Šta je novo?

Arheološka istraživanja i prezentacije

Hitno. Pravljenje mape struktura ispod zemlje u Donjem gradu Beogradske tvrđave.


 
Strukture u Donjem gradu su veoma dobro poznate s obzirom na postojanje čitavog niza planova iz XVII i XVIII veka. Pored toga, rađeno je i geofizičko snimanje radarom 2006 i 2023. godine.
Aerofotografija koju sam uploadovao je skinuta sa interneta. Neki od gradskih servisa je uploadovao pre par godina. Poz
Donji grad - Aero.jpg
 
To je modifikovana slika originalno skinuta sa aplikacije Google Earth. Potiče iz 2021. Postavio sam ovde čist snimak istog tog dela pre pet dana.


Posle sam pronašao i relativno upotrebljiv snimak iz 2013. godine, zbog poređenja.


Lepo je čuti da urađeno snimanje. Da li je neko posle toga možda napravio mapu sa označenom identifikacijom svih ovih objekata? Pošto se posle ovih vrućina mnoga od njih na osušenoj travi lepo vide i golim okom. Da li je objekat o kome smo ovde pričali Franjevački samostan i crkva?

 
Eh, na kraju sam sam odradio jednostavno mapiranje. Ideja je bila da eliminišem alternativna objašnjenja za tragove objekta koji liči na crkvu. Pretpostavljam da je to možda tačna lokacija Franjevačkog samostana i crkve pre nego što su pred Turcima pobegli u Zemun. To postaje verovatnije ako prvo eliminišemo sve mogućnosti da je to nešto drugo, nešto što je već ucrtano u poznatim planovima. Zato sam mapirao plan iz 1790. i plan iz 1920. godine na ortofoto osnovu gde se posle paklenog leta na suvoj travi veoma jasno vide tragovi zakopanih zidova. Tako je moguće u prvoj hipotezi pretpostaviti da tragovi ispod poznatih zgrada u većoj meri pripadaju njihovim ostacima. Naravno, to ne znači da baš tu nema i tragova starijih objekata koje kasniji objekti nisu uništili, ali to je ipak dobro kao prva, "kancelarijska" hipoteza koja se posle arheološkim istraživanjem može promeniti. Evo kako to sada izgleda. Kliknite za veću rezoluciju.

Tragovi-temelja-ispod-trave-Donjeg-Grada.jpg


Odavde bi se moglo zaključiti da je skladište hrane imalo jednu veliku prostoriju sa pravilnim rasterom četvrtastih stubova. Zatim da je artiljeriska kasarna imala puno malih prostorija koje su još uvek dobro očuvane. Takođe unutar severoistočnog bedema Donjeg grada, kod česme, ima zanimljivih tragova. Za arsenal nije jasno šta se vidi. Ako se ne varam on je prilično uništen u prvom svetskom ratu, pa su tragovi verovatno zato manje jasni, iako postoje.

Potencijalna Franjevačka crkva se ne poklapa ni sa jednim ucrtanim objektom iz ova dva plana, što je dobar znak da je baš ona u pitanju, ali i da je relativno očuvana. Dodatno, ona je blizu glavne ose, tj glavnog puta u Donjem gradu, onog kroz kapiju Karla VI. Pošto se crkve obično stavljaju na trgove ili na osu ulica, da bi bile najvidljiviji objekti u naselju, ova lokacija i taj zahtev u znatnoj meri ispunjava. Pozicija bi mogla biti i nekadašnji trg, a i blizu je "glavne ulice". Tako da za sada ništa nije protiv hipoteze da je Franjavačka crkva baš ovde.

Vertikalni snimak bez dodataka.

tragovi-temelja-ispod-trave-donjeg-grada-ge-2021-06-jpg.208720


Moji kosi snimci sa tvrđave. Crkva?

img_0302-jpg.208705


Kasarna?

img_0303-jpg.208706


img_0299-jpg.208703


img_0298-jpg.208702
 
Poslednja izmena:
 


 
„Vadeći kamen i opeku iz temelja onih građevina, koje su u prošlom veku, držeći Beograd, podigli bili Austrijanci, radenici su proletos (1887), u avliji Neše Novakovića, u Nemanjinoj ulici (danas Cara Uroša) na Dorćolu, naišli na kamen temeljac negdašnje jezuitske crkve.
Kamen je tesan krečnik, dugačak 33 cm, širok 28 cm, debeo 14 cm. Na sredini ima četvrtastu jamu, koja je 16 cm duboka, 20 cm dugačka i 17 cm široka. Jama je bila obložena gvozdenim limom, koji je sav rđom istrošen. Pokrivena je pak bila jednom olovnom četvrtastom pločom, na kojoj su urezani natpisi o osnivanju crkve… Temeljac i olovna ploča bili su pokriveni jednom kamenom pločom, 36 cm dugačkom, 31 cm širokom i 3,5 cm debelom, na sredini koje je izrezan složaj od latinskih pismena HIS, koji znači: Isus spas roda ljudskoga, i godina 1732, ali tako rastavljena, da je po jedan broj u svakom kutu ploče.”


(„Starinar srpskog arheološkog društva”, IV, 4, 1887, str. 123)

kamen temeljac negdašnje jezuitske crkve.jpg
 
Vrh