Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Arnorian]

Ja sam dok sam bio mali zamalo se udavio u americi na nekom jezeru

Био си као мали у Америци!? Значи ти си sleeper agent? Као Анђа у Salt-у?

 

[Bulevarac]

Nesto mi se jedu sada jagode sa slagom, pa razmisljam na tu temu :lol:
Mi kao neka zemlja koja ima kvalitetnu hranu, cesto ukusniju nego uvoznu, mozda bi mogli da imamo neki fazon da na Kalisu imamo uvek tako nesto u menijima svih kafica. zamisljam da svaki kafic mora da ima u ponudi jagode sa slagom kada im je sezona, takodje kompot od kajsija ili nesto slicno, pa onda maline a kasnije lubenice i grozdje. Bas bi mi bilo super da na kalisu mozete svuda da sednete i pojedete nesto tako, po pristupacnoj ceni. Mislim da bi se stranci odusevili, pogotovo sto dosta starijih ljudi dolazi kruzerima, koji obidju samo Kalis i uglavnom im bude super. Hrana se dugo pamti, i meni danas posle 20 godina od nekih putovanja, hrana ostaje i dalje kao jedan od najlepsih utisaka sa pojedinih destinacija.

 

[Drakche]

Meni to sa vodom nije nesto wow, nekako mi izgleda skroz klasicno voda oko zamka. Onaj parking kod Zoo vrta je na dosta visoj lokaciji, pa ne znam kako bi voda tamo stajala. Kostalo bi puno da se obezbedi, da voda ne vlazi temelje cini mi se. Kolicina komaraca bi se povecala, a znajuci nas , i voda bi bila puna kesa i ostalih gluposti. Ne bi me cudilo i da pocne da smrdi. Jedino da se napuni nekom hemijom da se ne sakupljaju komarci, zabokrecina, itd. I dalje smatram da delovi, kao sto su parking, kosarkaski tereni, teniski mogu pametnije da se iskoriste.
Kada sipate vodu, tu vise nema setnje, samo pogledi odozgore, koji mogu da budu lepi, ali mislim da bi bilo lepse da imamo neke mini sajmove, izlozbe,turnire,humanitarne i turisticke manifestacije, ili sredjene travnate povrsine, za setnjju i uzivanje na tom mestu.
Cak mi se i baste montaznih kafica koje se uvece skupe, cini kao bolje resenje za to mesto.

Voda je apsolutno wow!
Bilo koji projekat kosta pa kosta, sto nije razlog da se ne ostvari, jos manje da se ne diskutuje i ne masta o tome,
a cini mi se da, finansijski gledano, to ne bi bio neki nemoguc poduhvat, stavise uopste.
Kostalo bi naknadno odrzavanje i ciscenje sto bi bilo samo dodatni deo vec postojece sluzbe koja to radi na kalishu.

E sad, komarci i zabokrecina... well, kao sto je receno, kanal bi imao svoj sistem za preciscavanje,ne znam kako to resavaju u drugim parkovima sveta gde ima kanala i jezera , prirodnih ili vestackih... mislim, vode ima svuda oko grada, u ovom kanalu bi jos ponajmanje bilo, ako uopste...
Voda ne bi ulazila u temelje zidina ako bi se 'sazidalo' korito koje ne propusta, to vec treba pitati nekog eksperta, ja kao laik mislim da do neke katasrofe ne bi nikad doslo ako se valjano napravi.

Sto se ovog zadnjeg tice, koliko ja znam, vecina obicnih setatca tako i tako nema prilaz ovim delovima gde su sportski tereni, niti se zavlace ispod mostova. Izgradnja sistema kanala bi mogla cak i to da im pruzi ako se np. napravi staza gde bi setaci imali priliku da sidju dole i prolaze kraj vode te bi tako imali pravi pristup mestima gde to nije bilo moguce ili je prosto manje interesantno prolaziti.
Kalemegdan je dovoljno veliki da smesti vise sajmova i manifestacija odjednom, a travnatih povrsina za leskarenje i sestnju takodje ima dosta, a vala i kafica.
Na kraju krajeva manifestacije se mogu odrzavati i na vodi i u njoj...
Samo da je bez sportskih terena i basta montaznih kafica, ima dovoljno drugih atraktivnih ambijenata i za to :kafa:

 

[stf]

Вода је одличан предлог, јер фали Калемегдану, али не треба претеривати. Односно, не треба је форсирати у толикој количини.
Можда само један улаз, нпр. онај код терена за баскет да се "поплави", а за остатак шанца смислити неке друге догађаје и намене.

 

[vucko]

Da,umereno,recimo tereni za basket i sanac kod pobednika gde je onaj mostic ka rimskom bunaru

 

[Glas prirode]

Sanci na Beogradskoj tvrdjavi nisu nikada imali vodu, to su takozvani suvi kanali, ali, ali... Na tvrdjavi nikad nisu postojali ni kosarkaski ni teniski tereni, pa ipak nasim strucnjacima i cuvarima autenticnosti, izgleda ne smetaju.

Voda u kanalima, a mislim da su za to najpogodniji oni oko bastiona, u kojima su teniski i kosarkaski tereni, voda sa labudovima i patkama i lepe ograde od stilizovanog gvozdja, ucinili bi Kalemegdan nezaboravnim mestom, mada je i sada izuzetan.

 

[boca-ica]

Sve to je naj lakše i naj adekvatnije uraditi sa Vodenom kapijom koliko se sećam (stari planovi) ona zadire dubokou a to joj je i bila namena -voda
a ista bi i napravila turističku vezu : Pristanište - Pobednik itd. a pritom zbog takvog sadržaja privlačila posetioce koj su inače retki
baš na toj Vodenoj kapiji

 

[Drakche]

Zelene povrsine ostaju dominantne u svakom slucaju.

Suvi kanali oko tvrdjave vec postoje, i nije im jasna namena, niti pristup, na nekim mestima izgleda "divlje", ako ne malo dosadno.

 

[boca-ica]

Izgleda da se nikom ne dopada ,, vodenizacija,, Vodene kapije... (ona je upravo iza Beton hale,,)
šteta.... odatle treba da ide pristup ka Pobedniku... bice to vrlo atraktivan prostor

 

[Bulevarac]

LIKOVNO | PONEDELJAK 18.04.2011
Meštrović na Kalemegdanu
IZVOR: TANJUG
Skulptura "Anđeo smrti" vajara Ivana Meštrovića biće 19. aprila postavljena ispred Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić", na Malom Kalemegdanu, u sklopu manifestacije "Dani Beograda", najavio je Narodni muzej.

Dekorativna figura, deo fonda Narodnog muzeja u Beogradu, nastala je pred veliku Međunarodnu izložbu u Rimu 1911. godine.

Srbija je tom prilikom, prema nacrtima Petra Bajalovića, a uz intervencije vajara Meštrovića i Tome Rosandića, u parku vile Đulija, podigla nacionalni paviljon u kome su bila izložena dela najznačajnijih umetnika sa ovih prostora.

Meštrovićeva ideja bila je da skluptura "Anđeo smrti" stoji kao pilon ispred paviljona.

Na izložbi u Rimu, izmedju ostalog, bile su izložene i Meštrovićeve skulpture, zamišljene kao deo arhitektonsko-vajarske celine "Vidovdanski hram", do čije realizacije nikada nije došlo. Veliki deo njegovih skulptura iz ovog ciklusa danas se čuva u Narodnom muzeju.

Zahvaljujući saradnji Narodnog muzeja u Beogradu i Galerije Jovan Popović u Opovu, 1971. godine je realizovana izložba Meštrovićevih dela.

U Galeriji i Parku skulptura ispred galerije bile su izložene Meštrovićeve skulpture, koje su kasnije izlagane i na drugim mestima, dok je bronzana, gotovo četiri metra visoka skulptura "Andjeo smrti" nastavila da krasi Park skulptura.

U novom okruženju i kontekstu, Meštrovićevo delo biće sagledano na nov način, smatraju u Narodnom muzeju.

info sa - http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2011&mm=04&dd=18&nav_id=506941

 

[Homer Jay]

Evo ga na Kelemgdanu:

Уторак, 19. април 2011.

Мештровићева скулптура „Анђео смрти” на Калемегдану

На Малом Калемегдану, испод Павиљона „Цвијета Зузорић”, данас је откривена бронзана скулптура „Анђео смрти”, рад вајара Ивана Мештровића из збирке Народног музеја.

Овом чину присуствовале су у име ЈП „Београдска тврђава” директорка Ивана Лучић Тодосић, а у име Народног музеја у Београду Татјана Цвјетићанин, јер то је заједнички пројект ове две културне институције.

– Ово импресивно дело настало је пред велику Међународну изложбу у Риму 1911. године на којој је Србија, уз интервенције вајара Мештровића и Росандића, у парку виле „Ђулија” подигла национални павиљон у коме су била изложена дела најзначајнијих уметника са наших простора, објаснила је др Цвејтићанин.

Према њеном мишљењу, у новом окружењу Мештровићево дело, које је и рађено да буде у природи а не затворено у музеју, биће сагледано на нов начин.

– Окружено другим монументалним споменицима и чинећи део једне изузетне амбијенталне целине, ово значајно уметничко дело биће изнова откривено, сагледано и интерпретирано, истакла је она.

Izvor Grad Beograd

 

[medjutim]

Da li će Slejer da poseti skulpturu kad dođu?

 

[Bulevarac]

23. 04. 2011. 08:00h | B92
Obiđite tvrđave na Dunavu

Dunav je oduvek je imao izuzetan strateški značaj a, njegovi potencijali se još uvek istražuju i razvijaju. Na obalama Dunava bile su kolevke civilizacije, tu su se stvarale evropske vrednosti i identitet. Kao prirodna granica Dunav je imao značajnu ulogu u vojnoj strategiji tokom borbi za prevlast i dominaciju nad evropskim teritorijama.

Kalemegdanska tvrđava u Beogradu

Tokom Srednjeg veka, na obalama Dunava građena su brojna utvrđenja, tvrđave i gradovi. Iako su odraz vojne arhitekture, tvrđave nisu imale samo odbrambenu funkciju, već je trebalo i da fasciniraju protivnika. Po svojim oblicima i dimenzijama, one su često bile simbol snage, moći, blagostanja i napretka. Podignute su na pažljivo odabranim mestima od strateškog značaja.

Turističa ponuda "Put Kulture - Tvrđave na Dunavu" Turističke organizacije Srbije u saradnji sa Ministarstvom kulture (link) predstavlja sedam tvrđava koje čine jedinstven spoj iako je svaka priča za sebe.

Tvrđava Bač po kojoj je cela Bačka dobila ime

Bač - grad po kome je Bačka dobila ime. Tvrđavu Bač čine utvrđeni zamak i predgrađe, izgrađeni na meandru reke Mostonge, leve pritoke Dunava. Ovaj prostor je arheološki lokalitet sa kontinuetom života od mlađeg neolita. Kralj Karlo Robrt Anžujski je 1338. godine započeo izgradnju današnje tvrđave.

Tvrđava je kroz dugu prošlost bila važno upravno, vojno i versko sedište, a bila je glavni oslonac srednjevekovnog grada Bača. Despot Stefan Lazarević je ovde 1413. godine organizovao odbranu od Turaka. Plato na kome je podignut utvrđeni zamak zahvata površinu od 8.700 m2. na uglovima se nalazi pet isturenih odbrambenih kula, međusobno povezanih masovnim bedemima. Istočni deo tvrđave bio je najbolje branjen, pošto se tu nalazi branič - donžon kula i rezidencijalna palata, bunar, cisterna i magacini za hranu. Sa unutrašnje strane bedema bile su prislonjene palate i ekonomski objekti.

Od objekata posebnu pažnju zavređuje donžon kula gde je smešteno spiralno stepenište i nužnici. Izdvajaju se i kula sa gotičkom kapelom na spratu i kružna kula sa balkonima na kamenim konzolama.

Petrovaradinska tvrđava u Novom Sadu

Petrovaradinska tvrđava - Gibraltar na Dunavu. Leži na steni na desnoj obali Dunava, preko puta Novog Sada. Na ovom mestu je u prvoj polovini 13. veka bio podignut samostan oko kojeg je kasnije sagrađeno utvrđenje. Izaslanik cara Leopolda I je 1692. položio kamen temeljac današnje tvrđave. Krajem 15. veka to utvrđenje je dogradio nadbiskup Petar Varadi, koje su Turci zaposeli 1526. godine.
Nakon što su ga krajem 17. veka osvojili Austrijanci, Petrovaradin postaje značajno strateško mesto za ratovanje protiv Turaka. Zatečeno staro utvrđenje srušeno je do temelja radi izgradnje novih artiljerisjkih utvrđenja po Vobanovom sistemu. One su građene gotovo sto godina, prema projektima poznatih vojnih inžejera Marsiljija, Kajzerfelda i Vanberga. Radovi su bili obustavljeni u razdoblju između 1717. i 1736. godine, kada je kao glavno austrijsko uporište utvrđen Beograd.Posle 1740. u celosti je utvrđen i petrovaradinski Donji grad. Strukturu ovog predgrađa čini sklop vojno-stambenih i administrativnih zgrada, kao i dva sakralna objekta - samostani Franjevaca i Jezuita, podignutih u drugoj 18.veka. Od 1918 godine tvrđava je bila deo kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca.

Petrovaradinska tvrđava spada među najbolja ostvarenja evropske barokne vojne arhitekture, koje su do danas ostale u celosti sačuvane.

Deo beogradske tvrđave

Beogradska tvrđava - Grad od belog kamena. Slojevit i veoma složen kompleks izgrađenje na bregu iznad ušća Save u Dunav. U 2. veku tu je podignut rimski kastrum, kao stalni logor IV Flavijeve legije i važno je odbrambeno uporište na granici Rimskog carstva. Nakon što su ga razorili Goti (378) i Huni (441), utvrđenje je bilo obnovljeno u 6.veku. Nepunih sto godina kasnije razorili su ga Avari i Sloveni. Prvu slovensku naseobinu već krajem 9. veka savremenici poznaju pod imenom Beograd. U tom razdoblju za odbranu se koriste stari antički bedemi, a tek sredinom 12. veka, pod vizantijskom vlašću, počinje izgradnja novog srednjovekovnog zamka. Kako bi učvrstili granice svoje države na obalama Save i Dunava srpski vladari u 16. veku podižu utvrđeno predgrađe na obali Save, povezano sa kastelom na bregu.

Početkom 15. veka Beograd postaje prestonica Srbije, a utvrđenje se rekonstruiše. Podignuto je novo utvrđenje Gornjeg grada sa vladarskim dvorom, opasano dvojnim bedemima. Zatim je izgrađen Donji grad sa istočnim i zapadnim predgrađem.

Posle turskog osvajanja (1521) pa sve do kraja 18. veka Beogradska tvrđava nije u većoj meri obnavljana, a pretrpela je oštećenja tokom austro-turskih ratova. Tokom austrijske vladavine, od 1717-1739. godine izgrađene su nova odbrambena utvrđenja po Vobanovom sistemu, a po projektima Doksata de Moreza. Sa novim modernim utvrđenjem predstavljala je jedno od najjačih odbrambenih uporišta na jugoistoku Evrope.

Ratni poraz i austrijski gubitak Beograda pratio je rušenje svih novih delova tvrđave. Turski radovi na obnovi su pokušaj da se ovo važno uporište osposobi za odbranu. Krajem 18. veka Beogradska tvrđava dobija svoj konačan izgled.

Smederevska tvrđava na obali Dunava

Smederevski grad je poslednje veliko ostvarenje srpskog srednjovekovnog vojnog graditeljstva. Podignut je u 15. veku na ušću Jazave u Dunav, kao nova prestonica srednjovekovne Srbije posle gubitka Beograda. Prvobitno je sagrađen zamak sa vladarskim dvorom, zamišljen kao samostalno utvrđenje, a potom je opasan širi prostor na ušću dve reke namenjen izgradnji gradskog naselja.

Na dunavskoj strani nalazi se glavna kula - donžon, a ostale četiri isturene kule nalaze se na kopnenoj strani. Na jednoj od njih nalazi se ime despota Đurđa Brankovića izvedeno opekom. Niz topovskih otvora u bedemu svedoče o ranoj primeni artiljerije, kako u srpskoj tako i u evropskoj vojnoj arhitekturi. U unutrašnjosti zamka nalazile su se tri zgrade dvora prislonjene uz bedeme. Najveća građevina bila je prislonjena uz dunavski bedem u kome su i danas očuvane reprezentativne prozorske niše. Unutrašnji bedemi su ojačani sa 11 kula. Ispred njih se nalazio spoljni bedem sa položajima za topove i kulama, kao i široki rov ispunjen vodom.
Najveće oštećenje u svojoj istoriji tvrđava je pretrpela 1941. godine zbog eksplozije nemačkog skladišta municije.

Tvrđava Ram smeštena je nedaleko od Velikog Gradišta

Tvrđava u Ramu se nalazi na obali Dunava nedaleko od Velikog Gradišta. Sagradio je sultan Bajazit II 1483. da bi osnažio odbranu granice između Smedereva i Golupca od ugarskih upada.Stratešku važnost utvrđenje je imalo do 1521. godine, kada su se granice turske imperije proširile na sever. Tokom 18. veka, u austro-turskim ratovima ponovo postaje strateški značajno uporište, ali već u prvoj polovini 19.veka život u njemu lagano zamire, kada ga Turci definitivno napuštaju.

Ram je vojničko utvrđenje, sagrađeno u vreme primene vatrenog oružja i nosi odlike artiljerisjke tvrđave. Ova tvrđava predstavlja jedno od najranijih primera artiljerijskih utvrđenja u Srbiji.

U razdoblju turske vlasti oko tvrđave se razvilo civilno naselje, o čemu danas svedoče ostaci jednog amama i karavansaraja.

Fetislam - tvrđava u Kladovu

Fetislam (Feth-ul Islam) - Kapija islama, tvrđava u Kladovu. Zapadno od sadašnjeg naselja Kladovo nalazi se tvrđava Fetislam, koju čine dve utvrđene celine iz različitih epoham danas poznate kao Mali i Veliki grad. Malo utvrđenje, sa odlikama ranoartiljerijskih utvrđenja, podigli su Turci po zapovesti Sulejmana Veličanstvenog 1524. godine kao uporište u borbi sa Ugarskom i polazište za osvajanje Severina i erdeljskih gradova. Oko utvrđenja nalazi se skriveni put sa eskarpom, a sa tri strane tvrđave nalazi se vodeni rov.

Na prilazu kapijama - Varoška, Orospi i Dunavska, postojali su drveni pokretni mostovi. Za vreme u kome je građena, tvrđava Fetislam se nije isticala jačinom fortifikacija. Tokom prve polovine 19. veka bila je uporište za očuvanje turske prevlasti u Srbiji sve do 1867. godine.

Golubačka tvrđava


Golubačka tvrđava je podignuta početkom 14. veka kao važna strateška tačka za odbranu granice na ulazu u Đerdapsku klisuru. Prvi pisani pomen Golupca kao Ugarske tvrđave pojavljuje se 1355. godine. Visoke četvorougaone kole i masivni bedemi sa zupcima i strelnicima ukazuju da je tvrđava prvobitno građena za odbranu hladnim oružjem. Ima devet kula različitog oblika. U planu utvrđenja jasno se uočavaju dve celine - unutrašnje i spoljno utvrđenje, čije se kule i bedemi spuštaju do najviše tačke na kojoj je donžon, sve do obale Dunava. Ispred najnižeg dela utvrđenja je vodeni rov preko koga se mostom stizalo do kapije. Kapija je uništena probijanjem bedema i izgradnjom savremenog puta kroz tvrđavu.


U drugoj fazi, krajem 14. veka ili početkom 15. veka izgrađen je priobalni deo sa monumentalnom palatom. Tokom 15. veka utvrđenje je prošireno izgradnjom spoljnih bedema sa kulama i pristaništem. Poslednju etepu predstavlja izgradnja turske topovkse kule, verovatno krajem 15. veka.

Despot Stefan Lazarević se obavezuje da će posle njegove smrti tvrđava biti vraćena Ugarskoj, međutim 1427. godine vojvoda Jeremija tvrđavu prodaje Turcima za 12 000 dukata. Na osnovu Segedinskog mira tvrđava je 1444. predata Đurđu Brankoviću.

Ispred tvrđave se vremenom razvilo civilno naselje o kome ima najviše podataka iz vremena kada se Golubac nalazio u turskom posedu. Pominju se tri mahale, džamija, dva mesdžida, medresa, derviška tekija i amam, čiji se ostaci i danas vide.

info sa - http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Putovanja/132650/Obidite-tvrdave-na-Dunavu

 

[vucko]

Da li će Slejer da poseti skulpturu kad dođu?

Doooobar!!!Aplauz!!!Klap klap klap.Izgleda da niko drugi nije shvatio salu hehe

 

[relja]

Zelene povrsine ostaju dominantne u svakom slucaju.

Suvi kanali oko tvrdjave vec postoje, i nije im jasna namena, niti pristup, na nekim mestima izgleda "divlje", ako ne malo dosadno.

Ovo bi trebao da bude šanac u kojem se nalazi postavka Vojnog muzeja na otvorenom (iza ugla na trećoj fotografiji)?

Jedna od mogućih namena može da bude i proširenje postavke Vojnog muzeja i na ovaj prostor. Na Kalemegdanu nema izloženog , npr tenka "Šerman", a u trenutno nema ni mesta za njega.

Malo ljudi zna, ali u mestu Kačarevo postoji postavka povučene vojne tehnike gde ima svega i svačega, i kažu da je sve u dosta dobrom stanju. Gotovo da nema objavljenih fotografija i reportaža o toj postavci, ali znam da je jedan Šerman prevežen upravo tamo zato što ga nije bilo moguće izložiti na Kalemegdanu.

 

[Bulevarac]

Zelene povrsine ostaju dominantne u svakom slucaju.

Suvi kanali oko tvrdjave vec postoje, i nije im jasna namena, niti pristup, na nekim mestima izgleda "divlje", ako ne malo dosadno.

http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/small/8203502.jpg http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/small/8203375.jpg http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/small/8203082.jpg

Ovo bi trebao da bude šanac u kojem se nalazi postavka Vojnog muzeja na otvorenom (iza ugla na trećoj fotografiji)?

Jedna od mogućih namena može da bude i proširenje postavke Vojnog muzeja i na ovaj prostor. Na Kalemegdanu nema izloženog , npr tenka "Šerman", a u trenutno nema ni mesta za njega.

Malo ljudi zna, ali u mestu Kačarevo postoji postavka povučene vojne tehnike gde ima svega i svačega, i kažu da je sve u dosta dobrom stanju. Gotovo da nema objavljenih fotografija i reportaža o toj postavci, ali znam da je jedan Šerman prevežen upravo tamo zato što ga nije bilo moguće izložiti na Kalemegdanu.

Glupo bi bilo od srednjevekovne tvrdjave i pripadajuceg parka, napraviti omaz vojnim vozilima iz drugog svetskog rata.
Ukoliko vec imamo dosta te tehnike koja je vredna, sto ne naprave negde drugde park, ako je to tako atraktivno da privlaci ljude.
Meni je savrseno jasno, da sta god stavite na Kalemegdan, imace publiku, ali ipak treba birati sadrzaje, barem je to neko moje misljenje.

 

[relja]

Nije to "omaž", već Muzej, i ne vidim zašto bi bilo glupo da se napravi, kada je već napravljeno.
Iskreno, ne bih voleo da se neko drugo zemljište koristi za izlaganje oklopnjaka i artljerije.
Sa druge strane, Vojni muzej je od uvek bio u sklopu tvrđave, koja je ipak, sve do 1950-tih, bila samo vojni objekat a nikad (ispravite me) zamak sa dvorom. Na tvrđavi i danas možemo videti tragove svim mogućih vojski koje su je koristile, sve do JNA.
Proširenje na ovaj deo šanca mi je nešto sasvim prirodno.

 

[jovanovm]

@relja
U pravu si. Tvrdjava je bila zamak sa dvorom u 15. veku, i rezidencijalni centar u 17... ali od 18. veka zbog inkurzija Austrijanaca je postala iskljucivo vojni centar Osmanlija. To ne znaci da u njoj nije bilo vaznih i lepih gradjevina doduse (ima ih par na raznim temama), ali karakter je bio pretezno vojni od tada do dekomisioniranja tvrdjave.
To nije nista neuobicajeno, mnoge tvrdjave je americka vojska dekomisionirala mnogo kasnije...

Meni licno vojni muzej ne lezi tu, inace.

 

[vucko]

Ja bih prebacio vojni muzej u donji grad recimo ili tamo gde je sada zoo vrt kada se izmesti odatle.I naravno bih kroz bar jednog sanca poterao vodu.

 

[relja]

@jovanovm
ne razumem - jesam li u pravu ili nisam?

 

[jovanovm]

Hehe, delimično.

U pravu si što se tiče vojne namene tvrđave od 18. veka na ovamo.

Ja se ne slažem sa samom postavkom vojnog muzeja, ali to ne znači da tako nešto ne bi moglo da se odradi na bolji način...

 

[Bulevarac]

Ali zasto ne bi voleo da se neko drugo zemljiste iskoristi za to ? Zar ne bi bilo lepo da jos negde sem u strogom centru imamo nesto lepo, radi cega bi bilo vredno doci iz drugog dela grada. Ja skoro nikada ne idem ni na Karaburmu, Vozdovac, Miljakovac, Kumodraz, Vidikovac.. jer ne znam sta tamo da radim.(osim poslom ili ciljano) Sta cu ja tamo, da se setam medju zgradama ? Nema necega sto bi me privuklo, a radi kafica nekog me zabole da palim donde. Zelim da jos neki drugi delovi grada imaju trgove, ulice sa prodavnicama, kaficima, parkovima,muzejima, nekim sadrzajem pa da znam zasto idem tamo.
Ovako se i dalje nastavlja da sve sto je zanimljivo se nalazi u 2 gradske opstine.

Istorijat vojnog muzeja - http://www.muzej.mod.gov.rs/muzej/o_nama_l.html

 

[relja]

Zato što je tvrđava prirodno mesto za izlaganje oružja u enterijeru i oruđa na otvorenom. Nije u pitanju 10-tak tenkova iz II svetskog rata. Tu su izloženi topovi i haubice koje su bombardovale i branile tu istu tvrđavu u dva veka i zbirka oružja i predmeta koji imaju puno veze sa tvrđavom i sličnim objektima, a nikakve veze sa Miljakovcem ili Kumodražom.
Ja vidim nešto poetično u tome da se u pacifikovanoj tvrđavi koja je vekovima bila osvajana i oslobađana, a danas preuređenoj u miran zeleni park, smeste penzionisana oruđa koja su branila našu zemlju, bila zarobljavana od neprijatelja i korišćenja u oslobođenju.

Ne vidim uopšte razlog za premeštanje zbirke na drugo mesto
Pa pre je Vojnom muzeju tu mesto nego košarkaškim terenima i kafićima (nemam ništa protiv ni jednog ni drugog, kako je sada stanje, naročito ne protiv mesta sa kojeg je potekla naša škola košarke). Mnogo drugih pametnijih stvari može da se podigne na tim "mrtvim" lokacijama u gradu, zašto baš Vojni muzej? Nije to ni jeftna operacija...

Šta bi uopšte bilo postavljeno na tom mestu ako bi se iselio VM? Montirani panoi sa reprodukcijama fotografija ili neke umetničke "instalacije"? Postaviljeno nešto što nikada nije postajalo na tom mestu, kao kao što su zaista radili na tvrđavi između dva rata? Pa to i jeste bila kasarna, najpametije šta može da se uradi je da se postavi muzej.

 

[Bulevarac]

Hmm, mozda bih mogao da se slozim za stare topove da im je tamo mesto, ali sve ostalo modernije mi nekako ne ide tamo.
Spoj srednjevekovne tvrdjave, i modernog naoruzanja mi nekako ne idu jedno sa drugim.
A sta bi tamo drugo moglo da se stavi, je tema o kojoj mozemo da pisemo danima, sto da ne?
Miljakovac i Kumodraz, nemaju nikakve veze ni sa cim, pa ce takvi ostati zanaveka, zasto nesto ne promenimo ?
Mi na aerodromu imamo muzej aviona, zasto se tamo ne napravi i vojni Muzej ?
Zato sto niko nikada ne bi otisao tamo ? Onda treba da postavimo pitanje zasto je to tako ?
Da li je to onda zbilja toliko interesantno, ili je ipak interesantno samo zato sto se nalazi na Kalemegdanu ?

 

[relja]

Da je to naoružanje moderno, ne bi bilo za Muzej Ni ja ne bih voleo da na Kalemegdanu postave npr tenk M-84.
Uostalom planovi za premeštanje tog muzeja ne postoje.

Vojni muzej na aerodromu? Kakve veze imaju te dve stvari? Nemojmo banalizovati.
A kad si već spomenuo Muzej vazduhoplovstva, bio bi kudi kamo posećeniji da su ga postavili na mestu danšjeg Airport City-ja (čak im je i nuđeno, početkom 2000-tih da preuzmu preostale zgrade i hangare), nego bogu iza leđa. Ali, to je već tema za "Muzeje".