Dragi forumaši, danas sam išao u Negrišore posle duuugo vremena, i to kod rodbine koja svakog dana može da gleda izgradnju auto-puta.
Dobre strane:
Radi se u tri smene, iskopana su čitava brda... kaže, trebalo bi do kraja godine da bude gotovo, mada, mislim da to nema šanse. Kada bude gotovo, do Lučana i okolnih sela će se stizati za oko sat i po od Beograda, a priroda je predivna.
Loše strane:
Kinezi i drugi izvođači jure kao ludi lokalnim putevima. U Negrišorima se u poslednje vreme dogodio bejbi bum, i ima oko 50-oro dece, za razliku od svih okolnih sela koja su zamrla. Deca se igraju po putevima, ali radnici za to ne mare mnogo, pa je recimo od prštanja kamenja od automobila već bilo povreda dece koja su se grala u svojim dvorištima. Sva sreća pa nema teže povređenih.
Toliko dece iz sela moglo je da ide u školu u samom selu. Moj ujak kaže da je seoska škola građena pre oko 100 godina kamenim blokovima klesanim od najboljeg kamena, dimenzija 1x1x1m. E, ta škola je srušena i deca idu u školu u Lučanima, nekoliko kilometara dalje i roditelji ih voze. Kamen su natovarili u kamione ljudi bliski predsedniku opštine - sumnjaju meštani, i odvezli u nepoznatom pravcu. Takođe, srušen je i seoski dom koji su meštani gradili svojim novcem i za koji su sami nadničili. Spomenik o kom smo ovde raspravljali izgradili su sami meštani, i prema rečima seljana, nije bio namenjen samo borcima 2. već i 1. svetskog rata. Niko nije želeo da se taj spomenik sruši.
Put je nadomak i seoskog groblja, a iskopavanja su došla nadomak humki, pa postoji bojazan da kosti naših predaka završe na površini ili u telu auto-puta. Inače, to groblje postoji od antičkog doba i na njemu se nalaze i rimske humke.
Imao sam prilike i da osetim rupe po okolnim putevima, koje je napravila mehanizacija izvođača i njegovih podizvođača.
Moja rođaka, koja ima mogućnost obraćanja i medijima, kaže da je pokušala da plasira slike nezavisnim medijima, ali da su i oni dobili zabranu pisanja o šteti koju ovakva gradnja auto-puta prouzrokuje okolini.
Pitanje je da li svaki napredak mora da se dogodi na uštrb nekoga i u tolikoj meri? Ako sama država ne ume da kontroliše izvođača i njegove podizvođače, šta onda da očekujemo za naša rudna bogatstva? Litijum?
Veći problem od ovog je nedostatak solidarnosti. Moj stav je da bilo koja vlast da je bila umesto ove, uradila bi slično što se tiče projekata i napretka sa njima. Ali pitanje je da li bi svaka u toj meri zanemarila sopstveni narod i njegovu istoriju i kulturu.
Evo par slika i kratak snimak.