Šta je novo?

Air Serbia

У Батајници контролори рутински раде GCA (Ground-controlled approach) - оно што је требало несрећном Мехићу ономад са хеликоптером, али је сурчински контролор са њим мислио као са цивилним пилотом
Остало је ово да ме жуља (мада мало скрећем с теме) - врсту прилаза (инструментални или визуелни, а ако инструментални, који инструментални) бира пилот. Контролор ће одобрити или не одобрити тражени прилаз искључиво у функцији спречавања судара са другим авионом. Да ли је прилаз безбедан са становишта метео и других услова је искључива одговорност пилота.

Није случајно контрола летења, а не контрола лета. Пилот је одговоран за свој лет, а контролор за летење, односно како сви ти појединачни летови утичу један на други. Односно, што каже ИКАО:
IMG_0541.jpeg
 
Da, ali sam nailazio na pisanije civilnih pilota koji se sprdaju sa sposobnostima svojih kolega iz našeg RV, upravo zato što im je potrebna aktivna pomoć sa zemlje da slete. To bi značilo da su oni baždareni na kontrolu - leta.

A ustvari, samo sam racionalizovao moguće razloge za 'посадку' (rus. sletanje) u Batajnicu.
 
Da, ali sam nailazio na pisanije civilnih pilota koji se sprdaju sa sposobnostima svojih kolega iz našeg RV, upravo zato što im je potrebna aktivna pomoć sa zemlje da slete. To bi značilo da su oni baždareni na kontrolu - leta.
То су неки мегатренд пилоти, кад могу тако да пишу. У млазном ловачком авиону седи човек сам, у кабини која је толико стиснута да у њој нема места ни за оловку, а некамоли за послужавник, и седи на две тоне експлозива, а не на WiFi антени, нормално да добија навигациону подршку са земље.
A ustvari, samo sam racionalizovao moguće razloge za 'посадку' (rus. sletanje) u Batajnicu.
Путнички авион би непланирано слетео у Батајницу искључиво у неком катастрофичном сценарију који се граничи са невероватним, осим да му није озбиљно (баш озбиљно) угрожена пловидбеност.

Ако путнички авион не може да слети на одредиште из било ког разлога, он мора да иде на алтернативно одредиште које је планирао (а мора да планира најмање два алтернативна одредишта). Батајница није ни доступна за планирање, тако да не би могао ни да је разматра.
 
Sta bi na kraju za onim izvestajem oko incidenta sa Marathonom? Zar nisu rekli da ce istraga biti gotova za maksimum tri meseca?
 
Sta bi na kraju za onim izvestajem oko incidenta sa Marathonom? Zar nisu rekli da ce istraga biti gotova za maksimum tri meseca?
Мало је три месеца за такав извештај. Све краће од годину дана је прилично брзо.

За извештај није довољно да закључи “ми му рекли немој, ал’ он није послушао”. Извештај мора да понуди објашњење зашто је професионални пилот и поред све обуке, више хиљада сати искуства, лекарског прегледа… на крају одлучио да не послуша. Тражећи објашњење, извештај не интересују ни Пера ни Жика, већ системски фактори који су до тога довели, да не би за коју годину неки нови Мика урадио исто.

На време до извештаја утиче и то што у случају удеса (а овде је био удес) морају да буду укључене и комисије државе у којима је регистрован превозилац и државе у којој је произведен авион.
 
Hvala za listu. Možda je rano da poredimo flotu Er Srbije sa LOT i Austrian ali možemo da poredimo 2024 sa 1988 kada je JU bio na ili blizu vrha. Uračunao sam i wet i dry lease, i dva Embraera E195 i dva A330 koji uskoro dolaze.

Rezultati su neverovatno slični, osim što su brojevi za regionalne mlaznjake i turbopropove otprilike zamenili mesta između 1988 i 2024.

Brojke za 1988 sam uzeo sa ove vintage slike sa exyuaviation.com:

https://www.exyuaviation.com/p/vintage-photos-2023.html

Pogledajte prilog 202037

Pogledajte prilog 202038

имао је и ово: румунски ROMBAC 1-11 YR-BRA, па 3 ДЦ-10 - TU-TAL од Air Afrique из Обале Слоноваче, OH-LHA од Finnair-а и OO-SLA од белгијеске Sabena-е, а наводно је био и један Lockheed L-1011 TriStar изнајмљен од Royal Jordanian, само не могу нигде слике да нађем
 
Размишљам о томе већ дуже време, а сад су ме потакле и ове фотографије што је поставио @JohnnyLee - крајње је време да Air Serbia уведе и српску варијанту имена компаније за домаћу употребу.

То је нпр. имао ЈАТ - Југословенски Аеро-Транспорт и Yugoslav Airlines и функционисало је одлично. Српска (српско-хрватска) варијанта је звучала природно на матерњем језику, лако и природно се мењала по падежима (без јата, јату, јатом…) и градила изведенице (присвојни придев - јатов, изведена именица - јатовци…).

С друге стране, већ сам српски изговор енглеског назива Ер Србија звучи неприродно (јер “ер” у српском не значи ништа, а ”Србија” значи много), а кад крене са мењањем по падежима и грађењем изведених придева и именица буде тек потпуно рогобатно.

Национална компанија би морала да омогући матичном тржишту да на свом језику користи назив компаније на начин који се у том језику доживљава као природан.

Немам неки спреман предлог, али верујем да би се то дало лако изумети. Ако неко има, нека каже.
 
Nije potrebno, treba da ostane ovako. Engleski je jezik avijacije. Svako zna šta znači 'er'. Ko ne zna - nek nauči.

Er Srbija se, takođe, deklinira normalno; strah od 'rogobatnosti' jezika u naših jezikomudraca veći je i od straha od promaje. Danas je npr. na jednom portalu na nemačkom jeziku objavljeno da će se graditi 'hohgešvindigkajtsštreke' Beograd - Velika Plana, evropskim novcem, i niko neće u Geteovom institutu tražiti 'manje rogobatno' jezičko rešenje.
 
Poslednja izmena:
Није у питању доказивање патриотизма. Назив државе је већ у називу компаније.

Није у питању ни препрека у разумевању - већина људи зна шта енглеска реч air, изговорена као “ер” значи, а страну реч или скраћеницу можемо да користимо са лакоћом чак и кад не знамо шта значи (нпр. сида, па из тога сиде, сидом, сидаши…) ако она природно легне у матерњи језик.

Реч Србија се природно мења по падежима (Србије, Србији…), али не трпи грађење присвојних придева. Као што не кажемо Италијина репрезентација, или Францускина химна, већ присвојни однос градимо генитивом - репрезентација Италије, химна Француске… С друге стране, српски језик има склоност ка присвојним придевима, више него ка генитиву, па тако кажемо Београдски водовод (а не водовод Београда), па чак и београдска скупштина, иако је званични назив Скупштина Београда.

Ето, о томе се ради - да ли бисмо за Ер Србију могли да добијемо име које звучи домаће и природно у највећем броју српских језичких конструкција. При том не мислим да је ово питање живота или смрти, већ питање језичке склоности и личног укуса.
 
Лепо звучи у номинативу али, као што рекох у претходном коментару, ја бих волео нешто што лако гради присвојни придев.

Ја бих ишао још даље, нпр. Србавио или Србијатика (као “авијатика”), само се ту плашим да ће одмах три академика да се посвађају да ли се каже Србијатикин или Србијатичин… или можда Срболет…
 
Air Serbia je već brend koji je ušao u uši (mada realno, JAT je neprokosnoven). Nema razloga izmišljati toplu vodu.
 
Vrh