Поздрав свима на форуму. Заиста када видим слике ишарних фасада у строгом центру града (међу којима су овог пута Академија наука и уметности, Скупштина града и друге...) увек ме обузме једно мучно осећање. Са једне стране свима нам је јасно да постоје људи који немају никакав осећај за лепо, за ред, за свој град и државу, већ своју љубав (или неко друго осећање) изражавају на најглупљи и најпримитивнији начин. Оваквих људи ће увек бити у одређеном проценту, само што их треба онемогућити да наносе штету друштву у коме живе. Са друге стране, још више ме боли немар, лењост и небрига људи из града или општине који су за ово надлежни. Свима нам је јасно да скидање графита са камених подглога, а поготово обично кречење није нека прелекика ставка за буџет. Страшно је да не постоји никакво планско решавање овог проблема, попут редовног одржавања, интензивнијег кажњавања и слично. У неким европским и светским градовима сам видео да постоји служба, попут чистоће, која на дневном нивоу чисти фасаде, уклања налепнице са стубова уличне расвете и слично. Нажалост, свако ко дође у Београд једно од првих утисака који примети је ужасан неред у коме се град налази. Графити, налепнице, мини депоније, просјаци који спопадају људе, поготово девојке или странце - то све ужасно нарушава слику о Београду и генерално земљи у којој живимо. Наравно, свестан сам да је најлакше нешто рећи, али неки помак просто мора да се направи. Писао сам често и општини, граду, али мање-више, баш их брига.