Појео те је маркетинг јбг. Што уђебљено јбт, то није неки знак старог квалитета, већ само старог, мада у fastFAchion свету врв је све што преживи 5 прања квалитет.
Ово ме подсетило на нешто што сам раније писао на овој теми. Нема више стила, све је aesthetics. Угл су ти људи са старијом, занимљивом и "чудном" одећом исто тако занимљиви и чудни. Сад следи ток мисли просечног конзумера.
>Хоћу и ја да будем занимљив, уств да бих био занимљив морам нешто занимљиво да радим, а ја не би ништа. Знам !!! Изгледаћу као други занимљиви људи па ће ме помешати за неког од њих.
>Јбт свако од ових људи ми је рекао да је узео на бувљаку, секондхенду или наслеђено, нмг ја на бувљак јбт, нисам слепац, а секондхенд је за сиротињу брате, нмг тамо.
>Опа, Zara, New Yоrker, H&M, и њима слични продају такву одећу, па сине бићу кул све у шеснаест сад, сви ће знати да сам кул.
И тако циклус иде у круг, мало бисмо да изгледамо као да слушамо нешто алт, мало као клошари (неки вагабундо стил), мало као штребери, мало као еколошки освешћени људи, мало као неки утилитаријанци и тако даље. Субкултура постаје празна љуштура којој је само тај спољни део aesthetic. Са овим малим познавање постмодернизма рекао бих да је то прави пример симулакрума, копије тотално разведене од оригинала.