Фасаде / Fasade

[Minnheima]

Ajme mene, joj, sasvim ste me pogrešno "pročitali".
Ni na kraj pameti mi nije bilo da apologetizujem svinjac kao idealan životni prostor, već sam samo želeo da kažem da postoji razlika između muzeja i ljudski uređenog prostora.
Živeti u čistom i urednom stanu je jedno, a boraviti u salonu nameštaja nešto sasvim drugo.
Sumnjam da bi iko od vas želeo da obitava između stranica kakvog časopisa za uređenje doma gde je sve na svom mestu i gde svega ima osim - stvarnog života.
Doterane fasade, čiste ulice, poštovanje pravila ponašanja - da, naravno. Ali, ne u meri u kojoj sve poprima obrise izložbenih dvorana a gubi oblike i dah ljudskosti.

 

[zaffa]

[video]http://www.youtube.com/watch?v=DT7osr3lF3w[/video]

 

[Minnheima]

:kk:

Sad bar znamo zašto je Brljograd u ovakvom stanju - ovde se krečenje smatra(lo) subverzivnom delatnošću.

 

[bgexplorer]

Jao moja ulica

 

[zaffa]

e a koja ulica je u pitanju, ne mogu da prepoznam i šta je sad na ovom zidu koji je gađan farbom?

 

[Lucifer]

Ja zaista ne vidim sta ima pogresno u "sterilnoj pedantnosti mitteleuropskog tipa"! Sta ima pogresno u tome sto su fasade okrecene, ulice ciste, parkovi uredni i puni cveca, svi parkiraju tamo gde je predvidjeno za parkiranje..To sto su nam fasade takve kakve jesu, oronule i isarane, ulice prljave, parkovi unnisteni, to sto se svako parkira gde hoce i kako hoce nije nikakav poseban i neodoljiv "beogradski sarm ili duh" nego jedan vrhunski vandalizam, javasluk i naprosto receno, divljastvo!

Upravo tako. Uvek ne mogu da se nacudim dovoljno kada mi neko kaze da je neki grad "previse cist" i da je zbog svoje sredjenosti "sterilan". Voleo bi da vidim kako ti isti odrzavaju svoju sobu npr., da li im je "toplo" kada vide neko djubre po podu. Ili im je "kul" sto imaju pukotinu u zidu. I tako. Mada, s'o bi rekli juznjaci, ima gi raznih.

Cetke i metle, bre!

Mozda nije pogresna "sterilna pedantnost mitteleruopskog tipa", ali je pogresan kompleks takve pedantnosti - kada prosetas Koruskom ulicom u Becu i mislis da tako treba da izgleda i svaka ulica na Dorcolu. Mada pogresna je i sama ta pedantnost jer je lazna - radi se jevtinije, sablonski, bez stila, smisla i odnosa izmedju zgrade i pojedinaca koji je nastanjuju. U svakom slucaju po sredi je veliki seljacki kompleks, jer kao i kod slika i kod srebra ili zlata u kuci - ceni se da nesto ima patinu, da ne bljesti vec odise godinama koje ima. Tako treba i da je u arhitekturi - stvari se ne grade da budu nove vec da stare i ko im stalno vraca vreme unazad ima problem u glavi. Naravno da treba renovirati nesto sto ugrozava, pada ili sto je potpuno izobliceno, ali renoviranje zgrade skupstine ili nekih zgrada na knezu koje suv ec renovirane 80-ih je objektivno cista obest, a subjektivno veliki kompleks.

 

[metropolitan]

Tako je Luki.

 

[442doBGD]

Ovo diskusija me podsetila na reklame od pre nekoliko godina "Nije teško biti fin"

U jednoj od tih reklama, (mislim da su one) sestre Kovač poručuju srpskim gledaocima da bi mogli da počnu da se kupaju i drugim danima pored Subote.

 

[stf]

Beograd nikada ne bi mogao da izgleda ``sterilno`` ili sto rece Minnheima, ``muzejski``, jer ga od klasicnih gradova srednje Evrope jedinstvenim i ``zivim`` cine dve bitne cinjenice:

- Beograd ima raznorodnu arhitekturu, jer je vise puta razaran. U svakoj Beogradskoj ulici postoji celokupna skala svih arhitektonskih pravaca 20 veka (a negde i 19.). Zato se ne slazem sa mnogim ljubiteljima predratne arhitekture, koji pljuju po ``komunistickoj``. I ja sam ljubitelj i postovalac iste te arhitekture, ali ne mrzim ni posleratnu. Upravo ta kombinacija stilova cini Beograd raznorodnim. Naravno, postoje neki ekscesi, koje ni vi ni ja ne volimo, ali ovde nisam ni mislio na njih.
- Druga bitna stavka, koja Beograd spasava od ``sterilnosti``, jesmo, mi, njegovi gradjani, koje nema niti jedan ulickani evropski grad.

Zato, slazem se sa Hazzardom. Cetke i metle, bre! Da naglasimo tu raznorodnost.

 

[metropolitan]

Tacno je STF, da Beograd ima raznovrsno graditeljstvo koj ga cini zanimljivim i likovno bogatim, ali za strucnjake i poznavoaoce graditeljstva, pa i turiste to i nije neka vrednost, jer Beograd nema svoj jedan i jedini prepoznatljiv stil ili varijantu nekog poznatog stila. To sto imamo je vise scenografija, na zalost, koja je izgradjena da sto pre prikaze nasu pripadnost klasicnoj Evropi, cije poreklo i nije zapadno nego balkansko kao sto je poznato. Ali osim klasicne postojala je i druga Evropa, ciji stil je dostigao vrhunce u nasoj Ravanici, Kalenicu, Lazarici i vaskrsao u jednoj modernoj zgradi Poste i telegrafa u Kosovskoj ul. i mnogim drugim zgradama, ali taj pokusaj je sprecen nametanjem internacionalnog stila, koji ima puno lepo ukloplenih i dobrih primera u starim delovima grada, ima i puno neskladnih resenja posebno u ul. Kralja Petra. Ali najveci promasaj modernog graditeljstva u Beogradu su bezbroj puta ponovljene iste zgrade, jednolicne i bezlicne, najvise na Novom Beogradu.

Za traganje za stilskom prepoznatljivoscu nikada nije kasno, ali cini mi se da ovde vec odavno ne postoji takva volja i zato cemo i dalje imati grad za koji ce turisti reci da ima lep polozaj, da su odusevljeni Uscem i tvrdjavom, i da ih vise zanimaju nasi ljdi nego nase zgrade.

 

[jovanovm]

Meni je ovo mnogo autohtoniji stil od istorijskog "vaskrsenja" koje se vidi na mnogim zgradama po gradu (ona zgrada iza Skupštine, Vukova zadužbina, kao što si spomenuo - zgrada Pošte)...

http://www.tob.co.rs/eng/images/stories/easygallery/resized/15/1186275500_Konak-kneginje-Ljubice.jpg

Ali takvog stila smo se stideli jer nije bio dovoljno evropski... a i teže je bilo praviti finansijske malverzacije sa već izgrađenim stambenim fondom.

Postoji opasnost da slična sudbina isprati i sadašnju, raznovrsnu arhitekturu Beograda.

 

[metropolitan]

Jovanove, pa to je primer tog unistenog Balkanskog stila u kome je Beograd bio vekovima izgradjen, ali taj stil koji postoji jednako pored hramova Svete gore, i u izgledu svih konaka, znaci da je on samo deo naseg srednjovekovnog graditeljstva , sto su nasi graditelji iz vremena kraljevine i znali i zato zapoceli traganja i resenja u pravcu obnove i modernizacije takvog graditeljstva.Stil koji se naziva i Balkanskim nije ni orijentalni niti turski, kako se cesto gresi, nego najblizi necem nasem, recimo stli graditeljstva jugoistocne Evrope.

 

[Lucifer]

pa nije bas tako, zna se tacno otkud ti stilovi, a sa marsa pali nisu. i manastiri koji pominjete, sasvim su razliciti - od studenice koja je (do renoviranja pre 30 godina) bila cista romanika, jer su je gradili majstori iz dalmacije, do vizantijskih uzora. i opet ako smo vec kod beograda, beograd je u znacajnim predmodernim periodima u poptunosti bio oblikovan austrijskom fortifikaciono-gradskom arhitetkurom (kao petrovaradin), a taj barok je posle rusen. neki bi sada voleli da istoriju 19. vekovnog Beograda predstave kao istoriju grada i gradjanstva koje je na silu uvodilo zapadne (nemacko-austrijsko tekovine), jer se takve istorijske romantizacije bolje prodaju i lepse uklapaju u ususkanu bajku o planeti balkanu. no u stvarnosti je drustvo beograda u tom periodu bilo klasno drustvo u kome se dobro znalo ko je uzor koje olos, a medju uzorom je bilo mnogo nasih ljudi iz vojvodine ("precana") koji za drugacije nego za evropski nacin zivota nisu ni znali. tesko je jedno vrmee bilo naci lekara, advokata, pa cak i obicnog catu koji nije iz vojvodine. i opet, pre toga je bilo dubrovcana, posle je bilo mnogo doseljenih jevreja i posrbljenih nemaca. istorija modernog beograda je sasvim jasna - to je istorija grada u kome su ljudi zeleli bolje i stvarali bolje prema najboljim uzorima koje su imali, a ne istorija kompleksa koje je nusic toliko puta ismejao.

 

[jovanovm]

to je istorija grada u kome su ljudi zeleli bolje i stvarali bolje

Za sebe. I to ljudi koji su imali spregu sa institucijama nasilja i organima moći.

Napravljena je kardinalna greška rušenjem i nekonzerviranjem starih zgrada u Beogradu. Neke od njih su takođe bile iz tog baroknog perioda koji mnogo hvališ...

 

[Lucifer]

ne hvalim austrijski vojnicki barok, vec alalim rusenje. bolje je ovako kako je i kamo srece da se poruse razne skarednosti koje se sada cuvaju - tipa kompleks zgrada izmedju trga republike i doma armije.

 

[direktor]

Izgleda da ce sredjivati zgradu preko puta metropola i pravnog onu veliku oronulu nekako stidljivo postavljaju skele :kafa:

 

[Homer Jay]

^^^
Hvala Bogu

 

[vucko]

Izgleda da ce sredjivati zgradu preko puta metropola i pravnog onu veliku oronulu nekako stidljivo postavljaju skele :kafa:

Superiska!Bio sam na krovu te preko puta metropola,valja to srediti:kk:

 

[Minnheima]

Izgleda da ce sredjivati zgradu preko puta metropola i pravnog onu veliku oronulu nekako stidljivo postavljaju skele :kafa:

Krasna vest! Ta čađava grdosija stvarno ruži čitav kraj.
E, sad se pomolimo da je ne okreče kao porodilište u Višegradskoj.

 

[metropolitan]

pa nije bas tako, zna se tacno otkud ti stilovi, a sa marsa pali nisu. i manastiri koji pominjete, sasvim su razliciti - od studenice koja je (do renoviranja pre 30 godina) bila cista romanika, jer su je gradili majstori iz dalmacije, do vizantijskih uzora. i opet ako smo vec kod beograda, beograd je u znacajnim predmodernim periodima u poptunosti bio oblikovan austrijskom fortifikaciono-gradskom arhitetkurom (kao petrovaradin), a taj barok je posle rusen. neki bi sada voleli da istoriju 19. vekovnog Beograda predstave kao istoriju grada i gradjanstva koje je na silu uvodilo zapadne (nemacko-austrijsko tekovine), jer se takve istorijske romantizacije bolje prodaju i lepse uklapaju u ususkanu bajku o planeti balkanu. no u stvarnosti je drustvo beograda u tom periodu bilo klasno drustvo u kome se dobro znalo ko je uzor koje olos, a medju uzorom je bilo mnogo nasih ljudi iz vojvodine ("precana") koji za drugacije nego za evropski nacin zivota nisu ni znali. tesko je jedno vrmee bilo naci lekara, advokata, pa cak i obicnog catu koji nije iz vojvodine. i opet, pre toga je bilo dubrovcana, posle je bilo mnogo doseljenih jevreja i posrbljenih nemaca. istorija modernog beograda je sasvim jasna - to je istorija grada u kome su ljudi zeleli bolje i stvarali bolje prema najboljim uzorima koje su imali, a ne istorija kompleksa koje je nusic toliko puta ismejao.

Svi evropski stilovi od renesanse do pre moderne su zasnovani na klasicnim antickim uzorima, a gde li su nastali jonski, dorski i korintski stub nego na Balkanu, ali radi se o tome da su se oni u 19. veku vratili na Balkan preko Zapada, a da se u medjuvremenu tokom vise od hiljadu godina ovde razvijao jedan drugaciji stil, moderniji u odnosu na klasiku , kao plod hriscanske civilizacije, bilo da se radi o romanici ili vizantijskom iili srpsko vizantijskom, zar nam onda on nije blizi od klasicnog.

Bilo bi dobro da smo sacuvali sve slojeve graditeljstva,ali vise je poruseno u miru nego u ratu, umesto da je na mestu Varosi ostao taj balkanski Beograd, a dalje prema Vracaru se nizali novi stilovi, ovde se brise i pise... I dalje.

 

[Lucifer]

sve to sto ti pises su nedopustive romantizacije. balkan je pre svega kulturni fenomen novog doba (od otomanskih osvanja pa dalje) i sasvim je besmisleno u tom kontekstu pominjati anticku grcku.

tzv. srpskovizantijski stil je stil propalog vizantijskog drustveno-politickog uredjenja - ne donosi nista novo sto u carigradu nije vidjeno vec u 5. veku. mi u 15. veku gradimo po vizantijskim uzorima iz 5. vega! covece, pa to je hiljadu godinu.

isto tako ne postoji koninutitet izmedju vizantijske i grcke arhitekture, vec je vizantijska arhitektura evoluiran oblik rimske arhitetkure, a rimljani su pak svoju statiku i moze se reci graditeljstvo uopste preuzeli od etruraca a grcke arhitektonske elemente su koristili kao ukrasne elemente (dakle u Rimu korinstki stub nije stub, vec ukras u obliku stuba).

nekoliko zgrada sacuvanih iz otomanskog perioda su najreprezentativnije zgrade i takvih je bilo VRLO MALO. vecnom su to bile obicne trosne kuce koje su se rusile i ponovo zidale u pravilnim vrmeenskim razmacima posto su bile od trosnih materijala. graditeljstva na tlu srbije koje je vredno pomena prakticno i nema od 1500 do 1800, a zgrade iz starijih perioda su retko gde u svetu uopste ocuvane. prema tome, sve je radjeno, bas kako treba.

 

[Sawovsky]

Srbiji iz toga perioda fale oni tipični balkanski kavartovi kakvih u Makedoniji i Bugarskoj ima na pretek, takvi blokovi su pravi autentični starogradski šmek Balkana.

Plovdiv

 

[2012]

Pa Turci odatle nisu ni odlazili ,a Beograd je građen iznova da bi povratio Evropski duh,zato je sve Tursko sravnjeno sa zemljom,nažalost, tako da danas retko šta asocira na to vreme,čak se i turisti iz Evrope iznenade kada na Kalemegdanu vide tablu na Tursko-arapskom,i oni mlađi se čude da su tu nekad bili Turci kažu" nismo videli ni jednog" ( šta ćeš, današnja omladina,misle da je sve počelo "Ratom Zvezda".. :kafa: )

 

[metropolitan]

sve to sto ti pises su nedopustive romantizacije. balkan je pre svega kulturni fenomen novog doba (od otomanskih osvanja pa dalje) i sasvim je besmisleno u tom kontekstu pominjati anticku grcku.

tzv. srpskovizantijski stil je stil propalog vizantijskog drustveno-politickog uredjenja - ne donosi nista novo sto u carigradu nije vidjeno vec u 5. veku. mi u 15. veku gradimo po vizantijskim uzorima iz 5. vega! covece, pa to je hiljadu godinu.

isto tako ne postoji koninutitet izmedju vizantijske i grcke arhitekture, vec je vizantijska arhitektura evoluiran oblik rimske arhitetkure, a rimljani su pak svoju statiku i moze se reci graditeljstvo uopste preuzeli od etruraca a grcke arhitektonske elemente su koristili kao ukrasne elemente (dakle u Rimu korinstki stub nije stub, vec ukras u obliku stuba).

nekoliko zgrada sacuvanih iz otomanskog perioda su najreprezentativnije zgrade i takvih je bilo VRLO MALO. vecnom su to bile obicne trosne kuce koje su se rusile i ponovo zidale u pravilnim vrmeenskim razmacima posto su bile od trosnih materijala. graditeljstva na tlu srbije koje je vredno pomena prakticno i nema od 1500 do 1800, a zgrade iz starijih perioda su retko gde u svetu uopste ocuvane. prema tome, sve je radjeno, bas kako treba.

Mozda ti Luk ne stizes temeljno da iscitas nase recenice, s obzirom da puno citas , inace ne bi bio strucnjak za izgovore, mentalitet, ekonomiju pravo, arhitekturu...tek postujem svestrano obrazovane ljude, ali ipak puno ti nedostaje, ako mozes ovako da pises.
Najpre i ja sam napisao da klasicni stilovi dolaze ponovo na Balkan tek u 19. veku, drugo ne mozes da jednu po mnogima vrhunsku civilizaciju hriscanskog istocnog mediterana, sa jakim uticajima na celu Evropu od Sicilije do Irske, raspitaj se malo o primerima, nazoves propalim drustveno politickim poretkom, kada se ona razvijala 1500. godina prolazeci citav niz razlicitih stilova u slikarstvu, arhitekturi odevanju...Ta civilizacija kod nas nije dosla nametanjem i nekim kolonijalnim ropstvom nego je po mnogo cemu autohtono balkanska, jer se ovde ostvarivala u svojim najvisim dometima od Svete Sofije, za 6 godina sagradjene pa do jedne Gracanice koja je za poznatog engleskog vizantologa Ransimena najvrednije delo arhitekture 14. veka.

Takodje, ne samo u graditeljstvu nego u svim oblastima sem jedne koja ti je mozda bliska, rimsko stvaralastvo je zasnovano na helenistickim dostignucima i uzorima, inace i etrurska civilizacija ima balkansko poreklo, grcki uticaji su oblikovali i nju takodje.

Najzad da li su preostali konaci toliko bezvredni da i njih sruse ili je poruseno dosta slicnih zgrada koje ti nazivas trosnim i bezvrednim.

Hvala Sawovski na ovim primerima, upravo takvo graditeljstvo postoji u svim svetogorskim manastirima, a oni su gradjeni mnogo pre Turaka.

Tako da bi nas strucnjak za metro trebalo da zna da to nije turska nego balkanska tradicionalna arhitekrura, nastala najverovatnije jos pre turskih osvajanja.

 

[Lucifer]

ne postoji balkanska tradicionlana arihitektura, postoji balkanski stil koji se tako zove, a nastao je kao graditeljski stil otomanskog casrstva i srece se siroko izvan balkana. sa druge strane, balkan je i kotor, balkan je i dubrovnik, balkan je i hercegovina, a svi ti krajevi nikada nisu bili zahvaceni ovakvim balkanskim stilom gradnje, osim medju mulsimanskim zivljem. Primeri turske arhitekture koji su gore izlistani u Beogradu tesko da su ikada postojali, jer je grad beograd za razliku od vecine bugarskih gradova bio pre svega VOJNO UTVRDJENJE, a same kuce za stanovnistvo su zidane van zidina u potpuno drugacijem - dvorisnom sistemu na prostranim ledinama, zbog koga ne postoji karakteristicna skucenost uskih sokaka i visoke gradnje. to potvrdjuju i brojni putopisci.

U tom grcko-vizantjijskom smislu Balkan se zavrsava tamo gde je Jirecekova linija - linija levo od koje se govorio latinski, a desno od koje se govorio grcki, a ta linija ide kroz albaniju, makedoniju i bugarsku.

Ja ne kazem da ne bih voleo da u Beogradu postoji neka mala cetvrt sa autenticnim otomanskim graditeljstvom, ali daleko je od toga da je to jedini identitet balkanskih prostora i daleko od toga da Balkan kao vrlo siroki kulturni prostor poznaje samo jednu arhitekturu i da je ta arhitektura bas njegova. Svaka drzavna uprava kroz mnoge zgrade i gradjevine (crkve, opsteine, kupatila, kasarne, puteve) namece svoju arhitekturu jer na svojoj teritoriji omogucava pogodan protok materijala, majstora i neskolovanih radnika, alata. zatim te gradjevinske tekovine ostaju prepoznatljive - na primer zgrade poste u bivskoj jugoslaviji, danas putevi u hrvatskoj, uzani svaltni putevi iz doba austrougarske na primorju, kamene kuce u nekim krajevima, fachwerk itd. Isto to vazi i za arhitekturu otomanskog perioda, ma gde njen pravi izvor lezao - a na brdovitom balkanu koji obiluje kamenom koji je najizdrzljiviji gradjevinski mateirjal zasigurno ne lezi. Pre ce biti da lezi na daljem orijentu gde se koristio pesak, malter, susene stabiljke... To se u ostalom vidi i po uobicajnoj velicini otvora za prozore i previse blago iskosenim krovovima za prilike sumadisjkog ili dinarskog snega.