Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)

[branik]

Da, osim što u upravo rekonstruisanom drugom tunelu iznad Užica (dužem) kog su radili više od godinu dana, sada visi više ledenica nego ranije. Neko će ostati bez krova, a nadajmo se da neće i bez glave.
Inače, verovatno slučajno, juče je proradilo osvetljenje tunela.

 

[Mikie]

Cheyenne » Пет Јан 15, 2021 11:48 am[/url]":2u0x6m8b]

Mikie » Pet Jan 15, 2021 1:54 am[/url]":2u0x6m8b]Сумњам да би просечно ограничење од Пожеге до Котромана било значајно више од 100 км/ч када би се градио ауто-пут.

Prema dokumentaciji koju je izradio CIP ograničenje je 100 km/h. Mnogo tunela, mostova, nadvožnjaka..

Ето... Једино је онда питање да ли из разлога безбедности градити ауто-пут или брзи пут. То би условљавала количина саобраћаја. Мислим да једино до Мачката ауто-пут има неког смисла, а даље не. Колико знам, Р. Српска планира исто брзи пут са своје стране.

 

[Mac]

Peticija za skidanje betona u tunelima:

https://www.peticije.online/asfalt_umes ... ilo_veliki

 

[Earthmoving]

Beton je i u Bancarevu na istočnom kraku K10 iza Niša, ali tamo smo za raliku od ovde doveli betonski finišer. Iz istog razloga bezbednosti od požara. Nisam prolazio, ali nisam ni čuo da je neko pominjao beton tamo, ni da se žalio od kad je pušten za godinu i po? Ako nije, onda i beton može biti ok podloga (malo drugačija ali bezbednija za tunel) ako se dobro odradi. Što i nije baš tako jednostavno jer sem rada finišera, ovi su potrošili brdo betona dok su uboli recept, dakle ni oni nisu imali iskustva, ali mislim da su mnogo bolje uradili nego Energoprojekt ili ko beše ovde.

 

[Leković Đorđije]

Prošao sam kroz te tunele,koji imaju beton na kolovozu i ništa im ne fali.Vrlo malo se osećaju neravnine,a mnogo su bezbedniji.Jedino ne znam koja ja podloga trajnija,a koja je jeftinija za održavanje.Ako neko zna neka napiše.

 

[Плусквамперфекат]

Па логика ти каже:
- Бетон дуго траје али је скуп за постављање и одржавање, поготово кад мајстори немају искуства. Нешто је бољи за дуге тунеле у случају пожара (дим) а и наводно је лакши за осветљење тј штеди струју. Згодан је за лења предузећа и да пребациш одржавање на следећу генерацију.
- Асфалт брже пропада па мораш да га мењаш, наши мајстори знају у мраку да га раде, иако је на крају вероватно скупље одржавање - увек имаш нов пут

Мени је лично свеједно само да је добро урађено, немам ништа против да се наша предузећа вежбају мало и са бетоном, нити да малко буде неравно, ал сад... вероватно не би требало да се креће са вежбањем баш од тунела...

 

[branik]

Nisam siguran da je beton trajniji, posebno tamo gde je u kontaktu sa solju.

 

[Earthmoving]

Par zanimljivosti za asfalt. Od grčke reči Asphaltus, što verujem da je od našeg "bez+pada" . Koristi se od davnina za hidroizolaciju (ne propušta vodu) ili kao lepak. Nađeno da je u današnjem Pakistanu (Mehgrah) pre 7 milenijuma korišćen za korpe u kojima su stajali usevi;Sumeri ga koristili kao hidroizolator između cigli i kamena;Egipćani za balzamovanje mumija; Herodot kaže da je korišćen kao malter Vavilonske kule. Prvo poznato korišćenje u Evropi kažu bilo 1553.u Dubrovniku za hidroizolaciju brodova za prodaju Veneciji. Kao podloga za put počinje se koristi 1830-ih u Francuskoj, Engleskoj, Belgiji. Jedno od prvih asfaltiranja bilo 1835. Trga Konkord (sloge) u Parizu.
Pre toga bilo je puteva od kamena, ali novitet unosi 1820. Škot McAdam, po njemu makadam, ručno čekićanim krečnjakom gde krupniji kamen ide dole, a sitniji popunjava gore, pa se dobije ravnija površina. 1858. Amer Eli Blacke izumeo čeljusnu drobilicu što omogućava pad cene kamena i masovno otvaranje kamenoloma, posebno posle 1870. i rasta upotreba betona u građevinarstvu.
Onda ide izum motora sa unutrašnjim sagorevanjem, Benzov automobil 1879., Fordova masovna proizvodnja automobila od 1908., prvi autoput verovatno 1921-26. Milano-Laghi. Prvi autoputevi su betonski sa po jednom trakom za svaki smer, zatim po dve trake i ograničenim prilazom autoputu po uzoru na nemački Frankfurt-Štutgart 1933-35. Zatim razvoj primene hidrostatičke transmisije 1960-ih u putarskoj opremi poput finišera koji postavljaju asfalt ili beton... i eto nas otprilike ovde danas

 

[winstonsmith]

Beton se smatra krutim kolovoznim zastorom, a asfalt elastičnim. Stoga se beton često koristi na lokacijama gde se javljaju velike sile uzrokovane kočenjem (teških) vozila, poput naplatnih stanica na autoputevima i autobuskih stajališta. Beton prate viši fiksni troškovi i duži eksploatacioni period, dok asfalt prate viši troškovi održavanja zbog raznih varijanti presvlačenja. Održavanje kolovoza s betonskim zastorom praktično ne postoji. Kada se jave pukotine u betonu ili razlika u visini betonskih polja (stari put za Novi Sad, autobuska stajališta), cela konstrukcija se mora raditi iznova. Beton takođe odlikuje manji koeficijent proklizavanja u poređenju s asfaltom i ne reaguje u slučaju visokih temperatura, za razliku od asfalta. Osnovni problem koji vidim kod nas je neznanje i neiskustvo u radu s betonskim kolovoznim konstrukcijama. Betonski kolovozi koje sam imao prilike da vidim u SAD su na neuporedivo višem nivou u svakom smislu.

 

[Падобранац031]

Da, osim što u upravo rekonstruisanom drugom tunelu iznad Užica (dužem) kog su radili više od godinu dana, sada visi više ledenica nego ranije. Neko će ostati bez krova, a nadajmo se da neće i bez glave.
Inače, verovatno slučajno, juče je proradilo osvetljenje tunela.

Ledenice u tek završenom tunelu

Послато са SM-A202F помоћу Тапатока

 

[vratonja]

Znate sta me interesuje, bio sam u direkciji gradnje u jednoj opštini i hteo da proverim ima li zabrane gradnje u tom delu zbog auto puta. Čovek koji radi tu otvori mapu da vidi koji je plac pa onda drugu gde je lepo ucrtan auto put od PŽ do Boljara a ne videh gde otvori to majku mu. Zna li neko sta je to otvorio?

 

[Markoticevic]

Da li ovi i dalje kopaju/buse tunele? Ili zbog zimskog vremena je mozda usporeno? Ne ocekujem mnogo rada ovih zimskih meseci... ali vazno je da nastave barem dva metara na dan ako mogu...

 

[Ljupko1972]

U Prilipcu su ljudi konačno dobili rešenja za eksproprijaciju zemljišta 14,01.2021! Imaju rok 5 dana da se izjasne! Izgleda da će da se radi ovog proleća napokon!

 

[Užice]

Ljupko1972 » Uto Jan 19, 2021 10:28 am[/url]":2nes5c2l]U Prilipcu su ljudi konačno dobili rešenja za eksproprijaciju zemljišta 14,01.2021! Imaju rok 5 dana da se izjasne! Izgleda da će da se radi ovog proleća napokon!

I onda će ući u Ginisovu Knjigu Rekorda,tako što će sve tunele i trasu završiti do 19.12.2021. :lol: ne znam samo zašto ta eksproprijacija nije mogla da se uradi do proleća 2020. ili još bolje do proleća 2019. (kada su svečano "otvoreni radovi"),sada nebi morali toliko da žure da bi sve završili do Nikoljdana ove godine.
U svakom slučaju,lepa vest što se bar nešto maklo sa mrtve tačke kada je u pitanju trasa.

 

[Roske]

Ljupko1972 » Uto Jan 19, 2021 11:28 am[/url]":2r7u9qs1]U Prilipcu su ljudi konačno dobili rešenja za eksproprijaciju zemljišta 14,01.2021! Imaju rok 5 dana da se izjasne! Izgleda da će da se radi ovog proleća napokon!

У Горобиљу су такође почели да добијају решења о експропријацији земљишта од пре три четири дана тако да креће да се ради али по овим решењима која стижу нека мало другачија путања је у питању бар што се ове (Горобиљске) стране Мораве тиче. :kafa:

 

[Ljupko1972]

Užice » Uto Jan 19, 2021 5:32 pm[/url]":6t449zn3]

Ljupko1972 » Uto Jan 19, 2021 10:28 am[/url]":6t449zn3]U Prilipcu su ljudi konačno dobili rešenja za eksproprijaciju zemljišta 14,01.2021! Imaju rok 5 dana da se izjasne! Izgleda da će da se radi ovog proleća napokon!

I onda će ući u Ginisovu Knjigu Rekorda,tako što će sve tunele i trasu završiti do 19.12.2021. :lol: ne znam samo zašto ta eksproprijacija nije mogla da se uradi do proleća 2020. ili još bolje do proleća 2019. (kada su svečano "otvoreni radovi"),sada nebi morali toliko da žure da bi sve završili do Nikoljdana ove godine.
U svakom slučaju,lepa vest što se bar nešto maklo sa mrtve tačke kada je u pitanju trasa.

Ma samo da vidimo te mašine već jednom u Prilipcu i Gorobilju, pa neka zavrse kad hoće, a moraju završiti kad tad...

 

[MiraC]

Markoticevic » Uto Jan 19, 2021 7:15 am[/url]":1jqah9gx]Da li ovi i dalje kopaju/buse tunele? Ili zbog zimskog vremena je mozda usporeno? Ne ocekujem mnogo rada ovih zimskih meseci... ali vazno je da nastave barem dva metara na dan ako mogu...

Buse i zimi, čak možda i brže jer se zemlja sabije. Brancic su tako pobusili. Ali ne znam kolikom brzinom buse trenutno, samo znam da im zima ne smeta, naprotiv.

Ljupko, Roske , hvala za informacije, puno znace ovako iz prve ruke, ja u gradu o tome nista nisam cula.
Verujem da su i Lučanci poceli da.dobijaju ovakve pozive.

Ne mogu da verujem da cu reci, ali nedostaje mi ono nerviranje da li su satwlitske slike donele nesto novo, da li ima slika sa terena....red bi bio da od proleca vidimo neku lopatu i kamion i na otvorenoj deonici.
Ono sto hoce biti problem jeste finansiranje jer ce ova Korona ekonomski da nas sve unazadi ( ma sta pricali na tv). Znam ja da je to sve dogovoreno, krediti, ugovori....ali verujem da tu ima i tekućih troskova. Ja sam zadovoljna i sto se eksproprijacija obavlja, ocekivala sam da ce da stopiraju sve velike radove na godinu ili dve, da ih nekako uspore i plate manje trenutno, ne znam, ali sta se ja razumem u makroekonomiju, verov bolje stojimo nego sto ja mislim.

 

[Igormartin]

Makroekonomski je bitno da se šta više radi u građevini. Dakle, možemo očekivati povećan intezitet radova jer on povećava šanse za oporavak.

Znam da je nevjerojatno, ali krediti i dug su zapravo dobra stvar za makroekonomiju

Postoji tzv index građevinskih radova. Zato se i Zamenik hvali brojem Kranova po Beogradu.

 

[MiraC]

Igore martine, slazem se i poznajem tj ucila sam o tome, ali sam bila u dilemi za finansiranje ovih ogromnih projekata ( putevi, mostovi...) jer su izdaci ogromni, a povracaj novca dalek, uz to ne radi veliki broj mehanizacije pa da se stimulise zaposljavanje ( ocigledno). Nekako bih pre ocekivala neka kratkorocna ulaganja, stimulacije...kao npr smanjenje ucesca za kupovinu stana itd. Ali podrzavam sto ima radova i szo se krenulo sa mrtve tacke.

 

[biciklista]

Earthmoving » Thu Jan 14, 2021 10:40 am[/url]":3jmpv4z7]Šta znači neto prihod? Prihod je prihod, a neto može da bude rezultat (zarada/gubitak) tj razlika između prihoda i rashoda. Ako misliš na prihod, onda je to podatak o naplaćenim putarinama, a ako misliš na neto zaradu, nje još nema, treba da prođe 20tak ili kolko godina da bi ukupni prihodi nadvisili ukupne rashode gradnje i ostalih troškova.
Što se tiče prometa, mislim da je on skoro idealan, uvek kad prođem autoput nije ni prazan, a ni krcat da bude neudobna vožnja, znači blizu neke zlatne sredine. Kada bi se putarine zamenile godišnjim vinjetama npr 50 evra, sigurno da bi se još veći promet preselio na bezbednije autoputeve, stvarno glupo da im pohlepa za maksimizacijom profita (kao da je država firma vlasti, a ne za interese građana) sprečava stavljanje autoputeva u punu funkciju. A opet i tih 50 evra za asfaltni put je više od prihoda države na druge desetine hiljada asfaltnih puteva koji se slobodno koriste i gde je prihod nula.

Moj lapsus. Znali se koliki je prihod od putarina za ovih godinu dana na deonici od Surcina do Preljine ?

 

[Igormartin]

Šta se tiće vinjeta ili pay as you go, uvijek će bit na ovim prostorima po učinku jer je glavna premisao autoputa kod nas zarada od koje se financiraju ko zna kakvi likovi. A ne ekologija i sigurnost prije svega.

HAC koji upravlja većinom autoputeva u Hrvatskoj ima godišnje prihode od 400 miliona eura. Nedostatne za vraćanje kredita, al ajde bar održavaju autoputeve s tim prihodom na odgovarajući način. I zapošljavaju XY zaslužnim na naplatnim kućicama.

 

[Earthmoving]

Nisam mogao naći samo za ovaj autoput, ali nađoh da su ukupni prihodi države od svih purarina u 2020. bili 25,3 mlrd din što je oko 210 mil evra (očekivali oko 250 mil evra) . Pad oko 6% (oko 13 mil evra) u odnosu na prošlu 2019. kad su kažu bili 26,9 mlrd din.
E sad ekstrapolacije, kažu da je promet od Šida bio čak 25% manji što bi značilo da je ovde bilo manji pad, ostao isti promet, ili možda čak malo i porastao, teško iz ove vesti zaključiti. Od ukupnih 210 mil evra, pomislio bih da im je Surčin-Čačak doneo oko 20-30 miliona prošle godine, tj 10tak %. Manje od Ns-Bg-Ni, ali više od nekih drugih pravaca, poput Ns-Su. Kada se kompletira do Požege, Ivanjice, Boljara, pa i sa krakom ispod Zlatibora, možda se može po ovim cenama putarina očekivati do 50 miliona evra. Ali ko zna, ako alavci podignu cenu mogu smanje promet, teško ludake predvideti.
https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/ ... 16-6-odsto
Ispravite me ako grešim, Surčin-Preljina je ukupno koštao 956 mil evra, s tim da se 17km Obrenovac-Surčin 208 mil evra ne naplaćuje, kao što neće ni 18 km ka Valjevu koji se grade. Znači ako gledamo samo direktnu korist od putarina bez ostalog, dugoročna investicija koja će se isplatiti za 50tak godina uz renoviranja svakih 20-30 i plate. Posle toga bi treba ući u zaradu, ali ko zna šta će ovde biti za tolko godina. Međutim krediti se iplaćuju iz budžeta, ne putarina.

 

[Perkan]

Jesi li dodao kamate na tih 950m evra koštanja puta?
Trošak je i veći...

Ali...

Sad dodaj na tu računicu druge ekonomske i neekonomske benefite od autoputa: sačuvani životi, veća protočnost robe, ljudi, usluga, razvoj ekonomije u područjima kroz koje prolazi put, manje odseljavanje iz pasivnih područja itd...

Na sve ovo treba dodati i multiplikativni efekat novca koji je realno utrošen u Srbiji na izgradnju autoputa - plate, materijal, gorivo, pa sve to puta tri jer se svaki dinar investiran obrne još tri puta...

Na kraju izađe neka cifra... i ona je pozitivna u nekom razumnom broju godina...

 

[vratonja]

Ljupko1972 » Uto Jan 19, 2021 10:28 am[/url]":2cevqmos]U Prilipcu su ljudi konačno dobili rešenja za eksproprijaciju zemljišta 14,01.2021! Imaju rok 5 dana da se izjasne! Izgleda da će da se radi ovog proleća napokon!

Zna li se tu oko cene , ja imam neki plac u nekom brdu i hteo da posadim nesto , pa me interesuje hoce li cena biti onda uvecana voce neko u pitanju ?

 

[brada]

Ja sam čuo da je u SFRJ najisplativije bilo saditi orah. Valjda se tad računalo da jedno stablo daje plod 100 godina. Pa se to valjda pomnoži sa prosječnim godišnjim rodom jednog oraha, pa sve to sa cijenom oraha. Navodno je cijelo Gatačko polje, prije nego što će se uraditi eksproprijacija zemljišta za izgradnju rudnika i termoelektrane, bilo naprasno zasijano orasima. Ne znam koliko je istinita priča, ali mi je uvijek bila zanimljiva