Po mome misljenju,tramvaj bi trebao da ide od Kalemegdana preko Slavije na Banjicu. Samo se pitam imali potrebe za trolejbusima na trasi Kalemegdan - Slavija i ako nema, kako bi se resio trolebuski saobracaj i depo?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=436328#p436328:1zrk0c83 je napisao(la):
Славија - Краља Милана - Теразије
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
tragac
Expert
Moj post nije imao nameru da ospori stručnost projektanata, a sam projekat izgleda fascinantno. Ono što sam osudio je neprikladnost da se to izvodi u istorijskom jezgru grada.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.725
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=428039#p428039:30wfj4sl je napisao(la):
Moram pokusati da dam jedan komentar...
Nije pomenuti dio grada "najvece moguce ruglo" zbog postojanja pruge Sajam-Dunav st. vec zbog nacina na koji se ta pruga koristila. To je decenijama industrijska pruga namjenjena prevozu raznih vrsta roba i decenijama se prostor uz tu prugu i koristio za skladistenje i pretovar i sad kad je industrija propala, citav prostor je dobio ovakvu sliku kakvu ima.
Da bi se taj prostor revitalizovao, za sta se svi zalazemo, potrebno je ukloniti ili PRENAMJENITI postojece objekte. Ako se ima para i ekonomske racunice, onda se objekti ruse i grade se novi, drugacije namjene. No, obicno to nije slucaj pa se postojeci renoviraju i daje im se nova namjena.
Doslovno na isti nacin treba posmatrati i prugu.
Ako imamo dovoljno novca da izgradimo "podzemni metro" u pomenutom prostoru onda ajmo rusiti postojecu prugu i praviti "podzemni metro".
No sta ako nemamo? Ili nam ekonomija kaze da nam se to nece isplatiti. Onda trebamo raditi sto i sa "objektima visokogradnje". Rekonstruisemo prugu za drugu namjenu - za putnicki saobracaj.
Postoji mnogo uspješnih modela putničkog šinskog saobraćaja koji ne koristi ni skupe tunele ni podzemne stanice. Od običnog tramvaja do raznih varijanti "tramvaj-vozova", lakih metroa i gradske željeznice. No zajedničko svim tim modelima je da su daleko bolji od oslanjanja samo na drumski saobraćaj.
Jos jedna opaska...
Na temi o novom tržnom centru kod Ade pomenuto je da će se praviti pješačka pasarela iznad ceste a postojeći pješački prelaz biti ukinut. Kako je moguće da na tako nešto gledamo blagonaklono a na pasarele preko kolosjeka gledamo s gnušanjem!? Znamo li da ista pasarela preko pruge ima daleko veći značaj? Znamo li da je kapacitet jedne drumske saobraćajne trake 3,000 putnika/h a jednog kolosjeka 45,000 putnika/h? Jesmo li svjesni da podizanjem pasarele preko drumske saobraćajnice povećavamo kapacitet sa 2,500 na 3,000 a ukidanjem pasarele preko pruge na način da uklonimo prugu smanjujemo kapacitet saobraćajnice sa 45,000 putnika na 0?
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=436267#p436267:i8buxjed je napisao(la):spatiotecte » Pon Feb 27, 2017 9:06 am[/url]":i8buxjed][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=425274#p425274:i8buxjed je napisao(la):Вожд » 28 Dec 2016 12:57 am[/url]":i8buxjed]Мало подсећање..
Mislim da su SFRJ arhitekti bili fascinirani Star Wars-om.
Možda Odisejom u svemiru 2001., ali ne i Star Wars-om.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.659
- Pohvaljen
- 49.248
Nisam znao u koju drugu temu da stavim ovo. Zgrada nema svoju temu, a sve druge vezane za nju su odavno neaktivne, pa da ih ne vadim iz naftalina, evo ovde:
PRVA PAMETNA ZGRADA IZ 1974. "Beograđanka" je simbol Beograda koja i dan danas krije MNOGE TAJNE
Ana Ristović | 18. 11. 2017 - 20:40h
Visoka 101 metar, sa 23 sprata i preko četiri decenije postojanja iza sebe, Palata Beograd, popularna “Beograđanka”, i dan-danas jedan je od najprepoznatljivijih simbola glavnog grada.
Sada već davne 1974. godine, “Beograđanka” je po izgradnji bila najviša zgrada na Balkanu.
- Bio je to projekat čuvenog arhitekte Branka Pešića, koji je, ako se dobro sećam, 1961. odneo prvu nagradu na konkursu za najbolji idejni projekat. Sa gradnjom se počelo krajem šezdesetih, a do potpunog zavšetka radova Beograđani su čekali pet godina – priča upravnik Palate Beograd, Bojan Grbović.
Upravnik Bojan Grbović ispred svoje druge kuće
Toliki period čini se i kratak, imajući u vidu da je sugrađanima iznedrio pravi mali civilizacijski šok. Sa vidikovcem na 22. spratu sa kojeg se pružao do tada neviđen pogled na glavni grad SFR Jugoslavije, dnevno je umela da ugosti hiljade i hiljade posetilaca.
- U to vreme ona je bila tehnološko čudo. U nekim aspektima “Beograđanka” je to i danas. S pravom se može reći da je modernija od mnogih zgrada koje trenutno niču. Razumljivo, budući da je ideja tadašnje vlasti bila da pored Palate “Albanija” i hotela „Moskva“ Beograd dobije svoj treći simbol, ovog puta moderniji– objašnjava Grbović.
Ona je decenijama bila ispred svog vremena.
- Tada, sedamdesetih godina, bila su primenjena neka rešenja za koja smo mi čuli tek nedavno, te možemo reći da je ona bila preteča današnjih inteligentnih zgrada. Još kada je izgrađena postojao je kompjuterski program koji je vodio računa o automatici svih parametara zgrade - hlađenju, grejanju, prozorima. Taj sistem zavisno od jačine vetra ili sunčevih zraka i danas spušta roletne na nekoj strani zgrade.
Unutrašnjost zdanja nekada su krasila brojna umetnička dela, dodaje, pa između ostalih i slike Olje Ivanjicki, dok je u holu prizemlja bila postavljenja knjiga utisaka. Svoj potpis u njoj ostavile su brojne poznate ličnosti, umetnici, političari.
- Sećam se da sam jednom, listajući je, naleteo i na kratku poruku Josipa Broza Tita i posade „Apola 11“ u njoj. Svakako bi bilo zanimljivo otvoriti je i videti čije bismo još potpise pronašli – priča naš sagovornik.
Kako navodi, prvih godina “Beograđanka” je bila stecište svega nekoliko firmi.
- Njeni vlasnici oduvek su zajedno bili Grad Beograd, zadužen za kulu i robna kuća, koja ima svoje prostorije na nižim spratovima. Firme su zauzimale po tri, četiri sprata, a vremenom se to promenilo, sale su pregrađivane, pa je prostor „iscepkan“.
Danas je najveći zakupac zgrade Agencija za restituciju, a tu je i Agencija za jonizujuća zračenja, “Putevi Beograd”, Organizacija proizvođača fonograma Srbije. I naravno, ono za šta je većina Beograđana i vezuje - Studio B.
- Radio i televizijska stanica je deo tradicije zgrade, a ljudi poput Duška Radovića i Đoke Vještice neke su od legendi ne samo Studija B i “Beograđanke”, već i celog ovog grada. Naravno i robna kuća takođe je sinonim za Palatu Beograd. Zapravo, kada se ranije pričalo da se ide do “Beograđanke” mislilo se na robnu kuću, ne na samu zgradu.
Liftom do vrha za samo 30 sekundi
Kako smo se uverili na licu mesta, za vožnju liftom do 23. sprata potrebno je manje od pola minuta.
- Pre desetak godina promenjena su sva četiri lifta koja idu do vrha zgrade, a kreću se brzinom od 4,2 metra u sekundi. To znači da su najbrži u Beogradu, za 0,1 metar brži nego oni na tornju na Avali – ističe upravnik.
Vidikovac već decenijama zatvoren
Popularni vidikovac zatvoren je za javnost osamdesetih godina, kada je Studio B zauzeo pretposlednji sprat.
- Turističke organizacije na listu atrakcija i dalje stavljaju taj vidikovac, tako da se neretko desi da dolaze stranci da pitaju da li mogu da se popnu. Pre dve godine je postojala ideja da se on vrati u funkciju, ali projekat nije realizovan. Iako sam Valjevac, vidikovac pamtim od detinjstva, kada sam kao dete sa osnovnom školom dolazio ovde tokom posete Beogradu – ističe Bojan.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/prva-p ... je/eyr9s0e
PRVA PAMETNA ZGRADA IZ 1974. "Beograđanka" je simbol Beograda koja i dan danas krije MNOGE TAJNE
Ana Ristović | 18. 11. 2017 - 20:40h
Visoka 101 metar, sa 23 sprata i preko četiri decenije postojanja iza sebe, Palata Beograd, popularna “Beograđanka”, i dan-danas jedan je od najprepoznatljivijih simbola glavnog grada.
Sada već davne 1974. godine, “Beograđanka” je po izgradnji bila najviša zgrada na Balkanu.
- Bio je to projekat čuvenog arhitekte Branka Pešića, koji je, ako se dobro sećam, 1961. odneo prvu nagradu na konkursu za najbolji idejni projekat. Sa gradnjom se počelo krajem šezdesetih, a do potpunog zavšetka radova Beograđani su čekali pet godina – priča upravnik Palate Beograd, Bojan Grbović.
Upravnik Bojan Grbović ispred svoje druge kuće
Toliki period čini se i kratak, imajući u vidu da je sugrađanima iznedrio pravi mali civilizacijski šok. Sa vidikovcem na 22. spratu sa kojeg se pružao do tada neviđen pogled na glavni grad SFR Jugoslavije, dnevno je umela da ugosti hiljade i hiljade posetilaca.
- U to vreme ona je bila tehnološko čudo. U nekim aspektima “Beograđanka” je to i danas. S pravom se može reći da je modernija od mnogih zgrada koje trenutno niču. Razumljivo, budući da je ideja tadašnje vlasti bila da pored Palate “Albanija” i hotela „Moskva“ Beograd dobije svoj treći simbol, ovog puta moderniji– objašnjava Grbović.
Ona je decenijama bila ispred svog vremena.
- Tada, sedamdesetih godina, bila su primenjena neka rešenja za koja smo mi čuli tek nedavno, te možemo reći da je ona bila preteča današnjih inteligentnih zgrada. Još kada je izgrađena postojao je kompjuterski program koji je vodio računa o automatici svih parametara zgrade - hlađenju, grejanju, prozorima. Taj sistem zavisno od jačine vetra ili sunčevih zraka i danas spušta roletne na nekoj strani zgrade.
Unutrašnjost zdanja nekada su krasila brojna umetnička dela, dodaje, pa između ostalih i slike Olje Ivanjicki, dok je u holu prizemlja bila postavljenja knjiga utisaka. Svoj potpis u njoj ostavile su brojne poznate ličnosti, umetnici, političari.
- Sećam se da sam jednom, listajući je, naleteo i na kratku poruku Josipa Broza Tita i posade „Apola 11“ u njoj. Svakako bi bilo zanimljivo otvoriti je i videti čije bismo još potpise pronašli – priča naš sagovornik.
Kako navodi, prvih godina “Beograđanka” je bila stecište svega nekoliko firmi.
- Njeni vlasnici oduvek su zajedno bili Grad Beograd, zadužen za kulu i robna kuća, koja ima svoje prostorije na nižim spratovima. Firme su zauzimale po tri, četiri sprata, a vremenom se to promenilo, sale su pregrađivane, pa je prostor „iscepkan“.
Danas je najveći zakupac zgrade Agencija za restituciju, a tu je i Agencija za jonizujuća zračenja, “Putevi Beograd”, Organizacija proizvođača fonograma Srbije. I naravno, ono za šta je većina Beograđana i vezuje - Studio B.
- Radio i televizijska stanica je deo tradicije zgrade, a ljudi poput Duška Radovića i Đoke Vještice neke su od legendi ne samo Studija B i “Beograđanke”, već i celog ovog grada. Naravno i robna kuća takođe je sinonim za Palatu Beograd. Zapravo, kada se ranije pričalo da se ide do “Beograđanke” mislilo se na robnu kuću, ne na samu zgradu.
Liftom do vrha za samo 30 sekundi
Kako smo se uverili na licu mesta, za vožnju liftom do 23. sprata potrebno je manje od pola minuta.
- Pre desetak godina promenjena su sva četiri lifta koja idu do vrha zgrade, a kreću se brzinom od 4,2 metra u sekundi. To znači da su najbrži u Beogradu, za 0,1 metar brži nego oni na tornju na Avali – ističe upravnik.
Vidikovac već decenijama zatvoren
Popularni vidikovac zatvoren je za javnost osamdesetih godina, kada je Studio B zauzeo pretposlednji sprat.
- Turističke organizacije na listu atrakcija i dalje stavljaju taj vidikovac, tako da se neretko desi da dolaze stranci da pitaju da li mogu da se popnu. Pre dve godine je postojala ideja da se on vrati u funkciju, ali projekat nije realizovan. Iako sam Valjevac, vidikovac pamtim od detinjstva, kada sam kao dete sa osnovnom školom dolazio ovde tokom posete Beogradu – ističe Bojan.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/prva-p ... je/eyr9s0e
Kao klinac se secam da je u BG-u pojedinim danima u mesecu (mislim leti), kralja milana bila zatvorena za saobracaj i bila pesackog profila......meni je to u lepom secanju ja na bmx-u sestra na rosulama, pa na sladoled kup malo pre hotela Moskve......... kontam da bi jedna takva pesacka zona sa tramvajem bila pogodak..... ))
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.284
kralja milana je bila pesacka ulica svake prve (ili poslednje, ne secam se tacno) subote u mesecu.
takodje, nije na odmet podsetiti mladje kolege forumase da je ta ulica uz brojne okolne, tokom devedesetih dugo vremena svakodnevno bila pesacka zona, bile su nekakve demostracije protiv izbornih kradja crveno-crne koalicije u kojoj su pored ostalih bili vucic, dacic i vulin...
takodje, ne treba nikako smetnuti sa uma da je nekoliko meseci tokom 2008. godine kralja miilana bila pesacka ulica svaki dan popodne. kolona sacinjena od pedesetak osoba, predvodjena osobom vladimirom djukanovicem, sadasnjim olosem tadasnjim radikalom, setala je svakodnevno od slavije do trga i protestovala protiv hapsenja radovana karadzica, saradnje sa hagom, evro integracija...
igore, ne brisi, nije oftopik, pitao covek, ja malo detaljnije odgovorio
takodje, nije na odmet podsetiti mladje kolege forumase da je ta ulica uz brojne okolne, tokom devedesetih dugo vremena svakodnevno bila pesacka zona, bile su nekakve demostracije protiv izbornih kradja crveno-crne koalicije u kojoj su pored ostalih bili vucic, dacic i vulin...
takodje, ne treba nikako smetnuti sa uma da je nekoliko meseci tokom 2008. godine kralja miilana bila pesacka ulica svaki dan popodne. kolona sacinjena od pedesetak osoba, predvodjena osobom vladimirom djukanovicem, sadasnjim olosem tadasnjim radikalom, setala je svakodnevno od slavije do trga i protestovala protiv hapsenja radovana karadzica, saradnje sa hagom, evro integracija...
igore, ne brisi, nije oftopik, pitao covek, ja malo detaljnije odgovorio
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Pogledjte odnos širine trotoara i kolovoza! Stare slike nas ponovo i ponovo potsećaju da su automobili bukvalno uništili gradove kao mesto gde su pešaci dobrodošli izvan svog stana i radnog mesta. Mi smo ovde samo robovi i radna snaga, ako nam ulice više ne pripadaju. Mogu i lance da nam stave da bi faktičko stanje postalo vidljivo i na prvi pogled. Ne bi se puno promenilo.
Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 3.110
- Pohvaljen
- 11.069
аутомобили који су заменили коње и асфалт који је заменио балегом умрљане калдрме су ДОСЛОВНО ПОРОБИЛИ човечанство раније су градови БУКВАЛНО били места пуна зеленила, хигијене и чистоће. Били смо МНОГО СЛОБОДНИЈИ као кметови и радници током индустријске револуције а САДА СМО РОБОВИ јер су аутомобили нешто што постоји
зато цена квадрата по селима и планинама упорно расте јер људи ЈЕДВА ЧЕКАЈУ да скину ланце и побегну у природу да живе; још мало и никога неће преостати у ПОРОБЉЕНОМ БЕОГРАДУ јер НИКО НЕ ВОЛИ ДА ЖИВИ у местима са уским улицама и високом густином насељености, Њујорк и Токио само што нису пропали. Зато и Нови Београд има константан раст популације a не константан пад већ 20 година то МОРА да је истина јер ја то ВРЛО ДРАМАТИЧНО напишем а ако се неко усуди да се не сложи има да напишем есеј од 20000 речи са кружном логиком и позивањем на потпуно субјективне ставове као од бога дате константе универзума
зато цена квадрата по селима и планинама упорно расте јер људи ЈЕДВА ЧЕКАЈУ да скину ланце и побегну у природу да живе; још мало и никога неће преостати у ПОРОБЉЕНОМ БЕОГРАДУ јер НИКО НЕ ВОЛИ ДА ЖИВИ у местима са уским улицама и високом густином насељености, Њујорк и Токио само што нису пропали. Зато и Нови Београд има константан раст популације a не константан пад већ 20 година то МОРА да је истина јер ја то ВРЛО ДРАМАТИЧНО напишем а ако се неко усуди да се не сложи има да напишем есеј од 20000 речи са кружном логиком и позивањем на потпуно субјективне ставове као од бога дате константе универзума
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.172
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=528773#p528773:3m509hec je napisao(la):
Utisak sa starih fotografija mi je da su trotoari bili siri, ali je bilo vise nego dovoljno mesta i za vozila, drvorede, sine.. danas mi sve deluje skuceno, bez obzira sto je to ta ista ulica, sa istom sirinom.. skoro kao nekakva opticka varka.
Mislim na Terazija, Kneza Milosa itd.