Kada su komunističke vlasti posle 1945. godine "uredile" Terazije, da mogu da se nesmetano vrše vojne parade, (demontirana je i terazijska fontana), tada je nekome zasmetalo da na vrhu zgrade stoji skulptura zadužbinara Sime Andrejevića (rodom iz Prizrena), koji pritom drži za ruke siročiće, a on je zna se bio trgovac, pa samim tim i kapitalista. Zgrada je bila u vlasništvu SPC, pa je verovatno, kada je zgrada nacionalizovana, neko iz SPC pokušao da sačuva tu skulpturu od uništenja. Najnoviju informaciju koju sam dobio u vezi sa skupturom, je da je ona pronađena. Skulptura je do pre petnaestak godina stajala u delovima u dvorištu Patrijaršije, zatim je neko iz SPC odlučio da se skulptura prenese u Prizrensku bogosloviju, a potom je neko tu skulpturu preneo u Negotin povodom "Mokranjčevih dana", Kako je ta skulptura dospela u Negotin, je zaista neobično, a još je neobičnije, da je tamo pronađena. Mislim da je Basara (rodom sa Kosova i Metohije), naš vajar, inače akademik, ušao u trag toj skulpturi i da je utvrđeno da je u dobrom stanju. Trebalo bi očekivati da se uskoro skulptura vrati na svoje mesto, a tu informaciju sam dobio od mog prijatelja koji je zaposlen u Narodnom muzeju u Beogradu, koji je inače po zanimanju vajar - konzervator.
Фасаде / Fasade
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
meni je vec duze vreme sumnjiva ta prica da ta zgrda ima ikakve veze sa SPC. Sima Andrejevic je imao nadimak Igumanov, otuda Igumanova Palata, zapravo Igumanovova palata. A neko je smislio da je to "palata od igumana". Ili?
Nije to niko mislio, već je čovek zaista svu svoju imovinu, a tu spada i ova zgrada, zaveštanjem ostavio Bogosloviji u Prizrenu i školovanju đaka iz Stare Srbije.Lucifer":1eqq1qbj je napisao(la):
Opština Stari grad, dotadašnji vlasnik, vratila je zgradu zadužbini 1991. godine. E sad, na kome je da obnovi skulpturu ne znam.
E ovo bi bila fantasticna vest, samo mi nije jasno zasto se o tome bas toliko cuti. Zato sam i pomalo sumnjicav, jer bi takva vest prostrujala "carsijom" odavno - na ovaj ili onaj nacin... Ali ajde da sacekamo, pa da vidimo.roger":3j5j54dh je napisao(la):
Možete da mi verujete ili ne, ja sam svojim očima gledao (okvirno pre petnaestak godina) u Beogradskoj patrijaršiji kako skulpturu (u delovima) tovare na kamion i odvoze, ona je godinama stajala u dvorištu na kiši, suncu, snegu i vetru, a o toj skulpturi je bio tekst u Politici sedamdesetih godina prošlog veka, ni tada niko nije pomislio da bi skulpturu trebalo vratiti na svoje mesto. O onome što sam ja znao o skulpturi obavestio sam moju prijateljicu koja je konzervator u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika na Kalemegdanu kada je započeta obnova fasade Igumanove palate, ali eto, razrešenje je došlo sa druge strane. Smatram da će ta zgrada biti kompletna tek kada se vrati skulptura na svoje mesto - postament na vrhu zgrade.
super roger, obevesti drugaricu i da smo razocarani nacinom na koji zavod kao rukovodilac ili nadzornik obnove revitalizuje, odnosno unistava fasade. stavise, kivni smo na zavod i pitamo se sta je sa ljudima koji tamo rade.
@Lucifer - super roger, obevesti drugaricu i da smo razocarani nacinom na koji zavod kao rukovodilac ili nadzornik obnove revitalizuje, odnosno unistava fasade. stavise, kivni smo na zavod i pitamo se sta je sa ljudima koji tamo rade.
Lucifere nemoj da mi staješ na muku. Drugarica je nemoćna, s obzirom da je Zavod deo jednog birokratskog sistema, to je ono što se vuče još od samoupravljana i sada je teško neke stvari dovesti u red. Ali zato da ne, možemo da otvorimo novu temu: "Birokratija i samoupravljanje u urbanizmu i građevinarstvu u Beogradu na početku 21 veka".
Lucifere nemoj da mi staješ na muku. Drugarica je nemoćna, s obzirom da je Zavod deo jednog birokratskog sistema, to je ono što se vuče još od samoupravljana i sada je teško neke stvari dovesti u red. Ali zato da ne, možemo da otvorimo novu temu: "Birokratija i samoupravljanje u urbanizmu i građevinarstvu u Beogradu na početku 21 veka".
Samo da prijavim da (izgleda) počinju radovi na crvenoj zgradi (u kojoj je nekad bila Vojvođanska banka, i, mislim neko pozorište ranije) pored SO Zvezdara u Bul. Kralja Aleksandra. Skele su postavljene, danas kad sam prolazio postavljali su fasadnu navlaku.
Jako se radujem bilo kakvim radovima u Bulevaru, verujem da ta ulica ima veliki urbani potencijal...
Jako se radujem bilo kakvim radovima u Bulevaru, verujem da ta ulica ima veliki urbani potencijal...
da ne bude zabune, nismo razocarani dinamikom obnove, vec nacinom obnove. to sto se fasade renoviraju tako sto se obloze malterom pa prekrece (prefarbaju) iako su izvorno uradjene u mnogo prestiznijoj puc-tehnici (oblaganje obojenim malterom) ne moze da ima nikakve veze sa birokratskim ustrojstvom, jer je protivzakonito i protivno pravilima struke. zavod unistava spomenike kulture cije se obnove prihvati.roger":2i68rt2j je napisao(la):
Lucifere, znam o čemu govoriš. Ima i drastičnijih primera, na primer zgrada beogradske Patrijaršije, Fasada prvobitno urađena od veštačkog kamena, prefarbana akrilnom bojom. Kada je rađena rekonstrukcija fasade, jedan ukrasni metalni deo sa fasade (koji je otpao i koji sam čuvao desetak godina) sam predao direktno u ruke ženi iz Zavoda (koja je radila nadzor), a taj metalni deo nikada do sada nije vraćen na svoje mesto. A šta da kažemo o mozaiku koji je postavljen na pročelju Saborne crkve. Mozaik (autor Siniša Žikić) sam po sebi nije ni lep, ni ružan ali mu nije mesto na baroknoj crkvi (barok i mozaik ne idu zajedno). Taj mozaik je zamenio postojeće slike na metalu, slikara Dimitrija Avramovića, autora zidnih slika i ikona na ikonostasu u unutrašnjosti crkve. Gde je bio Zavod za zaštitu spomenika kada se to radilo. Pitanje je, ko treba da odluči (starešina crkve ili Zavod) o tome kako će se neki objekat pod zaštitom, rekonstruisati ili zaštititi. Kako je moguće da se ispred samog ulaza u crkvu Aleksandra Nevskog, sazida prodavnica sveća, tako da zakloni pogled na frontalni deo crkve, po meni to je zločin i prema Jelisaveti Načić, a i prema svima nama koji moramo da trpimo nečiji primitivizam, da smo u normalnoj zemlji, zbog toga bi neko morao da odgovara. Kakav nam je Zavod za zaštitu spomenika, takav nam je Kosančićev venac. Baš je dobro zaštićen, što su započele nemačke bombe, to će Zavod da dokrajči. Ja do sada nisam našao bolju reč sem biroktarija i samoupravljanje, ako neko ima neku adekvatniju reč, može slobodno da me ispravi.
.. ima tu jos mnogo bisera, tipa prefarbavanje kovanog gvozdja i raznih bronzanih legura (najskorije na igumanovoj palati, zatim na pravnom fakultetu...), ogoljavanje kalemegdanskih zidina, "pranje" mermernih fasada as abrazivnim tecnostima bez poliranja...
nestrucnost, ali i nesavesnost. nemoguce je da od toliko zaposlenih bas niko nije svestan da se stvari rade lose. ali i njima je ocito vise stalo do zabavnih prica o prvim skolskim danima dece, o cenama u tempu i novim ogrlicama, nego da gradonacelniku ili kome vec iznesu istinu o svojim kolegama.
nestrucnost, ali i nesavesnost. nemoguce je da od toliko zaposlenih bas niko nije svestan da se stvari rade lose. ali i njima je ocito vise stalo do zabavnih prica o prvim skolskim danima dece, o cenama u tempu i novim ogrlicama, nego da gradonacelniku ili kome vec iznesu istinu o svojim kolegama.
Nisam znao za reč pucovan, rekao sam veštački kamen - hvala za napomenu. Kada sam upotrebio reč samoupravljanje, mislio sam na jedan period u kome sam i ja živeo, a odnosi se na to da se svako pitao za sve, a zato niko nije imao odgovornost. Ima i danas takvih shvatanja, svaka lična ili institucionalna odgovornost se relativizuje i uvek je kriv neko drugi: Vuk Branković, Turci, Nemci, Obrenovići, Karađorđevići, Tito, Miloševići...
BOKI SMOKI
Advanced
Beograd - Nema para za krečenja fasada
krečenja fasada
Beograd
Novi konkurs za program „Popravimo zajedno” neće biti raspisan ove godine. U Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove kažu da im je u 2009 - oj godini najvažnije da završe započete rekonstrukcije fasada, krovova i liftova. Za nove, u gradskoj kasi, nema para, kako piše Blic.
Učešćem od 70 odsto pri finansiranju radova, kroz program “Popravimo zajedno”, grad je Beograđanima pomagao da lakše poprave fasadu, krov ili lift u zgradi. Konkurs “Popravimo zajedno” poslednji put je raspisan u proleće 2007. godine. U gradu na obnovu čeka najmanje 15.000 zgrada.
- Do kraja godine u planu je obnova 20 fasada, popravka četiri krova i 30 liftova. Šest liftova je već popravljeno, a trenutno se radi na još 11 stambenih zgrada. Očekujemo da će i u ostalima radovi uskoro početi, u objektima gde već imamo sklopljene ugovore - kažu u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove i dodaju da će svi radovi biti gotovi do kraja godine.
Tek tada može se očekivati i raspisivanje novog konkursa, pa će svi, koji su planirali da konkurišu za pomoć grada u poravci fasade, krova ili lifta morati da sačekaju narednu godinu.
Kako kažu u Sekretarijatu, raspisivanje konkursa zavisiće i od toga koliko će novca u budžetu biti predviđeno za popravku stambenih zgrada. Ove godine iz gradske kase za obnovu fasada izdvojeno je 59,7 miliona, skoro duplo manje nego prethodne godine (105,7 miliona dinara). Na popravku liftova otićiće 63, dok je za sanaciju krovova predviđeno 7,3 miliona dinara.
Kako je samo za obnovu jedne fasade potrebno i do 30 miliona dinara u zavisnosti od njene veličine i složenosti, zbog nedostatka novca stanari se retko odlučuju da renoviraju svoje zgrade. Za proteklih pet godina, koliko se sprovodi program “Popravimo zajedno” ukupno je revitalizovano 70 fasada, 87 krovova i popravljen 81 lift.
Kupovina vremena
O fasadama brine i preduzeće “Gradsko stambeno” u čijoj je nadležnosti 14.000 zgrada.Ono, međutim, ne rekonstruiše cele fasade, već ih samo popravljaju kad delovi prete da padnu i povrede nekoga ili oštete nečiju imovinu. radnici “Gradskog stambenog” samo obiju delove fasade (maltera, cigle,..) ili postavlje zaštitne mreže koje praktično “kupuju vreme” dok stanari ne nabave novac za rekonstrukciju.
krečenja fasada
Beograd
Novi konkurs za program „Popravimo zajedno” neće biti raspisan ove godine. U Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove kažu da im je u 2009 - oj godini najvažnije da završe započete rekonstrukcije fasada, krovova i liftova. Za nove, u gradskoj kasi, nema para, kako piše Blic.
Učešćem od 70 odsto pri finansiranju radova, kroz program “Popravimo zajedno”, grad je Beograđanima pomagao da lakše poprave fasadu, krov ili lift u zgradi. Konkurs “Popravimo zajedno” poslednji put je raspisan u proleće 2007. godine. U gradu na obnovu čeka najmanje 15.000 zgrada.
- Do kraja godine u planu je obnova 20 fasada, popravka četiri krova i 30 liftova. Šest liftova je već popravljeno, a trenutno se radi na još 11 stambenih zgrada. Očekujemo da će i u ostalima radovi uskoro početi, u objektima gde već imamo sklopljene ugovore - kažu u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove i dodaju da će svi radovi biti gotovi do kraja godine.
Tek tada može se očekivati i raspisivanje novog konkursa, pa će svi, koji su planirali da konkurišu za pomoć grada u poravci fasade, krova ili lifta morati da sačekaju narednu godinu.
Kako kažu u Sekretarijatu, raspisivanje konkursa zavisiće i od toga koliko će novca u budžetu biti predviđeno za popravku stambenih zgrada. Ove godine iz gradske kase za obnovu fasada izdvojeno je 59,7 miliona, skoro duplo manje nego prethodne godine (105,7 miliona dinara). Na popravku liftova otićiće 63, dok je za sanaciju krovova predviđeno 7,3 miliona dinara.
Kako je samo za obnovu jedne fasade potrebno i do 30 miliona dinara u zavisnosti od njene veličine i složenosti, zbog nedostatka novca stanari se retko odlučuju da renoviraju svoje zgrade. Za proteklih pet godina, koliko se sprovodi program “Popravimo zajedno” ukupno je revitalizovano 70 fasada, 87 krovova i popravljen 81 lift.
Kupovina vremena
O fasadama brine i preduzeće “Gradsko stambeno” u čijoj je nadležnosti 14.000 zgrada.Ono, međutim, ne rekonstruiše cele fasade, već ih samo popravljaju kad delovi prete da padnu i povrede nekoga ili oštete nečiju imovinu. radnici “Gradskog stambenog” samo obiju delove fasade (maltera, cigle,..) ili postavlje zaštitne mreže koje praktično “kupuju vreme” dok stanari ne nabave novac za rekonstrukciju.
Po meni to uopste nije stvar grada da obnavlja fasade, krovove i liftove u stambenim zgradama koje nisu u vlasnistvu grada. Treba samo da usvoji zakon o stanju i starosti liftova, obliku krovova i fasada i sa tim da prebaci tu muku na ljude koji su vlasnici tih zgrada.Sa ovoliko novogradnja u gradu postoji dobra mogucnost da mu se niko nece hteti useliti u zgradu i stan koji se raspadaju pa ce sam morati da renovise, obnavlja i drzi zgradu u u dobrom stanju.
Radi se fasada parohijske kuce crkve Vaznesenja gospodnjeg na kraju Kraljice Natalije.Inace zgrada je jednospratna,ugaona i dugacka,bice interesantna kad se zavrsi.......ne znam da li ce je dekorativno osvetliti,posto je crkva skoro osvetljena.
Novi izgled ekspoziture Sosijete ženeral banke u Zemunu
Beograd, 8. septembar 2009 - Sosijete ženeral banka Srbija je tokom letnjih meseci obavila kompletnu restauraciju ekspoziture Zemun, u Glavnoj ulici broj 46, kako enterijera, tako i fasade. Zgrada u kojoj se nalazi ekspozitura poznatija je kao Zadužbina Laketić i sagradjena je 1881 kao stambena zgrada, prema planovima jednog od najznačajnih arhitekata toga doba, Jovana Ilkića. Oblikovana je u stilu neorenesanse sa naglašenom dekorativnom plastikom.Zgrada predstavlja jedan od najizrazitijih primeraka razvijene kuće s kraja 19. veka u Starom jezgru Zemuna i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
Beograd, 8. septembar 2009 - Sosijete ženeral banka Srbija je tokom letnjih meseci obavila kompletnu restauraciju ekspoziture Zemun, u Glavnoj ulici broj 46, kako enterijera, tako i fasade. Zgrada u kojoj se nalazi ekspozitura poznatija je kao Zadužbina Laketić i sagradjena je 1881 kao stambena zgrada, prema planovima jednog od najznačajnih arhitekata toga doba, Jovana Ilkića. Oblikovana je u stilu neorenesanse sa naglašenom dekorativnom plastikom.Zgrada predstavlja jedan od najizrazitijih primeraka razvijene kuće s kraja 19. veka u Starom jezgru Zemuna i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.