Arheološka istraživanja i prezentacije

[Zuma]

Hitno. Pravljenje mape struktura ispod zemlje u Donjem gradu Beogradske tvrđave.

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

У Београдској тврђави. https://www.google.com/maps/@44.8266397,20.4482705,60a,35y,90h,39.54t/data=!3m1!1e3?hl=sr&entry=ttu

forum.beobuild.rs

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

У Београдској тврђави. https://www.google.com/maps/@44.8266397,20.4482705,60a,35y,90h,39.54t/data=!3m1!1e3?hl=sr&entry=ttu

forum.beobuild.rs

 

[Arahne]

Strukture u Donjem gradu su veoma dobro poznate s obzirom na postojanje čitavog niza planova iz XVII i XVIII veka. Pored toga, rađeno je i geofizičko snimanje radarom 2006 i 2023. godine.
Aerofotografija koju sam uploadovao je skinuta sa interneta. Neki od gradskih servisa je uploadovao pre par godina. Poz

 

[Zuma]

To je modifikovana slika originalno skinuta sa aplikacije Google Earth. Potiče iz 2021. Postavio sam ovde čist snimak istog tog dela pre pet dana.

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

У Београдској тврђави. https://www.google.com/maps/@44.8266397,20.4482705,60a,35y,90h,39.54t/data=!3m1!1e3?hl=sr&entry=ttu

forum.beobuild.rs

Posle sam pronašao i relativno upotrebljiv snimak iz 2013. godine, zbog poređenja.

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1810642-srednjovekovni-festival-na-kalemegdanu/

forum.beobuild.rs

Lepo je čuti da urađeno snimanje. Da li je neko posle toga možda napravio mapu sa označenom identifikacijom svih ovih objekata? Pošto se posle ovih vrućina mnoga od njih na osušenoj travi lepo vide i golim okom. Da li je objekat o kome smo ovde pričali Franjevački samostan i crkva?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1810642-srednjovekovni-festival-na-kalemegdanu/

forum.beobuild.rs

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1810642-srednjovekovni-festival-na-kalemegdanu/

forum.beobuild.rs

 

[Zuma]

Eh, na kraju sam sam odradio jednostavno mapiranje. Ideja je bila da eliminišem alternativna objašnjenja za tragove objekta koji liči na crkvu. Pretpostavljam da je to možda tačna lokacija Franjevačkog samostana i crkve pre nego što su pred Turcima pobegli u Zemun. To postaje verovatnije ako prvo eliminišemo sve mogućnosti da je to nešto drugo, nešto što je već ucrtano u poznatim planovima. Zato sam mapirao plan iz 1790. i plan iz 1920. godine na ortofoto osnovu gde se posle paklenog leta na suvoj travi veoma jasno vide tragovi zakopanih zidova. Tako je moguće u prvoj hipotezi pretpostaviti da tragovi ispod poznatih zgrada u većoj meri pripadaju njihovim ostacima. Naravno, to ne znači da baš tu nema i tragova starijih objekata koje kasniji objekti nisu uništili, ali to je ipak dobro kao prva, "kancelarijska" hipoteza koja se posle arheološkim istraživanjem može promeniti. Evo kako to sada izgleda. Kliknite za veću rezoluciju.

Odavde bi se moglo zaključiti da je skladište hrane imalo jednu veliku prostoriju sa pravilnim rasterom četvrtastih stubova. Zatim da je artiljeriska kasarna imala puno malih prostorija koje su još uvek dobro očuvane. Takođe unutar severoistočnog bedema Donjeg grada, kod česme, ima zanimljivih tragova. Za arsenal nije jasno šta se vidi. Ako se ne varam on je prilično uništen u prvom svetskom ratu, pa su tragovi verovatno zato manje jasni, iako postoje.

Potencijalna Franjevačka crkva se ne poklapa ni sa jednim ucrtanim objektom iz ova dva plana, što je dobar znak da je baš ona u pitanju, ali i da je relativno očuvana. Dodatno, ona je blizu glavne ose, tj glavnog puta u Donjem gradu, onog kroz kapiju Karla VI. Pošto se crkve obično stavljaju na trgove ili na osu ulica, da bi bile najvidljiviji objekti u naselju, ova lokacija i taj zahtev u znatnoj meri ispunjava. Pozicija bi mogla biti i nekadašnji trg, a i blizu je "glavne ulice". Tako da za sada ništa nije protiv hipoteze da je Franjavačka crkva baš ovde.

Vertikalni snimak bez dodataka.

Moji kosi snimci sa tvrđave. Crkva?

Kasarna?

 

[Zuma]

Zaista lep novi dokumentarac o Vinčanskoj kulturi.

 

[Вожд]

 

[Otis.Driftwood]

Zaista lep novi dokumentarac o Vinčanskoj kulturi.

Nasao sam online dokumentarac pre ove "premijere"
Drago mi je da se Britanac bavi ovom tematikom i da ne zove Podunavska kultura nego Vincanska

 

[Zuma]

Šetnja kroz Londonske ulice 1868. godine.

 

[Вожд]

Откриће српских археолога у фокусу интересовања светске научне јавности

Археолози и студенти археологије Филозофског факултета из Београда, после две године истраживања, обелоданили су велико откриће. У близини Звоначке бање на југоистоку Србије, откривена је насеобина из доба мезолита. Датира из истог периода као и Лепенски вир.

www.rts.rs

 

[Zuma]

Otkriveno najstarije pismo, starije od hijeratskog pisma starog Egipta

Glineni cilindri veličine kažiprsta, koje su u grobnici u Siriji pronašli stručnjaci sa Univerziteta Džons Hopkins, dokaz su o najstarijoj poznatoj upotrebi pisma i potpuno menjaju dosadašnje sve što se do sada smatralo o poreklu pismenosti.

n1info.rs

Evidence of oldest known alphabetic writing unearthed in ancient Syrian city

Findings suggest alphabetic writing may be some 500 years older than other discoveries

hub.jhu.edu

World’s Oldest Alphabet Found on an Ancient Clay Gift Tag

A finger-sized clay cylinder from a tomb in northern Syria appears to be the oldest example of writing using an alphabet rather than hieroglyphs or cuneiform

www.scientificamerican.com

 

[Duleja]

„Vadeći kamen i opeku iz temelja onih građevina, koje su u prošlom veku, držeći Beograd, podigli bili Austrijanci, radenici su proletos (1887), u avliji Neše Novakovića, u Nemanjinoj ulici (danas Cara Uroša) na Dorćolu, naišli na kamen temeljac negdašnje jezuitske crkve.
Kamen je tesan krečnik, dugačak 33 cm, širok 28 cm, debeo 14 cm. Na sredini ima četvrtastu jamu, koja je 16 cm duboka, 20 cm dugačka i 17 cm široka. Jama je bila obložena gvozdenim limom, koji je sav rđom istrošen. Pokrivena je pak bila jednom olovnom četvrtastom pločom, na kojoj su urezani natpisi o osnivanju crkve… Temeljac i olovna ploča bili su pokriveni jednom kamenom pločom, 36 cm dugačkom, 31 cm širokom i 3,5 cm debelom, na sredini koje je izrezan složaj od latinskih pismena HIS, koji znači: Isus spas roda ljudskoga, i godina 1732, ali tako rastavljena, da je po jedan broj u svakom kutu ploče.”

(„Starinar srpskog arheološkog društva”, IV, 4, 1887, str. 123)

 

[Duleja]

Ne znam da li postoji prikladnija tema za kačenje.

Aleksandar Deroko: Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji
Karta starih gradova

Spojler: Spisak gradova

На територији уже Србије:
АВАЛА (ЖРНОВ), јуж. од Београда.
АНИШТЕ, ист. од ушћа Љига у Колубару.
АТАНАС, 8 км ј/и од Пирота (код села Крупца).
БАБА („град Орловића Павла"), 10 км ист. од Параћина.
БАКИЋЕВИ ДВОРИ, на брду Венчац ист. од Крагујевца.
БАЧИНА, 4 км зап. од Варварина.
БЕЛА СТЕНА, ј/и од Ваљева.
БЕЉИН, у Мачви (код села Владимирци).
БЕОГРАДСКИ ГРАД.
БЕРКОВАЦ („замак Топлице Милана") 20 км ј/и од Ваљева.
БЛАГОТИН, 22 км с/з од Крушевца (код Опарића).
БОВАН (БОЛВАН), 9 км сев. од Алексинца.
БОЖЕВАЦ, 15 км ј/и од Пожаревца.
БОРАЧ, 10 км с/з од Кнића.
БРАНГОВИЋИ, 5 км јуж. од Ваљева.
БРАНИЧЕВО, данангњи Костолац.
БРВЕНИК („на Ибру“), 8 км сев. од Рашке.
БРВЕНИК, 25 км с/з од Приштине.
БРЕЗНИЦА, 20 км сев. од Краљева.
БРЕЗНИЦА, 20 км с/з од Ниша.
БРЊАЦИ, 24 км зап. од К. Митровице (неутврђен дворац).
ВЕЛИМИРОВИ ДВОРИ, 5 км. ист. од Ваљева, код села Кључа. 5
ВИДИН ГРАД, на врху Видојевице изнад Дрине.
ВИТОВНИЦА, 10 км ист. од Петровца на Млави.
ВИШЕГРАД, ист. од Ниша (код Сићева).
ВИШЕСАВА, 5 км сев. од Бајине Баште.
ВИШЕСЛАВ, код Д. Милановца, на Дунаву.
ВОЈСКА, код Јагодине (антички град?).
ВРМЏА, 8 кмс/з од Сокобање.
ГАЛИЧ, 25 км сев. од К. Митровице.
ГЛАВШИНАЦ, 10 км. и-ст. од Прокупља.
ГОДУН (Врнчани) ј/и од Ужица.
ГОЛУБАН, 25 км сев. од Крагујевца.
ГОЛУБАЦ, 4 км ист. од Голупца на Дунаву.
ГОРЊАЧКА КЛИСУРА, Остаци на Вукану, Узенгији и Јежевцу.
ГРАБОВАЦ, („Јеринин град“.), 3 км запад. од Трстеника.
ГРАДАЦ, 15 км ј/и од Лознице (код села Драгинца).
ГРАДАЦ, 8 км ист. сд Ниша (код села Малче).
ГРАДАЦ, 15 км јуж. од Петровца.
ГРАДАЦ, 8 км с/и од Ниша (код Кнез Села).
ГРАДАШТНИЦА, јуж. од Сокобање.
ГРАДИНА, на планини Јелици, 8 км ј/з од Чачка.
ГРАДИНА, село Шареник код Ариља.
ГРАДИНА, 10 км јуж. од Ужица.
ГРАДИНА. 12 км ј/з од Ужица.
ГРАДИШТЕ, 18 км зап. од Пирота.
ГРАДИШТЕ ,зап. од Пирота (на ушћу Темштице у Нишаву).
ГРАДИШТЕ, 5 км зап. од Власин. Блата.
ГРДЕЛИЦА, 14 км ј/и од Ниша.
ДВОРСКА, 10 км сев. сд Крупња.
ДВОРИШТЕ (види Берковац).
ДЕБРЦ’ 17 км зап. од Обреновца на Сави (неутврђен дворац).
ДЕВОЈАЧКА СТЕНА, јуж. од Јагодине.
ДОБРА ГЛАВА, 10 км с/з од Лесковца.
ДРАГОШЕВАЦ („Јеринин град“), 12 км јуж. од Јагодине.
ДРАШКОВА КУТИНА, 12 км ј/и од Ниша.
ДРМАНОВИНА, 5 км зап. од Косјерића.
ДУБИЋИ (Доњи), 12 км сев. од Трстеника.
ДУБОВСКА КУЛА, код Јошаничке Бање.
ЂУРИМСКА СТЕНА, 10 км од Љубовије.
ЖДЕЛО, 13 км ј/и од Петровца.
ЖЕЛЕЗНАЦ, код Крушевца.
ЖЕЛЕЗНИК, 12 км сев. од Ниша (код села МиЈБКовца).
ЖУПАЊЕВАЦ, 25 км ј/и од Крагујевца.
ЗДРАВЧИНИЦА ГОРЊА, код Пирота (села Прелесје).
ЗЕЛЕН-ГРАД, 15 км јуж. од Лесковца (код села Вучја). Град Николе Скобаљића.
ЗЛОСТУП, ј/з од Којсерића.
ИВАНОВА КУЛА, 22 км јуж. од Куршумлије.
ИЗОМ, ист. од Врања.
ЈЕЛАШЦИ, 7 км зап. од Тутина, (неутврђен дворац).
ЈЕЛЕЧ, 12 км јуж. од Новог Пазара.
ЈЕРИНИНА КУЛА, 10 км с/и од Куршумлије (код села Точани).
КАЛЕ, 18 км јуж. од Прокупља.
КАЛЕТИНАЦ, (МАЛЧЕВИЦА), 28 км ј/и од Ниша.
КАМИЏОР, 10 км ист. од Краљева.
КАОНА, код Кучева.
КАЧАН (КАЧЕР), 15 км ј/и од Свилајнца (антички град?)
КЛАДОВО (турски град).
КЛЕК (КЛИК), 15 км с/з од Нове Вароши.
КЉУЧ, 10 км ист. од Ваљева (види „Велимирови двори“)·
КОВИН („ЈЕРИНИН ГРАД“)> 7 км сев. од Пријепоља.
КОВИЉАЧА, град више бање.
КОЗАЉ, 14 км с/з од Књажевца.
КОЗЈАК, 2 км сев. од Рагачице.
КОЗНИК, 8 км зап. од Алексавдровца.
КОЊУША, на Цер планини.
КОПРИЈАН ,'јуж. од Ниша (види „Курвинград“).
КОРЕБОВАЦ, 12 км с/и од Врања.
КОРМАН, 8 км зап. од Алексинца.
КОСТАЈНИК, 8 км с/з од Крупња.
КРУШЕВАЦ кула „цара Лазара“)
КРЧМАРЕ, 15 км ј/и од Ваљева.
КУКЉАН — „Земљани град“, 10 км с/з од Крушевца.
КУЛА КРАЉЕВИЋА ΜΑΡΚΑ, 16 км ј/з од Лесковца (село Мирошевац).
КУЛА ОРЛОВИЋА ПАВЛА, 4 км ј/и од Рудника (село Красојевци).
КУЛИНА, 15 км ј/з од Алексинца.
КУЛИЧ, 8 км с/и од Смедерева (антички градић).
КУРВИНГРАД, 11 км. јуж. од Ниша, вероватно стари Копријан.
КУЧАЈНА, више рудвика Кучајна.
ЛАТИНСКИ ГРАД ,сев. од Ртња (село Јабланица).
ЛАТИНСКИ ГРАД, 15 км ј/и од Ниша (село Доња Студена — Чукљеник).
ЛЕШЈЕ, 10 км ист. од Параћина (кула).
ЛИПОВАЦ, 10 км ист. од Алексинца.
МАГЛИЧ, 16 км ј/з од Краљева.
МАЛЕТИНА, 15 км ист. од Крушгвца.
МАРИНА КУЛА, 2 км ист. од Куршумлије.
МАРКОВО КАЛЕ, 4 км сев. од Врања.
МЕРОШИНСКО ГРАДИШТЕ, 12 км с/и од Прокупља.
МИЛЕШЕВАЦ (ХИСАРЏИК), 7 км ист. од Пријепоља.
МИЛОШЕВА КУЛА, 18 км јуж. од Д. Милановца.
МИЉКОВАЦ, 22 км ј/и од Ниша.
МИШЕВИЋИ, 15 км зап. од Јагодине.
НЕКУДИМ, 5 км јуж. од Смед. Паланке (неутврђен дворац).
НЕСТОР СВ., 15 км с/з од Алексинца.
НОВАКОВАЦ, 18 км зап. од Књажевца.
ОБОЂЕ, кула код Јошанинке Бање.
ОСТАТОВИЦА, 15 км с/и од Власотинаца.
ОСТРВИЦА, 4 км с/з од Рудника.
ПАВЛОВО БРАНИШТЕ, 10 км ист. од Лесковца (више села Слатине).
ПАКЛЕШТИЦА, 12 км с/и од Пирота.
ПАРАМУН, 6 км с/з од Косјерића.
ПЕТРУС, 11 км с/и од Параћина.
ПЕТРЦ („Петрина стена"), 10 км ј/и од Крупња.
ПЛОЧА, јуж. од Чачка (на Јелици).
ПИРОТСКИ ГРАД.
ПОТОЧАЦ („Момчилов град“), 20 км јуж. од Јагодине.
ПРЕВЕШТ, 15 км сев. од Трстеника.
ПРОКУПЉЕ („Град Св. Прокопија“ — „Хиcapu).
РАВАНИЦА, 11 км с/и од Ћуприје (утврђен манастир).
РАВНА СТЕНА, 10 км ј/и од Ужица.
РАВНИ, 8 км од Књажевца.
РАДОШЕВАЦ, 12 км ј/з од Пирота.
РАМ, 25 км с/и од Пожаревца.
РАС, код данашњег Новог Пазара (стара престоница у ХП и ХШ веку).
РГАЈЕ, 16 км ј/з од Прокупља.
РЕСАВА, 25 км ј/и од Свилајнца (утврђен манастир).
РОМАНОВ ГРАД, 28 км с/и од Врање (село Д. Романовце).
РОМАН СВ.’ 15 км ист. од Крушевца.
РСАВЦИ, 15 км ист. од Пирота.
РУДНИК, 13 км сев. од Г. Милановца.
СВРЉИГ, 15 км ј/з од Књажевца.
СЛАТИНА, ј/и од Крагујевца.
СЛОВАЦ, 18 км с/и од Ваљева.
СМЕДЕРЕВСКИ ГРАД.
СОКОЛАЦ (Соколник, Соколница), 3 км ист. од Сокобање.
СОКО, 12 км ј/и од Крупња.
СОЛОТУША (Солотник), 10 км јуж. од Бајине Баште.
СРЕБРНИЦА, на Руднику.
СТУБЛО, на Руднику
СТАЛАЋ, на саставу Јуж. и Зап. Мораве.
СТРАЖА (ГРАДАЦ), 5 км ист. од Д. Милановца.
СТРАЖА, 6 км зап. од Качаника.
СУБЈЕЛ, 5 км ист. од Косјерића.
СУГУБИНА, 15 км зап. од Јагодине.
СУТЕСКА, код Јагодине (село Грабовци).
ТЕМАЦ, сев. од Пирота.
ТОЛИСАВАЦ, 5 км ј/и од Крупња.
ТРАЈАНОВ ГРАД, на Церу.
ТРЕСКА, код Рудника.
ТРЕШЊИЦА (Дон>а), 12 км ист. од Љубовије.
УЖИЧКИ ГРАД, западно од Ужица.
ХЕРЧЕГЕ, јуж. од Ивањице.
ЧЕСТИН, 15 км ј/з од Крагујевца.
ШАБАЧКИ ГРАД.

Средњевековни градови у Војводини:
БАЧ, 20 км ист. од Вуковара.
БЕЧЕЈ, (стари град).
БЕРКАСОВО (,ДЕСПОТОВАЦ“).
ВРДНИК, 15 км јуж. од Новог Сада.
ВРШАЧКА КУЛА. више Вршца.
ЗЕМУНСКИ ГРАД.
ИЛОК, 40 км зап. од Новог Сада.
КУПИНИК („КУПИНИЈ“)> код данашњег
Купинова, 13 км с/з од Обреновца.
МОРОВИЋ, на Босуту код Ушћа Дрине.
ПЕТРОВАРАДИН, (президан).
СЛАНКАМЕН, (стари град).
ТИТЕЛ, (стари град).
ХАРАМ (мађарски УЈ-ПАЛАНКА, турски
ЈЕНИ ХАРАМ), 10 км ј/з од Беле Цркве.
ШАРЕНГРАД, 25 км ј/и од Вуковара.

Средњевековни градови на Косову и Метохији:
БОРАЧ, 25 км зап. од Приштине.
ВИШЕГРАД, 3 км. и1ст. од Призрена.
kz·· ВРХЛАБ, сев. од Приштине у изворном делу Лаба (код села Беласице).
ВУЧИТРН (кула).
ГРАДИНА, 16 км зап. од Штимље (код села Ладровић).
ДРВЕНГРАД, 5 км ист. од Призрена, у клисури Бистрице (ишчезао).
ЗВЕЧАН, изнад К. Митровице.
КАЧАНИК, јуж. од Качаника (турски град).
КНИНАЦ (,,Јериње“), 28 км ист. од Перћи.
КЛОПОТНИК, 11 км зап. од К. Митровице.
НЕРОДИМЉА» 5 км зап. од Урошевца (не утврђен дворац).
HOBO БРДО, 20 km ист. од Приштине.
^ПАУНИ, код Урошевца (село Лугово и Жегово) — неутврђен дворац.
ПЕТРЧ, 10 км ј/з од Урошевца.
ПРИЗРЕНСКИ ГРАД.
ПРИЛЕПАЦ, код Новог Брда (ишчезао).
ПРИЗРЕНАЦ, код Новог Брда (ишчез|ао).
РИБНИК, 7 км с/з од Призрена (неутврђен дворац) ишчезао.
СВРЧИН, сев. од Урошевца (код села Сврчина или код села Сарајишта?) — неутврђен дворац) ишчезао.
ЋУТЕТ, 5 км ист. од К. Митровице.

Средњевековни градови на територији Старе Србије (Северне Македоније):
БУЧИН, 20 км ј/з од Прилепа.
ВЕЛЕС (стари град више вароши).
ДЕВИНА КУЛА, код Јужног Брода.
ЖЕЛЕЗНЕЦ, 18 км ј/з од Крушева (село Железник).
ЗРЗЕ. 20 км с/з од Прилепа.
КОЖЉЕ, 25 км ј/и од Скопља.
ЛЕШАК, 10 км сев. од Тетова.
МАРКОВ ГРАД, сев. од Прилепа.
МАРКОВ ГРАД, на Трески више манастира Св. Андреје.
ОХРИДСКИ ГРАД.
ПРОСЕК’ ист. изнад Демиркапије.
РАВЕНСКО КАЛЕ, 5 км зап. од Гостивара.
СКОПЉАНСКИ ГРАД.
СОБИРСКО КАЛЕ, 10 км ист. од Тетова.
ТАОР, 18 км ј/и од Скопл>а.
ХИСАР, 2 км зап. од Тетова.
ЧЕМРЕН, на Црној Реци, код Зовића (?).
ЧАЈЛЕ, 3 км ист. од Гостивара.
ШТИПСКИ ГРАД, (Хисар, Маркови кули), изнад Штипа.

Средњевековни градови на територији Црне Горе:
БАР, на копну, 5 км од данашњег пристаништа.
БИХОР, 10 км ςθΒ. од Берана.
БРСКОВО, 6 км ист. од Мојковца.
БУДВА (у Сред. веку ,,Стари-град“).
ЖАБЉАК» на ушћу Мораче у Скадарско Језеро.
КЛОБУК, између Никшића и Требиња.
КОМ, на острвцу у Скадарском Језеру.
КОТОРСКИ ГРАД (у Боци).
МЕДУН, 10 км ист. од Подгорице.
НИКШИЋ (турски град).
ПИРЛИТОР, на Тари, 25 км ј. од Плевља.
РАТЕЦ, 5 км зап. од Бара (утврђен манастир).
РИБНИЦА, град на ушћу Рибнице у Морачу, код Ужица.
СВАЧ (ШАС), 11 км ист. од Улциња.
СПУЖ, 10 км с/з од Подгорице.
УЛЦИЊ, (стари град).
ХЕРЦЕГ-НОВИ, у Боци.
ЧЕВО (Кчево), ист. од Котора.
ΙΙΙΈΕΠΑΗ-ГРАД (Соко), на саставу Пиве и Tape.

 

[Zuma]

Jedna stara ljubavna priča

The Egtved Girl (c. 1390 – c. 1370 BC) was a Nordic Bronze Age girl whose well-preserved remains were discovered outside Egtved, Denmark in 1921. Aged 16–18 at death, she was slim, 160 centimetres (63 in) tall, had short, blond hair and well-trimmed nails. Her burial has been dated by dendrochronology to 1370 BC. She was discovered together with cremated remains of a child in a barrow approximately 30 metres (98 ft) wide and 4 metres (13 ft) high.

 

[Дошљак]

Сумњам баш да је била голог стомака.

 

[Zuma]

Izgleda da ipak jeste. Bluza ima baš takve proporcije, a rukavi su takođe skraćeni. Naravno da je mogla nositi nešto ispod, ali kakvog bi onda smisla imala kratka bluza i rukavi do lakata? Teorija da je bilo skupo produžiti bluzu i rukave takođe ne pije vodu jer je već i samo trud uložen u pletenje suknje zaista veliki. Da ne pričamo o ceni čitavog groba. Ogromno izdubljeno hrastovo deblo kao kovčeg. Veštačko zemljano brdo 30 metra u prečniku. Međutim upravo je ova seksi odeća izazvala malu senzaciju 1921. Imala je čak i čeašlj okačen o pojasu, nakit i neku vrstu alkoholnog pića pored nje. Pa vidimo da je lep izgled bio važan i tada. Naravno da treba biti oprezan sa takvim projekcijama naših shvatanja unazad kroz vreme, ali pretpostavka da se bar ljudska težnja za lepotom nije puno promenila za 3300 godine meni deluje relativno bezbedno.

A ako ipak želimo da budemo malo i manje ozbiljni i više romantični, možemo se zapitati i ko može imati takvu sahranu? Samo neko ili veoma poštovan ili veoma voljen. Pošto se široko poštovanje potrebno za ovoliki trud pri sahrani obično stiče tek iskustvom i godinama, šta onda ostaje za devojku od 16 godina ... Nečija ogromna ljubav?

"The young, blond girl from Egtved was buried one summer day in 1370 BC. Aged 16-18 and 160 cm tall, she was wrapped in a cowhide and laid in an oak coffin along with her jewellery, a small box containing hair net and a vessel made from birch bark containing a fermented drink brewed from wheat, cowberries and bog myrtle. A plant of the yarrow species was placed at her knees, and at her feet a woollen bundle containing the charred remains of a child aged eight or nine. The girl´s clothes are well preserved and of the type that was commonplace throughout the Bronze Age - a short woven wool shirt and a short skirt made of cords with a band at the top and bottom.

The Egtved Girl's drink was possibly made from cowberries.

The plant bog myrtle grows in bogs and marshes.

The Egtved Girl's beer, made from a 3.300 year old recipe.

 

[Дошљак]

Вероватно се ради о некој принцези. Није ми баш најјасније што су са њом сахрањени и кремкрани остаци детета. Неки ритуал жртвовања можда?