh