Šta je novo?
Od:
Filteri

Autobusi

Od kog proizvđača autobusa bi grad trebao da kupi 100 novih zglobnih vozila na gas.

  • Solaris

    Glasovi: 323 94,7%

  • BMC

    Glasovi: 18 5,3%
  • Ukupno glasača
    341
Za sada, hlađenje u GSPovim Otokarima je:

thumbs-up-funny.gif


Čak sve još miriše na new.
 
Zvezdarac77 je napisao(la):
Opet samo Solarisi na 77 koliko mogu da primetim. Radio BMC 2 dana😅
Kliknite za proširenje...
Počeli su da daju Bmc-ove koji su slobodni vikendom, ali to je meni baš glupo da uzimaju vozila redovnim posadama i daju ih drugima da ih unište. Jedna od boljih stvari kod Strele je što svaki autobus ima svoju posadu, a toga u Gsp-u nažalost nema.
 
Da li je realno da Akia troši avg. 62.5 lit/100km. Doduše 50ica, klima ali opet... nije zglob. Toliko o štedljivim mercedesovim motorima 🤭
 
Što te to čudi. Pređe za koliko sati 100 kilometara, tipa pet, a možda i više časova. Koliko samo provede radeći u praznom hodu. Trasa brdovita celom svojom dužinom maltene. Dok kreće iz mesta svaki čas, još ako je tipa pod dve trećine gasa, pije naftu u tim trenucima kao luda. Navedena potrošnja zvuči savim normalna i realna.
 
Udruzenje je na IG napravilo grupu, namenjenu za 886 (za sredstva za registraciju, voznju njim) pa eto ako neko nije znao da javim, posto nzm da li su svi odavde u onom drugom forumu ULJJP
 
Kesha je napisao(la):
Što te to čudi. Pređe za koliko sati 100 kilometara, tipa pet, a možda i više časova. Koliko samo provede radeći u praznom hodu. Trasa brdovita celom svojom dužinom maltene. Dok kreće iz mesta svaki čas, još ako je tipa pod dve trećine gasa, pije naftu u tim trenucima kao luda. Navedena potrošnja zvuči savim normalna i realna.
Kliknite za proširenje...
Meni je to preterano, gledao sam statistiku Solarisa pre nekih 10 godina i na najopterećenijim linijama koje su držali u tom trenutku je potrošnja išla do tih nekih 62-3l, a na najmanje opterwcenim je bila nekih 30ak litara
 
Meni nije. 30 litara na 100 kilometara trošili su verovatno na linijama kao što su 109 ili 110. Solaris bi na 50-ici trošio možda i 80 litara na 100 kilometara. Tu su uslovi toliko različiti od sata do sata, da ne postoji limit u potrošnji. Verovatno terenom jedna od najzahtevnijih linija u Beogradu. Autobusi i šleperi pri konstantnim brzinama na autoputu troše od 26L, pa naviše, i preko 30 naravno na 100 kilometara. Zavisi od mnoštva faktora. Juče sam se vozio Akiom na 47, posle i na 59. Obe pune 90% kapaciteta. Na svakom usponu traži obrtaje. Ne može mali motor od 7.7 litara da vuče na 1100 do 1200 obrtaja pun na usponu. Zato Mečke barem idu lepo ma koji bus pokretale.
 
Kesha je napisao(la):
Meni nije. 30 litara na 100 kilometara trošili su verovatno na linijama kao što su 109 ili 110. Solaris bi na 50-ici trošio možda i 80 litara na 100 kilometara. Tu su uslovi toliko različiti od sata do sata, da ne postoji limit u potrošnji. Verovatno terenom jedna od najzahtevnijih linija u Beogradu. Autobusi i šleperi pri konstantnim brzinama na autoputu troše od 26L, pa naviše, i preko 30 naravno na 100 kilometara. Zavisi od mnoštva faktora. Juče sam se vozio Akiom na 47, posle i na 59. Obe pune 90% kapaciteta. Na svakom usponu traži obrtaje. Ne može mali motor od 7.7 litara da vuče na 1100 do 1200 obrtaja pun na usponu. Zato Mečke barem idu lepo ma koji bus pokretale.
Kliknite za proširenje...
Eto ti odgovor da je potrošnja previsoka zbog malog motora od 7.7L za naše uslove. Ja koliko se sećam, Unacopova Cobra je trošila dosta manje, dok je Liaz isto trošio baš mnogo i iz tog razloga je 50ica uopšte i dobila Cobre u tom trenutku.
 
Ajmo redom @Vinča307 kad smo se već dokačili te teme. Ne možeš to gledati tako od slučaja do slučaja, jer nema dva slična, a tek istovetna slučaja prelaska 100 kilometara i na jednoj liniji, a tek na jednoj 50-tici. Velikih motora u gradskim solo autobusima nema odavno. MAN najmanje 35 godina koristi D08, ranije i D28, pa D20, a od pre nekoliko godina pređoše na D15 i za solo i za zglob, a zapremina je nevelika od 9.2L, kao stari DAF PR serije. Scania je boga pitaj od kad na petocilindrašu DC9 za solo autobuse, IVECO koristi Tector od 6.7L, Cursor 8 i Cursor 9, koji je u našim Higerima, Volvo dok je to pakovao u šasije i sopstvene solo gradske autobuse koristio je D7 motore čak i za zglobne autobuse, DAF koristi derivat D7 motora pod oznakom PX7, al ga u autobusima i nema nešto, već uglavnom ide MX11, al logično uglavnom u zglobne, Mercedes je tu već dugo sa OM936 serijom, odnosno do skoro sa OM906 i OM926 od 6.4 i 7.2L i na kraju Cummins sa svojim ISB i ISL motorima. Tu nema ni jednog velikolitražnog motora. Ništa u modernim solo autobusima ne prelazi 10L. Mercedes OM470 gura u zglob, a evo i OM936 koriste u iste svrhe.

Kad pričamo o obrtajima motora, potrošnja ne ide isključivo proporcijalno pomenutim. Automatski menjači sa svrhom drže obrtaje visoko na usponu, jer tako možeš postići željene performanse bez gasa u patos. Na malom broju obrtaja, a pri 2/3 i više gasa, potrošnja je veća, nego na 1/3 gasa na višim obrtajima. Sagorevanje goriva nije baš tako jednostavno stvar. Zapremina motora može biti i plus i minus, a mnogo zavisi od menjača. D28 i VOITH, 201-ice su jele dobro naftu i na otvorenom sa prosekom od 50-tak litara, Japanci isto, Mercedesov OM457 isto nije baš štediša u gradskoj vožnji. Džaba samo obrtni moment, kad su veći i klipovi, zapremina cilindara, veće komore za sagorevanje, manje sofisticirana pumpa, pa i CR u kasnijim izvedbama mečkine mašine. 12L nije baš prijatelj potrošnje, iako se manje vrti u proseku. Na otvorenom možda, u gradu sigurno ne. Misliš da bi i M sa obrtnim momentom od 1600Nm bio štedljiviji u uslovima u kojima je radila pominjana Akia. Teško, jer rano šaltanje VOITH-a često pravi veću štetu nego korist na usponu. Otokar se takođe muči iz istog razloga. ISB ne može da vuče uzbrdo na 1200 obrtaja, a ZF je kod njih podešen kao da ima motor od barem 11L. Mercedes OM936 je negde na zlatnoj sredini, performanse/snaga/zapremina. Pominjana Akia je možda radila i celih šest sati dok je prešla 100 kilometara. Možeš da pojmiš koliko je to. Probaj svoj auto u tim uslovima, klima, natovari ga, vozi ga trasom 50-ice kao što bi išao autobus. Nemoj ga pritom nikada gasiti. Ako prođeš i sa samo duplo većom potrošnjom od nekog proseka, dobar si.
 
Pre neki dan se vozio dva puta Otokarom, na 36 i 38L. Kako je Đole rekao stepeni prenosa kratki, ali moram priznati da odleće iz treće i pun na 38L (nije bilo 17). Solaris iz druge, a solo privatnici su užasni, pa ako se dobro ne uhvatiš padaš već pri kretanju iz mesta, pogotovo na uzbrdici kad je pri manjem opterećenju (preteran odnos snage i mase, kao kombi). U tom smislu, Otokar, za razliku od Solarisa budi nostalgiju na nemačke donacije, pogotovo NL202 i O405N loji su potpuno isto kretali uz glasno mjaukanhe ecomat menjača. Otokar u startu malo zapeva kao danas tek poneki Solaris, ali vidi se tradicija. Što se tiče izazivanja kolone na stajalištima, po meni su spora vrata veći problem nego menjač. Eno prekjuče bio pakao na Mostaru iz pravca grada zbog zatvaranja Komande. Naređali se solo toliko da su zglobovi čekali do Skajlajna da pokupe putnike. Nikako da se sete ekspres režima makar u takvim situacijama, mada loša im je organizacija saobraćaja standardno već pola veka. Nisu kadri da se izbore ni sa manjim postepenim peomenama, kamoli iznenadnim sistemskim šokovima koji pretvaraju linije u domino.

Nego, kad već pomenu i Otokar i Solaris, pade mi na pamet remont sa konverzijom na trovratni biodizel, i to nastao zatvaranjem drugih vrata sa umetanjem četiri sedišta. Izgledali bi kao produžen solo Otokar, u smislu da su glavna vrata pozadi na minimalnom razmaku (pristup koncentrisan u zadnjem delu, kao kod solo u Italiji gde je glavni ulaz na zadnja, a izlaz isključivo na srednja koja su kod većine novih vozila pomerena malo pozadi). Sa aspekta enterijera i cirkulacije, za razliku od Otokara bio bi ravnomerno raspoređen (prednji deo bi nudio manje-više isti broj sedišta kao zadnji, ali sa širim prolazom i prostorom za stvari koji solo ne nudi). Prednjih 18 sedišta (ispred druge osovine) bi služilo dužim vožnjama što je kod solo komptomitovano (nedovoljno sedišta). Solo je nezgodan i za više stajanja i za duže vožnje, što ne bi bio slučaj sa ovako rešenim zglobom. Sve bi bilo štiklirano za opterećenja do najviše 120 putnika.

Na taj način bi se dobio komforan autobus kapaciteta oko 70-100 putnika (Otokar poput Higera max 70 i pri najvećoj gužvi) koji bi nudio zadržanu poziciju glavnih vrata uz 50% veći broj sedišta. S obzirom na više prostora za prtljag bio bi idealan za linije do aerodroma, autobuske i železničke stanice i do Ikee, ali i za ostale duže slabije, gradske dijametralne i prigradske poteze, na kojim bi mogao da saobraća zajedno sa solo Otokarima (GSP), odn. privatnicima (GSP/privatnik). Zapravo mogao bi da pokriva široki spektar linija od 53 preko 74 i 302 do 607, čak i neke Lastine poput 461 i 591. Smanjen kapacitet bi donekle uticao i na ponašanje prevoznika, koji bi izbegavao da ih uništava na najopterećenijim linijama, što bi dovelo do dužeg radnog veka, odn. moguće doniranje i starijih vozila u solidnom stanju, a u konfiguraciji primerenijoj manjim mestima i lokalnom prevozu (beogradski stočni vagon sa četvora vrata je malo overkill za Kikindu).

Kod ovog iz Pamplone se može videti šta može da se traži i kod novih vozila. Ako je 18m onda sa 44 sedišta bez drugih vrata, a u slučaju da je skraćen na 16,5m onda sa istim brojem od 40 sedišta bez kompletnog modula za druga vrata. U drugom slučaju bi zglob bio skoro na sredini, malo napred, pa bi bio pogodan i za 25 i 26.
 
Opet GSP i DJP čekaju 40 stepeni pa da uključuju klime.

U BMCovima ne radi klima, a prozori zamandaljeni, da ni slučajno neko ne otvori da se proluftira i ohladi, kad već nema klime.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh