Фасаде / Fasade

[And7rey]

Lepa zgradica. Sredili su i potkrovlje vidi se po novim prozorima na zadnjem spratu.

 

[Prota]

Prota » Uto Jan 19, 2021 2:34 pm[/url]":2mybqf1k]

direktor » Sub Jan 09, 2021 2:44 am[/url]":2mybqf1k]Vidim kako je stopirao jos nije uklonjeno

E pa 9.2 ce biti uklonjeno. Pozdrav direktore
(Radi se i nelegalnoj nadogradnji u Krunskoj)

Kao što najavih, danas je počelo uklanjanje nelegalne nadgradnje.

 

[And7rey]

Otkud si siguran možda je nastavak gradnje

 

[Пантела]

And7rey » Уто Феб 09, 2021 5:29 pm[/url]":2ywrphl8]Otkud si siguran možda je nastavak gradnje

http://www.b92.net/lokal/beograd/ekonom ... to-1808672

 

[And7rey]

Pitanje je ko finansira rušenje. Nadam se da to sve investitor mora da plati. Sa druge strane je investitor sada definitino demotivisan da sredi zgradu kako treba tako da najverovatnije ostaje oronula fasada.

 

[Дошљак]

Боље и да буде оронула фасада него да добијемо накарадне додатне спратове.

 

[Duleban97]

Pozdrav, voleo bih da mi neko stručniji od mene objasni par stvari vezano za fasade.
Na koji način su se gradile fasade zgrada od pre 100 godina? Ili čak i manje, recimo do pre 2. sv rata? Imam utisak da je kvalitet bio mnogo veći i da fasade stare 100 god i dalje izgledaju bolje od nekih zgrada starih 10 godina. Koji materijali su se koristili, na koji način, kakve boje? Sve ovo pišem zbog toga što gledam način na koji se renoviraju fasade starih zgrada i prosto ne mogu da se otrgnem utisku da se tu 90% slučajeva radi loše i izgleda veoma loše i bljutavo, bez potrebe da budem dežurni kritičar ili nipoodaštavam ni radnike, ni preduzeća. Ali moje je pitanje, da li se danas može praviti fasada kao pre 100 godina? Potkrepiću ovu priču sa par primera iz mog grada.

Prvo da se razjasnimo ova fasada Hemijske škole u Subotici jeste apsolutno bila devastirana i uništena ali se mogla nazreti pređašnja lepota, ono što mi smeta kod renovacije ove fasade, jeste što mi izgleda kao jeftina imitacija (i ako su spucali boga oca para) kao neka bleda demit fasada, i apsolutno sam zagledao, sve detalje su smandrljali, fasada je nova, a znam da će se ofucati za 5 godina, od sunca, kiše, vremenskih uslova izblediti i šta već ne, to svedočim sa nekim fasadama koje su renovirane pre 6-7 godina izgledaju "ofucano" kao da su renovirane pre 5god...
Zatim kao da imaju fetiš svuda bukvalno sve zgrade, da KREČE, farbaju šta već celu fasadu i to uvek u ove ili drečave žute ili neke bež boje i uvek to urade tako da promene originalnu boju fasada, i zaborave na svu "stepenitost" u bojama, nijansama materijalima koja je fasada imala od zemlje pa na gore, već samo uzmu i okreče SVE u neku bež nijansu i ćao, nikakvi kontrasti, nikakvi detalji ništa... (Ja znam da ne može ovo biti pravilo ni u modernoj gradnji ni u većini renovacija, ali ovo su renovacije državnih zgrada koje su sve do jedne zaštićene kao spomenici uglavnom iz 19. veka i početak 20-tog)

https://www.google.rs/maps/@46.0959...4!1sZlpXWMw70DO1sdZzdFXxFg!2e0!7i13312!8i6656

Ne želim da budem hejter, i da samo pljujem po svemu, ne mislim da majstori nisu zanatski uradili posao kako treba, ali nije do njih, već do onih kojih kontrolišu radove, daju dozvole, konzervatori i sl..

Gradsko pozorište u Subotici (još se renovira od 2006-te, a i pre 2006-te je bilo zatvoreno)

Ovde je čak sam kvalitet radova malo bolji, ali opet ove bež nijanse i opet pre svega nepoštovanje izvorne fasade.

Zatim druga škola MEŠC Subotica, pre i posle

Samo da prekreči bajo moj, (zgrada je doduše bila u neverovatno oronulom stanju) ali opet...
Ima ovakvih primera mali milion,da ne pričam o neki figurama, ukrasima...


Ova fasada je starija od 100 godina, i prosto u veoma solidnom stanju je i posle 100 godina, bez renoviranja,ovo su nekakvi blokovi ili šta? Znam da je cigla iza ovoga, ali fasada je neverovatno postojana, čvrsta, tu punoću i boju koju je imala u većoj meri ima i sada, i ako je stara 100-tinjak godina, ove renovacije koje se rade sa farbama i nzm čime ne mogu ni 10god da se ne vide isprane i izbledele boje, i razne druga oštećenja.

Ne znam eto, nisam siguran da li sam bio jasan u tome šta sam hteo da kažem ili artikulišem, nadam se da ste shvatili, ne baratam ovim pojmovima, delovima zgrada, materijalima ali mislim da shvatate poentu. Da li samo previše serem i hejtujem ili je ovo ipak malo diletantski kako rade?

 

[Wuxa]

I ja se to uvek pitam... kako je moguce da su zgrade pre 100 god. pored toga sto su lepse nego su i dosta kvalitetnije i udobnije za zivot

 

[solecar]

Danas izgleda dosta vole da primenjuju onaj američki sistem sa gotovim pločama, najčešće od gipsa, i da budu što jeftiniji troškovi gradnje, a da profit bude što veći.

 

[Аполон]

Овај троспратни натпис у Суботици је оличење наказности.

Било је и других начина да се многојезичари, а то ругло је требало уклонити из фриза и архитрава, и згради вратити предратно достојанство.

Узгред, не знам чему уопште трећи ред у граду у коме су Срби, Мађари и Буњевци. Зашто српска држава наставља титоистички процес кроатизације Буњеваца?

 

[Вожд]

Ма нека пише на свим језицима народа и народности, али на прописној табли уз главни улаз, а не овако као реклама за хотел..


Елем..

 

[Strahinya]

Duleban97 » Sre Feb 10, 2021 8:29 pm[/url]"]Pozdrav, voleo bih da mi neko stručniji od mene objasni par stvari vezano za fasade.
Na koji način su se gradile fasade zgrada od pre 100 godina? Ili čak i manje, recimo do pre 2. sv rata? Imam utisak da je kvalitet bio mnogo veći i da fasade stare 100 god i dalje izgledaju bolje od nekih zgrada starih 10 godina. Koji materijali su se koristili, na koji način, kakve boje? Sve ovo pišem zbog toga što gledam način na koji se renoviraju fasade starih zgrada i prosto ne mogu da se otrgnem utisku da se tu 90% slučajeva radi loše i izgleda veoma loše i bljutavo, bez potrebe da budem dežurni kritičar ili nipoodaštavam ni radnike, ni preduzeća. Ali moje je pitanje, da li se danas može praviti fasada kao pre 100 godina? Potkrepiću ovu priču sa par primera iz mog grada.


U pravu si potpuno! Stvar je u tome da su se nekad koristile vapnene (krečne) boje koje su prirodne i dozvoljavale su zidu da diše, tako da nije dolazilo do tako brzog ljuštenja površinskog sloja. Budući je danas sve veštačko pa i fasadne boje, ta "plastična", masa koja se nanosi na malter, sprečava da zid diše i zato dolazi do veoma brzog propadanja fasade. Nažalost, malo je rađeno fasada tzv. hirofom, koja je imala daleko veću trajnost i veštačkim ili pravim kamenom (Palate Vlade Srbije starog Generalštaba ili Ministarstva spoljašnjih poslova. Polikolorne boje su veštačke, neprirodne i brzo propadaju, pogotovo kad posao obavaljaju nekakve kvazi firme s priučenim klomper-majstorima koje ne znam kako su dobile licencu za reastauraciju takvih fasada. Eto, nažalost, iz tog razloga sve izgleda tako kako izgleda.

 

[Drakche]

Razlog zasto obnovljene fasade na starim zgradama izgledaju "jeftino" ili sterilno, bez obzira sto su svi elementi i dalje tu, je taj sto

- "oronulost" fasade cini da zgrada deluje autenticnije, bolje se slika, ima jaci efekat, obnovom zgrada gubi deo svoje cari.
To ne znaci da zgrade treba ostaviti da propadaju, vec da se obnovom nesto dobija, a nesto gubi. Simple as that.

- Drugo, danas se korste drugaciji materijali (farbe) koje imaju drugaciji efekat. Nece, dakle, fasada izgledati radikalno bolje, samo zato sto smo odabrali drugaciju kombinaciju boja. Na staroj fotki skole u Subotici fasada deluje kao da je od kamena, a na novoj kao da je taj "kamen" okrecen.
Mislim da ce novokrecene fasade losije da stare u odnosu na predhodne verzije.

Postoje nacini da se zgrada obnovi i ujedno zadzi duh proslosti, ali to zahteva vecu strucnost i skuplje materijale.

 

[gishko]

Pre bih rekao da u nešem slučaju ima malo više neukusa i amaterizma. Pogledajte fasade po nekim evropskim gradovima, koriste najčešće blage boje, dok kod nas kao biraju originalne boje od ranije, ali uzimaju drečave. Još na sve to okače RGB rasvetu, cirkus.

Obratite pažnju na ovaj kolorit na ovim fasadama, koliko su uredne, a ne deluju kao starlete.

https://www.pinterest.com/pin/253609022736834117/

 

[Strahinya]

Šteta što ovakav niz nije uz Savu u onom potezu na Karađorđevoj. Predivan bi bio pogled s mostova, pogotovo noću. Također i na Terazijama.

gishko » Čet Feb 11, 2021 12:16 pm[/url]":1fh550mm]Pre bih rekao da u nešem slučaju ima malo više neukusa i amaterizma. Pogledajte fasade po nekim evropskim gradovima, koriste najčešće blage boje, dok kod nas kao biraju originalne boje od ranije, ali uzimaju drečave. Još na sve to okače RGB rasvetu, cirkus.

Obratite pažnju na ovaj kolorit na ovim fasadama, koliko su uredne, a ne deluju kao starlete.

https://www.pinterest.com/pin/253609022736834117/

 

[Duleban97]

Drakche » Чет Феб 11, 2021 8:22 am[/url]":3tkka6fo]Razlog zasto obnovljene fasade na starim zgradama izgledaju "jeftino" ili sterilno, bez obzira sto su svi elementi i dalje tu, je taj sto

- "oronulost" fasade cini da zgrada deluje autenticnije, bolje se slika, ima jaci efekat, obnovom zgrada gubi deo svoje cari.
To ne znaci da zgrade treba ostaviti da propadaju, vec da se obnovom nesto dobija, a nesto gubi. Simple as that.

- Drugo, danas se korste drugaciji materijali (farbe) koje imaju drugaciji efekat. Nece, dakle, fasada izgledati radikalno bolje, samo zato sto smo odabrali drugaciju kombinaciju boja. Na staroj fotki skole u Subotici fasada deluje kao da je od kamena, a na novoj kao da je taj "kamen" okrecen.
Mislim da ce novokrecene fasade losije da stare u odnosu na predhodne verzije.

Postoje nacini da se zgrada obnovi i ujedno zadzi duh proslosti, ali to zahteva vecu strucnost i skuplje materijale.

Slažem se da "oronulost" utiče na percepciju, ali putovao sam po Pragu, Rimu, Trstu i video mali milion potpuno renoviranih palata i zgrada koje ne "strče" ovako, ubeđen sam da je do kvaliteta materijala, i do kvaliteta samih radova. I slažem se da ne ih ne treba ostavljati da propadaju.
I ovo što si rekao za renovirane fasade me najviše plaši, jer će lošije i brže da stare i samim tim oronuti 3-4 puta brže nego stare fasade, pa samim tim ne vidim neku preteranu poentu u takvu obnovu, ukoliko će fasada da propadne za 15-tak godina, prosto bolje uraditi kvalitetnije i ne misliti na tu fasadu ako Bog da narednih 75-100 godina. Nego raditi popravke i rekonstrukcije na svakih 20 godina.

Takođe, video sam različit kvalitet radova i renovacija i u Subotici, i u Srbiji, što znači ako neko malo ozbiljnije pristupi ovome dobijamo drugačiji rezultat. Npr. Subotička sinagoga jedna od najlepših sinagoga u Evropi, a mislim da je i jedna od najvećih ne držite me za reč, urađena je u zajedničkom projektu sa Mađarskom vladom i očigledno da se pazilo da se uradi kako treba. Čak mislim da je jedan deo konzervatora i stručnjaka bio i iz Mađarske.

A o secesiji u Subotici ću pisati u nekom drugom postu, i mislim da je veoma zanimljivo se malo zaintresovati za Secesiju, pogotovo Mađarsku verziju, i izvući neke pouke, sa našim pokušajem razvijanja autentičnog nacionalnog stila tkz. srpsko-vizantijskog pogotovo u profanoj arhitekturi, elem da se vratim na temu.

Mislim da je zgrada narodnog muzeja u BG urađena veoma kvalitetno, barem za moje laičko oko, očigledno se može, e sad žasto su ovo izuzeci ane pravilo to je druga priča.

Čitao sam malo u vezi ovih fasada, i našao sam da je ovaj "šablon" i ako poznat još od antike, tek u Renesansi zaživeo, pogotovo u civilnim zgradama, i onda polako od Italije se širi Evropom, gde u 18. i 19. veku postaje maltene pravilo (uz razne varijacije doduše). Možemo videti na zgradi prvo ovu "soklu" (nadam se da koristim pravu reč?) koja je u visini podrumskih prostorija, koja je "rustična" (na eng. Rustication ceo članak na Wikipediji) gde se ti prizemni delovi igrađuju ili od neke vrste kamena, gde je ta spoljna strana namerno ostavljena tako "rustična" ili nepravilna, sa veoma upadljivim teksturama, naravno ovo se u novije vreme ne gradi isključivo od kamena zbog očiglednih razloga, već se koriste razne imitacije sa ciglama ili štukaturom-štukom (Stucco, to je neka posebna vrsta maltera za ukrašavanje kako eksterijera tako i enterijera), i mislim da su ove imitacije kod nas u 95% slučajeva u Srbiji na zgradama (i ako nije pravi kamen, kvalitet tih radova od pre 100 ili više godina je FANTASTIČAN).
Ovaj prizmeni deo, pored teksture uglavnom treba da oslikava "težinu" zgrade, masivnost, a onda postepeno kako se ide od dole, ka gore, zgrada treba da dobija "smireniju" i "lepršaviju" dimenziju nekakvu vrstu lakoće, pa drugi nivo ima ove horizontalne "rustične" elemente koji su ovog puta potpuno glatki, ali takođe imaju dosta duboke "fuge" koje se gore iznad prozora završavaju u "V" obliku i ustvari simbolizuju svod ili luk.
A ovi "rustični" horizontalni elementi, na neki način imitiraju kamene blokove, ovde konkretno su neprekidni, negde su pravougaonih oblika i razne druge varijacije.

Zatim ide drugi sprat na zgradi narodnog muzeja, koji je od neke vrste fasadne crvene cigle/opeke, koliko mi se čini, sa opez zasebnim stilovima oko prozora, i sve tako do samog vrha. Uglavnom to je neki princip, tu ima milion varijacija i podgrupa, materijala ali to je neka norma koja se uspostavljena bila u arhitekturi, pogotovo monumentalnih zgrada i zgrada državnih institucija. Takođe to sam zaboravio, ivice i ćoškovi su veoma naglašavani, ovim "rustičnim" elementima, tako se između ostalog stvarao kontrast, stepenovanje i jasna silueta građevine.

Tako da mislim da je ova zgrada veoma veoma lepo rekonstruisana, i da se nije išlo u neka kič ostvarenja, poštovana je to stepenovanje, nije se izdrkavalo sa bojama, korišteni su očigledno bolji materijali i tehnike, i ta stepenitost i skladni prelazi od dole ka gore su veoma lepi.

Primeri jedne Italijanske palate.

To su samo neki od primera i varijacija, i ogroman broj ovih nisu od kamena, već "imitacije" od maltera i raznih nekih opeka/cigli.

 

[Duleban97]

Аполон » Сре Феб 10, 2021 11:57 pm[/url]":2xowjp3u]Овај троспратни натпис у Суботици је оличење наказности.

Било је и других начина да се многојезичари, а то ругло је требало уклонити из фриза и архитрава, и згради вратити предратно достојанство.

Узгред, не знам чему уопште трећи ред у граду у коме су Срби, Мађари и Буњевци. Зашто српска држава наставља титоистички процес кроатизације Буњеваца?

Ne znam tačno na koje predratno dostojanstvo misliš, pošto ih je bilo dosta, ali neću u to i da ulazim, komentarišem konkretno fasade.
Što se tiče, tvoje druge rečenice, mislim da je skroz nepotrebna, niko ne nastavlja "titoističke" procese, već je ovo 21. vek i svako ima slobodno pravo da se izražava kako želi, bez da ga iko prisiljava. Pošto je Mađara i Hrvata dovoljan broj tj. procenat stanovništva u Subotici, imaju po svim zakonima Srbije, a i EU prava da table i nazive po gradu na jeziku. Kao što imaju i Srbi u Vukovaru, pravo na ćirilicu ali im se ipak oduzima to pravo od strane "produhovljene mittel europe", prema tome mi nismo takvi varvari kao neki, i treba se time ponositi, za konkretan slova na frizu, neću sad ulaziti u polemiku, legitimna su oba stava, i ima argumenata i za i protiv.
Ali molim Vas nemojte mi soliti pamet i učiti među nacionalnom skladu, jer kako god bilo u Subotici to danas veoma dobro funkcioniše.
PS. 2019-te u Subotici je izažao Bunjevački rečnik kao i prva gramatika i pravopis stadardizovanog jezika/narečja Bunjevaca (ikavski), imaju svoja (ne hrvatska) folklorna udruženja, praznike, kulturne događaje, političke partije, apsolutno sve. Tako da ih niko ne kroatizuje, svako ima pravo da se sam izjasni kako se oseća. Time sam zavrišio ovaj politički deo, i radujem se novim komentarima vezanim za fasade.

 

[Drakche]

@Duleban97 Sjajno si sve ovo opisao oko obnove fasada, u Srbiji ima vrlo dobrih primera uspesno obavljene rekonstrukcije. U inostranstvu sam, takodje, vidjao skupe, a lose uradjene rekonstrucije zgrada, koje sada vise lice na necije porno vile, nego na kulturne i obrazovne institucije.

Mislim da je sve to stvar starog dobrog zanata. Za ozbiljne rekonsrtucije se unajmljuju ljudi sa likovne akademije, a ne samo neimari koji "imaju iskustvo".
Mozes se, cak, igrati i sa kichem, ali ako to uradi umetnicka ruka, onda nema straha od devastacije.

 

[Igor]

Vratimo se temi, fasade u Beogradu

 

[Vlaiko]

Igor » Čet Feb 11, 2021 4:38 pm[/url]":10f4weo7]Vratimo se temi, fasade u Beogradu

Kako bi bilo lepo kada bi se nekim čudom obnovile fasade u Blokovima... Trenutno zgrade izgledaju kao da su u Černobilju... Mada, koga briga za Blokove... To ne interesuje ni same stanare tih zgrada, nažalost!

 

[Вожд]

Колега Duleban97, о материјалима којим су раније обрађиване фасаде се доста писало и на овој теми и на овом и на другим форумима.. Некада, када се имало са ким и о чему дискутовати.

Дакле, потражи на пример постове члана mmilovanpm или mmilovan, који је иначе архитекта и историчар архитектуре, у некима од њих је објашњено да се на пример деси премазивање обичном фарбом теранова малтера, или ручно рађена уникатна столарија од дрвета замени обичном пвц..

 

[GOJE]

Ili još ranije, čuveni Luciferovi postovi o pucmalteru!

 

[Duleban97]

Вожд » Чет Феб 11, 2021 6:09 pm[/url]":3jm3dc2w]Колега Duleban97, о материјалима којим су раније обрађиване фасаде се доста писало и на овој теми и на овом и на другим форумима.. Некада, када се имало са ким и о чему дискутовати.

Дакле, потражи на пример постове члана mmilovanpm или mmilovan, који је иначе архитекта и историчар архитектуре, у некима од њих је објашњено да се на пример деси премазивање обичном фарбом теранова малтера, или ручно рађена уникатна столарија од дрвета замени обичном пвц..

Hvala!

 

[enemy]

gishko » Čet Feb 11, 2021 12:16 pm[/url]":25fsxrzb]Pre bih rekao da u nešem slučaju ima malo više neukusa i amaterizma. Pogledajte fasade po nekim evropskim gradovima, koriste najčešće blage boje, dok kod nas kao biraju originalne boje od ranije, ali uzimaju drečave. Još na sve to okače RGB rasvetu, cirkus.

Obratite pažnju na ovaj kolorit na ovim fasadama, koliko su uredne, a ne deluju kao starlete.

https://www.pinterest.com/pin/253609022736834117/

Čak i da zanemarimo kvalitet materijala i boja koje krase ove fasade, pogledajte taj sklad u korišćenju prostora, poštovanje građevinskih linija, arhitektonskog stila, proporcija, ornamentike.... sve je pod vinklom, svaki sprat u liniji, krovovi uredni... eh, daleko smo mi od ovog

 

[Вожд]

Ха, ха, ха, наравно пуц или putz малтер..

Нема на чему..

У бити, овако лаички да закључим, ради се о већ учесталом проблему глетовања и префарбавања фасада које су малтерисане специфичним малтером са додатим млевеним каменом и које се одржавају чишћењем, а не фарбањем.

Примери за то су зграде комшинице у Немањиној улици, бивша зграда Команде одбране града Београда, сада Врховног касационог суда која је приликом адаптације 2007. премазана и то тако да када је укључено иначе прејако осветљење било страшно за видети колике су неравнине на фасади, па је исто пригушено и остављено знатно дискретније, док се са друге стране зграда Управе Железнице управо ових дана ради рекло би се коректно. Мислим бар се не премазује


Уништавало се у разним околностима и у таласима, двехиљадитих, деведесетих, педесетих, четрдесетих, тридесетих..