Фасаде / Fasade

spatiotecte · 23.10.2019.

@Maršalsavo
London je poput Beograda bio razoren nemačkim vazdusnim napadima i otud veliki broj srušenih zgrada u centru Londona koje su zamenjene modernistickim zgradama posle rata. Beograd je bio u istoj poziciji.
Ako uzmemo Pariz koji nije razrušen u drugom
Svetskom ratu nećemo naći u njemu toliko upečatljive primere mešanja modernizma sa predratnom arhitekturom.
Opet a bas i zbog tog razloga, London je verovatno megalopolis koji zbog svog arhitektonskog šareniša najviše liči na Beograd.

Дошљак · 23.10.2019.

Мора се узети у обзир више чињеница. Прва јесте радикална промена политичког система, самим тим и власничких односа, стамбене политике и урбанизма. Друга јесте да је после рата било много људи без крова над главом. Трећи јесте то да су послератне архитекте пратиле послератне трендове и технологију у изградњи, дизајну и урбанизму. Четврто, и по мени најпогубније јесте то да је Београд у великој мери претрпео разарања у централној градској зони. И дан данас због тога имамо рупе и непотпуне низове.

spatiotecte · 23.10.2019.

Mešanje stilova nije problem po sebi, fasade secesije će se vrlo lepo uklopiti sa fasadama akademizma a i sa art deko-om. Problem je u tome sto se modernizam ne uklapa ni sa čim, odnosno uklapa se samo sa sobom. Nit se uklapa sa predratnim stilovima, nit se uklapa sa zgradama koje su gradjene posle 1990te.
Imamo primer Bajlonijeve pijace gde je jedina zgrada mutant ona modernistička koja odskače i po stilu i po gabaritima. Takav upečatljiv primer odsustva osećaja za lepotu i prostor imamo i na Zelenom Vencu tamo gde je prolaz blizu terazijskog tunela gde fasada modernističke nakaze nije ni okrenuta na dobru stranu.

Дошљак · 23.10.2019.

Те модернистичке зграде су свакако промашаји на тим локацијама, али опет, да ли се у том периоду градило шта другачије у свету уопште?

spatiotecte · 23.10.2019.

Gradilo se slično ali se nije u tolikoj meri gradilo po centru već na periferiji. U centru Beča, Praga ili Budimpešte primera radi nema modernističkih solitera ili ih ima u vrlo malim količinama.
Kod nas su preplavili centar takvim zgradama i to je umnogome doprinelo da naruži centar Beograda.

maršalsavo · 23.10.2019.

Sad me mrzi i to bi bilo veliko gubljenje vremena, ali ljudi imaju pogresnu percepciju o arhitekturi, ona nije nastala naglo vec polako evoluirala, tako da sto je veca razlika u godinama manje ce da se uklapa, ali npr zgrada iz 36e je slicna onoj iz 48e a ta iz 48e slicna onoj iz 59e, kao veliki lanac

Sad ovaj primer Bajlonija, ta zgrada sto strci ima ulogu one zgrade sto probija led da se podigne spratnost cele ulice to se radilo jos od 19og veka.

spatiotecte · 23.10.2019.

Da li si realan?

Umesto da se smanji spratnost ove modernističke zgrade što strči ti bi nadogradio sve ove predratne u nizu

Znaš li na šta bi to ličilo?

maršalsavo · 23.10.2019.

Nije to moja ideja, vec njihova, to je realno ako se grad konstantno povecava, mislim tu su nekad bile jednospratnice sve, sad koja je idealna spratnost ne znam, ali knez miletina cela ima spratnost te modernisticke

spatiotecte · 23.10.2019.

Znajući kako se prave nadogradnje u Beogradu, dobio bi ovakve spodobe i to u nizu.

Bad idea!

zexland · 23.10.2019.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=672584#p672584:1lzo8pn4 je napisao(la):
Ventilator_BGD » 22 Oct 2019 10:10 pm[/url]":1lzo8pn4]Reci dal je ostala makar 1 citava predratna fasada uz more u solunu? Kad vec govorimo o nasledju skandalozno je ono sto je radjeno na mnogim mestima sirom sveta, grcka je jedan od najskandaloznijih primera.

https://www.iellada.gr/sites/default/fi ... k=Tw7NGQnP

vs:

https://www.google.com/maps/@40.6274304 ... 312!8i6656

Tamo gde se i pojavi nesto staro to trune jer nema ko da obnovi:

https://www.google.com/maps/@40.6153763 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@40.6174095 ... 312!8i6656

Prvo ajde da se malo edukujemo sto se Soluna tice.

Zapravo grad je zahvatio ogroman pozar 1917. godine i progutao je citav centar ! To je razlog zbog kog u Solunu nemamo "starije objekte" pored mora, sve ovo sto si pokazao je maltene unisteno te 1917. godine. Vise o tome ovde: https://en.wikipedia.org/wiki/Great_The ... re_of_1917

Potom dolazi medjuratni period (slicno kao u Beogradu koji se mnogo brze razvija) koji donosi gradu nesto, ajde da kazemo, neoklasicizma, moderne na grcki nacin, itd. Primerke zaista predivnih zgrada i njihovih fasada iz perioda Kraljevine Grcke mozemo videti i dan danas u velikom broju sirom grada. Posebno u ulicama poput :

Ulice P/ Mela
https://www.google.com/maps/@40.6308408 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@40.6311936 ... 312!8i6656

Ulice Vasilissis Olgas:

https://www.google.com/maps/@40.607296, ... 312!8i6656

Ulice Fragkon:

https://www.google.com/maps/@40.6375002 ... 312!8i6656

Slazem se da je generalno urbanizam Soluna i Atine los iz prostog razloga jer su blokovi prenatrpani, pozicionirani pregusto, uz uzasno uske ulice. Mada im je lenjir urbanizam pod konac, nema rupa makar u Solunu i provredna zona je skoncentrisana u severnom Solunu, a ne kao u Beogradu na 10 lokacija.

Oni su jako jako puno i ono malo medjuratnih zgrada unistili tokom 60ih i 70ih godina najvise, da bi sadizali bezlicne poslovne i stambene zgrade sa prostranim terasama mahom P+7 u uzoj i siroj zoni grada. To i sami Solunci ne mogu da prezale. Slicno se desilo i Atini.

Beograd je svakako teska Evropa, sto se arhitekture tice i za Solun i Atinu u svakom smislu i to cete cuti i od samih Grka koji to jedva doduse priznaju

ali ipak priznaju

No dole se ne ide da se divimo njhovoj arhitekturi XX veka, vec se ide zbog anticke Grcke, uzivanja u hrani, klimi i letovanju, a i zbog malo biznisa naravno

maršalsavo · 23.10.2019.

Ventilator_BGD · 24.10.2019.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=672857#p672857:3clhqjen je napisao(la):
Дошљак » 23 Oct 2019 06:17 pm[/url]":3clhqjen]Те модернистичке зграде су свакако промашаји на тим локацијама, али опет, да ли се у том периоду градило шта другачије у свету уопште?

Jeste, mnogo losije zapravo. Evo kako je to izgledalo na nemackoj:

https://www.google.com/maps/@50.1134683 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@50.112497, ... 312!8i6656

Urbanizacija je podrazumevala rusenje nizih objekata i poravnanje sa regulacijom, beograd je pre rata rastao naglo a bio je krezub, prizemljuse i jednospratnice bi svakako bile zamenjene visespratnicama.

Ventilator_BGD · 24.10.2019.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=672862#p672862:1bpx0wp3 je napisao(la):
spatiotecte » 23 Oct 2019 06:22 pm[/url]":1bpx0wp3]Gradilo se slično ali se nije u tolikoj meri gradilo po centru već na periferiji. U centru Beča, Praga ili Budimpešte primera radi nema modernističkih solitera ili ih ima u vrlo malim količinama.
Kod nas su preplavili centar takvim zgradama i to je umnogome doprinelo da naruži centar Beograda.

Ne mozes da poredis vec kompaktne i definisane gradove koji su imali vec definisanu skladnu matricu i broj stanovnika koji je doziveo neki njihov maksimum pre nego sto je kod nas urbanizacija uopste pocela. Beograd je na pocetku 19tog veka bio kasaba od 20000 turaka, srba skoro pa i nije bilo pa kad je krenuo da se kradi i naseljava onda je krenuo naglo i to je trebalo da bude iskontrolisano u tek nastaloj drzavi u tek nstajucem drzavnom aparatu. A onda je ruseno i ruseno u ratovima i bombardovanjima, prvo je krenulo od prizemljusa i jednospratnica pa je vremenom nastala potreba da se ide na petospratnice, grad nije stigao da se zaokruzi i da stvori svoje celine u nekom stilu, pa su tako sve sledece faze uletale stihijski i popunjavale prazne rupe na mestu kuca ovog tipa kakvih je bio prepun cak i centar:

https://www.google.com/maps/@44.7999556 ... 312!8i6656

Beogradska stara matrica bar nije stihijski srusen do temelja kao apsolutno svi i mnogo vredniji gradovi komonvelta, poput toronta, cikaga, sidneja, melburna, bostona,klivlenda... Kako se u americi konkretno odnose prema nasledju? Kad ga niko ne koristi sruse ga i pretvore u parking. Bas ovako:

https://www.google.com/maps/place/Cleve ... 81.6943605

Svi kad pomisle na toronto pomisle na kule, ustvari toronto je srusio centar mnogo veci i vredniji od celog beograda, da bi sagradio svoj poslovni centar, evo kako je to izgledalo pre 100 godina:

Babyaardvark · 24.10.2019.

Centar Toronta uglavnom srušen, Varšava uglavnom obnovljena (84% urbanih gradjevina sravnjeno sa zemljom do 45t), U Moskvi planiraju da sruše nekoliko komi blokova i izgrade nove rezidencijalne zgrade... itd . Ne mozemo se porediti ni sa jednim od ovih gradova, bojim se da nismo u prilici. Analize su izvršenje, dijagnoze date, pomenuti su u predhodnim postovima gotovi svi razlozi zbog kojih je izgled Beograda trajno naružen u periodu od 45 do 80tih bezlicnim kubusima . Mene zanima može li se išta ispraviti, a da to ne zateva rušenje. Na SkyscraperCity , forum Commieblock renovation daje par interesantnih rešenja (ima i cirkusa) . Ukoliko se nastavi obnova predratnih fasada ovom dinamikom ove će zgrade vremenom sve više bosti oči...

Drakche · 24.10.2019.

Kod nas se nisu od gradskih jezgara pravili finasijski centri, vec se u centar naseljavalo stanovnisto, pravile se stambene zgrade, cesto totalno neprikladno lokaciji. Medjutim, mora se to svatiti u kontekstu vremena, nije to bio samo "komunizam", to je bila globalna pojava.

Mnoge moderne zgrade deluju ruzno samo zato sto su zapustene. Jednostavno, lepe su samo kada su ganc nove sredjene.
Stavise, mogu da posluze kao dobar poligon za igru i da se od toga napravi nesto sto izgleda jos modernije, koliko god da je to moguce.

Ventilator_BGD · 24.10.2019.

Da u kraljevini nisu pravljene prizemljuse, ne bi komunizam "upropastio" grad sa petospratnicama. Neocetnici bi na sve sfere da prenesu svoje bez kralja ne valja. Ustvari dodje mi da se zapitam iz cijih je redova drugosrbijanstina po srbiji koja vecito misli da smo u svemu najgori i nisu sposobni nista da sagledaju van konteksta vucica i tita ni ovde ni van zemlje. Vazno da je frankfurt lep, idealan za zivot, vrhunska arhitektura:

https://www.google.com/maps/@50.1124046 ... 312!8i6656

Kraljevo, selendra, kad se sidje s mosta, prljavo, ruzno, neuredno, prosecna plata 200 evra:

https://www.google.com/maps/@43.7216114 ... 312!8i6656

Frankfurt iz istog perioda, kad se sidje s mosta, prosecna plata 2500 evra:

https://www.google.com/maps/@50.1098591 ... 312!8i6656

Nemojte zaje*******avati. Srpska tj. jugoslovenska arhitektura iz tog perioda je bila fantasticna osim pojedinacnih primera i u komparaciji sa adekvatnim primerima, a ti primeri nisu ambijentalne celine klascizma i baroka beca, pariza, madrida, milana i slicno, vec srusenih gradova u ratovima, naglo razvijanih i naseljenih, onih koji su izgradjeni na bazi interpolacije starog i novog, poput nemackih gradova i skroz novih gradova.

Glavni trg u frankfurtu:

https://www.google.com/maps/@50.1131452 ... 312!8i6656

Glavni trg u cacku:

https://www.google.com/maps/@43.891506, ... 000!8i4500

Drakche · 24.10.2019.

Eh, kada legne lepa plata, ulice su ciste, a ljudi pitomi, onda niko ne pita kakve su fasade.
Sada ne vredi trazizi krivca, vec napraviti najbolje od ovog sto postoji.

spatiotecte · 24.10.2019.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673022#p673022:wx3vh36a je napisao(la):
Ventilator_BGD » 24 Oct 2019 11:10 am[/url]":wx3vh36a]Da u kraljevini nisu pravljene prizemljuse, ne bi komunizam "upropastio" grad sa petospratnicama.

Ovaj deo tvog posta mi nije jasan, Kraljevina je uglavnom gradila objekte spratnosti izmedju P+3 i P+6 bas iz razloga sto je u 19om veku bilo mnogo prizemnih zgrada. O tome svedoce mge zgrade iz 30ih u Beogradu koje su pristojne spratnosti.

A to da je komunizam gradio petospratnice a da niko pre njega nije radio jednostavno nije istina.
Mozemo reci da je komunizam gradio petospratnice tamo gde su bile neke prizmeljuse to stoji ali te prizemljuse sigurno nije gradila Kraljevina koja se bas naprotiv trudila da od kasabe napravi evropski grad.

Ventilator_BGD · 24.10.2019.

Ne shvatas urbanizam koji je karakterisao klasicizam i tranzicione periode, mali gradovi poput beograda a on je bio mali grad u pocetku, pa i kasnije, bio je razvijan prema njegovim potrebama i broju stanovnika, to znaci da su gradjeni prizemni objekti do P+2, kao u subotici, novom sadu i slicno, medjutim u periodu pre i posle rata doslo je do nagle industrijalizacije, u Beograd je prilicno kasno nagrnuo veliki broj ljudi pa je grad poceo da menja urbanu politiku i da gradi objekte shodno potrbeama, ali nije stigao da se urbanizuje prema karakteristikama klasicnog urbanizma jer je vec krenuo period moderne cak i u vreme kraljevine.

Najbolje bi bilo da u beogradu nikad nije bilo stihijske izgradnje, i da je prvo formiran i zaokruzen centar a da se onda sirio planski okolo, i da je rastao u slojevima kao prag npr. pa da je centar zadrzao spratnost od P+2, ali to se nikad nije desilo. Niti je kvalitetno zaokruzen centar za vreme do 1.svetskog rata, niti se stiglo do komunizma da se zaokruzi do P+5. Komunisti (ili bolje da se izrazim arhitekte za vreme komunizma jer oni nisu nuzno komunisti) su samo stecenu anarhiju zaokruzili, napravili vrednovanje objekata, sacuvali sta je vredno a srusili sta nije i na tom mestu gradili zgrade koje odgovaraju novostvorenim regulacijama i to je to. Ono sto se desavalo svuda u svetu u gradovima u kojima ne postoje zaokruzene ambijentalne celine. Negde su na temu odgovorili trapavo a negde dobro, kao u slucaju filozofskog fakulteta npr. i platoa. Negde se to radilo promisljeno kao npr. mitrovic sto je uradio u slucaju ceptera ili nlb banke a negde je to bilo katastrofalno kao na primeru one cuvene zgrade u karadjordjevoj koja je pokusala na silu da utvrdi novu regulaciju. Nema tu puno filozofije. Evo ja radim za norvesku i gledam svakodnevno kako oni traljave interpolacije danas rade, da pozavide nasem periodu 60tih. katastrofa. Ako je neko zavrsio arhitekturu ne znaci da je dobar projektant, a oni u svakom sistemu i svuda u svetu imaju bar 70% izgradnje. Onih 30% malo boljih dobiju par puta u zivotu priliku od investitora da budu dobri.

maršalsavo · 25.10.2019.

Sta vi pricate ljudi, vi definisete eru i generalizujete spratnicu.. u kraljevini se gradilo sve od jednospratnica do 8+P, a u sfrj sve od dvospratnica pa do 30+p, i to zavisi gde, ako ista u sfrj se pratila linija krova kad se ekspanziralo iz doba kraljevine, a ako je pogodno spratnost celog bloka se dizala, a kad su pravili totalno nova naselja bio je miks razne spratnosti od planskih naselja sa kucama do soliterskih naselja sa po deset spratova

spatiotecte · 26.10.2019.

Pa gabaritno gledano, za vreme sfrj najmanje su se uklapali objekti preko P+8, mislim ta su bas takvi najviše narušili izgled Beograda.

Дошљак · 26.10.2019.

Истина, солитери набацани по Деспота Стефана, Дорћолу и још неким локацијама (типа пролаз Зелењак-Сремска) су баш унели дисхармонију.

zexland · 26.10.2019.

Pa to je namerno radjeno. Pobacali "spomenike" svoje vladavine da se deca iskazu i pokazu. Jezivo. Despota Stefana je potpuno unakazena sa onim soc krmacama, posebno raskrsnica sa Cvijicevom.

spatiotecte · 26.10.2019.

Ajde da je samo Despota Stefana, pun je grad takvih nakaza.

unedfined · 26.10.2019.

A kako bi vi, sa prizemljušama (i gibanicom) u 21. vek?

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

Фасаде / Fasade

Professional

Professional

Professional

Professional

Professional

Intermediate

Professional

Intermediate

Professional

Advanced

Intermediate

Higher intermediate

Higher intermediate

Higher intermediate

Advanced

Higher intermediate

Advanced

Professional

Higher intermediate

Intermediate

Professional

Professional

Advanced

Professional

Higher intermediate