Izgradnja puteva opterećena korupcijom
Izgradnja puteva u Srbiji opterećena je korupcijom, a projekt izgradnje “Evropskog koridora 10” u ovoj zemlji zapao je u brojne neregularnosti, tvrdi ugledna poslovna žena Milica Trifković, generalna direktorka privatnog preduzeća za gradnju puteva “Geoput”, koja je odlučila da zazvoni na uzbunu i skrene pažnju na negativne pojave, u ekskluzivnom intervjuu za informativni sajt Evropske unije “Euroaktiv”.
Gospođo Trifković, vi ste generalna direktorka preduzeća “Geoput”, srpskog privatnog preduzeća za izgradnju puteva koje ima 100 zaposlenih. Razgovor vodimo u Briselu, gde ste došli kako biste osudili korupciju u procedurama javnih nabavki u svojoj zemlji i sastali se sa predstavnicima Evropske komisije, i poslanicima Evropskog parlamenta. Kako glasi vaša poruka?
Govorim samo o svom iskustvu, o činjenici da je prednost nelegalno data dvema državnim kompanijama i da su sve deonice izgradnje Koridora 10 dodeljene ovim kompanijama, dok je moje preduzeće “Geoput” na svim konkursima eliminisano.
Navedeni razlozi su bili različiti: u jednoj prilici, da nemamo neophodne preporuke; u drugoj da nam nedostaje nešto od dokumentacije. A u svim tim slučajevima je Komisija za zaštitu prava ponuđača, najviše stručno arbitražno telo koje je formirala država, presudila da je “Geoput” bio u pravu.
Komisija je donela odluku da državna predzeća “CIP” i “Putevi Srbije” treba da poštuju zakon i da te deonice prepuste “Geoputu”. Ova preduzeća su, međutim, naprosto ignorisala odluke Komisije za zaštitu prava ponuđača, mada ih zakon obavezuje da ih poštuju.
U Brisel ste sa sobom doneli fascikle dokumenata i imao sam prilike da ih pogledam. Koridor 10 predstavlja nešto za šta sam i lično zainteresovan: to je međunarodni put koji povezuje Beograd i Sofiju. Deonica između Niša i bugarske granice predstavlja pravu noćnu moru za vozače, naročito od kako je saobraćaj tokom proteklih decenija pojačan. Zbog čega taj put tako užasno izgleda?
Srpski ministar za infrastrukturu kaže da su svi projekti spremni. Ali zapravo nisu spremni čak ni građevinski projekt i projektna dokumentacija: ništa nije spremno. Ministar ne govori istinu. Na osnovu toga, Komisija za prava ponuđača je 13 ugovora proglasila nevažećim.
Da li hoćete da kažete da je novac potrošen, ali da projekti nisu urađeni i da izgradnja nije počela?
Novac je potrošen bez ikakvih pravnih osnova. Pod normalnim okolnostima, svih ovih 13 projekata bi trebalo da bude otkazano, a novac koji je za njih dodeljen bi trebalo da bude vraćen i preusmeren “Geoputu”; jer je naša dokumentacija bila savršena, a naše ponude su bile za 20-30 odsto jeftinije.
Uzgred budi rečeno, prisutan je još jedan problem: eksproprijacija zemljišta. Ona ne može da se obavi bez građevinskog projekta.
Izgleda, međutim, da se “projekt” sastoji u tome da se novac da odgovarajućim ljudima, čak i ako je to protivzakonito i ako nema nikave izgradnje?
Ne znam u čemu se “projekt” sastoji; Ja samo kažem da se javna sredstva troše na nelegalan način. A oni koji novac dobijaju su uvek ista dva preduzeća.
Navešću još jedan primer: dali smo ponudu za Nacionalni investicioni plan za dve deonice: Preljina-Pojate i Novi Pazar-Aljinovići. Naša ponuda za te deonice iznosila je 2,5 miliona evra, mnogo manje nego kod ostala dva ponuđača. A bila je i jedina kompletna ponuda, i jedina u skladu sa zakonskim zahtevima od ukupno četiri podnete ponude.
Ministarka Verica Kalanović, koja je zadužena za Nacionalni investicioni plan, nije, međutim, tender dodelila nama, već državnoj kompaniji CIP, za 4 miliona evra.
Komisija za zaštitu prava ponuđača je 14. decembra naložila da se ova dva tendera dodele “Geoputu”, ali od ministarke Kalanović smo primili pismeni odgovor da je tender poništen zbog nedostatka novca.
Da li je tačna procena da se 50 odsto privrednih aktivnosti u Srbiji odvija uz korupciju?
Neću prokomentarisati, ali mislim da ljudi iz Evrospke komisije i poslanici Evropskog parlamenta tačno razumeju šta se događa.
Uzgred budi rečeno, u pitanju je novac međunarodne zajednice, zar ne?
Da, novac EBRD (Evropske banke za obnovu i razvoj), novac Svetske banke, ...sutra možda i novac EU.
Verovatno ste se izložili riziku kada ste došli u Brisel da skrenete pažnju na negativnosti?
Svi kažu da sam hrabra i da sam se izložila riziku, ali nisam imala drugog izbora. Pokušala sam da govorim za srpske medije, ali bezuspešno. Svesna sam da ću biti izložena većem pritisku, ali odgovorna sam za 100 ljudi koji rade za moje preduzeće.
Ako bi vam srpski ministar za infrastrukturu rekao: “nanosiš štetu svojoj zemlji, iznosiš Srbiju na loš glas” kako biste mu odgovorili?
Rekla bih mu: a zašto VI radite protiv svoje zemlje?
Imate li na kraju neku poruku za EU?
Pitam se šta investitori EU mogu da traže u mojoj zemlji, ako ljudi kao što sam ja nemaju drugog izbora već da priliku potraže negde drugde?