Toranj nije prevaziđen
BEOGRAD - Evropa 2012. godine prelazi na digitalno emitovanje programa, pa će i Srbija morati tome da se prilagodi, u čemu će Avalski toranj imati poseban značaj. Naime, po novom planu raspodele, naša zemlja je nedavno u Ženevi dobila oko 50 digitalnih kanala. Time se opravdanost izgradnje Avalskog tornja, koji će koštati oko 10 miliona evra, prema rečima direktora tehnike RTS-a Radiše Petrovića, više ne dovodi u pitanje.
- Sve razvijene zemlje uvode digitalni servis i grade visoke stubove - kaže Petrović. Digitalna TV omogućiće da se sa jednostavnom antenom prati veliki broj kanala, a za to su potrebni jaki predajnici, na visokim kotama. Digitalni signal "pokriva" veću teritoriju, omogućava korišćenje više kanala, ima manje smetnji u odnosu na analogni. U tehničkom smislu, visoke kote i objekti, sa snažnim predajnicima, biće potrebni i narednih nekoliko decenija.
Ističući značaj Avalskog tornja, jedne od tri-četiri najvažnije emisione lokacije, Petrović navodi primer Bi-Bi-Sija, koji će do 2012. godine za digitalizaciju emotivanja uložiti čak 1,8 milijardi funti, što podrazumeva i izgradnju velikih tornjeva.
- Japancima više nije dovoljan "Tokio Tauer", replika Ajfelove kule, koji je pre nekoliko godina rekonstruisan za potrebe digitalizacije. Sada njihov javni servis i komercijalne televizije finansiraju izgradnju duplo višeg, novog tornja, visine oko 630 metara - objašnjava direktor tehnike RTS.
Najavu izgradnje Avalskog tornja, srušenog u NATO bombardovanju, pratile su i polemike o opravdanosti tog projekta. Mnogi stručnjaci smatrali su da je to bacanje para, jer se satelitskim i optičkim sistemima mogu prenositi TV, telefonski i internet signali, pa je takav toranj prevaziđen. Slično mišljenje imao je i Jovan Radunović, predsednik UO Republičke agencije za telekomunikacije.
- Dobijanje kanala u Ženevi sada opravdava izgradnju tornja i ako se budu poštovali međunarodni dogovori i planovi, Avalski toranj biće veoma koristan. Naravno, i dalje smatram da treba raditi i na satelitskim i optičkim sistemima - kaže Radunović.
TROŠKOVI
POKRIVANjEM šire teritorije smanjiće se broj sada potrebnih predajnika i repetitora, a time se smanjuju i troškovi emiterima. Telekomunikacioni toranj na Avali neće koristiti samo RTS, već i druge RTV stanice, vojska, policija, mobilni operateri...
Prema rečima Aleksandre Damnjanović - Petrović, pomoćnika ministra za kapitalne investicije, glavni projekti su završeni, prošli su državnu revizionu komisiju, izdato je odobrenje za izgradnju i u toku je postupak izbora stručnog nadzora. Kako je najavljeno, izgradnja tornja, visine 205 metara, počeće 21. decembra. Izgled novog tornja viće identičan starom, a projekat, koji je uradio Saobraćajni instituta CIP, predviđa i dva lifta. Bez obzira što će biti replika starog, novi toranj će građevinski, tehnološki i funkcionalno biti savremeniji. Rok za završetak radova je 20 meseci, a izgradnja je poverena firmi "Ratko Mitrović".
- U tehnološkom smislu svejedno je da li će se oprema postavljati na stub ili toranj - kaže Radiša Petrović. Ali, odluka da se gradi novi-stari Avalski toranj, doneta je i zbog toga što je bio simbol Beograda.
MILION OD GRAĐANA
INICIJATIVA za obnovu Avalskog tornja potekla je od Miloša - Bate Milatovića, novinara RTS. Za tri godine akcijom "Izgradimo toranj na Avali" sakupljeno je milion evra. Priključili su joj se muzičari, književnici, sportisti, privrednici, a svoje slike je ustupilo čak 70 akademskih slikara. Dinar za toranj odvajali su i beogradski školarci. Akcija se nastavlja najvećom nagradnom igrom u istoriji Radio televizije Srbije.
- Pre nego što sam pokrenuo inicijativu razgovarao sam sa tri i po hiljade ljudi. Od čistača cipela na Slaviji do univerzitetskih profesora. Nije bilo čoveka koji je imao nešto protiv obnove Avalskog tornja - ističe Bato Milatović.