Arhitektura i dizajn

[spatiotecte]

Mislim da je Beograd a i generalno Srbija u samom svetskom vrhu sto se tice broja izvedenih objekta u stilu 30ih.
Prema podacima nacionalne tipologije stambenih zgrada Srbije u periodu 1919-1945 je izgradjeno 3363 zgrada na teritoriji cele Srbije.
U taj broj ne ulaze kuce individualne gradnje kojih ima 194546 i koje cine cak 8.66% svih objekata u Srbiji.

 

[direktor]

A koliko je tog proteklo do danas i koliko nije upropasceno

 

[spatiotecte]

Pa s'obzirom da su ti podaci iz 2013te, mislim da velika vecina tih objekata i dalje postoji.

 

[Duleja]

1930 ~

 

[Vox91]

Potkrovlje ispod Petrovaradina u kom je stari tavan transformisan u svetlu oazu

Kako je jedna stara kuća ispod Petrovaradinske tvrđave dobila moderan enterijer.

zadovoljna.nova.rs

 

[nensav]

GOTIČKI STIL U ENTERIJERU​

Gotički stil mnogo češće viđamo kao neobičan način odevanja, pomalo ekscentričnih ličnosti. Ali, on je mnogo više od crne boje i lobanja, koji su manje-više svima prva asocijacija na pomen ovog stila, što je pogrešno shvatanje. Jer, gotički stil u enterijeru je vrlo klasičan, a uz naše savete za dramatičan izgled vašeg doma, moći ćete i sami da se okušate u uređivanju.

Ako razmislite o istorijskoj arhitekturi, počećete da se približavate osnovnoj ideji kako bi trebalo da izgleda gotički stil. Shvatićete da nije onako sablasan i mračan kako ga mnogi zamišljaju. Ali hajde da krenemo od osnova...

Koji su najvažniji elementi gotičkog kućnog dekora?​

Kao što rekosmo, ako niste fokusirani na mračno, gotički stil ima mnogo širu privlačnost, klasičnu i raskošnu u isto vreme. Palete boja mogu biti tamne i duboke, ali su tkanine koje koristi elegantne, a nameštaj kvalitetan, vintidž ili antikni.

Ovo je stil pomalo neobičnih ljudi koji vole jedinstvene i neočekivane enterijere. Prozori su možda najupečatljiviji deo gotske arhitekture, sa svojim veoma složenim, šiljatim (izlomljenim) lukom. U današnje vreme, takvi se voma retko koriste, osim ako stanujete u nekoj od starih zgrada iz ranijih epoha. Jer ovo ipak nije moderan stil, ali je mnogima privlačan.

Kratka istorija gotičkog stila​

Ovaj zanimljivi stil potiče iz srednjovekovnog arhitektonskog stila, popularnog između XII i XVI veka. Karakterišu ga vitraži, zasvođeni lukovi, statue, složeni ukrasni radovi na fasadama i kitnjasti dekor u unutrašnjosti. Neki od najpoznatijih primera gotičke arhitekture su katedrala Notr Dam u Parizu, ili Vestminsterska opatija u Londonu.

Možda se pitate zašto sada pričamo o tome, ali ovaj stil je ponovo popularizovan početkom 1900-ih, u Viktorijanskoj eri, kada je dobio prefiks neo, tako da je poznat kao neogotički stil, i vrlo brzo postao popularan u Severnoj Americi, kako u arhitekturi, tako i u dizajnu enterijera. A vrlo brzo se njegov uticaj ponovo proširio i na Evropu.

Evo nekih ideja za uređenje enterijera u gotičkom stilu​

Sveobuhvatni gotički kućni dekor nije po ukusu svakoga. Ali, postoje elementi koje svako može da iskoristi ako želi da u svoj dom unese nešto malo drukčije, neobično i klasično.

# Ćudljiva paleta boja

Upotrebite tamnu i ćudljivu paletu boja za svoje zidove, ali ovo ne znači da treba da budu crni. Dobar izbor su suptilnije nijanse sive ili zelene boje, dubokih i hladnih tonova. Oni dobro funkcionišu u kućama ili stanovima inspirisanim gotikom. Neki od najboljih tonova koje treba uzeti u obzir su boja patlidžana, duboki safir i bogati smaragd. Za akcente upotrebite rubin crvenu, pa čak i ružičastu.

Za ovaj izgled, sasvi je prikladno obojiti lajsne prozora i vrata u neku duboku boju. Možete ih obojiti u istu boju kao i zidove, ili odabrati dva duboka tona koji međusobno naglašavaju jedan drugog. Ili, ako ne želite da bojite ceo zid dubokom bojom, obojite samo okvire stolarije, da biste istakli gotički stil kućnog dekora na moderniji način.

# Upotreba luksuznog tekstila

Kada je u pitanju gotski stil u enterijeru, upotreba luksuznog tekstila je veoma važna. Uključuje materijale poput pliša, somota, satena, krzna, svile, tapiserije i brokata. Ovi materijali, kroz istoriju su se koristili za izradu tapeta, zavesa, draperija, presvlaka za nameštaj i baldahina. Setite se, ovaj stil je dramatičan i luksuzan, ne predstavlja današnje vreme kada se većina nas trudi da sve što može pojednostavi i prođe što jeftinije.

# Korišćenje tapeta

Tapete su jedno vreme bile popularne, pa onda nestale, da bi se poslednjih godina ponovo vratile, na velika vrata. U gotskom enterijeru one stvaraju onaj poznati, dramatičan izgled, tako da se često koriste umesto boje za zidove.

Birajte bogate cvetove i motive kraljevskih krinova za klasični gotski stil, ili modernije ali neobičnije tapete za moderan. I obavezno obratite pažnju i na dekorativne karakteristike prostora i zidova. Mislimo na gipsane radove, gotičke okvire ogledala i slika, kao i zanimljive zidne lampe.

# Dekorativni prozori i vrata

Kada uzmete u obzir gotičku, pa čak i neogotičku arhitekturu, jedan od najizrazitijih elemenata su prozori i vrata. Lancet (visok i uzak prozor sa gotičkim lukom na vrhu) i vitraž (spajanje stakla različitih boja pomoću olovnih traka) dominiraju arhitekturom građevina u ovom stilu. Oni nisu tako česti danas, ali se sreću u obliku ogledala ili zidnog dekora koji ilustruje ovaj stil.

# Dekorativna rasveta

Kitnjasta, dekorativna rasveta bila je uobičajena u neogotskim enterijerima. Masimalističko osvetljenje poput kristalnih i zlatnih lustera danas se često viđa u elegantnom kućnom gotičkom dekoru. Možete da upotrebite jedan centralni luster sa savremenijim kućnim dekorom, da biste mu dali notu neogotike, ili ga koristite zajedno sa ostalom rasvetom, za tradicionalniji pristup.

Ali, obavezno dodajte i što više ambijentalnog osvetljenja, jer je za ovaj stil karakteristično i mnogo zidnih svetiljki, kao i svećnjaka, da bi se stvorio slojevitiji pejzaž u enterijeru. Dobro se uklapaju uz plafonske rozete i bogatu boju zidova, pa i uz moderne fotelje i parket. Tako se dobija dramatična kombinacija stilova.

# Vintidž i antikni komadi nameštaja

Moderan gotički stil naveliko oponaša stilove prošlosti. Zato je upotreba vintidž i antiknog nameštaja uobičajena pri uređenju. Odaberite zanimljive komade sa oblinama i krivinama, umesto pravih linija, za najautentičniji enterijer u gotičkom stilu.

Naravno, ne treba da zamenite sav svoj nameštaj starinskim komadima. I samo nekoliko dobro postavljenih antiknih predmeta od tamnog drveta, ili tamno obojenog nameštaja, daće vašem prostoru nagoveštaj gotičkog stila.

# Unikatne dekoracije

Ako više volite tamni gotički kućni dekor, možete da dodate unikatne elemente po sopstvenom izboru. Oni treba da budu zanimljivi, ali ne i kičasti. Zato razmislite o zanimljivim slikama u pozlaćenim okvirima, knjigama, sklupturama, pa čak i prepariranim životinjama, rogovima divljači i čudnim lobanjama ako volite tako nešto. Jer, kao što smo već rekli – ovaj stil, nije za svakoga.

# Rezbarije u drvetu

Izrezbareni detalji na nameštaju zaista divno izgledaju u gotički dizajniranim prostorijama. Ako želite da dodate više istorijskog, gotičkog stila, razmislite o dodavanju lažnih drvenih greda duž plafona. A ako već imate zasvođeni plafon, to će izgledati još autentičnije, kao da je prostor tako i građen.

I za kraj – kako da ugradite gotički stil u svoj dom​

Gotički kućni dekor se lako meša sa drugim stilovima kućnog dekora, stvarajući neki vid eklektike. To je zato što ovaj stil nije isključiv, tako da možete jednostavno dodati neke gotičke karakteristike svom domu. Recimo tamne i duboje boje, nekoliko starinskih komada nameštaja, prijatno ambijentalno osvetljenje, luksuznije tkanine i zanimljive kućne dekoracije.

Odlična stvar kod ovog stila je što daje toplinu prostoru, tako da je vredan dodatak bez obzira na osnovni stil uređenja vašeg doma. Postoje brojne zablude vezane za gotičko uređenje doma. Jedna od najrasprostranjenijih je da on mora da bude jeziv i preteran, jer se vezuje uz gotički stil oblačenja, goth metal muziku, pa i vampire i ostale elemente specifičnih ljudi.

Ipak, nije tako. Gotički elementi mogu se lepo uklopiti u već postojeći enterijer jer se lako spaja sa drugim stilovima, dajući prostoru novu dimenziju, dubinu, toplinu i vrednost.

Kako se vama dopada ovaj stil? Da li biste neke njegove elemente ugradili u svoj prostor, ili ste otkrili da neke od njih već i imate? Podelite svoje misli sa nama u komentarima.



Fotografije: YouTube.com

Autorski tekst: Jelena Todorović

 

[Vox91]

U takvom enterijeru fale još samo dadilja i slatko detence:

 

[Vox91]

No Return Address: Unearthing Yugoslavia from Old Postcards [Pt. 1]

A postcard operates a bit like a rosy-tinted portal. Carefully selected by the sender, the idealized image is sent from its place of origin to be received in some far-off destination. Upon arrival, the mind of the recipient is then whimsically transported to that wondrous spot. However, after...

www.spomenikdatabase.org

 

[Beki]

No Return Address: Unearthing Yugoslavia from Old Postcards [Pt. 1]

A postcard operates a bit like a rosy-tinted portal. Carefully selected by the sender, the idealized image is sent from its place of origin to be received in some far-off destination. Upon arrival, the mind of the recipient is then whimsically transported to that wondrous spot. However, after...

www.spomenikdatabase.org

Ovo je mural, za sve one kojima na temi o muralima nije jasno

 

[Sweet Dee]

1930 ~
Pogledajte prilog 157325

Jako slican namestaj je bio kod mojih babe i dede, ne ovoliko razigrani nasloni ali stil je ipak kao ove fotelje, ormari sa slicnim teksturama kreveti sa naslonima i tapacirane stolice, ali oni nisu bili toliko stari da imaju namestaj iz 30ih, najverovatnije su bile kasne 60-te ili rane 70-te kada su opremili stan, izgleda da je SFRJ ili kasnila sa ovim stilom ili se veoma dugo zadrzao u industriji namestaja. Deda je bio ugledni clan partije pa je pretpostavljam bio vrhunski namestaj u to vreme.

 

[Duleja]

It’s not possible to take such a photograph anymore, as the buildings outside block the sun rays. Grand Central, New York City, 1929.

Grand Central Terminal in pictures, 1900s-1910s

 

[Bender Rodriguez]

It’s not possible to take such a photograph anymore, as the buildings outside block the sun rays

I njima uveše kanjončinu a ukinuše sunce.

 

[Duleja]

Fiat Tagliero Building

The Fiat Tagliero Building is a Futurist-style service station in Asmara, Eritrea. It was completed in 1938, and designed by the Italian engineer, Giuseppe Pettazzi.

It is noted as one of the foremost Art Deco buildings of Italian Asmara. Conceived as a simple petrol station owned by dr. Tagliero (the Fiat concessionary in Asmara), the building was designed by eng. Pettazzi as a futuristic structure that resembled an aeroplane incorporating a central tower with office space, cashiers desk and shop — and supporting a pair of huge 15m cantilevered, reinforced concrete wings.

During construction, local authorities required each wing to be supported by pillars, and original plans, found in 2001, depicted the supports. Pettazzi maintained the supports were unnecessary and reportedly settled the argument by threatening to kill the contractor if the supports were not removed. In the end the supports were removed and the wings held.

During WW2 the Fiat Tagliero was partially hit by British bombing, but survived without huge damage: the wings proved to be very well built and did not collapse.

The building, used until recently as a Shell service station, remains structurally sound and has not been damaged during numerous conflicts affecting the Horn of Africa during the second half of the twentieth century. Restored in 2003, the service station is "Category I" listed in Eritrea, meaning no part of the building may be altered: it is one of the most important Art Deco buildings that gave to the city of Asmara the UNESCO approval to be a World Heritage Site in July 2017.
Fb

 

[nensav]

Kažu da se trendovi vrte u krug, da se vraćaju, i ono što je staro i neko vreme bilo zaboravljeno, ponovo postaje novo, aktuelno i sveže. Ovo važi za modu, muziku i umetnost, mada tu nije kraj. U ovom tekstu bavićemo se brutalizmom, stilom u arhitekturi, koji je imao svoj uspon, pad a poslednjih godina ostvaruje i povratak.​

A šta je uopšte brutalizam, i kakav je to stil?​

Brutalizam je stil koji je nastao oko sredine XX veka, i vrlo brzo postao izuzetno popularan, pre nego što je sredinom 1970-ih dostigao vrhunac, a onda i svoj pad, jer je smatran modelom lošeg ukusa. Ali, poslednjih godina se sve menja, pa se interesovanje za brutalizam obnavlja, i stil koji je nekada bio ismejan, počinje da se posmatra sa uvažavanjem i divljenjem. Zbog toga, u arhitekturi ne postoji bolji primer za ono što smo rekli na početku, da se sve vrti u krug, i ponovo vraća u modu.
U prošlosti, brutalizam je često bio isprepletan sa urbanom teorijom XX veka, koja se ogledala u idealima socijalizma. S obzirom na potrebu za gradnjom nakon Drugog svetskog rata, brutalizam se nametnuo kao idealno rešenje za brzu obnovu razrušenih gradova. I tako je vrlo brzo zavladao širom sveta, a posebno u Velikoj Britaniji i istočnoevropskim komunističkim zemljama, gde je ponekad korišćen za stvaranje nove, nacional-socijalističke arhitekture.
Brutalizam i brutalistička arhitektura bili su pod uticajem svih posleratnih problema, jer su modernističke ideje nalagale da racionalni dizajn može da proizvede najbolju arhitekturu. Mnogima brutalizam deluje kao modernizam, i on to delimično i jeste. Zapravo, on je specifična grana moderne arhitekture, i posebno je svestan integriteta i poštenja koji dolaze od materijala koji je korišćen u arhitekturi, a to je beton. Otuda i upotreba često praznih betonskih zidova i sivih fasada.

Odakle potiče brutalizam?​

Neki veruju da je njegov otac čuveni arhitekta Le Korbizje (Le Corbusier), i da ga je pokrenula njegova ljubav prema betonu. Prvi projekat ovog tipa koji je projektovao bila je „Zgrada zajedničkog stanovanja“ (Unité d'Habitation) u Marseju u Francuskoj. To je njegovo prvo delo posle desetogodišnje pauze, jer je Drugi svetski rat prekinuo njegovu karijeru.
Završen je 1952. godine i kreiran je kao smeštaj za radničku klasu. A Korbizjeov dizajn je zahtevao džinovski okvir od armiranog betona, koji se uklapa u modularne stanove. Ovaj objekat mogao da je primi do 1600 ljudi, i bio je u velikoj meri lišen dekorativnih elemenata. Upravo zbog toga, smatra se da je postavio temelj za buduće brutalističke projekte.

šta predstavlja reč brutalizam?​

Kažu da je izraz nastao iz termina „beton brut“, koji označava “grub beton”, koji je često koristio Korbizje. Ali samu reč brutalizam, prvi je upotrebio švedski arhitekta Hans Asplund, da bi opisao kuću od cigala kvadratnog oblika pod nazivom Vila Got (Villa Göth), iz 1949. godine. Bilo je to vreme kada je brutalizam zvanično i počeo da se razvija, i vrlo brzo se proširio na ceo svet. Trend su preuzele engleske arhitekte Alison i Piter Smitson, koji su ga dodatno usavršili.
Njih dvoje poznati su po stambenom kompleksu Robih Hudovi vrtovi (Robin Hood Gardens) u istočnom Londonu. Ovaj kompleks završen je 1972. godine, a izgrađen je od prefabrikovanih betonskih ploča. I bez obzira što je rađen u skladu sa idealima Smitsonovih za idealan život, nikada nije u potpunosti ispunio svoje ciljeve. 2017. godine, njegov istočni blok je srušen, kao deo plana renoviranja. Ali, da bi pokazao dokle je brutalizam stigao, Muzej Viktorije i Alberta napravio je tri priče o rušenju ove zgrade.

A posle uspona, usledio je pad brutalizma​

Upravo tako, 1980-ih godina, brutalizam je pao u nemilost. Deo toga bio je zbog hladne i stroge prirode ovog stila, koji se često povezivao sa totalitarizmom. A pored toga, sirovi beton koji se koristio u građevinarstvu nije dobro ostario, tako da je često pokazivao znake oštećenja vodom i propadanja, što je još više narušavalo njegovu ukupnu estetiku.
Britanski pisac Entoni Denijels (Anthony Daniels), nazvao je brutalistički armirani beton „monstruoznim“, objašnjavajući svoju tvrdnju opisom da „ne stari graciozno, već se mrvi, prlja i propada“. Okrivio je Le Korbizjea za njegovu ljubav prema betonu, navodeći da bi „jedna od njegovih zgrada, ili ona inspirisana njim, mogla da uništi harmoniju čitavog gradskog pejzaža“. Mišljenja smo da nije bio daleko od istine.
Brutalizam je u to vreme postao posebno omražen. Gradovi su se borili sa potrebom za brzim i efikasnim stanovanjem, a pošto je to tako složen problem, tenzije su bile visoke. Stambeni projekti borili su se sa pitanjima održavanja, kriminalom i mnogim drugim problemima, a brutalizam je postao simbol urbanog propadanja i ekonomskih teškoća na otvorenom, na očigled celom svetu.
Sirovi beton postao je savršeno „platno“ za umetnike koji crtaju grafite, čiji je vandalizam samo doprineo propadanju ovih struktura. I tako je tokom 1980-ih, brutalizam ustupio mesto visokotehnološkoj arhitekturi i dekonstruktivizmu, koji će ustupiti svoje mesto postmodernoj arhitekturi.
Nebrojeno mnogo zgrada građenih u brutalističkom stilu srušeno je otkako je izašao iz mode, tokom 1980-ih godina. I dok nekima bodu oči, neki veruju da je njihovo uništenje istovremeno i gubitak dela istorije, i dela prelepe arhitekture. Ipak, mnogi primeri brutalizma se još uvek mogu pronaći kako širom sveta, tako i kod nas.

Beogradski brutalizam​

Mnogo je zgrada u Beogradu izgrađeno brutalističkim stilom. Neke od njih su Istočna i Zapadna kapija Beograda („Rudo“ i „Genex“), SRC „Milan Gale Muškatirović“, hala „Aleksandar Nikolić“, zgrade u Bloku 28 poznate pod imenom „televizorke“, zgrada „toblerona“ kod Bogoslovije (fotografija iznad), zgrade u Bulevaru Despota Stefana, i mnoge druge širom grada.
Inače, boraveći u Beogradu jednom prilikom, Le Korbizje je izjavio da je „Beograd najružniji grad na svetu, na najlepšem mestu na svetu“. Nazvao ga je „nečasnim, prljavim i neorganizovanim“, zbog nesklada i nedefinisanosti. Bio je fasciniran prirodnim lepotama Srbije, ali Beogradom – ne. Ipak, ono što je zanimljivo je što ga mnogi okrivljuju za naruživanje arhitekture druge polovine XX veka, građenje „velikih spavaonica“ bez ukrasa, grube i bez duše - brutalističke građevine.

Ipak, brutalizam se vraća...​

Poslednjih desetak godina, pojavilo se novo interesovanje za brutalizam, pa je čak objavljeno i više knjiga koje slave ovaj stil. Novi brutalistički projekti se grade sa čak izrazitim monumentalnim betonskim zapreminama.
Niko ne zna zašto je brutalizam ponovo postao moderan, ali jedno od najzanimljivijih objašnjenja dao je dizajner Bred Daning (Brad Dunning). Rekao je: „Brutalizam je nešto kao tehno muzika arhitekture, oštra i preteća, Brutalističke zgrade su skupe za održavanje i teško ih je uništiti. Ne mogu lako da se preurede ili promene, tako da imaju tendenciju da ostanu onakve, kako ih je arhitekta zamislio. Možda se pokret vratio jer je trajnost posebno privlačna našem raspadajućem svetu“. Ima nečega u tome.


Fotografije: Unsplash.com
Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor

 

[Beki]

Ipak, brutalizam se vraća​

 

[nensav]

Neki ga vole. Ne mogu da kažem da ga ja volim, ali i ne odbacujem ga.

Ali sa ovim ćemo se verovatno svi saglasiti

Le Korbizje je izjavio da je „Beograd najružniji grad na svetu, na najlepšem mestu na svetu“. Nazvao ga je „nečasnim, prljavim i neorganizovanim“, zbog nesklada i nedefinisanosti

 

[mihajloboric87]

Le Korbizje je takođe kritikovao NBG,a njegove zgrade za masovno stanovanje su posebno ružne.

 

[Minnheima]

Ali sa ovim ćemo se verovatno svi saglasiti

Le Korbizje je izjavio da je „Beograd najružniji grad na svetu, na najlepšem mestu na svetu“. Nazvao ga je „nečasnim, prljavim i neorganizovanim“, zbog nesklada i nedefinisanosti

Teško da se s tim možemo složiti (posebno ne svi) imajući u vidu da se radi o logičko-činjeničnoj pogrešci: niti Beograd može biti najružniji grad na svetu (pa čak i ako se suzi samo na najružniji grad na najlepšem mestu), niti je Le Korbizje ikada rekao nešto tome nalik (napisao jeste, ali opet samo u kontekstu poređenja s Budimpeštom iz koje je netom doputovao). Konstantno posezanje za ovim "navodom" je zaista postalo prilično zamorno, ponajpre kada to čine ljudi (ili, još gore, institucije) koji takav propust ne bi smeli da prave. Bilo bi divno kada bi barem na ovom sajtu, negde na vidnom mestu, mogao da bude istaknut tekst koji ću, ponovo, da citiram kako bi se, možda, neko sprečio da se na ovu (pred)urbanu legendu ponovo pozove. Tekst prenosim u celosti, ističući centralni deo koji se naročito tiče ovog lažnog citata.

Čvrsto je najavljeno da će se do kraja ove nedelje prvi potpredsednik Vlade Srbije sastati sa gradonačelnikom Beograda da bi razgovarali o ostvarenju projekta „Beograd na vodi“, koji predviđa zamašno urbanističko preuređenje i proširenje prestonice.

Kraj je radne nedelje, a sastanak, iako visi o koncu, možda je upravo u toku. Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda, u vezi sa sadržajem nagoveštenog susreta, izjavljuje: „Ovo je samo jedan razgovor kako da pomognemo da Beograd bude jedna prelepa metropola i da iskoristimo potencijale koje imamo, a imamo ih dosta.“

Ovde nas, pre svega, zanima sintagma „prelepa metropola“, jer se odavno već, preko pola veka, o Beogradu kod nas neizostavno koristi jedna druga sintagma, stavljena u usta jednom od najistaknutijih arhitekata dvadesetog veka, Le Korbizjea, koju je on, navodno, izrekao još pre sto godina, nazvavši ga „najružnijim mestom na svetu“.

Postoje dve varijante ove neproverene fame, smatrane istinitim iskazom. Duža glasi ovako: „Beograd je najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu.“ Druga varijanta, koju kao Korbizjeovu navodi i Milorad Pavić, jeste: „Najružniji grad na najlepšem mestu.“ Obe se danas mogu pročitati i na sajtu Turističke organizacije Beograda, i obe su, dakako, lažni citati.

Korbizje jeste napisao i objavio nekoliko redova o Beogradu, i to u svojoj mladalačkoj knjižici „Putovanje na Istok“ (Karpos, Loznica, 2008), u kojoj opisuje svoju ekskurziju od Beča do Istanbula, preduzetu poznog proleća godine 1911, u društvu prijatelja i vršnjaka, istoričara umetnosti Augusta Klipštajna, budućeg kolekcionara umetnina i njihovog dilera. Evo šta, sve u svemu, Korbizje veli o Beogradu: „Čitava dva dana oslobađali smo se iluzija o njemu, ali tako pouzdano, tako definitivno, jer je to grad hiljadu puta manje definisan nego Budimpešta! Mi smo zamišljali kapiju prema Istoku, koja vrvi od slikovitog života, nastanjena sjajnim i nalickanim konjanicima koji nose perjanice i lakovane čizme! Ovo je smešna prestonica; čak i gore od toga, nečastan grad, prljav i dezorganizovan. Njegov položaj je, međutim, zadivljujući, kao i položaj Budimpešte“, one Budimpešte koja je od njega, naime, hiljadu puta uređenija.

Zapažanje o zadivljujućem njegovom položaju, a prljavom i dezorganizovanom životu u njemu, i danas u presudnoj meri validno, neko je, eto, preveo u jedan, koliko kritički toliko i laskav, aforizam o najružnijem gradu na najlepšem mestu. No, kako god da je izrečeno, ovo zapažanje upozorava na opasno i arogantno urbanističko neznanje na delu, na, zastrašujuće anticivilizacijsko, ignorisanje osnovnih potreba stanovnika jednog grada ili polisa, dakle, na suštinsku antipolitičnost jednog zajedničkog života.

Neuporedivo je lakše praviti opsežne urbanističke planove za narednih dvadeset ili pedeset ili sto godina negoli odmah učiniti ono što je bilo moguće da se učini još pre deceniju ili dve. U Evropi danas ne postoji nijedan drugi grad slične veličine u kojem je, kao u Beogradu, saobraćaj tako neznalački regulisan, a zagađenje opasnije. Pri godišnjoj registraciji, pored toliko puno taksi i detaljnih zahteva o ispravnosti automobila koji se podnose njegovom vlasniku, ne postoji nijedan koji se odnosi na ograničenje koncentracije štetnih materija u izduvnim gasovima.

Samo jedan ozbiljno urbicidan um može da uredno ocrta parking zone u ulicama prestonice u kojima ne postoje trotoari. Na primer, na Vračaru, u Ulici Šumatovačkoj, po čijem su kolovozu pešaci primorani da hodaju, a među njima najčešće deca, idući ka osnovnoj školi, što je i saobraćajni prekršaj i opasnost po život. U stanju ovakvog i ovolikog urbanističkog neznalaštva i elementarne nezainteresovanosti, groteskno je razmatrati planove o kompleksnim i dugoročnim preuređenjima grada, ma koliko da su oni fascinantni.

Postoji još jedno zapažanje Korbizjevo koje je za nas značajno, a u potpunosti je ignorisano: „Priroda Srbije je savršena. Putevi mirišu na kamilicu. Žito šušti u ravnici, a zatim na beskrajnim poljima visoravni, kukuruz stvara jednu široku, nemarnu i klonulu arabesku na purpurno crnoj pozadini farme.“

Gde je, dakle, prigradska priroda u planu „Beograd na vodi“? Ona je tu, kako izgleda, potpala pod uticaj one stupidne akcije, koju je u njenoj suštini razotkrivao već sami naziv: Beogradizacija Beograda. „Jedna prelepa metropola“ podrazumeva i čist vazduh, dobru vodu i jednostavno snabdevanje zdravim poljoprivrednim proizvodima, kako je to danas u Beču ili Berlinu.

Manje je odgovorno izgraditi grad na vodi, negoli tu vodu očistiti. A Beograd, kako je o njemu, sa užasavanjem, još pre šezdeset godina, pisao Lorens Darel („Duh mesta“, Gradac, Čačak, 2006), „leži na ušću dve prokleto prljave i vlažne reke“.

Beograd na nečistoj vodi

Čvrsto je najavljeno da će se do kraja ove nedelje prvi potpredsednik Vlade Srbije sastati sa gradonačelnikom Beograda da bi razgovarali o ostvarenju projekta „Beograd na vodi“, koji predviđa zamašno urbanističko preuređenje i proširenje prestonice.

www.danas.rs

 

[Bender Rodriguez]

Rekao to Korbizje ili neko drugi, rečenica je potpuno tačna. Beograd je najružniji grad na najlepšem mestu.

Poruka ta rečenice je da se Beograd - a i celokupna Srbija - nalaze na mestu kakvo bi mnoge druge nacije i zemlje mogle samo da požele. Ali da je usled ovdašnjeg viševekovnog naopakog mentaliteta pretvoren u jedan veliki brlog, sa tek ponekim lepim odlikama i delovima. I iz toga treba izvući pouke. A ovakav forum jeste upravo mesto za to. Međutim, većini ljudi je bitnije da li je to rekao Korbizje ili neko drugi, i bitnije im je da se izgradi Beograd, a ne kako će se izgraditi i u šta će se izgraditi.

Sve ovo i dalje ne znači da mislim da je ceo Beograd ružan. Ima ovde ulica i kutaka koji su mi lepši i draži nego što bi ikad svetske metropole mogle da budu, a kamoli razni Njujorci i Hong Kongovi na koje mnogi forumaši otkidaju. Doduše i tih ulica i kutaka je sve manje, sa sve većim tovarenjem Beograda automobilčinama, ljudima i betonom.


Ali u redu, ovde se ionako već odavno maše poente i ne vide šume od drveta, tako da ako forumski kolektiv želi da negira tačnost te rečenice i da se pre bavi autorskim pravima nego suštinom, slobodno, samo napred. Ionako su veliki delovi grada nepovratno uništeni.

 

[nensav]

Bilo bi dobro da navedemo neke od tih ulica i kutaka. Meni je to na pr košutnjak, u mirnim danima kada nema roštilijade. Celo banovo brdo mi je ok, možda zato što sam proveo mladost tamo.

 

[Bender Rodriguez]

Bilo bi dobro da navedemo neke od tih ulica i kutaka. Meni je to na pr košutnjak, u mirnim danima kada nema roštilijade. Celo banovo brdo mi je ok, možda zato što sam proveo mladost tamo.

Rado.

- Blok gde je Saborna crkva i svi blokovi oko njega. To je meni jedno od omiljenih mesta na celom svetu, mnoge uspomene me vežu za njega ali i mimo toga, samo mesto je prelepo i neverovatno je šta je sve smešteno u tih par blokova, i kako je smešteno - imaš prelepu crkvu, imaš Patrijaršiju, prelepu školu, prelepe ambasade i njihove vrtove, pored toga s jedne strane Pariska sa sve tramvajem, a s druge strane stara kaldrma i stara ulica (Kosančić), a onda sve to skupa okruženo Kalemegdanom s jedne i rekom, odnosno Karađorđevom i padinom ka reci sa druge strane, a na trećoj i četvrtoj je staro jezgro grada. Definitivno jedno od najslađih mesta koje znam, a video sam sve i svašta po svetu.
- Sve ulice u Beogradu koje leti krošnjama svog drveća prave ''zelene tunele'' - Kralja Milutina, Svetozara Markovića, Palmotićeva, Prote Mateje, Rige od Fere...
- Mali spontani gradski kutci koji nemaju neke izuzetne znamenitosti ali svojim rasporedom dobijaju poseban šmek i gotivnost. Ovaj kutak na Voždovcu, zatim ovaj kod Profesorske kolonije, čak i tramvajska okretnica ispod Kalemegdana, koliko god to čudno zvučalo, ali mi je uvek bila gotivna jer je nekako ušuškana između reke i brda i pokrivena zelenilom (doduše, ja je pamtim iz doba prethodnih decenija, sad je dosta oronula i prepuna je automobilčina)
- Ceo Kalemegdan i tvrđava, i sama činjenica da Beograd ima park/javni prostor na takvom položaju, da stojiš na zidinama tvrđave koja vuče poreklo staro preko 2000 godina, pored tebe je velika lepa umetnička statua sa jakim simboličnim značenjem, a levo, pravo i desno od tebe se vidi ostatak grada kao na dlanu, sa sve prelepim ušćem dveju velikih reka, okupano zelenilom (za sada, dok ga ne unište)
- Isto važi i za Adu, Ada, odnosno takvo rečno ostrvo prekriveno šumom, i sav njegov potencijal, je nešto što bi poželeli mnogi gradovi sveta
- Košutnjak, Topčider, Zvezdarska šuma i generalno, većina gradskih parkova
- Krajevi i naselja kao što su Senjak (bar ono kako ga ja pamtim), Profesorska kolonija, delovi Zvezdare, delovi Vračara, Starog grada, Savskog venca, Žarkova, Ceraka, Kanarevog brda, Banovog brda, pa i Petlovog. Naravno, ovih zadnjih 5 pamtim iz različitih perioda, ne znam kakvi su svi danas. Ali sećam se potencijala i unikatnosti koje su imali.
- Blokovi 22, 29, Hotel Jugoslavija i prostor oko njega, Ušće i Veliko ratno ostrvo (isto za njih važi što i za ovih 5 zadnjih iznad)
- Čitava lepeza raznih arhitektonskih stilova, od onog jednostavnog u kome je najstarija kuća u Beogradu, preko Secesije, Neoklasicizma, Streamline-a, Art Dekoa, Brutalizma, Modernizma, nakinđurene arhitekture 90ih (Zepter npr), pa do nekih skladno odrađenih i elegantnih modernih

 

[Duleja]

Interesantan.

Tokyo Noise is a film essay that combines images of city-life and city-noise with fragments of performances by Noise-artist Mayuko Hino, creating a fast audio-visual sculpture. Chaotic sound fragments become rhythmic samples that melt into post-electronic music. The noise and speed quiet down, as people from Tokyo speak about their life in the city, when the camera focuses its view on Mt. Fujiyama. This film is less about Japan's landscape than its soundscape, where urbanity and meditation interchange.

 

[Duleja]

BINA 2023: Evo šta vas sve očekuje na 18. izdanju arhitektonske manifestacije u Beogradu​

Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture

Bratislav Tošković, FINGRID; Foto: Mika Huisman – Decopic

 

[chiko]

 

[Прле]

Нема циклике има спирале. Ако се и врати мода, свет није исти као и први пут.
Корбизије је мајмун.
Таквих места као Београд има неколико, уникална је тачка на карти.
И није тако ружан.