Mislim da LInijski park nije arheološka tema, ali ću izneti svoje mišljenje.
Prvo, ovo je ozbiljna tema o urbanističkom besmislu. Naime, zdrav razum nalaže da se u kontekstu prenamene celine ne formira nova struktura u zadatom gabaritu, ukoliko je on imao specfičnu namenu u prethodnom obliku. Naročito, ukoliko se uzme u obzir da je železnica prolazila kroz dve totalno različite celine. Jedna je istorijski deo Beograda - BT i Sava Mala, drugi je industrijski deo sve do Pančevačkog mosta.
Formiranje parka u istom gabaritu je silovanje prostora.
Posebno imajući u vidu da je u dobrom delu trase zelena površina u većem obimu u neposrednoj blizini (Kej i Donji grad BT).
Drugi problem je realno postojanje važne komunikacije Bulevara Vojvode Bojovića.
Da je svesti i pameti u modernoj srpskoj državi, koje nije, odustalo bi se od formiranja nove celine, već bi se pojedini segmenti tretirali na različite načine, pa bi makar na trasi železnice deo srednjevekovnih i bastionih fortifikacija BT dobio vizuelni i korisnički prioritet u svojim originalnim formama, a oni delovi železnice koji se nalaze izvan istorijskog jezgra Beograda postali ili zelene površine, ili bi postali nove komunikacije, parkinzi itd.
Iz problema posmatranja trase kao jedinstvene celine novog parka proističu i problemi tretiranja istorijskih struktura, i sa jedne strane razumem postojeće idejno rešenje, ali sa druge se pitam kada će se vratiti zdrava pamet i razumno posmatrati beogradski urbanistički problemi.
Pretpostavljam da su ljudi iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika u kontaktu sa onima koji rade projekat i da neće doći do ozbiljnog nasilja nad fortifikacijama Donjeg grada i priobalja.
Prvo, ovo je ozbiljna tema o urbanističkom besmislu. Naime, zdrav razum nalaže da se u kontekstu prenamene celine ne formira nova struktura u zadatom gabaritu, ukoliko je on imao specfičnu namenu u prethodnom obliku. Naročito, ukoliko se uzme u obzir da je železnica prolazila kroz dve totalno različite celine. Jedna je istorijski deo Beograda - BT i Sava Mala, drugi je industrijski deo sve do Pančevačkog mosta.
Formiranje parka u istom gabaritu je silovanje prostora.
Posebno imajući u vidu da je u dobrom delu trase zelena površina u većem obimu u neposrednoj blizini (Kej i Donji grad BT).
Drugi problem je realno postojanje važne komunikacije Bulevara Vojvode Bojovića.
Da je svesti i pameti u modernoj srpskoj državi, koje nije, odustalo bi se od formiranja nove celine, već bi se pojedini segmenti tretirali na različite načine, pa bi makar na trasi železnice deo srednjevekovnih i bastionih fortifikacija BT dobio vizuelni i korisnički prioritet u svojim originalnim formama, a oni delovi železnice koji se nalaze izvan istorijskog jezgra Beograda postali ili zelene površine, ili bi postali nove komunikacije, parkinzi itd.
Iz problema posmatranja trase kao jedinstvene celine novog parka proističu i problemi tretiranja istorijskih struktura, i sa jedne strane razumem postojeće idejno rešenje, ali sa druge se pitam kada će se vratiti zdrava pamet i razumno posmatrati beogradski urbanistički problemi.
Pretpostavljam da su ljudi iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika u kontaktu sa onima koji rade projekat i da neće doći do ozbiljnog nasilja nad fortifikacijama Donjeg grada i priobalja.