Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Bulevarac]

@relja naglasak je na samo :?

 

[Drakche]

Nebitno je da li kuca ima posebnu istorijsku vrednost, niti moram da znam o njenoj proslosti. To se ovako nigde ne radi, ovo je prevara.

 

[MarcBg]

Drakche » Sub Okt 28, 2017 10:38 am[/url]":1bvsv3qr]

Pre par godina se pisalo o ovoj kućici, u njoj je živela porodica nekog radnika, da li "Čistoće", "Zelenila", možda i "Tvrđave"... živeli u parku Kalemegdan, pokušavano je iseljenje.

U ovoj kucici je zivela devojcica iz moje osnovne skole "Kralj Petar I", ciji je otac bio sumar na Kalemegdanu, koliko se secam.

Sta je bilo kasnije tu, i ko, ne znam :?

 

[Zuma]

relja » 28 Oct 2017 09:06 am[/url]":11xalgkw]
Vidim da se nekima ne sviđa ni ovaj visoki "zastor". Ja baš mislim suprotno: ovo je park, mašine i radovi i ne treba da smetaju šetačima, u zeleni ambijent su stavili visoku zelenu foliju, bolje rešenje od niskih limenih tabli.

Njega sam usput spomenuo samo zato što mi je delovalo da poseban trud koji su uložili da zastor bude potpuno neprovidan i neobično visok možda ima više veze sa opasnim trendom da se o radovima u Beogradu zna što manje i javno raspravlja što manje. Niko ništa niti zna niti najavljuje, samo jednog dana negde osvane visoka i neprovidna zelena ograda iza koje kasnije izroni nešto o čemu pre toga javnost nije prozborila ni reč. Pa bilo loše ili dobro, kasno je i za šire konsultacije i za promenu. Odluke koje se obavezno donose u veoma uskim i zatvorenim krugovima osoba koje ili nisu slobodne u odlučivanju ili im je lojalnost javnim interesima sumnjiva mogu imati vrlo opasne posledice po grad.

 

[astrodule]

Šta je nelegalno kod ovog objekta? Vidim da postoji građevinska tabla, ali se NDMBGD bune.

Da li objekat koji se rekonstruiše sme da se ruši do temelja?

 

[Zuma]

Po ovima iz "Ne davimo Beograd" nelegalno je što se u lokacijskim uslovima eksplicitno navodi koje se zidovi mogu "rekonstruisati ili prezidati", a koji "zadržati i restaurirati", distinkcija koja očigledno govori da ovo drugo ne obuhvata i rušenje. Pogotovo ne cele zgrade. Zatim se kaže da lokacijska dozvola nije izdata u skladu sa zakonom, jer ne navodi obavezu da se pribavi saglasnost nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je propisana odredbama Zakona o kulturnim dobrima. Negde se spominje i neophodnost arheološkog nadzora. Naveli su linkove na izvorne dokumente.

Uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite:
https://assets.documentcloud.org/docume ... ovanje.pdf

Lokacijski uslovi:
https://assets.documentcloud.org/docume ... i-MGSI.pdf

http://javno.rs/vest/objekat-kulture-il ... g-zakupca-
http://javno.rs/vest/prijava-ne-da-vi-m ... alemegdanu

 

[Zuma]

Meni ipak više od tehničkih aspekata smeta čitav pristup tobožnjem "razvoju" ili "privođenju nameni" ovako osetljivih lokacija i objekata u Beogradu. Kalemegdan je i zvanično spomenik kulture od izuzetnog značaja, pa i sve na njemu zahteva posebnu pažnju. Ovo je verovatno bila zgrada namenjena administraciji i održavanju predratnog parka sudeći po njenom ekskluzivnom položaju u odnosu na najvažnije "Evropsko" šetalište predratnog Beograda, ali i posebnoj pažnji posvećenoj uklapanju u ambijent, dizajnu i spoljašnjosti. Koliko imamo sačuvanih malih predratnih objekata tog tipa, dakle nešto što nam govori o svakodnevnom, javnom aspektu građanskog života bivše kraljevine? To jeste kulturna vrednost po svakoj definiciji. A pogotovo ako je objekat bio još i ovako slikovit po izgledu. Zar njena verna, detaljna i bogata rekonstrukcija nije mogla biti i izuzetna turistička vrednost? Umesto toga nam baš ovde treba još jedna kafana? Pored one koja će bti uz gondolu i možda druge u pećini ispod? A plus što je fraza iz lokacijskih uslova koja spominje "kulturno umetničke i ugostiteljske sadržaje" očigledno sumnjiva zato što je skoro apsurdna. U ovako mali objekat NIJE MOGUĆE ubaciti istovremeno i jedno i drugo, a da obe vrste sadržaja imaju smisla i budu kulturno odnosno ekonomski održive.

Da li će dakle rekonstrukcija i čuvanje istorijskih vrednosti od sada da podrazumeva rušenje čitavog objekta, zatim gradnju sasvim novog koji je bolje prilagođen tajkunskom biznisu uz simboličko zadržavanje par ukrasa na fasadi ili nekih elemenata fasadnog zida, onako, čisto simbolički, da se bi na TV-u moglo reći da je to čuvanje i revitalizacija kulturnog nasleđa?

 

[Bulevarac]

 

[Вожд]

http://albert-kahn.hauts-de-seine.fr/mu ... lle-14-18/

 

[Вожд]

За око две недеље требало би да буде завршена обнова чесме Мехмед-паше Соколовића на Калемегдану. Пројекат је трајао две године, а радови пет месеци. Финансира га турска агенција ТИКА, док је за конзерваторски надзор задужен градски Завод за заштиту споменика културе. Занимљиво је да је, током обнове чесме, пронађено још археолошких налазишта – из римског периода, чак и праисторије – чију је рестаурацију такође прихватила да финансира турска страна.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... malom.html

 

[Zuma]

Ali paši novac i čarape dolaze sami

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Вожд]

 

[Дошљак]

Вожд » Суб Окт 28, 2017 9:17 pm[/url]":1rrydmai]
http://albert-kahn.hauts-de-seine.fr/mu ... lle-14-18/

Још да се види да ТИКА среди и Амам, била би то лепа атракција за туристе

 

[JohnnyLee]

Zuma » 29 Окт 2017, 09:04[/url]":3urde4mj]Ali paši novac i čarape dolaze sami

најобичнији вандализам

 

[Vox91]

Čitao pre neko veče o Mehmedovom neuspešnom pokušaju osvajanja Beograda. Kada bi samo te zidine mogle da pričaju..koliko li se tek ostataka potopljenih brodova iz tog doba nalazi na dnu Dunava. Velika bitka bila je kod Zemuna-tu su Ugari razbili tursku flotu..i tako dok se šetaš kejom i gledaš reku, zamišljaš kakve su se samo strahote tu odigravale. Bio sam i na književnoj večeri sa Aleksandrom Diklićem-čovek je živa enciklopedija i kako sam reče-nekad mu dodje da poludi kada zna šta je samo otkrio kroz svoja dugogodišnja istraživanja beogradske istorije.

 

[JohnnyLee]

ех какве би све приче наш Београд испричао да може да говори...

 

[Вожд]

За остале форумаше и читаоце, А. Диклић је обичан шарлатан а о они који му се диве су благо речено - наивни.

 

[astrodule]

Vožde, aj navikli smo da za super fotke ne napišeš šta je sa njima, ali zar baš za sve moramo klještima da ti vadimo reči iz usta.

Objasni ovo za Diklića. Koliko pratim, nije bilo zamerki na njegov serijal.

 

[Вожд]

- Није дипломирани историчар

- Постоји велики број нетачности у серијалу

- Нико озбиљан не жели губити време и енергију на то.

 

[astrodule]

PRvo i treće nisu merodavni.

Primeri netačnosti? Bar 3.

 

[Вожд]

Наравно да су меродавни.
Прво је предуслов за озбиљно бављење историјском тематиком.
У последње сам се лично уверио, историјска струка са подсмехом гледа на тај серијал и ту личност.

Када кажем да је било нетачности, стојим иза тих речи и немам потребу да улазим у било какву дискусију по том питању.

 

[relja]

Odgledao sam par epizoda serije, opšti utisak je da ima dosta "kafanskog" i "mitomanskog", samim tim i pogrešnog.
Trebalo bi da navedem primere, ali se zaista ne sećam.
Diklića inače optužuju za prepisivanje od starijih publicista, iz izdanja koja se danas ređe nalaze, pre svega na knjigu "Beograd večiti grad" Marinka Paunovića (takođe publicista).

 

[Пантограф]

Што је најгоре, Диклић је плагирао име Пауновићеве књиге, што је идиотлук прве врсте.

Иначе, дипломирани историчари немају монопол на историју, то није тзв. регулисано занимање попут лекара, судије, или професора. Свако има право да истражује и да тумачи историјске догађаје, а од плодова његовог дела зависи и слава, не од формалног звања. Подразумева се да учени историчари имају бољу полазну основу у свему томе, и да се од њих више очекује.

 

[Вожд]

Наравно да немају монопол на изучавање историје, али пошто су, између осталог, савладали методологију историјске науке, оспособљени су да је тумаче.

 

[Пантограф]

И сам својевремено, код зајебаног професора овладах методологијом једне друштвене науке, додуше, не историјске, али најважнији циљеви научног истраживања ни у њој не могу бити ништа друго до дескрипција, објашњење и предвиђање.

Нигде као у случају дескрипције дело лаика не може имати шансу да се приближи раду формално школованог научника; е, сад, рекао бих да је дескрипција чешће циљ историографског рада него ли истраживања у других наука, зар не?

У примени основних научних метода, општенаучних метода, или нпр. у раду са архивском грађом, то је јасно, научник је у предности. Не значи, међутим, да лаик неће доћи до документа пре историчара, или до вредног и релевантног саговорника. Он има пуно право да са тим изађе у јавност и да сматра да је допринео познавању и општем разумевању историје. Право је, наравно, па и обавеза школованих историчара да даље критички обрађују сазнања која су чинила предмет реченог лаичког истраживања, не би ли га додатно избрусили.

Када смо код тумачења у смислу вредносне оцене, па, рецимо да је сада у Србији посебно цењен један немачки теоретичар који је сматрао да објективне вредности - не постоје (Макс Вебер)...