Kad bi Beograd bio devojka, ličio bi, u stvari, na babu. Sivo, neumiveno, oštećeno lice - tako izgleda prestonica kad se u nju uđe i ugledaju njene fasade. Tu i tamo, u Novom Beogradu, zasijaju staklena lica novih zgrada, ali fasade starih kuća su zapuštene bez izgleda da u dogledno vreme budu uređene.
Kako u Beogradu rekonstrukcija zgrada zavisi najpre od novčanih mogućnosti i „dobre volje” vlasnika stanova, sive i dotrajale fasade su uobičajena slika prestonice. Osim što su ruglo grada, ruinirane fasade su i opasne, jer zbog jakog vetra sa mnogih zgrada otpadaju delovi koji mogu da povrede prolaznike. Za kompletnu obnovu samo jedne fasade potrebno je više miliona dinara u zavisnosti od njene veličine i složenosti, a prema važećem Zakonu o održavanju stambenih zgrada te troškove snose vlasnici stanova. Zbog nedostatka novca Beograđani se, međutim, retko odlučuju da renoviraju fasade svojih zgrada.
Obnovljeno stotinak fasada
- Fasade su pre nekoliko godina bile još zapuštenije. Sve do 2001. godine nije bilo gradskih projekata za revitalizaciju fasada i sve je zavisilo isključivo od vlasnika stanova, koji tokom devedesetih, s obzirom na stanje u zemlji, na to nisu ni pomišljali. Od kad je počeo projekat „Popravimo zajedno” situacija se popravila - priča Đorđe Bobić, odbornik u Skupštini grada i nekadašnji glavni gradski arhitekta i dodaje da renoviranje fasada ponekad finansiraju i firme svojim donacijama.
Pre pet godina ovim projektom obezbeđena su sredstva za renoviranje prve fasade, a do danas je “umiveno” oko stotinak zgrada. To je samo kap u moru, jer je prema nekim procenama potrebna sanacija 15.000 fasada u gradu.
Skupštine stanara koje žele da učestvuju u akciji “Popravimo zajedno” plaćaju 30 odsto troškova sređivanja zgrade, dok Grad obezbeđuje 70 odsto sredstava. U svetu je obrnuto, 70 odsto plaćaju stanari, a država svega 30 odsto. Međutim, za Beograđane je i 30 odsto mnogo.
- Jedva sakupimo pare za osnovne stvari kao što je popravak lifta. Nedavno smo morali da prikupljamo pare za popravku krova koji je prokišnjavao. Zgrada je stara i mi je samo „krpimo”. O fasadi, koja je naravno siva i zapuštena kao i mnoge druge, i ne razmišljamo - kaže za „Blic” Lj. M. predsednica kućnog saveta jedne od zgrada u Gospodar Jovanovoj ulici na Dorćolu. Nedostatak novca glavni je razlog što se građani ne prijavljuju masovno za program obnove fasada „Popravimo zajedno” koji je pokrenuo pokojni gradonačelnik Nenad Bogdanović.
- Tokom ove. 2008. godine, u okviru programa „Popravimo zajedno“ rekonstruisano je 11 fasada stambenih zgrada, od kojih su dve zgrade pod zaštitom države, a radovi na još 11 stambenih zgrada su u toku. Trenutno se, na primer, renoviraju fasade u Francuskoj, Pop Lukinoj Krunskoj, Hilandarskoj... - navode u Sekretarijatu za komunalno - stambene poslove.
Iz gradske kase za revitalizaciju fasada ove godine izdvojeno je 180 miliona dinara.
Neke opštine sledile su primer grada i organizovale slične akcije na svojim teritorijama. Tako je Opština Vračar pokrenula projekat “Da izgleda lepše” kojim Vračarcima daje mogućnost da sa opštinom podele troškove obnove fasade. Međutim, sudeći po broju fasada koje se obnove za godinu dana, Beograd će još dugo biti „musav” grad.
Bez obaveze
- Fasada, nažalost, ima svoj vek trajanja i posle određenog vremena mora da se rekonstruiše. Stanari koji su dužni da je održavaju nemaju dovoljno para, ali i kada ih imaju nisu zainteresovani za obnovu - priča Ivan Rašković, potpredsednik Društva arhitekata.
On navodi primer Trsta, gde je način obnove fasada propisan zakonom. Prema njegovim rečima, u ovom gradu fasade se obnavljaju periodično. Odluku o tome donose gradske vlasti, koje o početku radova obaveštavaju stanare. Troškove rekonstrukcije dele Grad i stanari kojima nakon završetka radova na kućnu adresu stiže račun.
- Ukoliko stanari ne žele da plate, obračunava im se kamata. Tako imaju dve mogućnosti, ili da isplate račun, ili da budu tuženi zbog dugovanja gradskoj upravi. Kod nas je situacija drugačija, jer Beograđane ništa ne obavezuje da održavaju fasade - objašnjava Rašković.
U Beču su za stanare koji ne održavaju fasade zakonom propisane novčane kazne, a slično je i u drugim evropskim metropolama.
Samo održavaju zgradu
Preduzeće „Gradsko stambeno” održava 14 hiljada zgrada, međutim ono ne rekonstruiše cele fasade.
- Popravljamo fasade samo kad delovi prete da padnu i povrede nekoga ili oštete nečiju imovinu i to ako sa skupštinom stanara te zgrade imamo ugovor. To konkretno znači obijanje delova fasada (maltera, cigle,..) ili postavljanje zaštitne mreže koje praktično “kupuju vreme”, odnosno odlažu neophodnost izvođenja radova za period od 5 godina, omogućavajući stanarima dovoljno vremena da prikupe sredstva potrebna za rekonstrukciju - objašnjavaju u “Gradskom stambenom” i dodaju da su u predhodnom periodu postavili oko 20 zaštitnih mreža preko celih zgrada.
Za program "Popravimo zajedno" nema dovoljno novca
U okviru programa „Popravimo zajedno” Sekretarijat za komunalno - stambene tokom 2009. godine planira završetak radova koji su u toku, ali i obnovu još 11 fasada. Da li će svih 11 fasada biti obnovljeno, zavisi od sredstava iz budžeta. Međutim, za tekuće popravke i održavanje fasada u budžetu za 2009. godinu predviđeno je 59,7 miliona, skoro duplo manje nego prethodne godine (105,7 miliona dinara). Kako „Blic” nezvanično saznaje, to bi moglo da znači da ove godine neće biti projekta „Popravimo zajedno”, odnosno da će biti završeni započeti radovi, ali da kompletne obnove drugih fasada neće biti.
ja sam prvo mislio da je to samo neka skela ili neki "moderni" nosač instalacija na gradilištu 
