Pratim ponašanje putnika da u slučajevima kada se zna da će mnogo putnika stojati, mnogo njih hrli ka srednjim vratima gde ima više mesta. Stvar je u nabudženom prolazu niskopodnih vozila kod prvih vrata između prednjih točkova, kod zadnjih između zadnjih točkova, i budževina od motora u putničkom prostoru. Meni je čudno zašto do sada nisam video autobus da stave dva vrata između prednje i zadnje osovine pri tome izostavljajući ona iza zadnje osovine. Ovako bi izgledalo:
Pogledajte prilog 198939Prednosti:
1) Brža izmena putnika
2) Mogućnost formiranja jednostavnijeg, izdržljivijeg i jeftinijeg zadnjeg mosta sa visokim podom.
3) Bolje korišćenje putničkog prostora za 4 sedišta više umesto motorne budže. Prednost LOW ENTRY autobusa, kakvih je u Holandiji najviše (sa samo dva vrata).
4) Više visokih mesta za putnike, koja su među putnicima popularnija, umesto neprijatnog osećaja kada si u vozilu na nižoj visini od glava pešaka na trotoaru.
Jedino sam nešto slično video preko neta za iranske BRT, ali je tu cilj bio da jedna polovina autobusa bude za muškarce, druga za žene.
Imali su
Lion i
Limož Renault ER100 trole sa troja vrata ispred druge osovine, s tim da su vrata bila ravnomerno raspoređena (druga i treća odvojena) zbog mesta za rezervoar kod autobusa PR100 na kome su bazirane.
Enterijer je za posledicu nudio jednosmernu cirkulaciju (bez sudaranja), širok prednji prolaz, veliku površinu za stajanje, bliže postavljena vrata (što smanjuje negativan efekat probijanja do izlaza) i podelu na zone za kratka (ispred pogonske osovine) i srednja/duža putovanja pozadi gde je pod i najviši, a sa rampom do motornog dela ispod sedišta (kod autobusa zbog horizontalno postavljenog motora). Ergonomija je unapređena malim razmacima između velikog broja vertikalnih šipki sa obe strane, niskim horizontalnim (ovde zbog niskog plafona kao kod Conecta) i veoma niskim širokim neklizajućim visećim rukohvatima.
Sa druge strane, kod duplih vrata na klaustrofobičnom niskopodnom kraju niskopodnih autobusa, broj mogućih stojećih putnika je jadan. Odnosno, od 3 širokih vrata, više od pola izlaženja i ulaženja se obavi kod srednjih vrata. Sada ću sa V označiti vrata, a P prozor. Standardno planiranje vrata je V-P-P-V-P-P-V. Ja sugerišem V-P-P-V-V-P-P, ali može i V-P-V-P-V-P-P. U Češkoj sam video solo V-P-V-P-V-P-V (četiri vrata), i zglobove V-P-V-P-V-P-Z-V-P-P-V. (Z zglob, slično MAZ 215, samo sa motorom pozadi). Kod visokopodnih autobusa iz 1980-tih se vodilo računa o tome da kod svakih vrata bude prostora, ali sada se ni ne pokušava. Maz 103 (+107 troosovinac), su jedini koje znam da su napravili 2+1 raspored sedišta između srednjih i zadnjih vrata da se makar koliko-toliko omogući neka korist od zadnjih vrata pri velikom opterećenju. Čak je i MAZ to napustio, a počeo je kao šrafciger-industrija određenog modela Neoplana iz 1990-tih.
Oba gorepomenuta francuska grada i dan danas koriste
vozila sa 2+1 rasporedom, i to potpuno niskopodna (bez rampe), uključujuži i trole
poput Cristalisa. Takav raspored se najčešće sreće po Italiji koja je u drugoj polovini prošlog veka bila poznata po poluniskopodnim vozilima sa četvora vrata, a danas ima pozamašan inventar novih vozila poput Citymooda kao što je
ovaj u Trevizu. U skorije vreme usled specifičnosti konstrukcije pojedinih rešenja elektrobusa neki gradovi su prihvatili 2+1 raspored, što se može videti na primeru Urbina 12 Electric sa 20 sedišta
za Đenovu. U istoj konfiguraciji postoji i Trollino 12 koji je Modena nabavila
sa 2+2 rasporedom.
Pimenuta vozila ne karakteriše samo raspored sedišta prilagođen poboljšanoj cirkulaciji pri visokim opterećenjima, već i posvećena pažnja ergonomiji straphangera. Učinjeno je sve da se olakša stajanje i pristup na linijama sa velikom razmenom putnika, a kratkom prosečnom vožnjom većine putnika, uz to trasiranih skučenim ulicama.
Btw.
MAZ 107 je po više osnova bio u prednosti u odnosu na 103 i Neoplane, i to što je kao duži od 103-ke nudio veći udeo ravnog poda (manji procenat rampe/nagiba), a kao kraći od Neoplana 4020 bio upravljiviji. Ako izuzmemo beogradski kliše (da ne može zglob na 46 iako može, da ne može troosovinac na 101 iako može i tako u nedogled tražiti razloge) čudno da ga naši najveći gradovi sa koridorskom mrežom poput Niša, Kragujevca, Novog Sada i Subotice nisu koristili u većem obimu. Danas njega nema u ponudi, Ikarbusa nema da skroji po meri, ali postoji mogućnost nabavke kraćih M.A.N-ovih troosovinaca od 13,7m na A36 šasiji.
I dan danas se proizvode autobusi sa rampom, samo što ih malo koji proizvođač nudi, pri čemu konfiguracija zavisi od motora. Naime ako kreatori tenderske dokumentacije postave uslov velikolitražnog motora automatski se otpisuje malolitražni horizontalni, a usiljava vertikalna karakondžula sa stepenicama. To je skoro bilo evidentno u Hamburgu koji je 2016 nabavio
verziju s OM470, a 2020
uzeo OM936 s dva sedišta više bez "merdevina".
Nova varijanta šasije sa horizontalnim motorom ima premešten hladnjak u odnosu na staru, što je karakterisalo i Conecte. Evo stare rasprostranjene:
Problem sa Beogradom je to što su linije brdovite i preopterećene, ali to ne znači da slabija verzija s horizontalnim motorom ne može da radi na solo polascima. Kad bi Strela uzela ovakve polovne i preuzela 27E, 37, 48, 59, 302, 304 (ekspres autoputem), 405 pola grada bi progledalo. Problem 26 bi nakon produženja Nove Kumodraške i Mokroluške bio rešen rotacijom sa 30 uz produženje nove pojačane zglobne 30 do Dorćola. Bio bi kreiran zglobni bajpas oko deonice Dušanovac-BKA. Imali bi zglob, ali delimično drugom trasom koja bi ujedno rasteretila 29 i 31.
Zadnja vrata su poželjna ali pri 100 putnika ne i nužna, pa je moguće koristiti trovratne na istoj šasiji sa istim motorom koji takođe
postoje u Hamburgu.
Vertikalno postavljen OM936 kao i gasna varijanta (M936G) nude dva sedišta manje, međutim poput električnog eCitara nemaju gomilu stepenika što se ovde može videti: