Šta je novo?
Od:
Filteri

Фасаде / Fasade

Da su kuce u Beogradu imale velika dvorista, to sam i napisao u ovoj raspravi,a postoje i karte s kraja 17. veka na kojima se moze videti svaka kuca i svako dvoriste, ali naravno ne i izgled, sem na gravirama.

Cenim tvoj trud da temeljno raspravis ovo pitaje, ali cesto bas odes predaleko, linija latinsko grcko govora zaista nema veze sa graditeljstvom, a inace stvaralastvo ne poznaje granice, uticaji su se uvek mesali i prozimali, mi ne treba da trazimo neku stilsku cistotu, podobnost i pripadnost, nego pre prepoznatljivost u necem sto bi moglo da nam bude najblize i sto je vredno, a od dela koja su sacuavana u svetogorskim manastirima koji nikad nisu bili turska naselja, tesko cemo naci nesto vrednije i blize.

Inace u unutrasnjosti Balkana tradicionalno se korisilo drvo i to je jedan od razloga sto nemamo primere srednjovekovne svetovne gradnje, mada istrazivanja pokazuju da to nisu bile neke skromne kolibe vec prostrane i dobro opremljene kuce.A kuce od bllata i slame,cerpica ili naboja su do sredine proslog veka gradjene po Srbiji.
 
Kad vidim ove slike, zaista se slazem sa Jovanovm da se jedna od velikih gresaka bila rusenje otomanskog naselja. To je u sustini, veliki kompleks ljudi koji vode ovu zemlju, koji se iznova i iznova trude da postanemo deo Evrope, potpuno zaboravljajuci, da mi oduvek i JESMO deo Evrope. Tuzno. Nas veciti kompleks. :notok:
 
Rusenje turskih kuca nije bila ni greska ni pun pogodak, vec nesto je tada svakome delovalo logicno i prestizno - danas je fino pretvoriti jednu ili pet takvih kuca u etnokafane ili muzej, ali u periodu o kome govorimo ljudi su u takvim kucama ziveli i naravno da je svako na svom placu zemlje za sebe i svoju porodicu zeleo visok plafon, ravne zidove, velike prozore, ujdenacenu spratnost u okviru same kuce, vodu, struju umesto povecih udzerica u balkanskom ili bilo kom drugom stilu. I svako ko je imao para gradio je bolje, vece, cistije, lepse, funkcionalnije - a u svim tim segmentima arhitetkura zapadne civilazijace je u 19. veku visestruko nadmasila tradicionalnu osmansko-balkansku gradnju. Obrni, okreni, rasprava je na nivou pitanja da li je turski drum trebalo da ostane na mestu danasnjeg auto-puta Beograd-Nis. Mozda je to danas turisticki primamljivo, mozda bi privuklo zaljubljenike u pesacenje i bilo nesto bas originalno, ali bi mi bez autoputa Beograd-Nis, koji je upravo pre pedest godina morao da bude proveden tom dolinom bili zesca zabit. Ostaci bas stare gradske arhitetkure su u svetskim razmerama prava retkost.
 
Ne bi trebalo da balkansko graditeljstvo nazivate turskom i osmanskom gradnjom, jer je otomansko carstvo izgradilo jedno izuzetno osvajacko upravljacko uredjenje, ali u stvaralackom smislu je preuzelo mnogo toga od kuhinje do graditeljstva od hriscanske civilizacije istocnog Mediterana, da ne kazem Romejskog carstva, jer ta civilizacija i njeni stvaraoci prevazilazi tu drzavu.

Zar je malo primera tog graditeljstva koji cine zdanja sasvim prostrana, svetla, jednostavnih, cistih i dostojanstvenih likovnih resenja koja su cak bliza po izgledu moderni, nego nakicene fasade u paganskom balkanskom stilu ili stilovima iz njega nastalim u novom dobu.

Upravo iz neznanja koje evo i dalje pored svih tehno cuda caruje ovde, te kuce su kao pusto tursko, tako temeljno i pociscene, isto kao i srednjovekovna srpska tvdjava Zrnov na Avali, jer tek kasnije je dokazano da je bila srpska, a ne turska.
 
za zrnov se i u vreme kada je rusen znalo da potice iz predturskog perioda. u vreme rusenja, to su bile bezoblicne razvaline, a nesporazum dolazi otuda sto se lokalitet naziva "grad zrnov" - rec grad je ranije u nasem jeziku znacila tvrdjava, pa je tako i beograd bela tvrdjava a ne white city. nije dakle srusen nikakav grad, vec ostaci kule tvrdjave - osmatracnice. golubac je ceo turski, pa ga niko nije rusio.
 
Pa sad ako ćemo o Istoriji ,pre Turaka,Srbija je bila deo Rimskog pa Vizantijskog Carstva koje u tom vremenu predstavljalo Evropsku Uniju civilizovanih naroda,dok je ostatak smatran varvarima,Konsantinopolis toga vremena grad ,čuda,bogatstva,zlata,sedište Evropske kulture i znanosti,univerziteta, ostavio je traga u Srpskoj kulturi i arhitetkturi,također Turci po osvajanju Vizantije šokirani lepotom,bogatstvom civilizacijskim dometima ,i u arhitekturi zadržavaju stilove u izgradnji kuća,javnih objekata ali dajući mu istočnog-orijentalnog začina,tako da su svi ti arhitektonski stilovi simbioza ranijih civilizacija,uticali i na Turke i Srbe koji su se podsetimo još u Vizantiji koketirali u izgradnji crkava i manastira sa Venecijom,rušenje Turskog Beograda iz revolta prema Turskom ugnjetavanju je u to vreme njihovog stremljenja ka slobodi iz njihovog ugla bilo opravdano,jer u samom gradu Srba nije ni bilo,već su se u Beogradu naziralo mnoštvo džamija i potpuno neevropski stil življenja,Srbi koji četri veka na kraju tog vremena još uvek pamte sjaj Vizantije i Nemanjićke Srbije po oslobođenju Beograda podižu iznova Evropski Beograd stremeći da uhvate korak ,kao da Turaka nije ni bilo,ti ljudi danas nisu među živima da bi čuli da li su žalili ili nisu za Turskim Beogradom :kafa:
Ko želi može da odgleda film;"Propast Vizantije";
http://www.youtube.com/watch?v=mH7c3BDfEUI
 
Potpuno si u pravu 2012. Turski grad je morao biti srusen, jer je narod, a i drzava imala potrebu da se konacno ocisti od visevekovnog ropstva, i izbrise sto vise onoga sto je potsecalo na najtuzniji i najmracniji deo nase istorije. Mi danas mozemo da popujemo i blebecemo, i optuzujemo te ljude da su izbrisali jedan deo istorije Beograda, ali, zaista, ko nama daje to za pravo? Da sam ziveo u tom vremenu, pretpostavljam da bih i ja rusio isti taj grad golim rukama. Lako je danas pametovati, ali je narod tada, rusio sve mostove za sobom, i pocinjao sve ispocetka. Mozda je nestao jedan deo istorije i nasledja Beograda, ali su njegovi tadasnji zitelji osetili slobodu, satisfakciju, i mir. To ne treba zaboraviti, i ne treba ih optuzivati.

Ja i dalje tvrdim da je to bila velika greska, ali isto tako je opravdavam i razumem.
 
A i to što je srušeno je samo jedna epizoda u zaista veoma dugoj Istoriji Beograda,od Kelta,Rimljana,Srba.... Beograd je grad Feniks,rušen,paljen,podizan iznova ali ušće Save u Dunav je idalje tu kroz sve te vekove..period vladavine Turaka jeste bila civilizacijska noć za Srbe,a da to ne bi zaboravili naša narodna poezija je tu da podseti.
 
Ljudi, o čemu vi pričate, kakve slobode, mir, blagostanje? Pa šta mislite, ko je živeo u tim srušenim kućama? I ko se doselio u te novoizgrađene? Kome je oduzimana zemlja dekretom, kome su rušene kuće? To su u najmanjem broju bili muslimani, njima je zemljište oduzeto (i plaćeno 20% realne vrednosti) krajem 1860tih... a Beograd je dugo vremena posle toga zadržao dosta takvih kuća. U njima su većinom živeli ljudi koji nisu odgovarali vlasti, da li politički, da li ekonomski, da li na neki drugi način.

Rušenje nije imalo nikakve veze sa potrebom za prostorom! Često su novoizgrađene kuće gabaritima bile manje ili iste u poređenju sa prethodnim zgradama koje su se tu nalazile. Takođe, bilo je sasvim dovoljno prostora u drugim delovima grada. Uostalom, kako je bilo mesta za Vračar i njegove ulice?

Pretpostavka da je "narod" nešto rušio je pogrešna, rušenje koje se dešavalo u Beogradu je striktno kontrolisano od strane pokrajinskih (autonomnih, srpskih) vlasti, dok su obični predstavnici "naroda", trgovci, zanatlije, lokalno stanovništvo pisali peticije, moleći da im se vrati novac za srušenu kuću, čiji je plac "dodeljen" ministru, činovniku, ili prijatelju organa vlasti.

A ovo o "civilizacijskoj noći" ne znam kako da komentarišem... 2012, počni od neke knjige Divne Đurić-Zamolo pa se informiši malo o tome šta je ta "noć" značila za Beograd, grad koji je pod Osmanskom upravom (u kojoj je bilo dosta Beograđana) u 17. veku dostigao 100.000 stanovnika, i kome je trebalo dva i po veka da ponovo dostigne taj nivo. Iako ljudi nisu živi da bi videli da li žale za takvom arhitektonskom celinom u Beogradu, živi su njihovi spisi, dnevnici, njihove peticije i molbe. U njima se može pročitati jedna duga priča po kojoj su članovi gradske i državne vlasti koristile jezik "evropeizacije" grada da bi prebacivale javno dobro (zemljište, zgrade) ili novac građana u svoje ruke. U isto vreme, autohtono razvijeno graditeljstvo je potiskivano zakonskim propisima i regulacionom politikom upravo da bi se finansijski profitabilan posao izgradnje prebacio u ruke nekoliko najbogatijih graditeljstkih porodice. U jednom od zadnjih poglavlja knjige Nataše Mišković Basare und Boulevards (kod nas prevedene kao Bazari i bulevari: svet života u Beogradu u 19. veku) se dovori upravo o tih nekoliko "milionerskih" porodica koje su kontrolisale ekonomiju grada i držale monopol na graditeljstvo. Njihova imena možete pročitati na zgradama u Knez Mihajlovoj ulici, npr...

Da se razumemo, nije meni žao što Beograd ima tako lepu arhitekturu iz 19. veka, ali mi jeste žao što nije obraćena pažnja na određene već postojeće arhitekturalne celine koje su bogatile grad, i bile važne ljudima u tom periodu. Ne govorim samo o džamijama, česmama, ostacima crkava, akvaduktu, i drugom antičkom i srednjevekovnom nasleđu... već i o kućama sa prostranim avlijama, prozorima pokrivenim lepim kapidžicima, i drugim mestima. Ako su se mogle očuvati u Bukureštu, ili čak u Sentandreji u Mađarskoj, zašto ne i kod nas u Beogradu?

Finansijske malverzacije tog tipa su bile prisutne svuda u Evropi u to vreme (Pariz je najbolji primer), i one ne umanjuju arhitektonsku i kulturnu vrednost onoga što je izgrađeno posle toga... Knez Mihajlova ulica je i dalje vrlo lepa, kao što su bile lepe i tri ulice koje su vijugale na tom prostoru ranije. Upravo zato što su izgrađene na mestu srušenih zgrada moramo čuvati ove postojeće... eto, pre par meseci je srušena kuća bondručne konstrukcije iz 1850, u jednoj prelepoj beogradskoj ulici. Zašto je tako moralo da bude, ja se pitam.

O ovome sam skoro pisao članak koji je nažalost trenutno kod izdavača, te ga ne smem postaviti ovde, ali kada bude izašao, postaviću link ljudima koji imaju pristup akademskim mrežama... Ko zna, možda se i neka verzija slučajno nađe na internetu... čudo je ta piraterija...

:)
 
Sve vreme od pada pod Turke u Beogradu su ziveli Srbi i drugi hriscanski narodi, ali na razlicitim mestima. I dan danas postoje ulice koje cuvaju secanje na te delove grada i te narode, kao Dubrovacka i Jevrejska ulica, a bilo je i Jermena , Cincara i Grka, svi oni su ziveli oko Dusanove ulice u donjem gradu, Turci su bili na padini oko Jevremove, a Srbi na savskoj strani od Saborne crkve do Nemanjine, gde je s pocetka 18. veka nikla Nova srpska varos.

Ne sporim da je medju kucama bilo puno losih, i skromnih, a to se vidi po nekim preostalim kao sto je skoro srusena u Radicevoj ul. , jedna jednospratnica je pod zastitom, u Gracanickoj, iz 18 veka je iz srpskok je dela grada pa izvolite pogledajte.

Zna se sasto je Zrnov srusen, zbog spomenika, ali se tada zaista mislilo da je to bila turska tvrdjava, a niko nije ni pomenuo da je to bio naseljen grad , mada je moralo biti i naselje zbog rudnika na Avali.

U stampi su jos 30. godina 20. veka prikazivane slike starog i novog Beograda, npr u ulici Cara Lazara na jednoj fotografiji se vidi niz kuca pre rusenja i na drugoj nove koj su sagradjene.
 
@Jovanovm,pa nije Istorija počela da se piše od Divne,žena je govorila o jednom segmentu toga doba nije ni mogla da obuhvati sve aspekte Turske Vladavine pa samim tim i da se iz njene knjige izvlači zaključak o karakteru Osmanlijskog carstva,jer izvori su u disperziji širom Balkana..i to traži zaista stručnu uporednu analizu svih arhiva,ali i predanja..mislim da niko od nas na ovom forumu nije tako daleko otišao u studiranju Osmanlijskog carstva, ali ignorisati crkvene izvore,predanja pa i gusle ne doprinosi sticanju opšte slike.Ja bih vočeo da čujem sve te izvore zaista,ali eto morali bi da studiramo Istoriju dobrovoljno... :kafa:
 
Nije u Beogradu, ali pristojne obnove fasada u Zagrebu - da je malo više takvih obnova na Novom Beogradu...
p1040528f.jpg

Razlika je više nego očigledna:
p1040529k.jpg
 
Da ,kao da se udahne novi život,još kada bi i menjali stolariju u pvc i svima isto zastakljivali... :kafa:
 
Zgrada preko puta metropola radice samo pola fasade posto stanari drugog ulaza nisu mogli da se dogovore strasno samo su trebali da skupe 30posto sredstava :bash:
 
direktor":17ba8eih je napisao(la):
Zgrada preko puta metropola radice samo pola fasade posto stanari drugog ulaza nisu mogli da se dogovore strasno samo su trebali da skupe 30posto sredstava :bash:
Kliknite za proširenje...
:bash::bash: Da li je moguce? Dokle ce to da se desava? Grad mora da ih natera. Ima jedan identican primer, a sto je najgore, na Kosancicevom vencu, fotkacu da vidite taj uzas.
 
direktor":1nhsa39z je napisao(la):
Zgrada preko puta metropola radice samo pola fasade posto stanari drugog ulaza nisu mogli da se dogovore strasno samo su trebali da skupe 30posto sredstava :bash:
Kliknite za proširenje...
"Samo" 30%? :/
I ja bih voleo da se ta zgrada kompletno sredi, ali je pitanje da li su stanari u stanju da isfinansiraju tako nešto.
 
Mozda bi trebalo da uvedu neki propis po kojem bi drzava mogla prinudno da ti uradi fasadu (tipa ugrozava bezbednost prolaznika, kvari ambijentalnu celinu i slicne birokratske gluposti koje izmisljaju za svakakve stvari) i onda ti samo na kraju ispostave racun. Neces da platis? OK, nema frke, onda cemo da ti saljemo racun sa kamatom uz (omiljeni nam) Infostan i sl.

Znam da zvuci radikalno. Samo glasno razmisljam....
 
Homer Jay":3gakwp4o je napisao(la):
Mozda bi trebalo da uvedu neki propis po kojem bi drzava mogla prinudno da ti uradi fasadu (tipa ugrozava bezbednost prolaznika, kvari ambijentalnu celinu i slicne birokratske gluposti koje izmisljaju za svakakve stvari) i onda ti samo na kraju ispostave racun. Neces da platis? OK, nema frke, onda cemo da ti saljemo racun sa kamatom uz (omiljeni nam) Infostan i sl.

Znam da zvuci radikalno. Samo glasno razmisljam....
Kliknite za proširenje...
Slazem se.Jer ako zivis u centru mora ti zgrada biti sredjena...Prosto treba kod nas da se sredi da ljudi koji imaju finansija za to zive u centru a ne svako kome je ostao stan i slicno.Naprimer puno ljudi koje znam su nasledili stanove od roditelja ili baba i deda i ocajno ih odrzavaju al je vazno da su u centru.A fasade su raspad zivi,recimo imam drugaricu u zgradi na raskrsnici 29 novembra i dzordza vasingtona.Recimo fasada te zgrade je u uzasnom stanju i svakom od stanara puca prsluk za to...
 
A sta je sa onim hiljadama koji svakodnevno zuje auticima pored tih zgrada i nesto ostavljaju za sobom na tim fasadama, kako oni mogu da pomognu?
 
ekoloska taksa za ulazak u centar grada,ali to je moguce uvesti a da narod ne poludi posle izgradnje prve linije metroa neke 2033 godine...
 
Ali zasto bi stanari placali da se ocisti djubre koje ostavljaju za sobom vozaci,sta mislite gospodine Vucko.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh