Okej ovo što je rečeno je stvarno baš nerealno, 300km po planinama, nemoguća misija, doduše Kinezi su napravili takvu železnicu do severo zapada Kine tamo u onim vrletima do one pokrajne sa Ujgurima (i to bez ikakve realne ekonomske potrebe, drugi su razlozi) tako da je tehnički moguće naravno ako si NR Kina xd Ali da se manemo tog maštanja, mene zanima da je takođe maštanje i toliko nerealno očekivati da se Beograd-Bar proširi i rekonstruiše tako da je recimo prosečna brzina 100km na sat? Da na nekim "lakšim" deonicama kroz Srbiju recimo može da izvuče 150km na sat, a da barem kroz planine Zapadne Srbije i CG ide 100-tinjak km na sat prosečno? Jel to toliko baš nerealno? I zanima me koliko bi to koštalo okvirno? Pretpostavljam koja milijarda eura...
Autoput "Požega - Užice - Kotroman"
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Реално је колико је реално и да од Ужица до Пријепоља путнички воз иде више од 3 сата (приближно 100км). Теретнима треба и цела ноћ. За толико времена би да је пруга у употребљивом стању да стигне од Бг до Бр. Након Ужица пруга је зрела за капитални ремонт - излизане шине, оригинални прагови, косине које клизе... Нису ни возна средства боља - недавно су једну одбеглу дрезину јурили низ Златибор до пред Пожегу...
U ovom trenutku ne bi me iznenadilo da se potpiše ugovor za ovu deonicu. Lično mislim da bi trebalo graditi samo do Mačkata ili gde će već biti petlja, za sada.
Cena za tih 60ak km bi sigurno bila 1.5 milijarda. A što se tiče eksproprijacije verujem da ne bi bilo toliko problema s obzirom da su dve trećine mostovi i tuneli.
Cena za tih 60ak km bi sigurno bila 1.5 milijarda. A što se tiče eksproprijacije verujem da ne bi bilo toliko problema s obzirom da su dve trećine mostovi i tuneli.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=841610#p841610:247k4h8r je napisao(la):
Slažem se, do Mačkata što pre, po mogućnosti odmah u nastavku kada dodju do Požege s ovom deonicom Preljina-Požega koja će dobrano da kasni.
A dalje ovisno o stanju s druge strane granice...
https://nova.rs/vesti/biznis/auto-put-p ... 27-tunela/
Prvi clanak u kome nije na svakom redom km tunel. Nije 66 tunela vec 27. Salu na stranu ovo je dosta korektan clanak.
Prvi clanak u kome nije na svakom redom km tunel. Nije 66 tunela vec 27. Salu na stranu ovo je dosta korektan clanak.
Слушам Вучића у Прибоју да прича о обнови пруге Ваљево - Врбница и како ће се после тога путовати солидном брзином. Зна ли неко, шта је то за њега "Солидна" брзина ако је сада просечна 40 км/ч. Да ли то значи да ћемо путовати "Читавих" 70 км/ч !? 
Nisam baš siguran da je pruga kroz Srbiju skroz ok za prevoz tereta. Teretni vozovi idu izuzetno sporo, i to što duži teži, sve sporije. Fiatov voz od Užica do Prijepolja putuje skoro celu noć, a to je tek oko 100km.
Da bi bila funkcionalna, prvo joj se mora vratiti pouzdanost. Nikada, osim na manjim delovima i kad je nova bila, brzine nisu bile visoke i ni blizu 120. U planinskom delu to je nekad bilo 60-80 ili manje, uglavnom, a kod teretnih i manje. Sad ima mnogo nestabilnih kosina i mogućih odrona, trulih pragova, pojedenih šina preko ili blizu granice tolerancije, rasklaćenih mostova, dotrajalih saobraćajnih sredstava, često se kida mreža...
Da bi bila funkcionalna, prvo joj se mora vratiti pouzdanost. Nikada, osim na manjim delovima i kad je nova bila, brzine nisu bile visoke i ni blizu 120. U planinskom delu to je nekad bilo 60-80 ili manje, uglavnom, a kod teretnih i manje. Sad ima mnogo nestabilnih kosina i mogućih odrona, trulih pragova, pojedenih šina preko ili blizu granice tolerancije, rasklaćenih mostova, dotrajalih saobraćajnih sredstava, često se kida mreža...
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.342
- Pohvaljen
- 48.714
Ma nije sad pruga kroz Srbiju OK, normalno, kad je za rashod, ali kad se remontuje - biće u redu. Nemamo baš ekstremno teških deonica, Crna Gora ima. Opet, kažem, ni tako sređena neće moći da konkuriše drumskom prevozu s obzirom na autoput.
Nekoliko km pruga ide kroz BiH, gde se nalazi i stanica Štrpci koja ima samo tehničku funkciju.
Krajem februara 1993. paravojna jedinica (u svetu bi se to zvalo teroristička) tu je zaustavlila voz za Bar, legitimisala putnike izvela 19 Nesrba (18+1) koji su kasnije ubijeni. U Prijepolju o tome svedoči spomenik u obliku mualimanskih nadgrobnih spomenika - nišana (po kojima se i deo puške zove) sa natpisom: "Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. i stanicu Štrpci, odustao je od budućnosti“.
Ružan kraj sna o bratstvu i jedinstvu koji je i proveo to parčence pruge tuda.
Na kraju, prugu je opet isfinansirala Srbija, pošto su se ostale republike, jedna po jedna izvlačile iz projekta koji je u početku bio od saveznog značaja, a paradoksalno, ta otmica zamalo nije opasno zapalila tada vrlo eksplozivne međunacionacionalne odnose u Srbiji.
Zato sada predsednik obećava Prijepolju brzu vezu sa Dugom Poljanom i autoputem. A kada se uračunaju te poprečne veze i krak ka Užicu/Mačkatu, vidi se da će biti mnogo više km i miliona € nego da je trasa ka CG bila drugačija.
Krajem februara 1993. paravojna jedinica (u svetu bi se to zvalo teroristička) tu je zaustavlila voz za Bar, legitimisala putnike izvela 19 Nesrba (18+1) koji su kasnije ubijeni. U Prijepolju o tome svedoči spomenik u obliku mualimanskih nadgrobnih spomenika - nišana (po kojima se i deo puške zove) sa natpisom: "Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. i stanicu Štrpci, odustao je od budućnosti“.
Ružan kraj sna o bratstvu i jedinstvu koji je i proveo to parčence pruge tuda.
Na kraju, prugu je opet isfinansirala Srbija, pošto su se ostale republike, jedna po jedna izvlačile iz projekta koji je u početku bio od saveznog značaja, a paradoksalno, ta otmica zamalo nije opasno zapalila tada vrlo eksplozivne međunacionacionalne odnose u Srbiji.
Zato sada predsednik obećava Prijepolju brzu vezu sa Dugom Poljanom i autoputem. A kada se uračunaju te poprečne veze i krak ka Užicu/Mačkatu, vidi se da će biti mnogo više km i miliona € nego da je trasa ka CG bila drugačija.
Онако одокативно та деоница са толиким бројем тунела и мостова ме подсећа на аутопут од Аосте до тунела Монблан.
То је отприлике слична километража, негде педесет и нешто километара, где је и приближна километража тунела кроз падине планина и мостовских конструкција јер аутопут прелази с једне на другу страну котлине преко реке. Релативно давно је направљен, било би интересанто упоредити колико је то коштало жабаре (уз обавезну ”уградњу”) пренешено у данашње паре и инфлацију цена градње да би се имала отприлике идеја шта нас очекује. Рокови су друга прича.
То је отприлике слична километража, негде педесет и нешто километара, где је и приближна километража тунела кроз падине планина и мостовских конструкција јер аутопут прелази с једне на другу страну котлине преко реке. Релативно давно је направљен, било би интересанто упоредити колико је то коштало жабаре (уз обавезну ”уградњу”) пренешено у данашње паре и инфлацију цена градње да би се имала отприлике идеја шта нас очекује. Рокови су друга прича.
Сад погледах на Википедији, да одговорим самом себи, кад сам залудан. Тај део аутопута А5 је рађен у три фазе од 1994 до 2007, значи 13 година. Има ту и грејача аутопута да не заледи, али то је додатак који је сигурно добро забиберио укупан рачун.
Dzigi Bau
Advanced
- Učlanjen(a)
- 25.05.2018.
- Poruke
- 4.813
- Pohvaljen
- 12.090
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=853134#p853134:nj1n2k93 je napisao(la):
Када већ причамо о Штрпцима, никада ништа није црно бело, поготово у таквим тешким временима, злочин који мора бити кажњен, али извучен из контекста сурових догађаја током фебруара 1993. Срби приказани као искључиви злочинци, а муслимани као искључиве жртве, лако је сада размишљати хладне главе, међутим сви знамо за Штрпце, али колико људи у Србији уопште зна шта је био повод за отмицу муслимана баш из СРЈ,
наиме две недеље раније на Светог Трифуна 14. фебруара 1993. муслиманска тзв.АРБиХ са преко 500 војника и локалних добровољаца, из правца Пљеваља територије тадашње СРЈ уз логистичку помоћ локалних муслимана из СРЈ неометано прелази границу ка Чајничу и са леђа напада српска села где врши стравичан масакр над Србима у чајничким селима (Поникве, Гламочевићи, Шапићи и Трпиње) и убија 24 српска цивила. Овај напад извршен је са леђа, тј. са територије Црне Горе и уз свесрдну помоћ и активно учешће муслимана из пљеваљског села Буковица,
најмлађа жртва овог масакра био је 14-годишњи Жељко Машић, а најстарија Алекса Танасковић (80),
заклани и масакрирани су и Србин Трифко Дачевић као и Душан Чевић, Душка Катана , Божа Дачевић, Станојка Дачевић, Стевка и Вучко Ковачевић Рајко и Даринка Пјевић, Душанка Машић, Мирослав Крнојелац...
епилог две недеље касније следи, припадници једне српске јединице самовољно у Увцу општина Штрпце заустављају воз и изводе 19 путника муслимана и понудили за размену Срба заробљених и одведених у логор У Горажду са простора Чајнича , до размене није дошло,
јер су Муслимани увелико већ Србе ликвидирали кад су Срби видели да су обманути уследила је освета стрељани су такође недужни муслимани из воза.
Наравно Срби су процесуирани за злочин, док за масакр у Чајничу над српским цивилима нико ни дан данас није одговарао са муслиманске стране.