Управо тако. То је борба, није то баш једноставно, али начин постоји. Постоји свест да тако не треба да се ради, ко год да си.
Подсети ме на ову ситуацију. Једно јутро идем на посао и близу метроа неки лик се бахато упракирао тако да је дупе аута на тротоару. Места има мало, људи не могу да прођу, па се образовала гужва. Осим тога, излаз од метроа је ту на наких 200м а предметни тротоар један од главних артерија од и до.
Лик сео у ауто и чека да се људи мало разиђу како би се отпаркирао и отишао својим путем. Међутим, поток људи се не зауставља, и он гасира (јер не може да свира) покушава да стави људима до знања да га пропусте. Нико то не ради, сви бесконачно пролазе, и он у једном моменту реши да пузећи крене у рикверц, али тиме још више смањује пропусност тротоара, ја све ће приближавам, а овај разјарен као бик, црвен у лицу до инфаркта, настаљва и ту моменат да заиста осим једне девојке никога нема и овај хам решава да крене сад или никад. Ова од страха поскочи, и протестно удари шаком о пртљажник типа замало да ме обориш. Одјекнуло је добро, али ништа се у суштни није десило. Хам решава да искористи прилику те брзо отпаркира, и да се објасни са оном која га је "увредила" Ситуација је таква, да је снег, камаре, чистачи, хаос и он не може да је сустигне иако пар пута покушава, предалко је пут од тротоара те парк, те пешачка зона и он са урлајућим мотором одлази, помислих, махнуо руком и отишао својим путем.
Ја све време са супругом пратим девојку која је на неких 80-100м испред нас, и у једном моменту, лик долази са друге стране и покушава да се упаркира тако да максимално близу буде како би се рашчистио ситуиацију. Овај пут, стао је згодно, остало је само да је дочека. Међутим, девоја га примети, и схвати ситуацију и окрене се назад. Нас двоје је сретнемо и кажемо да се не плаши, да смо све видели, и да ћемо наћи полицију и да посведочимо. И кренемо сво троје опет у нужном смеру. А овај изашао из аута, и пуши се од беса. На то као поручен, пролази неки капетан полиције, у униформи, али иде са службе, и ми га зауставимо испричамо целу ситуацију. И сад сво четворо кренемо ка бику. Овај пут, бик са црвене одјеном добије белу боју лица, очигледно је свхатио шта следи, те брзо седне у ауто и побеже!
Сматрам да се против таквих ликова треба борити саборно, како не би нико пострадао, а како би се бахатима дало до знања да нису сами на овом свету. Одуство рекације даје осећај да су недодирљиви.