Brate Zemljani, za slučaj da ti se javi želja da naučiš zvaničnu nomenklaturu, evo ti opisa šta je šta iz Prostornog plana v. 2017 za istočni krak.
Imaš ga i u mom kilometarskom postu na K10 gde sam analizirao šta će gde biti i koliko je toga završeno na istočnom kraku K10.
Razlike sam ti boldovao, "prodavnica kafe" wtf? i slično, razlika je i u propisima o hektarima površine, to sam negde pročitao, al ovde ga nema:
1) Parkirališta koja služe za kraće zadržavanje i predah (15 do 30 min.) bilo po potrebi, bilo po želji. Parking za putničke automobile razdvojen je od parkinga za teretna vozila i autobuse koji se parkiraju na istoj površini. Parkirališta se opremaju internim telefonom, sanitarnim prostorijama, vodom za piće, panoima s turističkim informacijama i manjim uređenim površinama za odmor. Taj tip pratećeg sadržaja moguće je dodatno opremiti manjim prodavnicama (npr. pokretne prodavnice sezonskog voća) i/ili kafeima koji rade tokom najopterećenijih meseci i to u časovima kada je najintenzivniji saobraćaj. Nadzor i održavanje svih parkirališta je povremen i sprovodi ga služba za održavanje puta s tim što je moguće da površine van kolovoza budu ugovorna obaveza za kupca prodavnice i/ili kafea.
Parkirališta se mogu u određenoj meri standardizovati.
2) Odmorišta podrazumevaju duže zadržavanje korisnika (30 do 90 min.) i imaju razdvojene površine za parkiranje putničkih vozila, autobusa, teretnih vozila i ako postoji potreba, turističkih vozila. Ona sadrže sve programe parkirališta kao i dodatno javni telefon, osvetljenje, restorane, prodavnice kafe itd. Na odmorištu mogu biti i pumpe za gorivo i auto-servisi za manje usluge i opravke. Slobodne površine su predviđene za odmor i kraću rekreaciju korisnika puta. Nadzor i održavanje kolovoznih površina je zadatak službe za održavanje putnog pravca, dok se sve ostale površine mogu ugovorno regulisati sa zakupcima sadržaja.
Odmorišta se mogu u određenoj meri standardizovati.
3) Uslužni centri su celoviti multifunkcionalni prateći sadržaji koji prvenstveno služe za duže zadržavanje korisnika puta. Oni se pored prethodno navedenih elemenata opremaju motelima, kamping prostorom za rekreativna vozila, pumpama za gorivo, servisima i radionicama. Oni su mali i specifično urbanizovani kompleksi potpuno komunalno opremljeni. Interne saobraćajnice i površine za parkiranje se razdvajaju po vrstama vozila (putnički automobili, teretna vozila, autobusi), kao i po svrsi zadržavanja (npr. izdvojeno parkiralište za motel). Uslužni centri imaju veliki broj zaposlenih i lokalne korisnike iz šireg područja autoputa. Pristup uslužnom centru se obezbeđuje direktno sa putnog poteza (deonice) za korisnike autoputa, dok se za lokalne korisnike obezbeđuje pristup vozilima sa lokalne mreže. Parking se formira na posebnim površinama oslonjenim samo na lokalnu mrežu i pešačko kretanje do/od površina uslužnog centra. Takav koncept je obavezan za uslužne centre kako se ne bi mešalo daljinsko i lokalno kretanje. Uslužni centri rade 24 časa dnevno tokom cele godine. Nadzor i održavanje svih površina uslužnog centra su stalni uz moguću preraspodelu zadataka kao u slučaju odmorišta.
Uslužni centri su uvek specifični kompleksi pod značajnim uticajem karakteristika gravitacionog područja i lokacije. Za uslužne centre postavljaju se uslovi za obavezne i prihvatljive sadržaje, kao i uslovi povezivanja s putnim pravcem na koji su oslonjeni uz racionalnu procenu koliko sadržaji treba da se programiraju i oblikuju prema zahtevima drugih korisnika, odnosno korisnika iz šireg područja. Osnovni princip podrazumeva da uslužni centri prvenstveno služe korisnicima autoputa, pa su potrebe ostalih korisnika prihvatljive samo u onoj meri u kojoj ne ugrožavaju neophodan kvalitet usluge i nivo sigurnosti.
