Šta je novo?
Od:
Filteri

Фасаде / Fasade

😁 za dovitljivost, 🙄 za estetiku
_IMG_000000_000000.jpg
 
Da, zato što stari drveni prozori posle 100 godina nisu ni za k... Gde god se može, drvena stolarija menja se modernim varijantama. Čak su i na par državnih zgrada drveni zamenjeni PVC ili aluminijumskim. Jer se em lakše čiste, em lakše održavaju, em dihtuju mnogo bolje.
 
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez je napisao(la):
Da, zato što stari drveni prozori posle 100 godina nisu ni za k... Gde god se može, drvena stolarija menja se modernim varijantama. Čak su i na par državnih zgrada drveni zamenjeni PVC ili aluminijumskim. Jer se em lakše čiste, em lakše održavaju, em dihtuju mnogo bolje.
Kliknite za proširenje...

Da ali i pvc imaš razne varijante, npr. na Pravnom su stavljeni oni sa braon okvirima i skroz korektno izgledaju i ne narušavaju izgled fasade.
 
Pa da, to i jeste moja poenta. Nije svako menjanje drvenih starudija PVCom i alimunijumom automatski osuđeno na neukus i propast. Pod ''drvene starudije'' mislim na ofucale i prozore koji su se deformisali čak i onda kada su decenijama brižljivo održavani, ali prosto ih je vreme pojelo. Ne mislim time da su svi drveni prozori loši. Naprotiv, sjajni su. Ali koštaju boga oca, pogotovu na većim objektima. A reparacije često koštaju i po nekoliko puta više nego zamena novim. Sa vratima je isto. Pogotovu što u Srbiji fali zanatlija, i sve je manje njih koji su spremni da izdvoje vreme i trud za kompleksne reparacije nečega što može lako da se zameni.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Pa da, to i jeste moja poenta. Nije svako menjanje drvenih starudija PVCom i alimunijumom automatski osuđeno na neukus i propast. Pod ''drvene starudije'' mislim na ofucale i prozore koji su se deformisali čak i onda kada su decenijama brižljivo održavani, ali prosto ih je vreme pojelo. Ne mislim time da su svi drveni prozori loši. Naprotiv, sjajni su. Ali koštaju boga oca, pogotovu na većim objektima. A reparacije često koštaju i po nekoliko puta više nego zamena novim. Sa vratima je isto. Pogotovu što u Srbiji fali zanatlija, i sve je manje njih koji su spremni da izdvoje vreme i trud za kompleksne reparacije nečega što može lako da se zameni.
Kliknite za proširenje...

Da naravno, pošto sam u staroj predratnoj zgradi i ja sam imao drvene prozore stare 50+ godina i to je bilo preskupo i uzaludno održavati (tipa svake 2 godine moraš da ih farbaš jer brzo ispucaju i da plaćaš stolara da ispravlja deformacije), pa su svi zamenjeni pvc, ali po izgledu sam gledao da ispoštujem dizajn starih drvenih prozora pa su i pvc isti (slično kao slika ispod sa ovim unutrašnjim pregradama), dok su spolja ostavljene stare predratne metalne žaluzine pa se sa ulice jedva i primećuje razlika.

pvc-prozori-2.jpg
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Da, zato što stari drveni prozori posle 100 godina nisu ni za k... Gde god se može, drvena stolarija menja se modernim varijantama. Čak su i na par državnih zgrada drveni zamenjeni PVC ili aluminijumskim. Jer se em lakše čiste, em lakše održavaju, em dihtuju mnogo bolje.
Kliknite za proširenje...
Mislio sam da pričamo o vratima. Uglavnom ta vrata nisu ni blizu propadanja, niti su sva drvena. Neprihvatljivo je baciti izrezbarena drvena vrata ili predratna vrata od metala i stakla koja se uklapaju u silske karakteristike zgrade i na njihovo mesto staviti generička PVC/aluminijumska vrata.

Čak znam nekoliko zgrada na Vračaru gde je opština besplatno zamenila odlično očuvana kvalitetna vrata. Ne bi me čudilo da ih posle valjaju na crnom tržištu.

Prozori su već druga priča jer (uglavnom) imaju mnogo manje stilskih obeležja, pa se promena ne primećuje toliko. Pored toga, mnogo više utiču na energetsku efikasnost od ulaznih vrata koja najčešće vode u hodnik zgrade. Dobar je primer Pravnog fakulteta. Ipak, ulazna vrata su originalna, drvena.
 
Za vrata je još gore. Nema više ko to da radi, a i ako se nađe, traže se ogromne sume. Jer mlađi stolari to ne umeju da rade, a starijih koji umeju je sve manje i jako je naporno.
Znam iz iskustva.

Takođe, grešiš ako misliš da svako izrezbarena drvena vrata stara 100 godina obavezno menja bezličnim PVC ili aluminijumskim. Postoje slučajevi gde se kao zamena kod gvožđara urade nova vrata stilski oblikovana tako da pašu na stil same zgrade i izgledaju kao da su deo nje od same izgradnje. Nekada čak nove varijante, ako su urađene sa trudom i pažnjom, znaju da izgledaju bolje i lepše nego stare.

E sad, to što uvek postoje puristi koji priznaju samo ono što je 100% autentično, i što Zavod misli da pare za reparaciju, kao i stolari koji će da ih rade, rastu na drvetu, pa maltertiraju svakoga ko se usudi da nađe prikladnu zamenu, a ignorišu hiljade šljamova koji ruže zgrade na mnogo gore načine... to je već druga priča. Ali kažem ti, sve je manje šansi da se nešto staro 100 godina očuva i vrati u prvobitno stanje.


Takođe smatram da je malo nezahvalno očekivati od nekoga ko živi u 2020im da u svakom aspektu živi kao da su 1920te. Te da se odrekne klima, modernih prozora, modernih vrata, modernih liftova, modernih pumpi... Mislim, po tom rezonu, u zgrade građene 1920ih nije onda trebalo uvoditi ni klozete ( u stanovima), ni struju, ni centralno grejanje... trebalo je sve da ostane identično onako kako je bilo 1920ih kad je sagrađeno. A to baš i ne ide...
 
Naravno da ima oronulih vrata koje je neophodno zameniti jer je popravka preskupa/nemoguća. Ja pričam o slučajevima gde se menjaju ispravna i kvalitetna vrata samo zbog stava staro=loše i novo=dobro, a takvih primera je dosta. Zamena je najčešće daleko od adekvatne. Čast izuzecima.

Ne treba živeti kao 1920. godine, ali ako se prošetate po istorijskim centrima evropskih gradova retko ćete naići na generička PVC vrata. Znači moguće je.

Takođe, mislim da bi grad mogao finansijski da pomogne stanarima da očuvaju ovo malo arhitektonskog nasleđa što imamo. Bolje to nego ogromne pare koje sipaju u popločavanje svake moguće površine sivim kockama.
 
Velike zemlje obično imaju i veći kolektiv majstora koji su vični i sposobni da repariraju stara vrata. Isto tako, što je zemlja veća i bogatija, to više para imaju i njeni organi i sami stanari da ulože u skupe reparacije. Dok npr u Srbiji, većina stolara koji rade takve reparacije, uglavnom se fokusiraju na radove za državne naručioce (Dvor, Vlada, MIP, Generalštab, Železnice, muzeji, Moskva, filmske produkcije, itd...) I oni se ni ne obaziru na manje, sporadične porudžbine da se repariraju vrata neke obične zgrade. Onda pored njih ostaje jako mali broj drugih stolara koji su em voljni em sposobni da rade reparaciju za ''civilne'' naručioce odnosno obične ljude i zgrade.

A da ne treba da se ispravna starinska vrata menjaju novim, s tim se slažem. Samo kažem da ima i dosta slučajeva gde su stara vrata odavno ispustila i poslednju kap duše, a reparaciju ne samo da nema ko da radi, nego nije bitno samo da li vrata izgledaju lepo nego da li mogu i da nastave da funkcionišu. A ako ne mogu, onda je džaba cimati se oko njih.

Jedino što mi pada na pamet kao komprimisno rešenje za te slučajeve gde su stara vrata neupotrebljiva jeste izrada novih vrata tako da umesto rezbarenja se lepe unapred pripremljeni ukrasi i oblici. Ili nešto na tu foru. Ali i tu opet retko ko bi se od ovih ''običnih'' stolara zamajavao sa time. A i tada bi Zavod kmečao kako to nije autentično, nego samo imitacija.
 
Slažem se. Zato Zavod i grad treba da pomognu oko rešavanja problema sa takvim vratima. Neka finansiraju popravku/adekvatnu zamenu istih, naročito ako planiraju da kažnjavaju onoga ko ih ukloni.
 
Preporuka da pročitate ovih 10ak stranica - ima i slika ;)

ВЛАДАНА ПУТНИК
УЛАЗНИ ПОРТАЛИ И ХОЛОВИ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА У БЕОГРАДУ (1918–1941)

Сажетак: Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Бројни инвеститори подизали су такозване луксузне градске палате с циљем да се баве рентијерством. Поред богато декорисаних фасада у стилу академизма, еклектицизма и ар декоа, архитекти су посебну пажњу посвећивали пројектовању улазних портала и холова. Чак и на објектима умереног модернизма дизајн улазних врата често је представљао главни мотив фасаде. О овим аспектима пројектантске делатности архитеката постоји мало података, па ће овај рад покушати да дефинише главне токове у дизајну улазних портала, као и која су типолошка решења била присутна у пројектовању улазних холова у београдској стамбеној архитектури током треће и четврте деценије двадесетог века. Такође ће бити речи о параметрима и друштвеним приликама који су утицали на посебно третирање ових сегмената стамбене архитектуре, те да ли су београдски архитекти прибегавали својеврсном тотал дизајну угледајући се на европске узоре.

 
Jel to onaj prolaz od poštice u Gundulićevom vencu što izbija na Knez Miletinu?
 
Video sam pre 2 dana da su završavali fasadu zgrade preko puta Treće gimnazije u Njegoševoj, a stavljene su skele i na još jednu u istoj ulici. Takođe u Braće Grim se završava fasada jedne zgrade.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh