Фасаде / Fasade

[spatiotecte]

Mislim da Atina ili Solun nisu neki svetli primeri arhitekture i da je Beograd mnogo bolje urbanistički koncipiran kao i da raspolaže sa mnogo lepšim fasadama.

 

[maršalsavo]

Pa ne znam odakle da ti ljudi stvore bogatsvo francuske i nemacke, a i tamo se po istim principima gradilo, a za beograd stvarno ne znam kako moze bolje da se koncipria posle rata osim da se sravni ceo grad, novi beograd je maestralno isplaniran kao i mostovi i petlje

 

[Ventilator_BGD]

Reci dal je ostala makar 1 citava predratna fasada uz more u solunu? Kad vec govorimo o nasledju skandalozno je ono sto je radjeno na mnogim mestima sirom sveta, grcka je jedan od najskandaloznijih primera.

https://www.iellada.gr/sites/default/fi ... k=Tw7NGQnP

vs:

https://www.google.com/maps/@40.6274304 ... 312!8i6656

Tamo gde se i pojavi nesto staro to trune jer nema ko da obnovi:

https://www.google.com/maps/@40.6153763 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@40.6174095 ... 312!8i6656

 

[maršalsavo]

Naš urbanizam je mnogo bolji od grčkog, ali realno šta fali i tim zgradama u grčkoj, svetle su jednostavne humane, naš urbanizam je runiran nadogradjama i nemarom (makar u srbiji, slovenija to čuva). Po meni jedini ružan grad je onaj koji nema tvrdu arhitekturu (favelizacija), a za to je drzava kriva sto ne stavi te ljude u adekvatne prostorije sa vodom strujom i armaturom

 

[spatiotecte]

Sa Atinom i Solunom se možemo sloziti da Beograd u odnosu na njih ima očuvaniji centar sa mnogo bogatijim predratnim nasledjem. (govorim o zgradama)
Mislim da gradovi sa kojim Beograd može da se uporedi po pitanju arhitekture i starih fasada su pre Sofija, Bukurešt i Zagreb.

 

[maršalsavo]

De nadje Bukurešt i Sofiju oni su po sistematizaciji rušili to i pravili one panelhause, ako oćeš porediš najbliži su nam B tier gradovi italije i austrije

 

[spatiotecte]

Bukurešt ima impresivne gradjevine iz doba Art Deco i Secesije, istina veliki broj njih je stradalo u zemljotresu 1977 i Čaučeskovom sistematizacijom i izgradnjom novog centra grada osamdesetih tako da ono sto je ostalo od istorijskog centra Bukurešta je jako malo.
Sofija ima dosta zgrada iz perioda 1930ih ali nisu toliko bogate detaljima kao Beogradske ali za razliku od Beograda imaju ujednačene visine zgrada u centru i ortogonalnu matricu na koju možemo da im pozavidimo.

Mislim da je uporedjivanje sa Bukureštom i Sofijom totalno realno iz prostog razloga sto su i oni bili pod Turcima i njihov razvoj je bio sličan našem (odsustvo baroka i renesanse kao i razvoj grada tek u drugoj polovini 19og veka)
Italiji i Austriji ne možemo da pridjemo po pitanju fasada, tamo su centrovi grada poput muzeja i oni su definitivno neka mnogo viša liga u odnosu na nas sa ubedljivo bogatijem arhitektonskim nasledjem.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Да, наравно да свака зграда из претходних векова, а посебно сачувана целина, какве они имају, има велику вредност - што нама недостаје. Али када се мало пажљивије погледа, шта има вредно сем старости у безбројним италијанским кућама без украса, сасвим једноставна стамбена архитектура до безличности, типска као наша блоковска, само са патином и ореолом векова. Богатија здања у већим градовима имају лепу, складну архитектуру, која има и посебне одлике, али опет када се застане, има одлике умножене типске стамбене архитектуре свог времена, слично је и у Француској, Шпанији.

Зато вредности Београда морамо да сагледавамо са мало више и ширине и поетике, а не шестаром и лењиром. Имамо разноврсну, разуђену, али складну стару и уједначенију архитектуру у новим деловима, али неко успешно успева да и то у чему може да се нека вредност примети, наруши и наружи, знамо већ како, на ту тему су, бар овде написане безбројне поруке...

А град не чине само фасаде, куће, него и људи, стваралаштво и природа, а што се природе тиче, ту смо прваци бар у количини, док и то неко не упропасти, битно је да и природне целине, као и архитектура у много чему добију бољи и лепши изглед.

 

[Navip]

spatiotecte » Sre Okt 23, 2019 12:10 am[/url]":3gx3oji1]Bukurešt ima impresivne gradjevine iz doba Art Deco i Secesije, istina veliki broj njih je stradalo u zemljotresu 1977 i Čaučeskovom sistematizacijom i izgradnjom novog centra grada osamdesetih tako da ono sto je ostalo od istorijskog centra Bukurešta je jako malo.
Sofija ima dosta zgrada iz perioda 1930ih ali nisu toliko bogate detaljima kao Beogradske ali za razliku od Beograda imaju ujednačene visine zgrada u centru i ortogonalnu matricu na koju možemo da im pozavidimo.

Mislim da je uporedjivanje sa Bukureštom i Sofijom totalno realno iz prostog razloga sto su i oni bili pod Turcima i njihov razvoj je bio sličan našem (odsustvo baroka i renesanse kao i razvoj grada tek u drugoj polovini 19og veka)
Italiji i Austriji ne možemo da pridjemo po pitanju fasada, tamo su centrovi grada poput muzeja i oni su definitivno neka mnogo viša liga u odnosu na nas sa ubedljivo bogatijem arhitektonskim nasledjem.

Beograd je zbog svoje istorije zakasnio da bude kopija Beca ili Budimpeste, ali da nije bilo WWII, 40-e bi bile zlatno doba razvoja Beograda u svakom smislu, a narocito arhitektonskom.

 

[Drakche]

spatiotecte » 22 Okt 2019 10:21 pm[/url]":2gmowtm0]Sa Atinom i Solunom se možemo sloziti da Beograd u odnosu na njih ima očuvaniji centar sa mnogo bogatijim predratnim nasledjem. (govorim o zgradama)
Mislim da gradovi sa kojim Beograd može da se uporedi po pitanju arhitekture i starih fasada su pre Sofija, Bukurešt i Zagreb.

Na prostoru centralne Srbije svaki grad ili varos imaju barem gradsku skupstinu i skolu koje su u starom evropskom arh. stilu.
Obicno je tu jos po neka trgovacka kuca koja je reprezentativna, a i mnogo crkve su gradjene po uzoru na vojvodjanske barokne, pravoslavne crkve.

Toga, recimo, vise nema sto se ide juznije od Srbije. Makedonija, Albanija, Grcka... to, ili su rusili ili nikad nisu ni gradili sve do modernog doba.
Crna Gora i Bugarska takodje stoje dosta lose u tom pogledu, u zavisnosti u koji grad odes. U Bosni se vec jasno vidi austrijski uticaj.
Na Kosovu je slicno kao u cent. Srbiji. Mozda je malo pretenciozno reci da su na Kosovu Srbi upoznali Albance sa Evropom, barem u tragovima.

 

[Drakche]

zexland » 22 Okt 2019 07:08 pm[/url]":fvhciu8f]
Drakce, ovo je sjajno i pusti ti sta pricaju ovi sto toliko obozavaju ovo "polusruseno umetnicko delo", da mozda jeste remek delo doticnog Dobrovica, ali je totalno na pogresnom mestu ! Taj Dobrovic se toliko uslihtao posleratnim vlastima da je cak i predratnu fontanu sa Terazija sklonio, pod izgovorom da se ne zele "simboli burzoazije" po Beogradu i to sve zarad svojih modernistickih ubedjenja. Ko si ti da menjas bilo sta i posebno Terazije? Eto vam sad autoput na Terazijama pa se divite tome do mile volje.

Ocigledno kazna ga je stigla nazalost posthumno...od svih njegovih vila po Dubrovniku, zgrada po Pragu itd...jedino je Generalstab bombardovan...nista nije slucajno.

Ja nisam ni rec rekao od kako sam postavio ove slike :laugh: Nije savaka foto montaza automatski predlog, vec vise "kako bi izgledalo".
Meni je jasno na koji je nacin 'Generalstab' umetnicko delo i koliko je znacajno po sebi. Nemam generalno negativno misljenje o posleratnoj modernizaciji itd.

Ali.. U slucaju Generalstaba su jos i vodili racuna o nekom skladu tj. odnosu sa drugim zgradama, dok su diljem grada mnoge moderne zgrade gradjene kao da postoje same za sebe. Generalstab ima zanimljivih momenata (stepenaste fasade oko Nemanjine ul. np), ali je najveci deo kompleksa samo repetativan, sa ogromnim nepotrebnim, neupotrebljivim prostorom.
Pitam se koliko bi bila funkcionalna i iskoriscena da nije bombardovana.

 

[Ventilator_BGD]

Sta vam je, istorija se ne zavrsava sa klasicizmom, bas zato treba da cuvamo dobrovica. Vazno je da mi pravimo i unapredjujemo skladne prostore u gradu a meni licno se beogradsko sarenilo i svidja, ono sto mi se ne svidja je aljkavost poslednjih 20 godina. Nadogradnje, ilegalne izgradnje, klime, raznolika stolarija, neulaganje naroda u enterijere... da, da, ovo poslednje i najvise, koliki utisak ostavljaju vidljivo sredjeni enterijeri u oslu, nema zavesa pa uticu na javni prostor. Postali smo kao narod kombinacija homera simpsona i zike pavlovica.

 

[maršalsavo]

Evo malo SFRJ fasade rekonstrukcije, Hotel Bristol je spolja sredjen 1977

 

[spatiotecte]

Na svu sreću su sačuvali ornamentiku, obično su te SFRJ rekonstrukcije skrnavljivale izvornu arhitekturu kako bi predratne zgrade delovale sto manje buržujske.

 

[maršalsavo]

Dom Mike Alasa 1969

 

[maršalsavo]

1971-1979 fasada
tako da to nije nova pojava i ranije su se fasade sredjivale

 

[Ventilator_BGD]

spatiotecte » 23 Oct 2019 10:36 am[/url]":1wzlc1tw]Na svu sreću su sačuvali ornamentiku, obično su te SFRJ rekonstrukcije skrnavljivale izvornu arhitekturu kako bi predratne zgrade delovale sto manje buržujske.

Ajde da pricamo sta jeste a sta nije, ideolosko zatiranje nasledja je postojalo ali ne u meri u kojoj se pretpostavlja. Ideolosko zatiranje je npr. odnos prema starom dvoru, ali ne i prema belom dvoru jer ga je zaposeo kralj tito. Ideolosko zatiranje je zgrada poste gradjena u srpsko vizantijskom stilu. Neke crkve i opstrukcija izgradnje hrama svetog save takodje. Ali losa rekonstrukcija i restauracija obicnih zgrada po gradu,ili njihovo rusenje (odnosi se na 99% slucajeva) je posledica 1. Nestrucnosti i neznanja kao i loseg biroktratskog aparata 2.misljenje urbaniste na temu graditeljskog nasledja i neciji licni odnos prema granici do koje bi neko cuvao/rusio po gradu, ali to nema veze sa komunizmom kao sistemom niti ideologijom vec sa strukom kao takvom, ali i vremenom i tendencijama u ocuvanju nasledja i urbanizaciji gradova kod nas i u svetu 3.posledica u promenama socijalne strukture stanovnistva i nacina odrzavanja/finansiranja obnove zgrada/kuca. Pre rata je postojalo socijalno i stalesko zoniranje, pa je sasvim bilo ocekivano da odredjeni delovi grada izgledaju bolje jer oni koji ih drze su finansijski sposobni da ih odrzavaju. Posle rata je odrzavanje preuzelo gradsko stambeno pa su zgrade manje vise na celoj teritoriji grada odrzavane jednako, onako birokratski, bolje od predratne sirotinje/losije od predratne burzoazije.

 

[maršalsavo]

e to si dobro objasnio, bolje od predratne sirotinje, losije od predratne burzoazije

 

[Mlatishuma]

spatiotecte » Wed Oct 23, 2019 12:10 am[/url]":1l8ovxnb]
Mislim da je uporedjivanje sa Bukureštom i Sofijom totalno realno iz prostog razloga sto su i oni bili pod Turcima i njihov razvoj je bio sličan našem (odsustvo baroka i renesanse kao i razvoj grada tek u drugoj polovini 19og veka)

Rumuni zapravo nisu bili pod Turcima na nacin na koji su to bili Srbi i Bugari. Vise su bili u nekom vazalnom odnosu.

 

[Kailan]

Ventilator_BGD » Сре Окт 23, 2019 1:06 pm[/url]":ephiyyoh]

spatiotecte » 23 Oct 2019 10:36 am[/url]":ephiyyoh]Na svu sreću su sačuvali ornamentiku, obično su te SFRJ rekonstrukcije skrnavljivale izvornu arhitekturu kako bi predratne zgrade delovale sto manje buržujske.

Ajde da pricamo sta jeste a sta nije, ideolosko zatiranje nasledja je postojalo ali ne u meri u kojoj se pretpostavlja. Ideolosko zatiranje je npr. odnos prema starom dvoru, ali ne i prema belom dvoru jer ga je zaposeo kralj tito. Ideolosko zatiranje je zgrada poste gradjena u srpsko vizantijskom stilu. Neke crkve i opstrukcija izgradnje hrama svetog save takodje. Ali losa rekonstrukcija i restauracija obicnih zgrada po gradu,ili njihovo rusenje (odnosi se na 99% slucajeva) je posledica 1. Nestrucnosti i neznanja kao i loseg biroktratskog aparata 2.misljenje urbaniste na temu graditeljskog nasledja i neciji licni odnos prema granici do koje bi neko cuvao/rusio po gradu, ali to nema veze sa komunizmom kao sistemom niti ideologijom vec sa strukom kao takvom, ali i vremenom i tendencijama u ocuvanju nasledja i urbanizaciji gradova kod nas i u svetu 3.posledica u promenama socijalne strukture stanovnistva i nacina odrzavanja/finansiranja obnove zgrada/kuca. Pre rata je postojalo socijalno i stalesko zoniranje, pa je sasvim bilo ocekivano da odredjeni delovi grada izgledaju bolje jer oni koji ih drze su finansijski sposobni da ih odrzavaju. Posle rata je odrzavanje preuzelo gradsko stambeno pa su zgrade manje vise na celoj teritoriji grada odrzavane jednako, onako birokratski, bolje od predratne sirotinje/losije od predratne burzoazije.

Ово је уједно и разлог зашто је Београд толико ружнији град од већине градова у свету. У свим земљама које нису прошле кроз комунизам постоји та јасна раздвојеност на лепе, богате делове (обично туристичке центре) и на ружније, сиромашне крајеве. Лепи делови Београда су наружени а неки од ранијих сиромашних обележени квалитетном архитектуром чиме се направио апсолутни естетски џумбус и због кога Београд никад неће личити на један Беч или Париз или чак Токио и Њујорк. Много пре деведесетих је настао архитектонски хаос који се данас приписује само илегалној градњи и који наружава Београд више него било шта друго.

Када се на то дода и чињеница да је већина те социјалне градње била поклањана полусвету без икаквих манира или знања имамо резултат запуштених али лепих буржујских зграда поред којих су прљаве распале сиве зграде чији ће власници надоградити два спрата ако им се прохте само да зграбе још више од онога што су добили али не и зарадили.

 

[spatiotecte]

Prvo modernistički arhitekti koji su radili projekte za vreme SFRJ su bili većinom potpuno operisani od osećaja za skladnost i osećaja da uklope svoje nove zgrade u postojeću predratnu arhitekturu a tek da ne pričam o odsustvu osećaja za predratni urbanizam. Koliko ima samo u centru grada uništenih starih blokova gde su natrpali solitere i upropastili stare blokove da bi nakalemili odvratne soliterčine, to je totalni urbicid.
Takvih primera ima na desetine u gradu, kao sto reče Kailan lepe zgrade ne mogu da dodju do izražaja pored tmurne modernističke arhitekture u starom gradu.
Na Dorcolu su jedan čitav kvart upropastili pocetkom 80ih za narednih 200 godina tako sto su bukvalno napravili novi Beograd po sred Donjeg Dorćola i taj urbanizam veze nema sa starom urbanom matricom niti može ikad da predstavlja duh Dorćola.
Takvih primera solitercina ima još po gradu, na vračaru, na paliluli, komunistički socijalni soliteri su bili posejani po celom gradu i zauvek su skrnavili staru matricu a jedini lek da se to popravi je dinamit.

 

[Дошљак]

Отприлике су комунистичке архитекте мислиле да ће модерна градња временом заменити стару. Е сад, што се тиче самог стила, запитајмо се шта се у исто време градило по свету, тј. Европи? Београд су највише унаказили нацисти и савезници у бомбардовањима 1941. и 1944. После је само дошло неспретно крпљење.

 

[spatiotecte]

Дошљак » 23 Oct 2019 06:21 pm[/url]":39w5gpas]Отприлике су комунистичке архитекте мислиле да ће модерна градња временом заменити стару.

Upravo tako a to je ni manje ni više nego urbicid.

 

[maršalsavo]

ako ti je to argument onda nisu bili SFRJ arhitekti takvi vec svi,
london, centralni grad jedne imperije pre rata, drzava koja je definicija burzoazijske arhitekture

https://www.google.com/maps/@51.5088591 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@51.4922337 ... %26cb_clie

https://www.google.com/maps/@51.5216601 ... 384!8i8192

dok ja ovu arhitekturu volim iz odredjenih razloga, oni koji je kritikuju ne trebaju kritikovati samo beograd i sfrj jer to nije uradjeno iz nepostovanja grada, da jeste ne bi restaurirali razne fasade i koristili te predratne zgrade za najvaznije institucije

 

[bushwick]

Kailan » Sre Okt 23, 2019 11:20 am[/url]":17spp8c2]

Ventilator_BGD » Сре Окт 23, 2019 1:06 pm[/url]":17spp8c2]

spatiotecte » 23 Oct 2019 10:36 am[/url]":17spp8c2]Na svu sreću su sačuvali ornamentiku, obično su te SFRJ rekonstrukcije skrnavljivale izvornu arhitekturu kako bi predratne zgrade delovale sto manje buržujske.

Ajde da pricamo sta jeste a sta nije, ideolosko zatiranje nasledja je postojalo ali ne u meri u kojoj se pretpostavlja. Ideolosko zatiranje je npr. odnos prema starom dvoru, ali ne i prema belom dvoru jer ga je zaposeo kralj tito. Ideolosko zatiranje je zgrada poste gradjena u srpsko vizantijskom stilu. Neke crkve i opstrukcija izgradnje hrama svetog save takodje. Ali losa rekonstrukcija i restauracija obicnih zgrada po gradu,ili njihovo rusenje (odnosi se na 99% slucajeva) je posledica 1. Nestrucnosti i neznanja kao i loseg biroktratskog aparata 2.misljenje urbaniste na temu graditeljskog nasledja i neciji licni odnos prema granici do koje bi neko cuvao/rusio po gradu, ali to nema veze sa komunizmom kao sistemom niti ideologijom vec sa strukom kao takvom, ali i vremenom i tendencijama u ocuvanju nasledja i urbanizaciji gradova kod nas i u svetu 3.posledica u promenama socijalne strukture stanovnistva i nacina odrzavanja/finansiranja obnove zgrada/kuca. Pre rata je postojalo socijalno i stalesko zoniranje, pa je sasvim bilo ocekivano da odredjeni delovi grada izgledaju bolje jer oni koji ih drze su finansijski sposobni da ih odrzavaju. Posle rata je odrzavanje preuzelo gradsko stambeno pa su zgrade manje vise na celoj teritoriji grada odrzavane jednako, onako birokratski, bolje od predratne sirotinje/losije od predratne burzoazije.

Ово је уједно и разлог зашто је Београд толико ружнији град од већине градова у свету. У свим земљама које нису прошле кроз комунизам постоји та јасна раздвојеност на лепе, богате делове (обично туристичке центре) и на ружније, сиромашне крајеве. Лепи делови Београда су наружени а неки од ранијих сиромашних обележени квалитетном архитектуром чиме се направио апсолутни естетски џумбус и због кога Београд никад неће личити на један Беч или Париз или чак Токио и Њујорк. Много пре деведесетих је настао архитектонски хаос који се данас приписује само илегалној градњи и који наружава Београд више него било шта друго.

Када се на то дода и чињеница да је већина те социјалне градње била поклањана полусвету без икаквих манира или знања имамо резултат запуштених али лепих буржујских зграда поред којих су прљаве распале сиве зграде чији ће власници надоградити два спрата ако им се прохте само да зграбе још више од онога што су добили али не и зарадили.

ta uravnilovka zapravo čini beograd tako fenomenalnim mestom za život. možeš da kreneš u bilo kom smeru bez straha da će da uletiš u neki geto, drasticno različit od mesta kojeg si krenuo. ako je cena toga da centar grada ne bude do kraja nalickan po želji turista to je vise nego vredno plaćanja. na šta lice ti divno sredjeni doterani centri gradova kao npr. venecija - to su prakticno kulise ispražnjene od života prepravljanje turistima i svuda istom ponudom sadržaja za turiste. neka hvala.