Samo pokušajte da nađete primere tako velikih fabrika, a Ikarbus nikako nije spadao u red nekih malenih radionica za opremanje kombija, da mogu da rade i žive od proizvodnje stotinak autobusa godišnje. Jednostavno, nema tu ekonomske računice, razvoja, i na kraju kvalitetnog proizvoda.
Škoda je neka druga priča, i reč je o vrlo ozbiljnom proizvođaču svega i svačega, a jedna je od najvećih kad je proizvodnja elektro opreme u pitanju. Ništa ona ne modifikuje kod "svojih" trola na tuđim konstrukcijama. Oprema vozila IVECO-a, SOR-a, Solarisa itd.
Nije Ikarbus imao ne znam kakvu licencnu proizvodnju zadnjih dvadesetak godina. I LE pitanje dal je baš po licenci, tj. verovatno i nije, nego samo sme da nosi znak Mercedesa. Proizvodnja autobusa nije tek eventualna kupovina šasije, pa se "samo" montira karoserija. Da je tako pravio bi dobre autobuse bukvalno svako. Sam Solaris sem konstrukcija i ne pravi ništa. Može se biti i samo karoserista, pa imati jako solidan gotov proizvod, al to mora da prati i industrija delova i komponenti, inženjeri moraju iznalaziti adekvatna rešenja, kako konstrukciona, tako i ergonomska. To sve košta. Neobus je, takođe, pokušavao sa izlaskom iz šablona rada autobusa na Volvo šasijama samo za Novi Sad, iako generalno dosta manja fabrika kapacitetom od Ikarbusa. Nije se moglo živeti samo od strogo lokalnog tržišta. Manje radionice tipa Rayan to možda i mogu. Feniksbus već ima ozbiljniju proizvodnju za sobom, a opremajući skoro pa isključivo šasije IVECO-a Dayli, svakako da ima lakši posao iz većine aspekata. Proizvodnja, pa makar i samo gradskih autobusa svih tipova, ipak je malo ozbiljnija stvar. Kod nekih ni proizvodnja u velikim serijama ne donosi naročit ukupan kvalitet, a to tek ne može da se očekuje od onih koji bi sklepali tek pedesetak autobusa godišnje. Opšte poznata stvar da obim proizvodnje znatno utiče i na cenu. Preskup gotov proizvod teško da može biti konkurentan.