Скоро сви претходни коментари који критикују ову зграду просто нису валидни.
У обликовном смислу је ово је неспорно здање, скоро савршена угаона интерполација са испраћеним различитим висинама и венцима суседа а онда спретно помиреним у оквиру саме зграде на фасади према Булевару помоћу лома фронта фасаде и стакленог прекида на истој. Стаклени део по којем су сви оплели је опет школски одрађен. Њиме је објекту дата посебност какву ова можда и најважнија градска раскрсница и заслужује, достојан завршетак Кнеза Милоша, тачна оријентација и залученост те форме јер то је једини облик и оријентација којима је било могуће испоштовати 4 или 5 битних институција ка којима гледа зграда. У том смислу, оно што највише критикујете је најнеспорнија и заправо тачка бриљантности аутора који је ово пројектовао пре 32 године.
С тим у вези, једина, али само мањим делом оправдана критика иде на материјализацију и нека превазиђена решења саме стаклене фасаде. Но, и то је само последица времена у ком је ово изведено. Притом, камена фасада је доказано квалитетна и постојана. За 12 година потпуног занемаривања објекта фасада није пропала ни најмање! Ту се само може причати о превазиђености текстуре камена али опет, то иде искључиво на терет времена кад је камен изабран.
На страну све, ова зграда је, мени макар, важна за сагледавање курса овог друштва, шизофрености и нестабилности у којој живимо. Зграда је сведок не тако давне урбанистичке и урбане писмености, макар у неким деловима града, сведок је оптимизма 2000их, наивне сигурности домаћег капитала. Доказ је и наших заблуда о страном и домаћем капиталу (Упоредите ово са аустријским и израелским пословним кутијама)
А занимљиво је да је овај објекат завршен у исто време кад и ГТЦ Х. И тако, две пословне зграде сличних квалитета, обе прве такве и на таквом нивоу али између ск.рцано 30 година - У ништа.