Био сам пре око шест месеци у Риму. Ван туристичко-историјског језгра града, паркира се где ко хоће, дословно, јер је аутомобила много, а расположивог простора очигледно недовољно. Наравно, нема паркираних возила која непосредно ометају ток саобраћаја, пролаз пешака, прилазе одређеним местима, али, генерално, влада велика гужва и принцип - снађи се како знаш. Има много места где, очигледно, никоме не пада на памет да паркира, верујем да би казна била огромна, али не мало је на другим местима примера завучених возила, десетина кола паркираних на острву између коловоза, на угловима раскрсница, паралелно паркираних уз тротоар.
Нисам приметио ниједан паук, и рекао бих да влада разумевање између власти и грађана у том погледу, јер су власти, очигледно, свесне ситуације, а возачи се у складу с условима понашају рационално, па владају прећутни мир и какав-такав ред (негде савршен, а негде реално могућ).
Код нас делује као да је све обрнуто. Власт је ригидна у спровођењу прописа према малим прекршиоцима из нужде, јер просто не постоји физички простор где могу да оставе кола (као у мом насељу где одржавамо зеленило, чистоћу, сливнике на улици, и паркирамо кола на ободу неуређене ледине где баш НИКОМЕ и НИЧЕМУ не сметају - то место смо исто тако уредили о свом трошку, али паук долази неколико пута годишње и недискриминативно односи СВЕ аутомобиле), али не односи и не кажњава очигледне, озбиљне, лако ухватљиве прекршиоце у ширем центру града који имају алтернативу у јавним гаражама и обележеним паркинг местима у близини.
...................................
(ово се не уклапа у тему, али ... :? )
Код нас је генерално све тако, неправедно, или неефикасно, или обоје истовремено. Видим да градске власти припремају пролећно чишћење града. У реду, за похвалу. Али, идући кроз Кошутњак пре неки дан, видим нове гомиле ђубрета и шута на местима где их сваке године има (од ресторана "Рубин" до пута низбрдо према Спортском центру уз пругу у Раковици). Значи, место је предвидљиво и прекршиоци се лако могу ухватити, јер се може предвидети и део дана када се ђубре оставља у већој количини. Када би шумар ухватио (с доказом пријавио Комуналној полицији) бар једног-два прекршиоца годишње, што би било веома лако, и ти били драконски кажњени, не би било потребе нити за пролећним, нити за било каквим другим кампањским чишћењем тог дела шуме. Уштеђен рад, време, средства, а шума чиста целе године, а не овако, само неко време после кампање.
Али, како натерати шумара да ради свој посао? Па, ако не ухвати никога током целе године, а ђубре и шут се остављају, треба му скинути део плате јер не обавља свој посао добро. Из неког разлога верујем да би се добро потрудио да примети и пријави прекршиоце, да би то лако и брзо постигао, и да би шума била чиста, а он заслуживао своју плату. Овако, може да пландује до миле воље, а власт да се хвали и себи уписује поене за кампање.