IZVOD IZ TEKSTA ARHITEKTE BELVILA, u postu jednog od ucesnika foruma
Kako se radilo
Od podloga za rad na raspolaganju je bio usvojen Urbanistički projekat Bloka 67 na Novom Beogradu u analognom i digitalnom obliku i idejno urbanističko rešenje celokupnog kompleksa sa 3D prezentacijom, izrađeno od strane „Fonda za gradsko građevinsko zemljište“. Ulična mreža je bila strogo zadata, nije se smela menjati, samim tim ni infrastrukturni koridori koji su bili striktno vezani za nju.
Odmah je bilo jasno da je moralo da se uradi novo urbanističko rešenje, i to sa realnim gabaritima budućih objekata, proverenih kroz arhitektonske sklopove.
Grupacija iz Klagenfurta, kao svoje konsultante po pitanju strukture stanova, angažovala je firmu „Colliers International“ koja je odmah odredila buduću strukturu stanova, pogodnu za kasniju prodaju na beogradskom tržištu. Ovom prilikom, na 13,7 hektara trebalo je smestiti oko 2000 stanova i preko 2500 parking mesta, sve između nepomerljivih ulica.
Počeo je težak posao, sa neizvesnim ishodom. Naime, novo rešenje je trebalo da ozvaniči Komisija za planove Skupštine grada, a potom i Potkomisija za arhitekturu. Varijante novog rešenja su išle tri puta na Komisiju. Moram da kažem da sam imao prijateljsku i kolegijalnu podršku tada Glavnog arhitekte grada Đorđa Bobića, tadašnjeg predsednika Komisije Stevana Mićića, kao i članova komisije (naročito Branke Tmušić, koja je insistirala da se dopusti više slobode, bez obzira na krute urbanističke uslove).
Komisija za planove i potkomisija za arhitekturu su usvojili sadašnje rešenje kompleksa u urbanističkom i arhitektonskom smislu i tada su se stekli uslovi da se počne sa izradom idejnih i glavnih projekata arhitekture, statike, svih instalacija, podzemnih garaža i uređenja slobodnih površina. Ovaj ogroman posao poveren je Mašinoprojektu iz Beograda u kome je odmah formirana dvanaestočlana efikasna ekipa za arhitekturu.
Idejni projekti arhitekture, statike, svih instalacija, podzemnih garaža i uređenja slobodnih površina za 250.000 m2 bruto površine izrađeni su u periodu od početka avgusta do kraja oktobra 2006. Projekti su rađeni tako da su omogućavali smeštaj, u to vreme, predviđenih 12.000 učesnika Univerzijade, s tim da su kreveti bili predviđeni i u trpezarijama (što je moguće, s obzirom da je ishrana organizovana van stanova).
Problemi počinju
S obzirom da je Komisija za planove usvojila novo urbanističko rešenje, naivno sam mislio da su usvojeni i urbanistički parametri uz to rešenje. Tadašnji Sekretar je dao nalog svom Sekretarijatu za urbanizam da se drži postojećeg urbanističkog projekta i parametara uz njega, te je odbacio kompletan projekat uz obrazloženje da su bruto površine na pojedinim parcelama prebačene za oko ili više od 10%, što se ne može dopustiti. Kada sam tražio prijem kod njega radi objašnjenja parametara novog urbanizma i objašnjenja o broju sportista, rekao je da nema šta da razgovara sa mnom, ni tada niti bilo kada.
Kompletni projekti su zatim prerađeni tako da bruto površine nisu prelazile 5 do 6% po parcelama, što je trebalo da prođe, s obzirom da se to u ponekim slučajevima u gradu dopuštalo.
Prerađeni projekti su opet odbijeni, sa obrazloženjem da nisu usaglašeni sa parametrima prvobitnog urbanističkog projekta. U tom trenutku sam se pitao da li ovaj posao ikoga u gradu interesuje.
Tada su kod sekretara zatražili prijem srpski ministar sporta i gospodin Mrvić, a ja sam sedeo u kafani Burito, preko puta Sekretarijata i čekao ishod sastanka. Nakon pola sata, gospodin Mrvić mi je rekao da sekretar pušta 1% do 2% povećanja bruto površine i da se tako ima raditi.
Na sedam objekata (parcele 5 i 6) skinut je po jedan sprat, a na parcelama 3 i 4 smanjene su terase da bi se dobile tražene površine, a parametri iz mog urbanističkog rešenja su po prvi put uzeti u obzir.
Ovako prerađeni objekti i projekti dobili su prohodnost tokom februara 2007. s tim da je zadnja dozvola izdata tokom novembra.
Tokom 2008. godine, sekretar je promenio mišljenje i dozvolio vraćanje trinaestog sprata na sedam objekata na parcelama 5 i 6, kao i blago povećanje bruto površina na parcelama 3 i 4. Projekti su ponovo kompletno promenjeni i po njima se završila izgradnja. Zato što je moralo da se radi triput umesto jedanput, jedna je od naših opštih osobina koje nas drže tačno tu gde i jesmo.
