Šta je novo?

Фасаде / Fasade

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=816909#p816909:3vdxlp9b je napisao(la):
Strahinya » Pon Jan 25, 2021 8:33 pm[/url]":3vdxlp9b]Bilo je moguće zbog ekonomskog rasta u zemlji i zbog toga što je priliv novaca dolazio iz bogatih delova Jugoslavije poput Slovenije i Hrvatske. I danas bi se Beograd neuporedivo brže razvijao da je glavni grad tako velike i neuporedivo bogatije zemlje kakva je nekad bila.



[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=816861#p816861:3vdxlp9b je napisao(la):
Perkan » Pon Jan 25, 2021 7:22 pm[/url]":3vdxlp9b]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=816765#p816765:3vdxlp9b je napisao(la):
Strahinya » Pon Jan 25, 2021 4:31 pm[/url]":3vdxlp9b]Samo dvadesetak godina ranije da je Bg postao glavni grad Jugoslavije, dobio bi neuporedivo više istoricističkih i akademističkih fasada, kao i onih secesijskih, pogotovo kad je u pitanju izgradnja monumentalnih palata. Ovako je nažalost od 30-ih prevladala ta nesrećna moderna koja je uglavnom bila bezlična, uprošćena i neatraktivna. Pa i taj Etnografski muzej između ostalog.

Mene fascinira da je većina velelepnih objekata u starom jezgru grada u stvari sagrađena tokom tridesetih...
Kakav je samo to ekonomski polet bio, da se jedna razrušena prestonica digne za nekoliko stepenika u svakom mogućem smislu, teško je i zamisliti.
I onda, kao po običaju kod nas, uvek dobro rodi pred rat... a onda sve ode u majčinu, pa onda ispočetka...

Je li ti imaš neke egzaktne podatke da podupreš ovu tvrdnju?
Činjenica je da su SLO i HR za vreme Kraljevine doživele dramatičan ekonomski rast, dok je Srbija jedva dostigla nivo razvoja iz 1914.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=816893#p816893:1r258690 je napisao(la):
Perkan » 25 Jan 2021 19:07[/url]":1r258690]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=816854#p816854:1r258690 je napisao(la):
Bulbulderac17 » Pon Jan 25, 2021 7:15 pm[/url]":1r258690]Staviš onoliku skeletimu to papreno platiš i ne uradiš ništa apsolutno. Bogata smo mi zemlja.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ljudi, ajd realno... a šta ste u stvari očekivali?
Fasada je takva kakva jeste, osvežena je u nekom blagom tonu...

Jeste očekivali da je prefarbaju u crveno, dodaju skuplture okolo, šta?
Ako su druge fasade na koje su kačene skele sređene kompletno, moglo je i ovde. I ne, nije neophodno da bude u drečavoj boji, jer to niko ni ne očuje, ali je moglo da se bolje opere, za početak.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=816909#p816909:3gqiapuv je napisao(la):
Strahinya » Пон Јан 25, 2021 7:33 pm[/url]":3gqiapuv]Bilo je moguće zbog ekonomskog rasta u zemlji i zbog toga što je priliv novaca dolazio iz bogatih delova Jugoslavije poput Slovenije i Hrvatske. I danas bi se Beograd neuporedivo brže razvijao da je glavni grad tako velike i neuporedivo bogatije zemlje kakva je nekad bila.
Колико заблуда и незнања набијених у 2 реченице. :kafa: :pob:
 
Садко":3a1sk7mg je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=816909#p816909 je napisao(la):
Strahinya » Пон Јан 25, 2021 7:33 pm[/url]":3a1sk7mg]Bilo je moguće zbog ekonomskog rasta u zemlji i zbog toga što je priliv novaca dolazio iz bogatih delova Jugoslavije poput Slovenije i Hrvatske. I danas bi se Beograd neuporedivo brže razvijao da je glavni grad tako velike i neuporedivo bogatije zemlje kakva je nekad bila.
Колико заблуда и незнања набијених у 2 реченице. :kafa: :pob:
I mene je sramota sto sam ovo procitao, da ne kazem imam transfer blama.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka
 
Pa Beograd jeste doziveo svoj procvat u Jugoslaviji, kraljevini i socijalistickoj, postao je metropola i milionski grad. Logicno je da prestonica mnogo vece drzave ima i vece prihode. Da li bi se danas brze razvijao da je ostao glavni grad Jugoslavije, mozemo samo da nagadjamo, kao sto samo mozemo da nagadjamo kakav bi bio da nije bilo Jugoslavije.., ali u nekom idealnom smislu postoje naznake da je to moglo i trebalo da se dogodi. Mozda ne bas "brze", vec "bolje" i "jace" :D
 
Za one koje ne mrzi da do bezvesti raspravljaju o stanju predratnf ekonomije, a mrzi ih da prosetaju i vide sta je (ne)uradjeno ovom sjajnom objektu..
 
Danas vidim rade i treću fasadu u Dragoslava Popovića, biće narandžasta, slikaću kad prođem sledeći put. Direktore sredili su prizemlje kod one žute pored, nema više grafita. :D

Screenshot_2021-01-26-14-15-57-622_com.google.android.apps.maps_1.jpg
 
Stigao je po meni razočaravajući odgovor (više kao saopštenje) iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograd vezano za objekat u Admirala Geprata 14:

Одлуком Владе Републике Србије Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду, утврђено је за културно добро – просторно културно-историјску целину (Одлука о утврђивању, „Сл. гласник РС“ бр. 159/20).

Изради елабората за утвђивање Подручја уз Улицу кнеза Милоша за културно добро претходила је израда Услова чувања одржавања и коришћења културних добара и добара која уживају статус претходне заштите за План детаљне регулације за део блока између улица Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Балканске и Немањине, Градска општина Савски венац (услови заштите за план детаљне регулације и за утврђивање културног добра су идентични).

За потребе наведеног плана детаљне регулације овај Завод је спровео анализу и истраживање читавог простора обухвата плана, у чијим оквирима се налазе објекти различитих вредности односно валоризације и, у складу са тим и различитим мерама заштите. У циљу свеобухватног сагледавања простора консултован је Стручни савет, који чине, поред представника Завода и Министарства културе и информисања, и други стручњаци којима је заштита културног наслеђа и планирање уже поље деловања. На основу свега наведеног, а у складу са препорукама Стручног савета са седнице одржане 20.06.2019. године у Заводу за заштиту споменика културе града Београда формулисане су мере заштите за простор и објекте у оквиру Подручје уз Улицу кнеза Милоша, између осталог:

- У циљу очувања споменичких вредности простора, као дела целине „Подручје уз Улицу кнеза Милоша“ потребно је приликом планирања и пројектовања, интервенције у највећој могућој мери усмерити ка очувању вредности простора и објеката, карактера, амбијента и репрезентативности, имајући у виду да он представља део јавног градског простора посебних културно-историјских, архитектонско-урбанистичких и амбијенталних вредности;

- Објекат у Адмирала Гепрата 14 (бивши објекат Завода за фотограметрију) је могуће задржати или заменити новим у складу са Просторно-програмском анализом.

- У случају да се објекат у Адмирала Гепрата 14 задржава, планирати примену свих конзерваторских метода - радове на санацији, реконструкцији, рестаурацији и адаптацији објекта у оквиру постојећег габарита и волумена.

- У случају изградње новог објекта, његова архитектура и обликовање морају бити усмерени на максимално унапређење и афирмацију споменика културе Амам кнеза Милоша у његовом залеђу.

У поступку утврђивања Подручја уз Улицу кнеза Милоша за културно добро објављен је јавни оглас у „Службеном гласнику РС“, којим су сва заинтересована лица обавештена и имала могућност да се изјасне о утврђивању простора за културно добро.

У току израде Плана детаљне регулације за део блока између улица Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Балканске и Немањине обављен је Рани јавни увид, а затим и Јавни увид, током којих је стручној и широј јавности представљено планско решење и омогућено учешће у доношењу одлука о интервенцијама на предметном простору.

Како је Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду утврђено за културно добро (Одлука о утврђивању, „Сл. гласник РС“ бр. 159/20), и усвојен План детаљне регулације за део блока између улица Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Балканске и Немањине, Градска општина Савски венац („Сл. лист града Београда“ бр. 154/20), одреднице оба документа постале су обавезујуће за све учеснике у процесу заштите, чувања, одржавања, планирања и пројектовања.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=818012#p818012:2iafr7sx je napisao(la):
Igor » Чет Јан 28, 2021 12:10 pm[/url]":2iafr7sx]Stigao je po meni razočaravajući odgovor više kao saopštenje iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograd vezano za objekat u Admirala Geprata 14:

Шта би требало да буде њихов следећи бирократски потез ка рушењу ове зграде и да ли могу да се дају неке примедбе грађана?
 
Kakva zaštita prostorne celine kad dozvoljavate rušenje? Ovde nema da postoji ovo ILI, očigledno neko dobro podmazao u Zavodu da ovo prođe, kao i za Resavsku što je bio slučaj.

- Објекат у Адмирала Гепрата 14 (бивши објекат Завода за фотограметрију) је могуће задржати или заменити новим у складу са Просторно-програмском анализом.
 
Znači svaki zaštićeni objekat može da se obnovi ILI zameni sa nekim drugim ukoliko Korumpirani zavod za uništavanje spomenika kulture to odobri.

Najs....


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=818030#p818030:1fmevi08 je napisao(la):
Mikie » Čet Jan 28, 2021 1:00 pm[/url]":1fmevi08]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=818012#p818012:1fmevi08 je napisao(la):
Igor » Чет Јан 28, 2021 12:10 pm[/url]":1fmevi08]Stigao je po meni razočaravajući odgovor više kao saopštenje iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograd vezano za objekat u Admirala Geprata 14:

Шта би требало да буде њихов следећи бирократски потез ка рушењу ове зграде и да ли могу да се дају неке примедбе грађана?
Najverovatnije urbanistički projekat na koji se mogu dostaviti primedbe.
 
Проблематика блока између улица кнеза Милоша, Адмирала Гепрата, Балканске и Немањине је прилично комплексна, наиме будући да се у његовом центру налазио дворац кнеза Милоша из 1829. порушен у бомбардовању 1944. и као што знамо никада обновљен.
snlIxDb.jpg


Изабрао је ненастањено подручје дуж пута Топчидер, данашње улице кнеза Милоша. Резиденција планирана за боравак његових синова Милана и Михаила Обреновића, завршена је 1836. године и обухватала је велику башту, језгро будућег парка. Изграђена зграда је имала један спрат, дуга и пространа користила је кнезу Милошу за забаву и пријеме страних гостију.
У то време, Београђани су парк који се простирао кроз имање Обреновића називали Совјетски парк и Парк већа пошто је био затворен за јавност. Након што су Милан и Михаило Обреновић отишли у иностраство, парк су предали држави, а она га је дала Министарству финансија Републике Србије, па је тако парк постао познат као Финансијски парк. Парк је грађен у енглеском стилу.

Да би сам парк био нарушен изградњом зграде Државног савета и Главне контроле..

Грађевински објекат у Улици Кнеза Милоша 20 изграђен је 1889. године по пројекту архитекте Душана Живановића за потребе државне администрације. Грађевина је имала један спрат и у њој су били смештени Државни савет и Главна контрола. Према истом пројекту грађевина је дограђена са другим спратом 1920. године.

Према пројекту Николе Краснова, руског емигранта, зграда је дограђена 1924. године у јединствену четвороугаону грађевину са унутрашњим двориштем. Грађевина је надзидана 1959. године са трећим спратом.

После Другог светског рата у ову зграду смештени су Савезни плански завод и Савезни статистички завод, а 2004. године Министарство финансија Републике Србије.

16d1a9418f5c235c8a5408134ae62732.jpg


Ministarstvo-finansija-1-scaled.jpg

И поменутом зградом Државног рачуноводства из 1900.

IMG_20210119_191155.jpg
 
Године 1928. блок се попуњава уз улицу Кнеза Милоша..

Палата Министарства финансија Краљевине Југославије, данас зграда Владе Републике Србије, саграђена је између 1926. и 1928. године. Првобитни пројекат зграде, као и њена каснија доградња трећег спрата из 1938. године, поверени су архитекти Николи Краснову, коме припада најзначајније место међу руским архитектама који су радили у Београду између два рата. Зграда је конципирана као репрезентативни објекат са основом у облику неправилног квадрата и унутрашњим двориштем. Рашчлањеност фасада, обликованих у духу академизма, постигнута је масивним пиластрима, смештеним између прозора првог и другог спрата. Наглашени истурени венци, оквири прозора и пиластри са прстенастим ојачањима дају фасади пластичну живост и монументалан ефекат. Најраскошније је решен угаони део зграде, чији је вертикализам потенциран куполом на чијем врху се налази бронзана скулптура – персонификација Југославије. Ову скулптуру, као и слободне статуе Плодности са рогом изобиља, Занатства, Индустрије и Меркура на фасадама грађевине, израдио је вајар Ђорђе Јовановић. Избор мотива и симболике фасадне скулптуре одређен је делатношћу институције којој је објекат намењен. Палата Министарства финансија Краљевине Југославије представља антологијско дело београдске академске међуратне архитектуре и најзначајније остварење архитекте Краснова.

krasnov-vlada-srbije.jpg


и

NOVA ZGRADA MINISTARSTVA GRAĐEVINA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
https://www.vk.sud.rs/sites/default/fil ... 202013.pdf



Screenshot_2021-01-28 ISTORIJA zgrade suda 2013 pdf.png


Supreme_court_of_Serbia.jpg
 
Стамбени објекти који се нижу низ улицу Адмирала Гепрата од зграде Дома Пољопривредне задруге до Балканске и дуж Балканске, делом на месту велике пиваре, закључно са зградом Војно грађевинске дирекције настајале у периоду од тридесетих до седамдесетих година 20. века су посебно питање.

Дакле историја целог овог блока сведочи о.. Недостатку визије и плана градских и државних администрација.

јхгкј.png


hgcj.png
 
Kakva nebulozna izjava zavoda.

Znači može ovako, onako ili tako odnosno bilo kako samo ne zaštita.

Haos zvana ludnica. :bash:
 
Zavod bi dozvolio i rušenje skupštine, Moskve, dvorova, železničke stanice,.....da postoji jača politička i ekonomska volja
 
Одговор завода је скандалозан. Могу слободно да укину своју институцију.
 
У тој институцији заиста има сјајних људи, који истински воле свој посао и улажу огроман напон да спасу шта се спасти може.

Али на челу је полусвет који би био спреман и Студеницу да сравни са земљом, на миг овог или било ког друго режима.
 
Slažem se Zavod mora biti odbranjen.
 
Izvor: Beobuild.rs

Čiji interes štiti Zavod za zaštitu spomenika?
admirala-geprata14-01bm.jpg

Iako je odlukom Vlade Srbije, deo bloka između ulica Admirala Geprata, Kneza Miloša, Balkanske i Nemanjine proglašen za kulturno dobro i prostorno kulturno-istorijsku celinu, pratećim Planom detaljne regulacije omogućeno je rušenje jednog od objekata u okviru zaštićenog prostora, a reč je o zdanju Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14. Kako je jedan od stogodišnjih objekata u Beogradu potpuno izgubio vrednost, koji kriterijumi valorizacije stoje iza ovakve odluke, pitanja su za Zavod za zaštitu spomenika, koji je nečinjenjem kompromitovao svoju osnovnu namenu zbog koje je osnovan. Prema Planu detaljne regulacije, zgrada će biti srušena, a na njenom mestu planira se privatni poslovni objekat.

Analiza Zavoda za zaštitu spomenika zapravo je jedan fleksibini okvir koji je ostavio potpunu slobodu investitoru da sam odlučuje o budućnosti ovog zdanja kroz sledeću formulaciju mera zaštite:

- Objekat u Admirala Geprata 14 (bivši objekat Zavoda za fotogrametriju) je moguće zadržati ili zameniti novim u skladu sa Prostorno-programskom analizom.
- U slučaju da se objekat u Admirala Geprata 14 zadržava, planirati primenu svih konzervatorskih metoda - radove na sanaciji, rekonstrukciji, restauraciji i adaptaciji objekta u okviru postojećeg gabarita i volumena.
- U slučaju izgradnje novog objekta, njegova arhitektura i oblikovanje moraju biti usmereni na maksimalno unapređenje i afirmaciju spomenika kulture Amam kneza Miloša u njegovom zaleđu.

Da se zaista težilo zaštiti i kompromisu sa investitorom, objekat bi bilo moguće sačuvati uz dozvoljenu adaptaciju sa izmenama gabarita i eventualnom dogradnjom. Dobri primeri ovakvih rešenja su projekat "Stari Mlin" ili novoizgrađeni kompleks na mestu nekadašnje američke ambasade u Kneza Miloša. Međutim u ovom slučaju izbor ostavljen investitoru je vrlo indikativan – jedini način da se dobije više kvadrata je rušenjem postojećeg objekta. Rekonstruisano Zdanje Zavoda za fotogrametriju u istim gabaritima imalo bi nešto preko 3000 kvdratnih metara, dok bi dozvoljeni novi objekat imao čitavih 10.000 kvadrata. To znači da bi rekonstrukcijom i restauracijom postojećeg objekta investitor bio u značajnom gubitku, pa je izlišno očekivati da pristupi rekonstrukciji iz dobre volje.

U stvari, referentna gradska institucija kojoj je povereno čuvanje i zaštita najvrednijih elemenata kulturnog nasleđa nažalost nije odolela pritiscima koji dolaze od investitora i Urbanističkog zavoda, kao izrađivača plana. Kako je posle ovakvog slučaja uopšte moguće verovati integritetu Zavoda za zaštitu spomenika?
 
Vrh