Šta je novo?

Aerodrom Nikola Tesla - (Avijacija)

Taчно, иискошени квадрати на згради аеродрома и троуглови на згради музеја, хвала на исправци. Реално би ромбоиди били кич, као на џемперу :p
 
Kad ste vec kod njega, da pitam - jel Muzej vazduhoplovstva siri svoju kolekciju kroz godine? Koji su poslednji eksponati koje su dodali i kada?

I jel radi uopste? Posto Google prijavljuje da je privremeno zatvoren.
 
Што је омча?
Zato što je zgrada neadekvatna za takvu postavku, zato što je prvobitni projekat morao da bude menjan da bi upšte mogao da bude izveden usled čega je kranja cena daleko nadmašila prvobitnu i malo je falio da projekat bude napušten i Muzej ostane bez zgrade, zato što je gradnja trajala predugo (izvor - Časopis Muzeja "Let"), zato što je prostor ograničen, nema vezu liftom sa depoom (otud ona "vrata" spolja, naknadno ubačena u projekat, letelice - eksponati moraju da se unose i iznose kranovima i moblinim dizalicama), arhitekta nije vodio računa o temperaturi u zgradi (i leti i zimi), staklena fasada mora da bude oblepljena staklenim folijama sa ograničenim rokom trajanja, ventilacija... glavni izložbeni prostor traži izložbene panoe (usled manjka zidova) pa sve deluje sklepano.... nemogućnost proširenj azgrade za prijem novih eksponata... ali glavni problem - astronomska cena održavanja takve zgrade će uvek biti ta "omča" koja će da davi instituciju Muzeja.
I to onako iz glave.
Ali je jedinstvena i lepa zgrada. Samo je potpuno neadekvatna za svoju namenu.
 
Kad ste vec kod njega, da pitam - jel Muzej vazduhoplovstva siri svoju kolekciju kroz godine? Koji su poslednji eksponati koje su dodali i kada?

I jel radi uopste? Posto Google prijavljuje da je privremeno zatvoren.

Trenutno ne radi zbog rekonstrukcije stepeništa, prilaza i prostora ispod prilaza (kancelarije, depoi...).
Povremeno objave par slika tih radova na svom FB nalogu.

Od "konkretnijih" stvari, izloženi su delovi P-38 (sekcija kokpita).
Zimus su imali maratonsku akciju renoviranja - toaleta... daleko je to još od rekonstrukcija letelica iz depoa.
Samo je ovo stepenište čekalo par decenija da ga srede....
 
Velikanstvo našeg graditeljstva i vanvremenstvo (izvan, tj. iza svog vremena) arhitekture. Doktori DUMB projektovanja. Najtuplje društvo, sve u svemu.

Ako je zgrada toliko loša, jasno je da je treba srušiti i praviti novu. Što pre, to bolje.
 
Poslednja izmena:
Razmišljao sam o tome kako se na kraju, posle toliko borbe entuzijasta da Muzej uopšte bude osnovan, da postoji i da na kraju dobije svoju zgradu, dođe do ovakve skupe i komplikovane zgrade a koja nije baš najsrećnije rešenje za tu namenu (namerno biram reči)....
I jedino što mi pada na pamet je da je glavni motiv bio da se napravi zgrada koja će da bude ta prva slika koja će da impresionira strane posetioce i visoke delegacije kada dolaze u Jugoslaviju i Beograd... "evo šta može da napravi zemlja u koju ste došli, a vi ste mislili..." . U stvarnosti je bio "Skadar na Bojani" za koji su se jurile pare na sve strane da bi na kraju ispala staklena bašta a svetlo ti bije iz pozadine kada hoćeš da fotografišeš eksponat, dok pešačka veza terminala i impresivne i atraktivne zgrade Muzeja gotovo i da ne postoji. I to još dobi i nagrade, jer sistem nije ni pod razno priznavao neuspehe i promašaje (isto kao i danas, ništa se nije promenilo).
 
Baš tako. Naš sirotinjski monumentalizam. Stajao je poluizgrađen ko avetinja tamo godinama. A posle, deli nagrade, ja tebe serdare, ti mene vojvodo. A razumemo se ko Marica - važan je oblik. Što moj drug u Londonu radi kao arhitrkta u birou koji se bavi samo energetskom efikasnošću objekta, to ovi nisu priznavali. Ispod časti je, to ćemo 'lako'. Sve sami renesansni geniji.

A verovatno bi bio pun pogodak da je muzej ostao na Starom aerodromu, u gradu (znam, bio bi problem dopremiti veće avione, ali radi se i to po svetu). Imao bi 100 x više posetilaca, ako ništa.

Nije loše ni tamo gde je, samo će neko morati da preseče, a to neće moći oficiri sa vojnog otpada.
 
Poslednja izmena:
Ne slažem se sa tolikim kritikama, ako ni zbog čega, ono makar zbog poštovanja prema ljudima iz tog vremena, koji su, verovatno, radili najbolje što su znali i umeli da Beograd dobije objekte koji će ga podići na svetskoj kulturnoj mapi.

Da, dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata Bg dobija onakav objekat Muzeja savremene umetnosti, a projektuje se i zgrada Muzeja vazduhoplovstva.. Bilo je problema i nedostatka sredstava, ali na kraju su ti objekti sagrađeni. Nisu idealni, kao ni sve drugo, ali to ne znači da u današnje vreme ne mogu da se unaprede.

Pa su tako i u MSU potrebne folije za zaštitu od sunca, fali i prostora itd, što nije nešto što danas ne može da se prevaziđe.

Uostalom, eno i na Sava centru se menja kompletna staklena fasada zbog bolje energetske efilasnosti, pa ne vidim zašto ne bi mogla i na ovom Muzeju.

Ne bih sada zbog toga krivio Štrausa, koji je prvobitni projekat sačinio daleke 1969. ako se ne varam, ili Maksimovića sa planom iz sedamdesetih.

Mi danas, dvadesetak godina od kraja devedesetih, koje su po nas bile mnogo blaže od četrdesetih, nismo u stanju, odnosno jedva renoviramo važne objekte koje je sagradila bivša država, a o pravljenju novih namenskih zgrada za muzeje možemo da sanjamo.

Zato da mi prvo obnovimo i unapredimo ovo što imamo, pa jednog dana, kad ne budemo znali šta ćemo od para, da razmišljamo o građenju novog jer nam staro smeta.
 
Meni lično muzej vazduhoplovstva deluje interesantno, ali ima ogromnu manu a to je da je prilično nepristupačan. To je meni apsolutni no-go za muzej, koji inače i trebaju da budu relativno lako dostupni. A iako sam bio bezbroj puta na BEG nije mi padalo napamet da navratim do njega pošto se ne stiže najjednostavnije do njega.

Nikada mi nije bilo jasno što nisu muzej makar integrisali sa terminalom, onda bi tek bila drugačija priča.
 
Meni lično muzej vazduhoplovstva deluje interesantno, ali ima ogromnu manu a to je da je prilično nepristupačan. To je meni apsolutni no-go za muzej, koji inače i trebaju da budu relativno lako dostupni. A iako sam bio bezbroj puta na BEG nije mi padalo napamet da navratim do njega pošto se ne stiže najjednostavnije do njega.

Nikada mi nije bilo jasno što nisu muzej makar integrisali sa terminalom, onda bi tek bila drugačija priča.
Не треба изгубити из вида да је музеј грађен као југословенски тако да није ни било разматрано да из Београда може до њега да се дође пешке.

Људи из Крагујевца потегну 150 км да дођу до зоолошког врта. Тако сам и ја синове водио наменски на аеродром (са Новог Београда) како су стизали до узраста да им музеј буде занимљив, и силно смо се забављали тим пролећним недељним излетима, мимо гужви туристичке сезоне.

Музеј може да се посматра и као наменска, а не успутна станица.
 
Отприлике је тако и у свету са сличним музејима, често су и у оквиру војних комплекса са посебним процедурама за улазак.
 
U Americi je najbolji muzej vazduhoplovstva pored aerodroma Dulles daleko od grada. Ali s druge strane, imaju i muzej aero i kosmonautike u centru. Ali to je Amerika, moze im se da imaju dva muzeja i da jedan bude u centru.

Takodje im nikad nije falilo eksponata da ga popune. Dok su kod ovog naseg zadnja prosirenja kolekcija bila u vidu 43. iteracije i verzije Orla i Miga 21.
 
Ne slažem se sa tolikim kritikama, ako ni zbog čega, ono makar zbog poštovanja prema ljudima iz tog vremena, koji su, verovatno, radili najbolje što su znali i umeli da Beograd dobije objekte koji će ga podići na svetskoj kulturnoj mapi.

Da, dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata Bg dobija onakav objekat Muzeja savremene umetnosti, a projektuje se i zgrada Muzeja vazduhoplovstva.. Bilo je problema i nedostatka sredstava, ali na kraju su ti objekti sagrađeni. Nisu idealni, kao ni sve drugo, ali to ne znači da u današnje vreme ne mogu da se unaprede.

Pa su tako i u MSU potrebne folije za zaštitu od sunca, fali i prostora itd, što nije nešto što danas ne može da se prevaziđe.

Uostalom, eno i na Sava centru se menja kompletna staklena fasada zbog bolje energetske efilasnosti, pa ne vidim zašto ne bi mogla i na ovom Muzeju.

Ne bih sada zbog toga krivio Štrausa, koji je prvobitni projekat sačinio daleke 1969. ako se ne varam, ili Maksimovića sa planom iz sedamdesetih.

Mi danas, dvadesetak godina od kraja devedesetih, koje su po nas bile mnogo blaže od četrdesetih, nismo u stanju, odnosno jedva renoviramo važne objekte koje je sagradila bivša država, a o pravljenju novih namenskih zgrada za muzeje možemo da sanjamo.

Zato da mi prvo obnovimo i unapredimo ovo što imamo, pa jednog dana, kad ne budemo znali šta ćemo od para, da razmišljamo o građenju novog jer nam staro smeta.
Vox91, ako možeš, pročitaj članak o osinivanju Muzeja i gradnji zgrade, u časopisu LET br1 (1998, ako se ne varam) ... ja nemam skener, telefon mi je sav kljakav...
 
U Americi je najbolji muzej vazduhoplovstva pored aerodroma Dulles daleko od grada. Ali s druge strane, imaju i muzej aero i kosmonautike u centru. Ali to je Amerika, moze im se da imaju dva muzeja i da jedan bude u centru.

Takodje im nikad nije falilo eksponata da ga popune. Dok su kod ovog naseg zadnja prosirenja kolekcija bila u vidu 43. iteracije i verzije Orla i Miga 21.

Mi se ne možemo porediti sa prosečnim avio muzejem danas u SAD,kamoli sa National Air and Space Museum ... Avion braće Rajt, Duh Sent Luisa, X-1 na kojem je čovek prvi put leteo brže od zvuka, X-15, projekat Apollo... a tek onda sve ono "obično" :) OK, mi smo jedni od retkih koji imaju original Jak-3, npr...
Njihova glavna zgrada jna Mall-u je pojam za zgradu vazduhoplovnog muzeja.
 
Inače, imam neki info da su radovi na platou i stepeništu stali pre par nedelja... neki problem sa izvođačem... Ne bih da pričam dalje, ne bih da neko ima problem zbog mene...
 
Prvo, romboidi na dogradjenom delu zgrade su jos na renderima predstavljeni i objasnjeni da daju moderan pecat simbolici sare pirotskih cilima koji provejavaju i kroz logo Air Serbia, cineci koheziju izmedju Srbije, Aerodroma i Air Serbia. Naravno, umetnicka sloboda i pecat.

Zgrada muzeja je izgradjena pre 50 ak godina i tada je bila vrh arhitekture u Jugoslaviji, i avagarda zbog koje su mnogi stranci dolazili. Naravno da u sadasnjem vremenu deluje zastarelo, estetski nikakvo i vrv energetski neefikasno al dajte prestanite poredite stvari iz proslosti sa danasnjim standardima. Jel onda treba i Koloseum i Ajfelovu kulu da rusimo ili menjamo prema danasnjim standardima.

Konacno, Muzej i Aerodrom nisu povezani, muzej nema veze sa aerodromom da bi neko odlucivao da se poveze i da aerodrom to odrzava. Drzava je ta koja treba da odluci pa ako aerodrom ima ekonomsku isplativost za saradnjom onda mozda nesto i bude.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: sev
Konkurs za zgradu je raspisan u maju 1969, rešenje je izabrano u decembru iste godine, 1972. je urađen glavni projekat.
Gradnja Muzeja je počela septembra 1975, rok je bio maj 1978.... Muzej je otvoren 21. maja 1989... kao posledica preskupog i prekomlikovanog rešenja.

Niko nije rekao da je "zgrada zastarela"... pričamo o tome koliko zgrada zapravo ne odgovara svojoj - nameni. Kakav Koloseum i Afelova kula...

A ovako izgleda jedina pešačka veza Muzeja sa aerodromom, pa tako i sa Beogradom:

IMG_20220806_163522.jpg
IMG_20220806_163622.jpg
 
Fino da čovek pomenu Koloseum... Ko je gledao jedan odličan dokumentarac na Histori čenelu, mogao je da čuje arhitektu pekinškog olimpijskog stadiona 'Ptičje gnezdo' kako priznaje da je rimski Koloseum bolji (funkcionalniji) stadion od njegovog. To je bio i zaključak dokumentarca. Vrlo slični su bili zaključci i za Svetu Sofiju u Carigradu, u drugom dokumentarcu.

Samo za arhitektonske dileje iz SFRJ postoji večito opravdanje da nešto 'nisu znali'... pradavnih 1970-tih. Važno da su oni imali 'vizije'.
 
Poslednja izmena:
Konkurs za zgradu je raspisan u maju 1969, rešenje je izabrano u decembru iste godine, 1972. je urađen glavni projekat.
Gradnja Muzeja je počela septembra 1975, rok je bio maj 1978.... Muzej je otvoren 21. maja 1989... kao posledica preskupog i prekomlikovanog rešenja.
@relja, да ли поуздано знаш да је техничка сложеност самог пројекта узрок пробијања рокова, или постоји могућност да су рокови пробијени из других разлога - наша пословична неорганизованост, појачавање економске кризе (прва хиперинфлација за време владе Бранка Микулића), губитак политичке (и тиме финансијске) подршке због смена политичких гарнитура…
Niko nije rekao da je "zgrada zastarela"... pričamo o tome koliko zgrada zapravo ne odgovara svojoj - nameni. Kakav Koloseum i Afelova kula...
То си такође имплицирао у свом ранијем посту. Како је у питању озбиљна квалификација, молим те да даш аргументе - у којим аспектима је видиш као нефункционалну?
A ovako izgleda jedina pešačka veza Muzeja sa aerodromom, pa tako i sa Beogradom:
Било би поштено додати да испред музеја постоји паркинг за аутомобиле и аутобусе, и широко раскошно степениште са улазним платоом на којем може да се добацује лоптица скочица и лиже сладолед купљен у ресторану музеја у неко сунчано мајско преподне (проверено ради).
 
Evo liste desetak najboljih muzeja avijacije u svetu:
Našeg Muzeja na ovoj listi nema, ali ono što se vidi jeste da je malo njih sa ove liste bilo projektovano pre našeg.

Dakle, kada je Štraus planirao zgradu krajem šezdesetih godina prošlog veka, može se reći da nije imao neke primere u svetu na koje se mogao ugledati.. Ko je upućeniji u materiju neka me ispravi ako treba.

Zato bih, umesto kritikovanja, pre rekao da je on verovatno radio najbolje što je umeo u takvim okolnostima i tom vremenu.

Treba više da poštujemo ljude koji su pre 50 godina bili među svetskim pionirima, gradili objekte i sakupljali zbirke sa kojima i danas, unapređenim i obnovljenim, možemo da se ponosimo.

A mi nismo u stanju ni da ih održavamo, a kamoli poboljšavamo.. I sad su kao oni krivi što su naše generacije nesposobne..Ni da obnove, ni da promovišu, ni da privuku ljude, niti da se reklamiraju.. Ne bih rekao da je tako.
 
Нашег музеја нема на списку из разлога што је екстеријер више као гробље авиона него музејска поставка. Летелице које су изложене напољу су у веома лошем стању осим скоро сређених пар авиона, а она гомила авиона иза жице набацаних тек тако још више квари доживљај. Неопходно је прво то довести у ред.
 
Vrh