Danas sam snimio Velike stepenice Jelisavete Načić na ulazu na Kalemegdan.
Neko će reći kakve ovo ima veze sa Kosančićevim vencem ?! – Ima veze i te kako.
Na ovom primeru vidimo jedan obrazac, koji se primenjuje zadnjih godina, a rezultat je uništavanje starog gradskog jezgra. Prvo, ništa se ne dešava na gradilištu. Radnika nema na vidiku, a onda će se u jednom momentu pojaviti radnici i mehanizacija, a ceo posao će se zbrzati i otaljati. Rezultat toga će biti uništenje kulturno istorijskog spomenika zbog nakaradno odrađenog posla, bez stručnog nadzora, bez projekta, elaborata...
Na fotografiji se jasno vidi, da se ubacuju stepenici, koji ni po obradi, a ni po strukturi ne odgovaraju originalnom materijalu. Bila je priča, kako će se prilikom rekonstrukcije stepeništa koristiti originalni kamen!? Zaboravite na to, ne postoji neko ko je iz struke, a ko može da utiče na samovolju i divljaštvo onih koji koristeći naš novac, a iz ličnih i političkih razloga, uništavaju i ono malo što je ostalo u arhitektonskom i urbanističkom nasleđu Beograda. Ne postoji ni javnost koja ima svest o tome, da nešto, što su gradile prethodne generacije, treba da se preda budućim generacijama. Postoje, doduše, institucije koje zapravo ne rade svoj posao za koji su plaćeni (od našeg novca) i koji se ne mešaju u svoj posao. Pri tom prvenstveno mislim na Gradski i Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Na ovom primeru se vidi, kako neko pokušava da nam uvali kamen koji APSOLUTNO ne može i NE SME da se koristi u rekonstrukciji ovog istorijskog spomenika.
Obratite pažnju na ovaj link:
http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/ ... dski-kamen
Uvod u ovaj tekst glasi ovako :
Malo stepenište na Kalemegdanu čeka beogradski kamen
28.10.2013. | Politika
Malo stepenište sa dekorativnom česmom "Lavić" na Kalemegdanu, isklesano u kersantitu, beogradskom kamenu kojeg i dalje ima u jamama napuštenog majdana u Ripnju, ni ove godine neće biti obnovljeno. Kulturno dobro od izuzetnog značaja, podignuto u prvoj deceniji prošlog veka po projektu slavne Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji, odnedavno više nije na listi prioriteta. Razlog je manje novca u gradskom budžetu, ali i kamenolom iz kojeg bi se crpla ruda decenijama ne radi!
Drugog juna, dvehiljade osamnaeste godine, znači pet godina nakon objavljivanja ovog teksta u Politici, vidimo dijametralno suprotan pristup tokom rekonstrukcije stepeništa. Ovde NEMA NI GOVORA da se koristi originalni ripanjski kamen. Uz postojeći, rukom tesani kamen, ubacuje se granit koji je obrađen na savremen način, što bi se reklo na grobljanski kamenorezački način. I šta mislite da će da se dešava. U samom startu se vidi da su, investitor, izvođač radova i stručni nadzor, NESPOSOBNI I NEDORASLI OVAKVOM POSLU. Rezultat će biti uništenje još jednog beogradskog spomenika, a mi ćemo samo biti nemi posmatrači, nemoćni pred silinom totalne destrukcije.
Kosančićev venac je najsvežiji primer, hoštapleraj prolazi, prevare prolaze, bezakonje prolazi. Neko nam to upravo stavlja do znanja - da smo mali, nebitni, da smo nemoćni, da smo nesposobni, slabi... Dobili smo javni parking, umesto pešačke zone, dobili smo poniženje, dok je neko, ko je primao platu od našeg novca i ko je morao da radi po zakonu, dobio mesto ministra ?!?
