Iako su generalizacije zasnovane na određenim svojstvima koje se učestalije ponavljaju (ono što bi se, u slučaju naroda, nazvalo "mentalitetskim odlikama"), meni su jednostavno strašno odbojne. Ne smrde Francuzi, već smrde NEKI Francuzi (što je odraz ličnog odnosa prema higijeni, a ne definicija čitavog naroda uklesana u kamen akvedukta u Nimu), baš kao što vonj šire pripadnici bilo kog naroda (sećam se da sam se, svojevremeno, u zlatnom i kulturom nakićenom Pragu čudom čudio koliko ima "mirišljavih" stanovnika, te da mi je Dopravnji podnjik hlavnjiho mnjesta Prahi bazdio više nego ovdašnji GSP). No, i pored
nepodnošljive lakoće uopštavanja, generalizacije su strašno nepravedne prema ljudima koji se u njih ne uklapaju, zato ih se poprilično klonim.
A sad još malo generalizacija.
Apropo našeg južnjaštva, mislim da ni tu nisu sasvim čista posla: nismo mi raspojasani kao Grci ili južni Italijani, već smo
nešto izmegju - što je izvor našeg "unutarnjeg konflikta" - neki refleks Severa izvlači prave linije, dok eho (današnjeg, ne antičkog) Juga kaže "život je kratak, pravila su tu da bi se kršila“. I, kao što stalno tvrdim – sve je u životu stvar perspektive: kad se vratiš iz Tesalije, Epira, Kampanije ili sa Sicilije, Srbija uopše ne deluje toliko haotično i prljavo, ali kada se vratiš iz Jutlanda, pitaš se kako nismo svi na umoru od lepre.
Uzgred, da se vrnemo na Gale: to je toliko velika i u suštini regionalno različita zemlja, da Francuzi sa severa ili istoka nemaju mnogo veze s Francuzima s juga. Ako bismo sve sveli na neki prosek, oni su takođe, kao i mi, prilična mućkalica - kao da si ukrstio Italijane i Nemce. Što bi moj počivši stric (koji je veći deo života proveo na pedesetak kilometara od Pariza) rekao: Francuzi su jako slični Srbima (misleći, prvenstveno, na neorganizovanost i izvesnu aljkavost administracije), samo s većim budžetom.
