Autoput Beograd - Temišvar

[Urke]

U Rumuniji tj Temišvaru sam bio dva puta, prvi put sam išao BG-PA-VŠ-Vatin/Moravita-TM, drugi put BG-ZR-Srpska Crnja/Jimbolia-TM.
U Rumuniji sam pravio kružnu turu od Temišvara preko Lugoša(Lugoj), Karansebeša(Caransebes), Hatega, do dvorca u gradu Hunedoara u Transilvaniji, pa nazad preko Deve do Lugoša i Temišvara, ukupno negde oko 370km.

Put do oba granična prelaza nije loš, granični prelaz sa naše strane Vatin izgleda kao da je na njemu vreme stalo 80 i neke.
Putevi u Rumuniji odlični, nema autoputa, ali oko svakog veće mesta ima obilaznica, na ulazima u naselja na kolovozu nacrtan znak za ograničenje brzine od 50km/h koji treba poštavati do izlaza jer policija kontroliše prolazak kroz naseljena mesta, na otvorenim deonicama nismo naišli na patrolu.

Malo da skrenem sa teme.
Pošto sam prvi put bio upozoren da se pripremim na bedu i siromaštvo čim uđem u Rumuniju, tamo sam zatekao sasvim drugu sliku, što sam više išao u unutrašnjost to su mi sela izgledala lepše, sve kuće su u selima uglavnom okrečene i slične, nema da je jedna prizemna pa do nje druga od 3-4 sprata, nije bilo neomalterisanih kao kod nas, predivna priroda koja podseća na Šumadiju, dvorac Korvin u Hunedoari treba videti, sve u svemu jedna lepo iskustvo i putovanje, kroz prelepu zemlju, za svaku preporuku.

 

[Aegir]

@Urke

У овоме што си написао, препознајем индиректан одговор на мој пост... иако ме ниси цитирао. Углавном, не желим да оспорим твоје писаније, нити то могу, јер нисам прошао путевима Румуније којима си се кретао..., изузев правца Ватин - Темишвар, тј. обрнуто, али... сваку своју реч из претходног поста могу да потпишем.

Очајан и кратерима изубијан пут и онај сиротињлук са распалим приземним кућама - веселих боја, са одвратним зградама и фабрикама... као из Чернобиља..., са кљакавим рагама, магарцима и коњима, који по друму вуку дрвене запреге натоварене грањем (буквално) за огрев... и сва она беда, као и невероватни дрвени пољски ве-це на "Лукоил"-овој пумпи... успут... и све то од Најдаша... преко Оравице... па до Старе Моравице... је нешто најужасније што сам икада видео... барем када је та инфраструктурна и материјална беда у питању. Таквих призора... за дивно чудо, чак ни код нас нема.

 

[Urke]

@Aegir
Nema spora :kk: , ti si napisao svoje iskustvo sa puta od graničnog prelaza kod Bele Crkve, ja tim putem nisam prošao i nemam razloga da ne verujem u ono što si ti doživeo, deo uz granicu sa SRB i meni je delovao najsiromašnije, ali ništa siromašnije u odnosu na sela u Srbiji!

 

[Aegir]

@Urke

Наравно, изнели смо нека своја запажања и искуства са тих путешествија, која су стицајем околности различита... све ок. :kk:

Јасно је да је Румунија са својом природом лепа и занимљива земља, по мало и мистична..., али ето... очигледно и тамо (као и код нас) постоје два "паралелна универзума".

 

[brdjanin]

To što mnogi ne znaju da je Temišvaj industrijski grad i da su Pančevo i Vršac industrijski gradovi i da je kvalitet puta i propusna moć graničnog prelaza neadekvatan za obavljenje značajnijeg transporta nikog ne čudi. Začudilo je prvo Ruse kad su došli u NIS i imali neke ideje o velikom snabdevanju rumunskih pumpi preko granice pa su saznali da je nemoguće provući više od par kamiona dnevno preko ravnice. E, to je otrežnjenje.
Uostalom, što i poboljšali potencijale. Trenutno se ne trguje, to verovatno znači da neće nikad ni trgovati. Koga to uopšte zanima?.

 

[direktor]

Mogli bi rusi tu naftu vozom trsnsportovati i nevjerujem da je kapacitet prelaza tako mali

 

[laki72]

A kako taj NIS uspeva da snadbeva trziste BiH ???
Mislim, da se razumemo, smatram da treba poboljsati putnu infrastrukturu u celoj zemlji pa naravno i u Banatu, posebno sto je to jedan od medjunarodnih pravaca, ali ta prica sa NIS-om i nemogucnoscu 'izvoza' zbog 'loseg' puta ili ne znam cega je prazna prica i izgovor.
Pa na kraju krajeva dokaz za to je i snadbevanje Srbije od 92 - 95 !!!
Pravac isti, samo smer drugi

 

[Tu_i_Tamo]

Да ли неко од форумаша има неких сазнања како стоје ствари са овим путним правцем, као и докле се стигло (ако се уопште и кренуло) са пројектованјем деонице, или било каквим радовима на аутопуту ка Темишвару.
Колико ми је познато требао би да се надовеже на мост Винча - Панчево тј. обилазницу око Београда.

 

[MilisaV]

Nije se ni krenulo

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока

 

[mekbejn]

a ako imamo pameti (kad vec para nemamo ) uradice kako smo ovde 100x predlagali - obilaznice oko svih naselja i eto 80-90km/h magistrala

 

[Karlo del Ponte]

brdjanin » 16 Jan 2015 11:27 pm[/url]":1gkr1nln]To što mnogi ne znaju da je Temišvaj industrijski grad i da su Pančevo i Vršac industrijski gradovi....

Тачно.

.... i da je kvalitet puta i propusna moć graničnog prelaza neadekvatan za obavljenje značajnijeg transporta nikog ne čudi. Začudilo je prvo Ruse kad su došli u NIS i imali neke ideje o velikom snabdevanju rumunskih pumpi preko granice pa su saznali da je nemoguće provući više od par kamiona dnevno preko ravnice. E, to je otrežnjenje.
Uostalom, što i poboljšali potencijale. Trenutno se ne trguje, to verovatno znači da neće nikad ni trgovati. Koga to uopšte zanima?.

Нетачно
- Сам прилаз друмском прелазу Ватин је пустара, по којој би клинци радо играли фудбал да није далеко од насеља. Могуће да је сам прелаз технички и кадровски слабо опремљен за теретни саобраћај, али у колима сам се сваки пут задржавао јако кратко.
- Комплетна индустрија у Панчеву се ослања на железницу. Директори великих предузећа у Панчеву су са разлогом бесни на "Железнице Србије", јер држе монопол на пругама, а крајње неодговорно се понашају рема клијентима. Утовар у Панчеву је већи него у Београду.
- Већина сировина за производњу и готових производа у Панчеву су опасне материје, превоз који се стратешки усмерава на железницу. За транспорт опасних материја је обавезна посада возач сувозач и пратилац, возач мора бити изузетно искусан са најмање 35 година старости и посебно додатно обучен, последично јако високо плаћен. Сама конструкција возила је робуснија, постоје додатна ограничења брзине, зоне кроз које је забрањен пролазак такве робе, тако да се НИС-у исплати чак и након доласка Руса превоз возом Панчево-Чукарица за свега 20-так километара.
- И у Темишвару је јако велики део индустрије опасне материје. Гранични прелаз Вршац-Моравица је пети најоптерећенији железнички прелаз у Србији.
- Са које стране границе је држава у функционалном, а са које у теоријском смислу, најбоље се може видети код Јаше Томића, односно Крућана. Са једне стране је пруга зарасла одавно без путничког саобраћаја, становништво је отписано и заборављено од обе централе, и у Београду и у Новом Саду, а на месту пруге као системско решење им се нуди бициклистичка стаза, што ће им свакако олакшати везу са скоро 40 километара удаљеним Зрењанином. Са друге стране уредно функционише железница са редом вожње усклађеним са потребама становника.

Сама Румунија има много здравију транспортну политику, и једну од најздравијих економских политика од земаља на периферији ЕУ. Аутопутеве системски гради јако мало и споро, сви регионални и магистрални путеви су упеглани, железнице су најразвијеније у овом делу Европе, приватни оператери доминирају у теретном саобраћају, а и у путничком саобраћају има доста приватних оператера. Приградске железнице са тактним редом вожње се планирају у око 20 градова, модернизују се трамваји, главни град шири метро... За наш друмоискључиви мајндсет се чудом сматра податак да најпрометнија лука у целој јужној Европи, Констанца, има врло малу мрежу аутопутева као подршку, без амбициозних планова ширења исте.

 

[severian]

Ovo sa Konstancom baš i nije tačno. Auto-put do Bukurešta je kompletiran, završena je i deonica od Dunava do Konstance. Oko Konstance je obilaznica (pun profil) završena svih 180 stepeni (ostalih 180 stepeni je more). Šta bi tu još moglo da se doda? Možda samo auto-put ka Bugarskoj, ali tu apsolutno nema dovoljno saobraćaja, samim tim postojeći kaviltetan put vrši posao...

 

[Karlo del Ponte]

Oвде се многи позивају на важност аутопута за теретни саобраћај, а Румунима тај аутопут више служи за одлазак на море. За озбиљне луке и индустрију, аутопутеви су неважни. Важно је само да не буду загушени, а за остале је важна безбедност, смањење загађења, смањење трошкова одржавања путева.

 

[Дошљак]

Што се да видети из нашег огромног извоза у периоду када мрежа аутопутева и није била баш развијена.

 

[Пантограф]

Каквог "огромног извоза"?? Па, укупан извоз СФРЈ је био тек нешто већи од извоза данашње Србије!

Огроман извоз има данашња Чешка - десетак пута већи од нашег.


Зло и наопако кад та некритичка носталгија опије друштво - у стању је да потпуно човеку поремети координатни систем :wink:

 

[Дошљак]

Није носталгија, зар нису тада извозила нека од силних предузећа која су данас пропала?

 

[miki_ns]

Пантограф » 05 Jan 2016 06:01 pm[/url]":26yngxik]Каквог "огромног извоза"?? Па, укупан извоз СФРЈ је био тек нешто већи од извоза данашње Србије!...

Hmmm, pa i nije baš tako, statistika kaže da je 1988 SFRJ izvezla 13,1 mlrd $. Kada se ta suma revalorizuje na vrednost dolara u 2014, to bi bilo oko 26,2 mlrd $.
Izvoz Srbije u 2014 je bio 14,8 mlrd $. Tako da to i nije baš "jedva malo veći".

Mnogo ozbiljniji disbalans je između bruto nacionalnog proizvoda i stranog duga.
SFRJ 1990 (nerevalorizovano, jer se obe sume odnose na istu godinu):
spoljni dug 17 mlrd $,
GNP 129,5 mlrd $, GDP 90,7 mlrd $.

tako da je spoljni dug bio 13% GNP ili 18,7% GDP

Ako bi se uradila revalorizacija na 2014 (radi poređenja sa podacima za Srbiju)
spoljni dug SFRJ bi bio ekvivalentan ~ 34 mlrd $

GNP: 259,15 mlrd $.
GDP: 181,50 mlrd $

Srbija 2014:
spoljni dug: 22,76 mlrd EUR ~ 29 mlrd USD (okvirno po tadasnjim kursevima, jer su se menjali tokom godine)
GDP: 42,65 mlrd USD
malo je nezgodno jer su urazličitim valutama, ali min. finansija je na kraju godine (2014) izrazilo da je spoljni dug 70,8% GDP-a

 

[Barkley]

Пантограф » 05 Jan 2016 06:01 pm[/url]":2ojl9vxm]Каквог "огромног извоза"?? Па, укупан извоз СФРЈ је био тек нешто већи од извоза данашње Србије!

Па, сад... Извоз СФРЈ 1990 - 14,3 млрд долара, извоз Србије 2014 - 14,8 млрд долара. Номинално посматрано, у праву си.

Међутим, просечна годишња стопа инфлације у САД је у периоду 1990 - 2014. износила око 2,6%. Дакле, један долар из 1990. и један долар из 2014. се значајно разликују. Због тога 14,3 милијарде долара из 1990. је много више од 14,8 млрд долара из 2014. Друго, око 3,6 млрд долара износи српски извоз у државе настале на простору СФРЈ. Дакле, ''чист извоз'' је око 11,2 млрд долара. Ово пишем јер је СФРЈ имала знатно веће унутрашње тржиште, на коме је завршавао велики део роба, што се сад бележи као извоз.

Дакле, садашњи извоз Србије је знатно мањи од извоза СФРЈ. Када би се поредили физички обими извоза (што је значајно са аспекта потребне инфраструктуре), мислим да би разлика била још драстичнија у корист СФРЈ. Опет, тачно је да смо сви понекад некритички носталгични.

СФРЈ је била доста неефикасна и економски проблематична држава, али и као таква појам за већи део својих наследница. Што само показује у којој смо беди данас.

Видим да је и Мики урадио сличну рачуницу.

 

[Karlo del Ponte]

Не знам за доларе, али је извоз СФРЈ железницом у тонама био реда величине укупног транспорта железницом Железница Србије данас. Важно је напоменути да је јако велики део садашњег извоза усмрен на земље некадашње СФРЈ. Ја немам ни времена ни воље да чупам податке, имам важнија посла.

 

[Пантограф]

Ето, годишњи извоз СФРЈ, државе од 22 милиона становника је био 26 милијарди данашњих долара.
Извоз Чешке Републике (10 милиона становника) у 2013. је износио 151 милијарду долара.

Да ли се, онда, може говорити о "огромном извозу" у време СФРЈ?

(и - да не буде потпуни оф - за разлику и од данашње Србије, и од СФРЈ, Чешка има озбиљну железницу)

 

[Barkley]

Ау, баш смо у офу. Слажем се да је претерано говорити о огромном извозу СФРЈ, посебно не у односу на данашњу Чешку. Али је ипак било веће у односу на данашњу Србију.

Мислим да је са аспекта развоја инфраструктуре јако битно посматрати и количине превезене (или извезене) робе у тонама, по типу превоза, да би се стекла права слика. Посебно у овој земљи, која је нажалост, углавном увек била зависна од извоза сировина или полупроизвода (тешких, масивних а јефтиних).

Карло, да ли заиста највећи део транспорта из Панчева иде железницом? Знам да иде доста јер сам често виђао оне огромне композиције са цистернама, али не знам колико се користи у односу на луку (знам да жито прилично превозе бродовима).

 

[medjutim]

Пантограф » 07 Jan 2016 12:03 pm[/url]":3d0mvuev]Ето, годишњи извоз СФРЈ, државе од 22 милиона становника је био 26 милијарди данашњих долара.
Извоз Чешке Републике (10 милиона становника) у 2013. је износио 151 милијарду долара.

Да ли се, онда, може говорити о "огромном извозу" у време СФРЈ?

To zato što Česi najviše izvoze u Slovačku

 

[Гага]

Кад се већ иде у скретање са теме, пошто ионако нема неких вести о овом аутопуту, а скоро неће ни бити, ко има мало више времена нека прочита овај интересантан чланак о економији наше нам бивше СФРЈугославије. Чланак је објављен на интернет магазину "Каталаксија".

Ekonomija Titove Jugoslavije: odlaganje neminovnog kraha
http://katalaksija.com/2014/02/24/ekono ... nog-kraha/

Има и на енглеском језику, а објавио га је аустријски Мисис институт:

Why the Nostalgia for an Old Communist Economy?
https://mises.org/library/why-nostalgia ... st-economy

 

[laki72]

Eh da nisam ziveo u to vreme, jes bih verovao u raznorazne, kako crne, tako i ruzicaste 'analize' i opservacije tog doba u SFRJ...

 

[Zvezdara64]

Gago ti clanci su puni neistinitih pretpostavki. A ovo je najgori primer: god. rast duga od 17.6% od 1970-80 na 20 milijardi dolara i zakljucak da bi danas bio 6.000 milijardi dolara?! Pretpostavka i racun je na nivou deteta od 12 godina. Cinjenica je da je od 1980 do 1990 dug smanjen na 18 milijardi uz rast GDP. S druge strane, ovo ne menja cinjenicu da takva i toliko rigidno plarnirana i dirigovana privreda nije mogla da opstane. Milka Planinc i Ante Markovic su pokrenuli znacajne promene, na zalost sa velikim otporom u drustvu i partiji.