Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 25.759
- Pohvaljen
- 58.715
Jel ti dobro, brate?
Фасаде / Fasade
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 15.193
- Pohvaljen
- 34.210
Lepo izgleda čak i sada. Relativno lepo.
Krovovi, fasade... to se sve lako sredi. Čim nema komunjarskih ili novokomponovanih krmača, nije to nikakva muka srediti da bude cakum-pakum.
Radi se o tzv. "venecijanskoj crvenoj", koja ima nekoliko nijansi (što se može i videti u Veneciji i Italiji) s tim što ova nijansa ne odgovara originalnoj predratnoj.
Očigledno da se ne sećate kako je zgrada izgledala pre rekonstrukcije. Sadašnja nijansa, iako nije loša i odskače po kvalitetu od drugih rekonstrukcija, izgleda kao običan farbani zid, u originalu je boja bila življa, prirodnija i različito delovala pod drugačijim intenzitetima svetla.
Kao što rekoh, digla se velika buka zato što nije ispoštovana originalna nijansa.
Na žalost, prošlo je bez posledica, i posle toga je svaka sledeća rekonstrukcija bila za nijansu lošija.
I zgrada u Karađorđevoj 39, druga od mosta, je imala jednu nijansu ove boje, sve do rekonstrukcije u boju kajsije.
Jedno od retkih mesta u gradu na kojem se još uvek može videti jedna od tih nijansi u originalu je bočna fasada Italijskog paviljona na Starom sajmištu.
Primera nepoštovanja nijanse je mnogo, jedna od drastičnijih jenpr Kralja Petra 49
Da li danas ima ovakvu zelenu? Ne.
Nekada su boje za fasade bile pažljivo birane, a za rekonstrukcije na žalost - ne.
Scena od pre 5 godina kada se "sredjivao" Kosancicev venac: Stoje tri tetke, ne znam ko su bile, da li iz zavoda, Opstine, Vesiceve ekipe..., ali su dve imale zemebilje sa pijace pored njih (valjda ono, usput, svratile na Z. venac), pa su pre izgledale kao neke tetke nego arhitekte ili sta ja znam ko je odlucivao o bojama. Uglavnom, jedna drzi katalog boja u ruci i drzi ga prema zgradi, a onde dve zmirkaju i kroz poluzatvorene oci kazu: Ma leći će super, odlicna... Kada sam posle par dana prosao pored zgrade, video sam onu odvratnu zuto-oker koju su stavljali svuda po gradu u to vreme. Znaci, tako se u praksi odredjuje boja prilikom rekonstrukcije. A to je posao strucnjaka u zavodu (malo z), koji bi trebali da kroz arhivu i konsultaciju sa istoricarima arhitekture dodju da jasnog zakjlucka koja boja ide na zgradu. Mi imamo toliko malo autenticnih zgrada, da ne bi smeli da ih pri rekunstrukcijama i upropascujemo pausalnim odnosom prema njima....
Boja na zgradi u Krunskoj jeste blizu originala, ali ni priblizno onoj orignalnoj, zagasitijoj nijansi. Ali ajde, da ne teramo mak na konac - zgrada je uradjena u Neorenesansnom stilu i sama boja, i ako tradicionalno ne odgovara Beogradu, je primerena zgradi i moze da prodje (na stranu to sto je zalosno da se zadovoljavamo sa poluresenjima...), ali ova ljubicasta je van pameti... Ko je ikada video lila zgradu u Beogardu?? Primer iz Kopenhagena nije za poredjenje jer je tradicija u Nordijskim zemljama da razbijaju monotoniju sivila, koji je prisutan tokom veceg dela godine, jarkim bojama (mada ni tamo nikada necete videti ljubicastu!!). Pa cak nema te nijanse ni u latinoamerickoj arhitekturi. Ima je samo po Karibima i to po kafeima i restoranima.... Tako da je tu neko pogresio debelo, bez obzira ako je i uradjeno kvalitetno.. A kokosinjac i golubarnik na vrhu te zgrade - da preskocimo. Verujem da je isti vlasnik tog kokosinjca i birao boju za zgradu. Ako mu nije smetalo ono prvo, sigurno nije ni ovo drugo...
Mnogi pljuju "komunjarske" zgrade i nadogradnje, ne branim ih - ali u vecini nadogradnji od 1945-1990, su dodati spratovi povlaceni od linije fasade na unutra, pa se bar sa ulice nadogradnja nije sagledvala u toj meri. Sada se narod izbezobrazio pa grabi kvadrate i po pravilu stavlja nadogradnju u liniju fasade, ili cak konzolno izbacuje napolje... Da se bolje vidi i da se divimo njihovoj estetici...
Dorcol je oduvek bio prostor umetnosti, izraza i drugacijih pristupa..od Cetinjske 15 do Dorcol Platza. U tom kontekstu ne vidim problem sto se neko odlucio za hrabriju boju, pogotovo ako je izvedba kvalitetna. Ne mora sve uvek da se uklapa u tradicionalne sablone, grad zivi i menja se.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 17.063
- Pohvaljen
- 19.766
Od mene, puno poštovanje za žene sa doktoratima koje znaju da izaberu povrće na pijaci
Ovaj "proces" utvrđivanja boja koji si opisao me je zaintrigirao.
Da li se kod nas, u tzv. "stručnim krugovima" neko bavio materijalima i bojama predratnih fasada?
Da li su rađena neka istraživanja ove teme, na terenu i po arhivama, da li su pisani i objavljivani istraživački i naučni radovi?
Da li je definisano - da li su se koristili neki standardi i koji, ili su boje za fasade bile pravljene po narudžbi aritekte?
Izvinjavam se unapred ako sam se izleteo i ako to sve već postoji.... ali - da li imamo neku osnovu za proces utvrđivanja nijansi za rekonstrukcije?
A u vezi "ton karte".... sigurno se više ne sećaš da li je to bila ton karta današnjih proizvođača, ili npr RAL standard (pretpostavljam da se on koristio, makar u 1930-tim)?
Ja sam nekako bio u ubeđenju da, ako se već institucija sa nazivom "Zavod. za zaštitu spomenika....." bavi time, da sa fasade treba da se uzmu uzorci, više komada, da se očiste i analiziraju u laboratoriji i da se tako definiše nijansa... ili ako ne to, onda makar da majstor izađe na teren, pa na licu mesta tonira i upoređuje sa bojom zida i da to onda neko proveri i odobri (meni je to moler radio u stanu, jer sam izgubio šifru nijanse).
Ne znam tacno, znam da su radjeni doktorski radovi na mnoge teme iz tog perioda, ali ne znam specificno za boje na fasadi. Dr. arh. Lj. Blagojevic se vrlo temeljno bavila istrazivanjima radova arhitektire Dobrovica, Brasovana i drugih, moguce je da se osvrnula i na problematiku boije u arhitekturi, pogotovo sto su predratni (a i arhitekti koji su radili do 80-tih godina) vrlo obracali paznju na materijalizaciju, boje, detalje itd... Ali sam ubedjen da postoji usko specijalizovani radovi na tu temu.Od mene, puno poštovanje za žene sa doktoratima koje znaju da izaberu povrće na pijaci
Ovaj "proces" utvrđivanja boja koji si opisao me je zaintrigirao.
Da li se kod nas, u tzv. "stručnim krugovima" neko bavio materijalima i bojama predratnih fasada?
Da li su rađena neka istraživanja ove teme, na terenu i po arhivama, da li su pisani i objavljivani istraživački i naučni radovi?
Da li je definisano - da li su se koristili neki standardi i koji, ili su boje za fasade bile pravljene po narudžbi aritekte?
Izvinjavam se unapred ako sam se izleteo i ako to sve već postoji.... ali - da li imamo neku osnovu za proces utvrđivanja nijansi za rekonstrukcije?
A u vezi "ton karte".... sigurno se više ne sećaš da li je to bila ton karta današnjih proizvođača, ili npr RAL standard (pretpostavljam da se on koristio, makar u 1930-tim)?
Ja sam nekako bio u ubeđenju da, ako se već institucija sa nazivom "Zavod. za zaštitu spomenika....." bavi time, da sa fasade treba da se uzmu uzorci, više komada, da se očiste i analiziraju u laboratoriji i da se tako definiše nijansa... ili ako ne to, onda makar da majstor izađe na teren, pa na licu mesta tonira i upoređuje sa bojom zida i da to onda neko proveri i odobri (meni je to moler radio u stanu, jer sam izgubio šifru nijanse).
Sto se "ton karte" tice, ne secam se tacno koja je bila u pitanju, ali je ona koriscena ne da bi se uporedilo sa postojecom bojom, nego onako, kolektivno - kako ide uz zelenilo, nebo, druge zgrade... A sto se tiče opisane, normalne, procedure - to je za njih ocigledno visa matematika. Ako se prisetimo tih dana, to je sve bilo na o-ruk i to nije bila rekonstrukcija, to je bilo, ako se ja pitam, jedno obicno krecenje! Mnoge detalje, fasadnu plastiku itd su bukvalno prekrecavali! Zna se kakao se to radi, da se uzimaju odlivci sa fasada, da se rekonstruisu, da se analiziraju.... Ono je biła radna akcija za izbore i za mase - po sistemu, sta hocete, sada su vam bar fasade ciste. Po meni, poslednja fasada koja je uradjena kako treba je zgrada Jokey kluba (Pavloviceva zgrada) na uglu Gracanicke i V. Karadzica! Tu se zaista radilo kako struka zapoveda, radjena je rekonstrukcija plastike, ograde od kovanog gvozdja, bakarni krov itd... Sve posle je bila (a i sada je) jedna obicna sarada i bacanje peska u oci ovom sludjenom narodu...
Marko_Zemun
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.06.2020.
- Poruke
- 439
- Pohvaljen
- 1.083
Derventa.
