Šta je novo?

APS - Autoputevi Srbije

JS 026":g1oydxua je napisao(la):
Пантограф":g1oydxua je napisao(la):
Dva pitanja:

1) Kada će kraljevi da naprave naplatne rampe do Subotice?

2) Kada će da se napravi još jedno priključenje na autoput između požarevačke petlje i Velike Plane, s obzirom da je to 40-ak kilometara, a norma je da na 15-20 km bude izlaz?
Zvuci neverovatno,ali tu nije potrebno iskljucenje.Na tom prostoru u seoskim sredinama zivi oko 30000 stanovnika.Imamo stari Carigradski drum,koji je u solidnom stanju i koji ide paralelno sa K10.Svako ko ide za BG,ukljucuje se u Maloj Krsni,a za Nis u Velikoj Plani.Do pre desetak godina bila je aktuelna prica,uglavnom u predizbornim kampanjama o izgradnji petlje kod Lozovicke cesme.Sva sela na ovom potezu,poneka i sa po 7000 stanovnika odumiru polako,tako da nije realna prica o izgradnji petlje.


Па, не слажем се. Као прво, та села су поприлично велика, имају и привреду, али није само то. Како ми је жена радила у хитној помоћи у Великој Плани, добро ми је познато какав проблем настаје кад се деси саобраћајна несрећа пет километара северно одатле. Кружење од 40 километара (док некоме живот виси о концу) да би се стигло до паланачке болнице не мож` да се избегне...
 
Приметио сам већу гужву на Добановачкој петљи, из правца НС за БГ. Не знам да ли се то може довести у везу са новим системом наплате...
 
Znaci trenutno se plati putarina kod siriga 290 i do subotice je besplatno?

Sent from my LG G2
 
koliko sam ja upoznat preko zlatibora treba da bude krak ka sarajevu, a preko peštera za crnu goru.
 
Idemo kroz bespuce umesto kroz privredno iole razvijen region da mu se omoguci jos bolja protocnost
 
И краће. Од Пожеге до Златибора има свега педесетак километара доброг пута.

Зато је боља "пештерска" траса, а уместо аутопута према Црној Гори преко Златибора, треба у будућности планирати и градити брзи пут (2+2 траке) према Републици Српској и Сарајеву: Пожега-Ужице-Златибор-Мокра Гора-Вишеград...

Једино бих пре користио западну пештерску трасу (поред Сјенице) него источну која иде на Дугу Пољану.
 
Igor":2c5s5sdx je napisao(la):
Idemo kroz bespuce umesto kroz privredno iole razvijen region da mu se omoguci jos bolja protocnost

боље је да иде овуда, да би се овај регион развио. знаш и сам да је један од услова привредног и туристичког развоја неког региона квалитетна инфраструктура. а управо овај ауто-пут може помоћи привредном развоју овог региона (знам да звучим као партијски пацов, али то је истина). а и правац ка Ужицу је планиран за АП Појате-Краљево-Чачак-Ужице-БиХ
 
Ova vest je sramotna da sramotnija ne moze biti.
Prvo nije autoput.
Taj put je odavno trebao biti gotov.
On je i jedna od obaveza drave Srbije prema investitoru iz italije, Fiat-u
On je takodje i veza jednog ozbiljnog grada sa k-10

i posle tolikog kasnjenja oni najavljuju za godinu ipo tih 25 km, od kojih je jedan deo i uradjen?
s r a m o t a !
 
Idejni projekat?!

Pa zar ovo već nije trebalo da bude gotovo

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока
 
Данас - 17.02. „Путеви Србије“ су објавили јавну набавку за пројектовање и изградњу денивелисане раскрснице (петље) „Нова Пазова“. Изградња петље ће бити на садашњем „укрштању“ аутопута А1 (Е75) Београд – Суботица и локалног пута Војка-Стари Бановци.
Близу ове будуће петље је она НИС-ова бензинска станица, а преко пута (аутопута) је Делезов логистички и дистрибутивни центар.

Јавном набавком је предвиђено,: пројектовање, изградња петље, техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу и надзор над радовима.

Тип петље који ће се радити је ткз. тип „пола детелине“, а искористиће се постојећи надвожњак као део будуће петље.

Планирано трајање извођења радова је 240 календарских дана. Понуде се примају до 18. марта, тог дана ће бити и њихово јавно отварање, а одлука о додели уговора биће донета у року од 20 дана од дана отварања понуда. То значи да би радови почели негде током пролећа.

17.02.16. ЈАВНА НАБАВКА БР. 1/2016 - ЛОТ 8: ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗГРАДЊА ДЕНИВЕЛИСАНЕ РАСКРСНИЦЕ „НОВА ПАЗОВА“ – ТЕХНИЧКА КОНТРОЛА ПРОЈЕКТА ЗА ГРАЂЕВИНСКУ ДОЗВОЛУ И НАДЗОР НАД РАДОВИМА

http://www.putevi-srbije.rs/index.php/r ... radovima-3

Позив за подношење понуда
http://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/ ... ponuda.pdf

Конкурсна документација
http://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/ ... tacija.pdf

Pogledajte prilog 4 Pogledajte prilog 3
Садашњи надвожњак - будућа петља "Нова Пазова"


Петља тип "пола детелине"
цртеж: Pogledajte prilog 2 слика: Pogledajte prilog 1
 
Da nije 240dana ipak previse dug rok za ovaj posao, ako uzmemo u obzirom da se koristi vec postojeci nadvoznjak?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Опет оне старе отрцане флоскуле "аутопутеви су развој". Ево видимо како је развијен Јабланички округ, који је одавно везан на мрежу аутопутева. Због логистичких трошкова, мештани тог краја добијају тек 15%-30% цене поврћа, а када се урачунају остали пословни трошкови (семена, ђубрива, пластеници, гориво итд) не остане ни 10%. Као обећано радно место имамо "Јуру", где су радници пребијани металним штанглама, жене силоване, а нико се не усуди да се жали на газду зато што се боје да изгубе сигурну плату. Радница на киоску са платом 11.000 провуче кроз касу 200 грама кафе и пар киселих вода, да носи кући, јер се боји да газда каже "слаб промет затварам киоск". Млади средњошколског и студентског узраста не могу да плате аутобуске месечне карте 5000-9000, што значи да им је школовање практично онемогућено, или врло отежано. Када зафали возних средстава због неодговорног односа државе према свом делу обацезе везаном за обавезу јавног превоза, Јужна пруга прва остане без локалних возова. Све мање студената може да плати приватни стан у Нишу. Од три индустријска колосека, два су забетонирана, а забетониран је и пословни менаџмент железница партократама. При томе, цео крај је врло далеко од било којих пловних водних токова.

И опет она бајка о "једином услову Фијата". У пракси, држава ће све учинити, спржити паре из буџета на субвенције, прескакати законе укључујући и оне о минималним правима радника, саградити аутопутеве који од путарине неће моћи да отплате ни трећину трошкова кредита и одржавања, чистити снег, који тамо падне и по 2 метра, стимулисати увоз горива и возила за бар још милијарду, само да не уложи у основну инфраструктуру од опште користи, за смањење логистичких трошкова у сврху конкурентности, засновано на искусној домаћој машинској оперативи и домаћим енергентима.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=384408#p384408:3br6wq9r je napisao(la):
Karlo del Ponte » 05 May 2016 01:15 pm[/url]":3br6wq9r]Опет оне старе отрцане флоскуле "аутопутеви су развој".
Naravno da jesu.
Ne treba pljuvati po automatizmu na sve što nije voz.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=384408#p384408:3br6wq9r je napisao(la):
Karlo del Ponte » 05 May 2016 01:15 pm[/url]":3br6wq9r]И опет она бајка о "једином услову Фијата". У пракси, држава ће све учинити, спржити паре из буџета на субвенције, прескакати законе укључујући и оне о минималним правима радника, саградити аутопутеве који од путарине неће моћи да отплате ни трећину трошкова кредита и одржавања, чистити снег, који тамо падне и по 2 метра...
U praksi opet ae da pljunem na sve što nije voz. Ovde si napisao kao da se nešto veštački radi i eto država će spucati pare u neki nerentabilan put jer podilaze investitoru, čak će eto i od snega da ga čiste... :roll:
Istina je sledeća:
- fabrika automobila u Kragujevcu, kao i svaka druga iole moderna fabrika automobila bilo gde u svetu, radi po sistemu:
http://www.investopedia.com/terms/j/jit.asp
A good example would be a car manufacturer that operates with very low inventory levels, relying on its supply chain to deliver the parts it needs to build cars. The parts needed to manufacture the cars do not arrive before or after they are needed; instead, they arrive just as they are needed.
U praksi to znači oko 600 šlepera svakog radnog dana. Svaki mora da uđe u fabrički krug na vreme, i da izađe iz njega na vreme.
Pošto logističari Fiata znaju koliko je to važno, znaju da je neophodno da imaju autoput i obilaznicu oko KG, zato je to i ušlo u ugovor. Nije nikakav hir, nego element bez kojeg fabrika ne može da radi bez problema. Neki bi rekli da je to primer koji pokazuje kako su autoputevi razvoj.
Inače, o obilaznici se pričalo, planiralo još u drugoj polovini 80-tih kada je tadašnja Zastava imala velike planove oko izvoza automobila, pa je takođe naišla na problem kuda da ''provuče'' sve kamione iz bivše YU koji su joj dovozili delove za Yugiće. Početkom devedesetih se stiglo do projekta (tzv. južna obilaznica), i evo do danas koliko se odmaklo sa njenom izgradnjom. Pošto ne postoji u celosti završena ni danas, svi ti šleperi prolaze kroz sam grad.
Ali, onda su iz grada Kragujevca rekli ''nećemo tu obilaznicu, nego ćemo da projektujemo novu, tzv. severnu obilaznicu''. Ona ima više kilometara, ide dalje od fabrike (koja je glavni razlog zašto uopšte i treba obilaznica), ali eto...ona južna je skuplja jer ima tu nekih klizišta koja bi trebalo prvo sanirati, dok ova severna trasa to nema. Fiat se složio i sa tim, potpisao i to...samo da dobiju ljudi put kojim mogu da planiraju sve te kamione. Naravno, do dana današnjeg ni to nije započeto, a kamoli gotovo.
Istovremeno se malo-malo puste priče o novom modelu, o drugom modelu koji bi eto trebalo da se počne praviti u KG. Drugi model traži ''svoju kvotu'' kamiona koji bi dovozili delove za njega. Kuda da prođu? Ovih 600 što već sada ide, i npr. novih 400. Kuda da prođe tih 1.000 šlepera na dan za potrebe fabrike u KG?
Kada napraviš autoput i obilaznicu oko KG, onda možeš da proteraš koliko god ti treba kamiona...i tako se po ko zna koji put pokazuje da je autoput = razvoj.

Država ovde nije obezbedila uslove za dalji neometan razvoj fabrike automobila u KG, nije napravila autoputeve i obilaznicu. Mada, ima stvari i oko Železnice koje do danas takođe nisu odrađene, a jednako su važne kao i ovo autoputa i obilaznice oko KG. Kada napravi te puteve naravno da će morati i sneg da čisti jer fabrika radi, šleperi moraju da dolaze/odlaze i kada pada sneg. Ali će zato država imati iznos godišnjeg izvoza sa 9-10 cifara u evrima...pa će valjda da joj se isplati to autoputa i obilaznice što napravi...ne znam...mooooožda joj se isplati jedno 20 godina po 1.5 milijardu evra godišnje izvoza da očisti sneg kada padne...šta znam... :roll:
Proizvodnja još jednog modela u KG faktički trenutno ni tehnički nije moguća bez velike neizvesnosti i problema u proizvodnji jer nismo odradili naš deo posla. Kuda logističari Fiata da proteraju još par stotina novih kamiona dnevno, kada im i ovih 600 zadaje probleme.
Eto primera kako autoput donosi razvoj.
 
Зашто је некима на форуму потребно да истичу како се залажем само за железнице, уколико знају да то није тачно.

У најкраћим цртама, изнећу по ко зна који пут основне ставове о саобраћајној политици, које нисам дволично мењао годинама, и за које са даљим усавршавањем налазим само више и више аргумената:

- У приоритет када је у питању друмски саобраћај спадају локални и регионални путеви, у сврху дистрибутивне мреже, што је и највећа предност друмског транспорта.
- У други приорите спадају обилазнице и магистрални путеви, са претварањем делова магистрала у путеве резервисане за саобраћај моторних возила. Одржавање улаза и излаза на главне путеве искључиво преко сервисних саобраћајница, контрола дивље градње уз исте, а са друге стране уређење привредних зона оријентисаних на те путеве (за бензинске пумпе, кафане, стоваришта, супермаркете итд.).
- Аутопутеви уопште не спадају у инфраструктуру националног значаја, и њих треба градити искључиво по комерцијалним основама, ако има довољно возача који желе да плате путарину. Прављење аутопутева није једино решење којим се могу решити проблеми капацитета. Аутомобилски туристи су неисплативи, а код транспорта робе ништа не значе брзине преко 80км/с, скупља дара него мера.
- Везано за железничку инфраструктуру, приоритет је ремонт главних пруга за пројектоване брзине 80-120км/с уз по неки изузетак са променом трасе и градњом другог колосека, модернизација сигналне опреме, електрификација неких пруга и увођење телекоманде. Одређеним регионалним пругама дати статус магистрала (Пожега - Сталаћ, Мала Крсна-Зајечар - Видин, Рума - Брасина и Панчево - Зрењанин - Сегедин). Регионалне пруге и индустријске колосеке ремонтовати половним колосечним материјалом.
- Само на једној деоници направити 160, чак и 200 на сат, али изкључиво ради обуке техничке оперативе, и стицање референци за послове на домаћем терену и у иностранству. Деоница мора садржати тунел, велики мост, насип, усек и остале основне елементе. Обновити железничку техничку оперативу.
- Обнова постојећих и развој нових лука. Уређење пловног тока Саве и пловних канала. Повратак железничких веза до лука. Ово има виши приоритет од магистралних путева.
- Градња логистичких центара, и обука домаћих привредника да их користе. Нигде не пише на камиону, који је управо пристигао у Крагујевац, да је кроз Аустрију и Мађарску прошао на железничком вагону, јер је тако исплативије.
- У великим градовима, градња система градских и регионалних железница, трамвајска мрежа, стандардизација услуге превоза аутобусима тамо где не постоји и није оправдано развијати шински превоз, ширење тролејбуске мреже у одређеним случајевима, ширење бициклистичке мреже, и озбиљан развој градског бициклизма.

На сваку од ових тачака могу ићи детаљна образложења.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=385272#p385272:2h7p9vqp je napisao(la):
Karlo del Ponte » 10 May 2016 06:24 pm[/url]":2h7p9vqp]
- Аутопутеви уопште не спадају у инфраструктуру националног значаја, и њих треба градити искључиво по комерцијалним основама, ако има довољно возача који желе да плате путарину. Прављење аутопутева није једино решење којим се могу решити проблеми капацитета. Аутомобилски туристи су неисплативи, а код транспорта робе ништа не значе брзине преко 80км/с, скупља дара него мера.
Autoputevi ne spadaju u infrastrukturu od nacionalnog značaja? Isključivo ih treba praviti po komercijalnim osnovama? Ne, ne, ne.
Isključivo ih treba praviti tuđim parama na onim doenicama gde su komercijalno isplativi, a na ostalim deonicama ih takođe treba praviti radi bezbednosti, ali državnim novcem jer tu privatni neće da uđe jer nije odmah isplativo. Zadatak države je da tebi, meni, svakome napravi što bezbedniji put, a ne da gleda profit koji taj put treba da donese. Nije država preduzeće koje je osnovano da bi ostvarivalo profit.
Zato država one deonice gde već postoji dovoljna gustina saobraćaja treba da pravi tuđim parama (koncesija ili neki oblik javno-privatnog-partnerstva), a tamo gde trenutno nema dovoljne gustine saobraćaja da pravi svojim kešom, a jednom izgrađeni autoput onda privuče deo saobraćaja i eto dovoljne gustine onda i na toj deonici.
Automobilski turisti u SRB su neisplativi? Sa geografskim položajem koji SRB ima? Možda se nismo razumeli...misliš li na ljude koji prođu autoputevima SRB prilikom proputovanja ka Austriji/Nemačkoj/Grčkoj/Turskoj? Misliš da tih vozila (putnički i komercijalni saobraćaj) nema dovoljno, ili misliš na nešto drugo pod pojmom ''automobilski turisti''?

Kod transporta robe ne znači ništa brže od 80 jer svi ti kamioni i imaju zabranu da voze preko toga, pa i tehnička ograničenja koja sprečavaju kamione/autobuse da idu preko 80 ili 100. Slažemo se. Ali, tebi ili meni svi ti kamioni/autobusi smetaju ako nema autoputa ili motoputa (ili kako se već zove kada put izgleda kao autoput samo bez zaustavne trake). Zbog tebe ili mene treba da se pravi ta dodatna traka po smeru. Svuda gde je moguće treba praviti autoputeve i/ili motoputeve. Kad kažem ''svuda gde je moguće'' mislim na to dokle god se ima novca za njih treba ih praviti, bez obzira na trenutnu isplativost konkretne deonice.

Evo primer od pre neki dan. Nema obilaznice = ozbiljan problem.
Skoro su pustili pun profil autoputa od mosta preko Save kod Ostružnice, ka Dobanovcima. Prošle nedelje su bili radovi u Radničkoj, veeeeeelike gužve zbog toga. Do grada sam dolazio upravo obilaznicom. 25-30 minuta do Sava Centra. Da nema punog profila autoputa, išao bih jedno 35-40 minuta. Da je urađen pun profil i od Orlovače do mosta, stigao bih još brže. Čim to urade zaboraviću da postoji Trgovačka i pravac preko Sajma i novi most na Adi. Neće me zanimati taj pravac, nikada više neću ići njime kada god mi je odredište negde na NBGD. Trenutno, od Orlovače do mosta preko Save se smara sa vožnjom 80-100, pod uslovom da se ne naiđe baš odmah na šleper. Jedan, drugi tunel. I, ti kažeš da praviti tu autoput nije od nac. značaja? Ko zna koliko ljudi me je obišlo preko pune, jer ljude smara da voze 60-70 kad se naiđe na šleper. Nego šta je nego od nacionalnog značaja da se tu uradi dodatna traka.
Čim se pređe most stiže se do nove deonice, i tu onda gas i 200 km/h. Posle samo par minuta eto te već na skretanju na autoput za BG. Tu se uključiš i voziš 140 km/h bez problema. Isključenje za BEG, počinje gužva, usporava se obično na 120 km/h. Prilazi se Zmaju, ograničenje se smanjuje na 100, ali i dalje može da se vozi 100-120. Od Bež. Kose pa dalje se vozi 80. Toliko je ograničenje, a i realno uglavnom ne može brže zbog gužve. Sa takvom vožnjom 25, plafon 30 minuta do SC. Da ima punog profila autoputa i od Orlovače do Ostružnice, onda i tu odmah 200 km/h, i eto me do SC za 20 min. Ne postoji logika koja može da kaže da tu treba ostaviti po jednu traku u smeru jer eto...transportu robe ionako ne treba više od 80. Ne treba, ali treba meni i tebi, a kada je samo jedna traka ti i ja smo ugroženi. Pretiču ljudi preko pune, pretiču nekoliko šlepera odjednom i eto poginulih. Da li će postojati voz/metro iz Rakovice koji će me voziti do Prokopa ili Vukovog spomenika za 5, 15, ili 55 minuta nije mi od značaja. Treba razumeti da postoji veliki broj ljudi koji prosto ne želi, neće da ide sredstvima masovnog prevoza bez obzira koliko je taj sistem dobar, ili srednji, ili loš. Čini mi se da ima par ljudi na forumu koji bi sve stanovnike BG ''potrpali'' u metro i buseve/tramvaje, koji kao da veruju da može postojati grad bez puteva, i kao da bi svi išli GSP-om samo kada bi eto imali i metro kao njegov deo, ili bolje buseve.
 
Novosti
4.6.2016.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... tara-druma

Obnovu čeka 21,8 kilometara druma

U ministarstvu građevine prave projekat rehabilitacije deonice auto-puta od Batrovaca do Kuzmina. Poslednja popravka 2004. Zahvaljujući ministarki Mihajlović, osvetljeno 500 metara.

Truckanje i pokušaj da se izbegnu kolotrazi je prvo na šta naiđu vozači prilikom ulaska u Srbiju, posle graničnog prelaza Batrovci. Sam početak Koridora 10 u našoj zemlji u veoma je lošem stanju, a nadležni u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture obećavaju da će se situacija uskoro promeniti.

Kažu da je u toku izrada glavnog projekta pojačanog održavanja državnog puta na deonici od granice sa Hrvatskom do Kuzmina. U planu je, kako ističu, i rehabilitacija deonice u dužini od 21,8 kilometara pošto se po završetku projekta izabere izvođač.

Poslednja velika rekonstrukcija ove saobraćajnice obavljena je još 2004. godine. Bivši ministar saobraćaja Aleksandar Antić izjavio je u januaru 2014. godine da je jedan od prioriteta rehabilitacija dela auto-puta od graničnog prelaza Batrovci prema Beogradu u dužini od 20 kilometara, ali od tada nije urađen čak ni projekat. On je tada napomenuo da nije pristojno da ljudi ulaze iz Hrvatske vrlo dobrim auto-putem, a da ih u Srbiji dočeka izuzetno loš.

Ni ministarka Zorana Mihajlović nije zadovoljna zbog utiska koji naša zemlja ostavlja na turiste i sve ostale putnike koji koriste ovaj prelaz. Prvi propust ispravljen je u januaru, kada su na njeno insistiranje Batrovci konačno osvetljeni. Ona je istakla da je bilo izuzetno ružno što su godinama vozači u Srbiji prvo nailazili na mrak.

"Putevi Srbije" su izdvojili 2,5 miliona dinara za postavljanje led-rasvete u dužini od 500 metara i pomogli carini i Direkciji za imovinu da se postave ukupno 24 sijalice na četiri reflektora.

Sada je situacija mnogo bolja, ali i dalje ima još mnogo posla, pa je Mihajlovićeva uputila primedbu i Turističkoj organizaciji Srbije da mora da povede računa da bolje predstavi turistički potencijal naše zemlje ljudima koji u nju ulaze.

REKONSTRUKCIJA PRELAZA

Granični prelaz Batrovci trebalo bi za godinu i po dana konačno da dobije novi izgled. Kada radovi budu okončani, automobili i kamioni će umesto kroz 12 prolaziti kroz 18 traka, što bi napokon trebalo da smanji višesatna čekanja tokom leta na najprometnijem graničnom prelazu. U toku je izgradnja 28 parking mesta i dodatne trake za kamione u dužini od 1.750 metara. Planirano je proširenje za još jednu traku za teretnjake iz pravca Srbije ka Hrvatskoj, a kasnije i parking za teretnjake na izlasku iz naše zemlje.
 
Слике 11.07.2016. - Баточина-Крагујевац
Можда није најбоља тема пошто није аутопут, али ....краћа репортажа са ове деонице.

Испред Баточине
Pogledajte prilog 12

После Баточине је 2+2.
Лева трака се на појединим местима обнавња тј. постављају нов асфалт на ту траку. Десна трака се користи као 1+1.
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7

Нешто пре Цветојевца се саобраћај одвија на обе траке 2+2 и тако је све до Крагујевца. Квалитет коловоза је добар.
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5

А пред Крагујевцем је 3+3 :)
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3

Чувени кружни ток са крстом пред улазуом у Крагујевац
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Други кружни ток на улазу у Крагујевац


Ако будете имали потребе да идете даље од Крагујевца према Краљеву, Врњачкој Бањи, Крушевцу или Појатама, обавезно идите магистралним путем М24, па на М 87 и избијате на Е-761. Пут је феноменалан, ни једне једине рупе, предивна природа и уживање за вожњу.
 
Јуче - 18. јула „Путеви Србије“ су објавили јавну набавку за пројекат за изградњу дела аутопута Београд-Нови Сад и то сервисних саобраћајница, изградња моста и путног прелаза:

18.07.16. ЈАВНА НАБАВКА БР. 30/2016 – ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА Е-75 (М-22), БЕОГРАД – НОВИ САД, ЛОТ 1.1. ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗГРАДЊА АУТОПУТА Е-75 ОД БЕОГРАДА ДО НОВОГ САДА ОД КМ 108+000 ДО КМ 118+060 – ПРЕОСТАЛИ РАДОВИ II ДЕО

Позив за подношење понуда
http://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/ ... ponuda.pdf

Конкурсна документација:
http://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/ ... tacija.pdf

Отварање понуда ће бити 18. августа.
Ради се о овом делу аутопута А1 (Е-75)
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3

Попречни профили
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Vrh