Šta je novo?

Aerodrom Nikola Tesla - (Avijacija)

@relja, да ли поуздано знаш да је техничка сложеност самог пројекта узрок пробијања рокова, или постоји могућност да су рокови пробијени из других разлога - наша пословична неорганизованост, појачавање економске кризе (прва хиперинфлација за време владе Бранка Микулића), губитак политичке (и тиме финансијске) подршке због смена политичких гарнитура…
U nastavku ću postaviti skenove članka iz LET br 1, izdanje Muzeja, pa neka svako sam donese svoj zaključak.
Moj zaključak je da je složenost objekta bila potcenjena a mogućnost društva da ga finansira - precenjena.
Onda se desio neminovni sudar nerealnog sa surovom relnošću.

То си такође имплицирао у свом ранијем посту. Како је у питању озбиљна квалификација, молим те да даш аргументе - у којим аспектима је видиш као нефункционалну?
E, ovo nije na mestu. Prvo, gde sam ja napisao da je zgrada "nefunkcionalna"? Napisao sam da je "neadekvatna" za svoju namenu, i nabrojao nekoliko razloga zašto je tako.
Možda si me pobrkao sa Pantografom, mada i on nije zgradu Muzeja tako krstio.
Drugo, nisam ja "implicirao" bilo šta, ja sam jasno napisao šta mislim.
Hajde da lepo komuniciramo, OK? Dosta mi je jedan Vožd na forumu (bez uvrede i inisnuacija na tvoj račun).
Било би поштено додати да испред музеја постоји паркинг за аутомобиле и аутобусе, и широко раскошно степениште са улазним платоом на којем може да се добацује лоптица скочица и лиже сладолед купљен у ресторану музеја у неко сунчано мајско преподне (проверено ради).
Iz mog iskustva u danima kada je Muzej naposećeniji (Novogodišnji kup) i taj prostor je neadekvatan.
Isto stepenište i plato se raspadaju, dok su još bili novi zimi si mogao vrat da slomiš na njima, pošto su izvedeni "po projektu". I sada se muče i grče da to nekako srede, radovi su stali (to je već neka sadašnja priča).
Svejedno. Postavio sam kako izgleda pešački prilaz. To je to.
 
Došljak, pa da, kažem da su naše generacije nesposobne da to dovedu u red. Ako je zgrada krš i rugoba, a nije, zašto bar ne srede okolinu i eksponate napolju.

Nesposobnjakovići.

I da, pogledah sad malo bolje onu listu 10 muzeja i ne primetih da se neki ističe svojom arhitekturom. Zapravo, to su uglavnom hangari, naspram kojih naša zgrada izgleda kao svemirski brod iz 22. veka.

Sad će neko reći pa eto, trebalo je i Štraus da pravi hangar, a ne da glumi ludilo.. I tada bi se to kritikovalo, rekli bi - eto, napravio hangarčinu.

Šta odgovorne danas sprečava i da naprave neki hangar pored glavne zgrade Muzeja i naprave bolji raspored- u hangar veće avione, a u sadašnjoj da ostave one kojima takvo okruženje više odgovara.

Ništa, osim nesposobnosti.
 
58606491-324E-4D5C-8332-15A544133DFD.jpeg

ne smeta mi francuska zastava ali ovo....

2482358E-9968-4973-AAB9-649D133180A3.jpeg
 
Deo članka o istoriji Muzeja vazduhoplovstva, strane koje se odnose na sam objekat, Let br 1, 1998, sa stranama između koje se ne tiču naše teme, ali bilo mi je žao da ih ne postavim.
Nadam se da ćete ceniti moj skromni trud, vreme i da su zbog ovoga listovi - otpali (loše koričenje, niskobudžetni izdavač :) )

12.jpg
13.jpg
14.jpg
15.jpg
16.jpg
17.jpg
18.jpg
19.jpg
20.jpg
21.jpg
22.jpg
23.jpg
24.jpg
25.jpg
26.jpg
27.jpg
28.jpg
29.jpg
30.jpg
31.jpg
32.jpg
 

Prilozi

  • 40.jpg
    40.jpg
    131 KB · Pregleda: 145
  • 39.jpg
    39.jpg
    128,6 KB · Pregleda: 140
  • 38.jpg
    38.jpg
    130,8 KB · Pregleda: 129
  • 37.jpg
    37.jpg
    116 KB · Pregleda: 135
  • 36.jpg
    36.jpg
    139,3 KB · Pregleda: 141
  • 35.jpg
    35.jpg
    128,5 KB · Pregleda: 125
  • 34.jpg
    34.jpg
    137,6 KB · Pregleda: 121
  • 33.jpg
    33.jpg
    271,4 KB · Pregleda: 133
I da, pogledah sad malo bolje onu listu 10 muzeja i ne primetih da se neki ističe svojom arhitekturom. Zapravo, to su uglavnom hangari, naspram kojih naša zgrada izgleda kao svemirski brod iz 22. veka.

Sad će neko reći pa eto, trebalo je i Štraus da pravi hangar, a ne da glumi ludilo.. I tada bi se to kritikovalo, rekli bi - eto, napravio hangarčinu.

Ti ljudi su gradili -Vazduhoplovne muzeje.
Naši su izgradili zgradu prvenstveno zbog - zgrade i nekog svog dokazivanja.
Samo to što se nije razmišalo da će vremenom ponestati prostora - za eksponate, za dokumentaciju... a da ovakav objekat ne može da se proširi, dokazuje da su neki drugi motivi bili prioritetniji. Gde bi smo sada dodali F-86E, G-4, još jedan Mig-21 (PMF, BIS..), Mig-29 jednog dana...?
 
Poslednja izmena:
Ti ljudi su gradili -Vazduhoplovne muzeje.
Naši su izgradili zgradu prvenstveno zbog - zgrade i nekog svog dokazivanja.
Samo to što se nije razmišalo da će vremenom ponestati prostora - za eksponate, za dokumentaciju... a da ovakav objekat ne može da se proširi, dokazuje da su neki drugi motivi bili prioritetniji. Gde bi smo sada dodali F-86E, G-4, još jedan Mig-21 (PMF, BIS..), Mig-29 jednog dana...?
Ne, nego su naši ljudi stremili tome da naprave nešto oku dopadljivo, a ne običan hangar.

Drugo, pa svaki muzej vremenom postane tesan. Mali je i Narodni muzej, a i MSU. Ljudi u to vreme napravili šta su napravili. Zašto ih hejtujemo?

Pored zgrade Vazduhoplovnog muzeja ima sasvim dovoljno mesta da se naprave recimo dva aneksa muzejske zgrade, koji bi ispratili njen arhitektonski fazon. Na pamet mi pada primer ove hale u Zadru:
Dvorana_Visnjik_Zadar.jpg

Tako neki oblici, sa fasadom koja bi imitirala sadašnju zgradu Muzeja bi se lepo uklopili uz postojeći objekat.

Slični planovi su postojali i za dogradnju objekta MSU, tj. za paviljon u kojem bi bila umetnost 21. veka.. Ali, mi nismo u stanju to danas da izvedemo. To je problem, a ne postojeće zgrade. Neka njih, da svedoče o dostignućima tog vremena. A mi sada treba da damo naš doprinos svemu tome, ako uopšte umemo.
 
Vidi, meni je zgrada muzeja daleko manje bitna u odnosu na ovo što je u njoj. Bio sam mnogo puta, biću još mnogo, ali niti jednom nisam otišao tamo zbog zgrade.
Išao sam zbog postavke, zbog izložbi, zbog dešavanja u zgradi... zbog onoga što je u njoj. Mene impresionira Spitfajer, Jak, TV-2, Njepor, maketa IK-3, daleko više nego - zgrada.
I ljude koji tamo rade i ljudi koji tamo dolaze, za njih je to - zgrada u kojoj su letelice. Ok, ima i arhitekata među avio maketarima, ali nikada nismam sa njima pričao o zgradi... u stvari, osim jednom i to o problemima koje takva zgrada stvara Muzeju.

Imaš gore članak, vidiš koliko je zgrada iscrpela samu instituciju.
Deo tog vremena je mogao da se iskoriti za normalan rad muzeja u nekoj jedostavnijoj zgradi, kao svugde u svetu. Deo novca je mogao da se iskoristi za sređivanje preostalih eksponata. Žali bože godina, para, propadanja eksponata i nemogućnosti da ljudi vide postavku za to vreme.

OK, ovo jeste građevinsko-arhitektonsko-urbanistički forum, ali ponekad ne bi bilo zgoreg da se stvari sagledaju i iz nekog drugog ugla. Ne vrti se sve oko zgrada i njihovih autora.
 
Ma važan je arh. Johan Štraus Najmlađi iz Sarajeva...

Lepili mu prozore selotejpom da bi mogli u muzej aviona da uteraju - avione. Kakav graditeljski genij! Nagradu mu dali (i naravno, za dve godine nestalo te države).
 
Bio i ja u muzeju zbog postavke a ne zbog zgrade, ali bilo je i obrnutih slucajeva, u Gugenhajm u Njujorku i Bilbau sam isao prvo zbog zgrade a onda zbog postavke :)
 
Искрено мени је увек смета оно стакло у позадини за сагледавање експоната у ентеријеру.
 
U nastavku ću postaviti skenove članka iz LET br 1
хвала пуно, погледаћу на миру
Prvo, gde sam ja napisao da je zgrada "nefunkcionalna"? Napisao sam da je "neadekvatna" za svoju namenu, i nabrojao nekoliko razloga zašto je tako.
написао си у два поста у размаку од неколико сати да је “неадекватна за намену”. Како је намена синоним за функцију, за мене то имплицира да је ”нефункционална”. Ја у твојим постовима нисам видео разлоге. Ево, сад си поменуо да је вањско степениште зими клизаво и ту се слажем, то јесте функционална мањкавост. Друге разлоге не наводиш.

Такође, имај на уму да реч “имплицира“ не конотира негативно. Може се једнако имплицирати лепота или истина, као и лаж или увреда, јер је импликација једноставно крајњи закључак на који изјава која “имплицира” наводи. Онај који “имплицира“ тако није a priori ни лош нити добар.
 
хвала пуно, погледаћу на миру

написао си у два поста у размаку од неколико сати да је “неадекватна за намену”. Како је намена синоним за функцију, за мене то имплицира да је ”нефункционална”. Ја у твојим постовима нисам видео разлоге. Ево, сад си поменуо да је вањско степениште зими клизаво и ту се слажем, то јесте функционална мањкавост. Друге разлоге не наводиш.

Такође, имај на уму да реч “имплицира“ не конотира негативно. Може се једнако имплицирати лепота или истина, као и лаж или увреда, јер је импликација једноставно крајњи закључак на који изјава која “имплицира” наводи. Онај који “имплицира“ тако није a priori ни лош нити добар.
E, tu se već neću složiti.
Vodio sam računa i birao sam reči.
Mislim da je "nefunkcionalna" upravo neodgovarajući opisni pridev za ovu zgradu :)


Nisu bez veze države sa bogatijom vazduhoplovnom tradicijom, sa daleko jačom vazduhoplovnom industrijom i sa značajem i uticajem u vazduhoplovstvu za celu planetu, za svoje vazduhoplovne muzeje gradili neke jednostavnije zgrade. Bitno im je bilo da sačuvaju i prikažu svoje vazduhoplovstvo i njegovu istoriju, a ne da pokažu kakvu zgradu mogu da sagrade :)

Prirodno okruženje aviona je nebo, zatim stajanja i onda hangar. Pošto više ne lete, a nije pametno da stoje pod vedrim nebom, logično je da budu u nekom hangaru... Ali hangaru za izlaganje, za Muzej, sa betonskim zidovima koji nose krov sa kojeg više letelice...
Ali ne, naši su izabrali kavez za ptice.... Ali bukvalno, kavez za ptice. Mi ne možemo da izguramo letelice na pistu, kao drugi muzeji, jer naš muzej je na izdignutoj platformi, bez lifta, samo da teretnim vratima u torusu (zar samo po sebi ne zvuči glupo?)... Ni za slikanja i svečanosti, a ni za eve. eventualni slučaj požara, ne dao bog... Ali dešava se (Notr Dam, Hilandar.. Jahta Krajina.... ).
Zgrada je u suštoj suprotnosti da avio inženjeringom gde je sve racionalno, praktično, funkcionalno i ekonomično...
Ja ni ne krivim autora, već sistem koji je izabrao ovo rešenje, iz nekih sporednih razloga.
 
Критика је скроз на месту. На прошлом сајму наоружања сам се изненадио авионом ПТ-17 који је изложио баш музеј. Нисам га раније виђао. Питао сам да ли је то нови експонат, рекли су ми да није већ стоји у магацину због мањка простора и излаже се тако ван музеја по потреби. Да је музеј као и остали по свету хангар, лако би се и проширивао и лакше би се манипулисало експонатима.
 
Pa ko im brani da sada izgrade dva hangara pored Muzeja i izlože ono što im stoji po magacinima? Da naprave preraspodelu eksponata, teže avione koje misle da vade napolje radi izložbi i slikanja u hangare, a neke druge u sadašnju zgradu i to je to.

Nema para? Pa neka preusmere za Muzej deo sredstava od kojih vojska kupuje bespotrebnu gvožđuriju od naoružanja i eto im rešenja.

Dajte, zgrada je baš zanimljiva, verovatno takve u svetu nema, a ovde se sad prosipa žuč.

Meni baš deluje prirodno da obilaziš muzej avijacije, a avioni vise sa plafona i deluju kao da lete, dok je u pozadini staklena fasada i vidi se nebo.

Prirodno okruženje aviona, a ne ležanje u hangarima iz kojih se ne vidi beli dan.

Kao što ptice treba da lete, a ne da sede u kavezu, tako ni avioni ne treba da stoje u hangaru.. a ako već stoje u muzeju- da barem izgleda kao da lete, da ima svetla i vidi se nebo.

Deluje mi da je takvu zamisao i arhitekta hteo da sprovede u delo.. Da, bilo je teško to izvesti, ali tako je to kad hoćeš da napraviš nešto čega u svetu nema.

Što je kod nas popularno da se mrze i prozivaju ljudi koji naprave nešto svetski značajno, to je čudo jedno.
 
Господо, ја не разумем то инсистирање на хангару. Вођени таквом утилитарном калвинистичком архитектуром, и остали објекти пројектовани у тој епохи (МСУ, Центар Сава, Хала 1 Београдског сајма...) би такође били најфункционалнији да су изграђени као хангари, али тај мисаони код подразумева да посетиоци долазе искључиво бициклима, у сивим оделима закопчани до гуше, или пак у фармеркама број 54, носећи паковање помфрита величине вреће за спавање.

На сву срећу, Маршал је волео холивудски гламур и жене са високим пунђама па је и људима као што је Штраус било допуштено да сањају неке лепше снове. То што се касније све распршило као дим кубанске цигаре и показало да смо друштво које није у стању да се организује таман толико да налепи фолију на стакло најмање је проблем појединачних архитеката.

@relja, прочитао сам чланак који си поставио. Он заиста не указује на толико драстичне и инхерентне слабости пројекта да би се Штраус лично, и његова лична мегаломанија или мегаломанија конкурсне комисије, могли окривити за пробијање рокова у градњи. Као што сам и претпоставио, развлачењу рокова кумовао је превасходно наш друштвени однос према... пих, култури... где су се лако мењали приоритети и губила политичка подршка.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: bit
To je tvoje viđenje.
Moje je da je projekat morao da bude prepravljan jer nije bio realan (a neko ga je takvog nerealnog izabrao na konkursu) i mogućnosti društva da realizuje ovakav objekat su takođe bile precenjene.
NIje u pitanju "društveni odnos prema kulturi" već sudar sa stvarnošću i nemogućnost da se ispuni postavljeni zadatak jer su resursi ograničeni i postoje prioriteti.
Posledica našeg klasičnog: "ja sam svoj posao završio, a vi vidite kako ćete i šta ćete dalje, mene to ne zanima".

I od prvog dana rada, nakon više od decenije gradnje, je imao probleme - a prvi je manjak izložbenog prostora i nemogućnosti da se obezbedi dodatni.
Jer - o tome se nije ni razmišljalo a autor se zeznuo u elemntarnoj stvari - dimenzijama izložbenog prostora i u načinu izlaganja.


Ali dobro, ja kapiram da je nekima bitno da se izgradi i da postoji nesvakidašnja zgrada radi pokazivanja i hvalisanja, a korišćenje, ekonomičnost i praktičnost iste za prvobitnu namenu nije toliko važno.
 
Мени се зграда као зграда допада и свиђа ми се тај концепт, као што каже Vox91, да су авиони у ваздуху, а не у неком хангару.
Код нас је проблем неодржавање и немање плана нити адекватног буџета. Сам музеј, са таквом зградом има велики потенцијал али изгледа нема никога да то искористи. Да се направи адекватна веза са аеродромом, паркинг и нормалан приступ, да се све одржава и било би и посетилаца. Али не, лакше је таворити и рећи како се нема и не може.
Цитираћу кустоса једног музеја који је нашим истакнутим блогерима приликом посете рекао: ,,Све вам пише али као баш морате, питајте." То је однос који постоји у већини културних институција код нас.
 
Možda dolazimo i do suštine problema Muzeja: zašto za sve ove godine... decenije... nije mogao da se reguliše status Muzeja i ustali uprava, sve do sada?

Zato što svako ko se uhvati u tu priču mora da se obaveže da obezbedi pare... a najviše para je potrebno ne za postavku, ne za radove na budućim eksponatima, ne za dokumentarni rad, ne za događaje, promociju vazduhoplovstva, izdavačku delatnost, plate zaposlenih itd itd... već za održavanje objekta u kojem je sve to smešteno. A zašto? Zato što je izabran i realizovan objekat koji je u praksi izuzetno zahtevan i kompliovan za održavanje. I niko neće da se preterano petlja u to, jer tu kraja nema.
Da je zgrada kao i drugi vazduhoplovni muzeji, sve bi bilo drugačije. Ali - kada se pod "Muzej" smatra - zgrada, a ne ono što je u toj zgradi, onda imamo ovo što imamo.
 
Зграда сама за себе јесте занимљива и у њој је могло да буде било шта. Али је за рационално функционисање музеја веома неадекватна. Додатни хангари око овакве зграде ће бити у нескладу али шта је ту је.
Размишљам сад да можда селидба музеја у неки мање атрактиван али практичнији простор уз продају исте за нпр. хотел може да буде рационално решење. Остаје зграда сама за себе да буде занимљива, а музеј да функционише како треба.
 
Da. Zgrada bi bila adekvatnija za neki ugostiteljski objekat u sklopu aeordroma nego za izlaganje letelica.

U ovakvoj zgradi se čuvaju avion braće Rajt, Duh Sent Luisa, X-1, X-15, kapsule iz Apola... imaju i oni Spitfajera, Harikena, Meseršmita... ali i još mnogo, mnogo više "običnih" eksponata nego naš muzej.. ovako izgleda glavna zgrada najvažnijeg vazduhoplovnog muzeja u svetu, koji je izgradila država koja je najdalje poslala ljude u svemiru.

WEB11495-2010h.jpg


national_air_space_museum-e1597606788408.jpg


Da se nisu naši "drugovi" malo zaigrali?
 
Poslednja izmena:
Па ништа, онда зграду предати аеродрому за неки ВИП терминал или тако нешто, а Музеју нова зграда?
 
U ovakvoj zgradi se čuvaju avion braće Rajt, Duh Sent Luisa, X-1, X-15, kapsule iz Apola...

Da se nisu naši "drugovi" malo zaigrali?
Таква зграда (Смитсонијан) би, да се данас поново гради, коштала, по речима самог директора музеја, две милијарде долара, па зато директор за реновирање тражи "само" једну милијарду. При том има годишњи буџет за одржавање од 85 милиона долара, за који тврде да је премален да би покрио све потребе, између осталог и оне настале пропустима у пројектовању (претанке мермерне плоче на фасади које морају бити замењене). Да не помињем да овај музеј тек не може да се проширује.

Не видим куда би уопште водило поређење ваздухопловног музеја Смитсонијан и нашег.

Међутим, мене највише збуњује инсистирање да је наш музеј морао бити направљен по узору на неки други. То је врло провинцијално. Музеј је прављен аутентичном инспирацијом, у духу, естетици и финансијским могућностима свог времена, и произвео је један аутентични израз, у поприличној мери адекватан за своју намену, онако како је ту намену антиципирао пројектни задатак и валидирао инвеститор током градње.

Људи који су га правили, при том, ни у најлуђим сновима нису сањали да ће држава која подиже Ђердап и купује ДЦ-10 до краја изградње доћи у ситуацију да нема за фолију за стакло.
 
Људи који су га правили, при том, ни у најлуђим сновима нису сањали да ће држава која подиже Ђердап и купује ДЦ-10 до краја изградње доћи у ситуацију да нема за фолију за стакло.
Ironija je da naravno da su znali.
To je bila drzava na o-ruk i tako je sve radjeno. Bez racionalne ekonomske racunice. Fondovi su presipani iz jednog u drugi po slobodnoj volji i potrebi.
Demagoski, za opseni prostotu su vekiki projekti najavljivani, zspocinjani. Retko zavrsavani, nikako odrzavani. A drzava debelo zaduzivala buduce generacije. Ali vazno je bilo stvoriti sliku razvoja, gradnje i uspeha tog kancerogenog sistema. Uostalom taj koncept zivimo i danas.
 
Vrh