Посао столећа пропао, радници осам месеци нису примили плате, а већински власник Али Маграби Мохамедали одлучио да се повуче. – Решење у припајању новосадском ЈГСП-у
Нови Сад – На закључаној капији табла са натписом „штрајк“, а пред портирницом мађарски „пулин“ и два авлијанера. У закоровљеном кругу жена у плавом мантилу сецка хајдучку траву, да бар има неке користи од јучерашњег доласка на посао. У празној канцеларији секретарице председника управног одбора отворени су луфташи, на уграђеном часовнику недостају казаљке.
То је слика новосадске фабрике аутобуса „Необус“, чија је приватизација проглашена једном од најуспешнијих, а аранжман са холандском компанијом ВДЛ – послом столећа. Нажалост, сат је овде почео да заостаје пре осам месеци, када су запослени добили последњу плату, да би се потпуно зауставио 25. априла, пошто је огромна већина од укупно 217 радника ступила у генерални штрајк.
Новосадску фабрику, са традицијом дугом преко шест деценија, купио је на аукцији 2004. године бизнисмен из Саудијске Арабије Али Маграби Мохамедали, који се у својој домовини бави хаџи-превозом, и како се тврдило у возном парку има око 2.000 аутобуса. За хале, опрему и круг од 12,5 хектара у индустријској зони града Мохамедали је избројао свега 700.000 евра, али је заузврат морао да преузме дуг од 2,6 милиона евра и обавеже се на инвестициони програм од 1,5 милиона.
– „Необус“ је у минусу за око 4,5 милиона евра, рачунајући стари дуг и блокаду Развојне банке Војводине од 228 милиона динара. Зашто је то тако и да ли смо уопште могли другачије, просудите сами – каже нам мањински власник и председник управног одбора Зоран Кијац.
Према његовим речима, ствари су пошле низбрдо после уговора са компанијом ВДЛ, који је пре три године подржао комплетан државни врх Србије. Уместо производње од 150 аутобуса годишње за европско тржиште, уследио је спор о наплати дванаест возила. На основу тог уговора, „Необусу“ је из Фонда за развој Србије одобрено 1,4 милиона евра за обртна средства и 1,2 милиона за инвестиције, уложио у линије и опрему и – остао без посла.
– У међувремену урадили смо 25 аутобуса за француску „Веолију“ и 20 за београдску „Ласту“, али нисмо прошли на тендерима у Панчеву и Новом Саду. Тендер у Панчеву од 1,2 милиона евра за 12 минибусева смо препустили другопласираном, јер нисмо добили банкарску гаранцију, а новосадски ЈГСП је преко ташна-машна фирме из Загреба купио за три милиона евра 16 аутобуса чешког „Ирис буса“. Овај тендер смо изгубили за 0,45 поена – истиче Кијац.
Он каже да је конкуренција понудила за нове аутобусе рок испоруке од само месец дана, и да су Новосађани добили две године стара возила, која су претходно била намењена купцу у Тирани (који их није платио), при чему су им само отворена трећа врата. Ово су, тврди, проверили „Необусови“ партнери из шведског „Волва“, званичног каросеристе за југоисточну Европу од 2006. године.
– Видите ли излаз из тунела, упитао ме је већински власник, који је у „Необус“ уложио око 5,2 милиона евра, када ни у Новом Саду нисмо успели да добијемо посао. Какав одговор да му дам, ако је наш годишњи платни фонд 800.000 евра, а ми само за камате Развојној банци Војводине морамо да издвојимо 1,1 милион. Пошто му је постало јасно да светла нема, Мохамедали ми је наложио да почнем преговоре о продаји његових 86 одсто акција – објашњава Кијац.
Пословодство фабрике и синдикати су се јуче договорили да се од средстава за четири завршена а неиспоручена аутобуса Холанђанима радницима исплате две од осам зарада и измире доприноси, како би могли да овере књижице. Преговорима су присуствовали покрајински секретар за рад Мирослав Васин и председник синдиката металских радника у Новом Саду Новак Васић, али је потребно пронаћи и решење са Развојном банком да се блокада „заобиђе“.
– У супротном, нећемо дозволити да ови аутобуси напусте круг. Нисмо ми криви за пропале тендере. Поштено смо радили свој посао, а на пословодству је било да га обезбеди. И није све као што се прича: Где су новци од продатих 55 аутобуса прошле године? Овако, сигурно, даље не може. Ако је решење стечај, нека га прогласе, верујем да смо кадри да се опоравимо, само ред коначно мора да се уведе – наглашава председник синдиката у „Необусу“ Милан Шуштум.
Радници кажу да ће покрајинској и градској власти и банкарима предложити да се „Необус” припоји ЈГСП-у и да за њих прави аутобусе. Такав пример већ постоји у Београду, где тамошње предузеће „Икарбус” ради за београдског градског превозника, као и у Нишу. Оваква идеја постојала је и пре приватизације, поготово што је круг „Необуса“ у индустријској зони погодан да се депо јавног превозника измести из града, чиме би се отворио велики простор за изградњу станова на атрактивној локацији.