елем, обећани шбб/кбб (после само 5 дана, али узевши у обзир моју редосвност посета, узмите као да је прошао један дан)
пресвјетли АШП често воли да булазни како ЈАТ не би преживео дерегулацију 1997. године (да је остала Југославија, као таква ушла у ЕУ и остало). што не да је далеко од истине, него је ноторна лаж. зашто? па ЈАТ су првенствено водили професионалци, колико год нама то чудно изгледало, али су кључне позиције заузимали људи који су се заиста разумели у посао управљања цивилном компанијом, и који су заправо и подигли ЈАТ и од њега направили оно што је био 80их година. наиме, већ крајем 80их година се у ЈАТ-у размишљало о тој дерегулацији (приче су почеле још 80их, конкретни потези су повучени почетком 90их, споразум је потписан 1992. са почетком 1997.). сходно томе, компанија је кренула ка томе. у више праваца.
флота: план је био да се 727 и ДЦ-9 замене са још 737, тј. 733 и 734. као што знате, већ су били поручени МД-11 са планираним уласком у флоту 1992/93. али, требало је мењати ДЦ-10. 767 би био кандидат за замену и ДЦ-10, а врло вероватно би 1996/97 поручио 777 као коначну замену за ДЦ-10 и МД-11. вероватно би током 2000их Југославија ушла у Ербас преко својих фирми, па би тако ЈАТ прешао на Ербас флоту и данас би имао око 90 авиона. Боинзи би врло вероватно били предати Ер Југославији за чартере, домаће летове и летове са секундарних аеродрома (Сарајево, Скопље, Подгорица, Дубровник и Сплит). ДЦ-10 и МД-11 би постали карго.
саобраћај: укидање одређених политичких линија које су летеле да би се рекло да се лети (углавном ка несврстаним земљама), а нису имали никакву економску логику, повећање унутаревропских дестинација на 7-14 недељних летова ка главним чвориштима, прелазак на hub and spoke модел са тачно одређеним таласима, а не на стихијско као што је било. не би било затварања Загреба и Љубљане, али не би се ни развијали јако као Београд. једноставно, главни и највећи град државе би доминирао, али би Загреб и Љубљана задржали статус хабова (с тим што мислим да би били комплементарни један другом због близине, дакле летело би се ка истим дестинацијама али различитим данима). штавише, Загреб и Љубљана би вероватно задржали и летове за Њујорк, Чикаго и Торонто и још понегде у Америци (Кливленд, Детроит), али не ка Далеком Истоку, док би из Београда било летова и ка другим градовима у Америци (типа Лос Анђелес, Ванкувер, Вашингтон, Монтреал) и Далеком Истоку. све у свему, мислим да би ЈАТ данас имао око 130 дестинација од Америке до Јапана, али без Аустралије и Океаније, јер би пратили тренд који је био у Европи средином 2000их. Ер Југославија би вероватно летела већину домаћих летова (изузетак би била јако профитабилна линија Београд-Дубровник) и међународне летове са секундарних аеродрома , тако да би та компанија имала још неких 30-так целогодишњих и још толико летњих дестинација, али би била посебна компанија са својим авионима.
унутрашња организација и власништво: не би се битно променила, осим што би се укинули ОУР-и укидањем самоуправног социјализма, а ЈАТ би се трансформисао у АД, са односом 80% држава : 20% радници. могуће је да би се ЈАТ Техника издвојила као засебна компанија али 100% у власништву ЈАТ-а. мислим да би ЈАТ продао аеродроме у свом власништву током 2000их. али продао, не уступио као што је стварно урадио
ето, један мали шбб/кбб да је остала она држава и какав би ЈАТ био данас. и при том, ово нису влажни снови, већ стваран сценарио да је опстала држава