Славија - Краља Милана - Теразије

[Milance]

Pa dajte ljudi neko je sigurno bio tamo. Da cujemo detalje...

 

[dragan]

Ako bi se gradio/prokopavao tunel, podzemni prolaz, bio bi dugačak oko 100m.

Od 'Balkana' i 'Moskve' niko ne bi išao pod zemlju, jer je mnogo bliže ulicom.
Jedino bi od RK 'Beograd' imalo smisla ići podzemnim prolazom.

Koliko je to potrebno građanima, u odnosu na veliku cenu izgradnje?!

 

[Steva]

Pa dajte ljudi neko je sigurno bio tamo. Da cujemo detalje...

pa ja sam dobio detalje na mail, ukratko:

#1 Svo vreme se diskutovalo samo o metrou, tramvajima, ljudima koji su u žiriju. Tja diskutovalo.. dosta se svadjalo, vredjalo itd... (pogotovu na relaciji Jovin-Bobić o metrou) o predloženim radovima se ništa nije govorilo.
#2 DJB je izašao i rekao da će se raditi po jednom od rešenja koji su izabrani na konkursu.
#3 Svi su se razišli

 

[miloss]

Ja mislim (što sam već pomenuo ) da bi bilo dobto da se saobračaj po terazijama prebaci u podvožnjak i tako bi imali veliki trg - terazije - i park ispod njega. Kad sam prošli put to pomenuo, dobio sam odgovor da to nije moguče zbog pešačkih tunela ispod terazija - šta bi onda trebali pešački tuneli ako bi bio podvožnjak ?

 

[dragan]

Breaking news about Terazijska Terasa

Neće se graditi ništa na TT !........biće elitni park !.....u opkladu.

 

[Igor]

Ne bih sada da ti uzimam kes jel i sam vidis da padaju akcije na berzi, nije situacija :lol:

Inace situacija je sada toliko promenjiva da je bukvalno sve moguce. Mada poslednje vesti govore vise u prilog tome da ce se ipak graditi na TT.

 

[dziggy]

Jao carski! daaaj boze, boze spasi

 

[dragan]

Ne bih sada da ti uzimam kes jel i sam vidis da padaju akcije na berzi, nije situacija :lol:

Inace situacija je sada toliko promenjiva da je bukvalno sve moguce.
Mada poslednje vesti govore vise u prilog tome da ce se ipak graditi na TT.

Kakve 'Poslednje vesti ?...od koga su te vesti?....šta će se graditi?....podzemni prolaz?!
Odluka o TT se donosi u kabinetima, a ne na Javnim diskusijama grupe građana.
Da li su neki mediji i uopšte preneli nešto o toj raspravi?

Da li neko uopšte zna koliko košta 100m. takvog pod.prolaza i čemu bi on služio.
Niko nekomentariše gornju sat.sliku o opravdanosti izgradnje takvog p.prolaza.
Ako će se nešto i graditi, to će biti : nove klupe, stubovi osvetlenja, staze, vodotok ili fontana,...i sl.

@ Igor....slobodno se kladi, jer sam u ovom stampedu samo zaradio na berzi.
'Izašao' sam iz neke banke još prošle nedelje, pa sad kupujem jeftino druge akcije.
A, na drugim pozicijama sam se 'oporavio' već juče.

 

[Milance]

Pa evo ja cu ti reci da i ja mislim da je taj prolaz nepotreban ukoliko se tu dole ne bi izgradio jedan trzni centar ili slicno a opet je sa druge strane potpuno suludo spustati radnje i ljude pod zemlju.

 

[Igor]

Pa tu je po sredi onaj problem tacnije cinjenica koju sam spomenuo ranije a to je ko bi bio investitor projekta. Prema poslednjim navodima postoji mogucnost da to bude varijanta pola grad pola privatni investitor sto ostavlja mogucnost da deo prostora bude i za kultiurno drustvene sadrzaje. Sa druge strane meni bi bilo krajnje glupo da se tu nalazi iskljucivo trzni centar ili neki drugi komercijalni prostor, jel bi onda ceo projekat izgubio smisao, kao da nemamo vec dovoljno trznih centara u centru. Cilj i jeste da to bude otvoreni gradski prostor za sve gradjane a ne samo za pojedince sa viskom zelene $$ valute. Tek u tom slucaju bi imalo smisla graditi taj tunel cija se svrha ne bi ogledala u tome da je tuda blize ili lakse proci nego da ima sta da ponudi gradjanima.

 

[dragan]

Nisam te nešto najbolje razumeo, ali ako ti mišliš na lokale u tunelu, tada bi kv.met.
izgradnje takvih lokala bio nap.~10.000€........ko bi to kupio i zašto?

Pored takvih radnji odmah bi stigla i 'ekipa' sa Z.Venca sa kartonskim 'buticima'.

 

[Milance]

Pa Igor je pominjao neke druge sadrzaje - kulturne za tu lokaciju ispod zemlje ali i izgradnja takvih stvari kosta isto toliko. Ne znam koliko je grad spreman na takvu avanturu obzirom na celokupnu finansijsku situaciju.

 

[guimaraes]

Pored takvih radnji odmah bi stigla i 'ekipa' sa Z.Venca sa kartonskim 'buticima'.

E, ovo je nesto zbog cega pizdim svaki dan kad idem na posao. Ustvari skoro svaki, jer nekad zapale kad ih neko nalozi da dolazi murija.

 

[neko_daleko]

Na glavnoj stranici ljudi vecinom glasaju za park, a meni se vise svidjalo resenje sa malo manje zelenila. Interesuje me kako bi se ovo svidelo svima.

 

[Igor]

problem tog projekta je predimenzionisanost, nerealna razmera ljudi i objekata sto je vec ranije pomenuto i po meni manji pad nego sto je realna situacija (mada moze da bude i opticka varka)

 

[dragan]

Na glavnoj stranici ljudi vecinom glasaju za park, a meni se vise svidjalo resenje sa malo manje zelenila. Interesuje me kako bi se ovo svidelo svima.

Malo realnija slika to rešenja, jer predhodna uopšte nije u proporciji sa terenom,ljuduma,zgradom,...
Širina parka je ~50met., a na sličici predloženog rešenja - širina jedne staklene etaže je ~15m.
Pošto ih ima dve ( 30met.) međuprostor za park bi bio samo 20met., a ne 120m. kao na sl. !!!
Sa obe strane parka će biti višespratnice sa lokalima i čemu onda ti stakleni kavezi-akvarijumi.?!

 

[neko_daleko]

ili moze ova vezija suzavanja

 

[Igor]

Poptuno je neverovatno da neko hoce da oivici vec ionako oivicen i pritom skucen prostor ovakvom jednom staklenom konstrukcijom. Pogledajte tik iza staklene konstrukcije se nalazi B2 koji na isti nacin oivicava trg. Hoce neko da me ubedi da u prizemnim lokalima B2 nece biti nekih kafica ili radnjica koji bi zamenili staklenu konstrukciju sa te strane. Sa druge strane sam apsolutno protiv stepenica u ovom obimu kako su predlozene. Nijednog drvceta nema nigde, pa zamislite leti kada se to upali na 30+. Drugo resenje sa tunelom je daleko prihvatljivije upravo zbog zelenih povrsina koje postoje, i sto je najbitnije daleko relanije prikazanog projekta na slici u realnom okruzenju.

 

[Влада]

Много нерешених дилема око Теразијске терасе

Надлежне службе које су расписале конкурс за урбанистичко архитектонско решење овог важног јавног простора још нису одлучиле који ће од два понуђена рада послужити за планску документацију

Два првонаграђена архитектонска рада за уређење Теразијске терасе наметнула су идеју за сачињавање новог плана детаљне регулације, што ће и бити учињено. Скупштина града, односно надлежне службе које су расписале конкурс за урбанистичко архитектонско решење овог важног јавног простора, међутим, још нису одлучиле који од ова два рада ће послужити за планску документацију. На јавној расправи у Музеју примењене уметности, где су се сусрели чланови жирија и сви учесници конкурса, најмање се говорило о првонаграђеним архитектонским идејама, па њихови аутори нису ни имали прилику да објасне шта они заправо предлажу. Веома жустро се дискутовало о условима конкурса, односно програму уређења Теразијске терасе, саставу и раду жирија, као и даљој судбини падине од процепа између хотела Москве и Балкана до Улице краљице Наталије, с обзиром на то да нови план одлаже њено уређење за наредне две до три године.

Председник жирија Бојан Ковачевић, директор Музеја града, најпре се позабавио писањем медија који су претходних дана трагали за одговором који концепт ће инвеститор прихватити, с обзиром на то да се градски челници углавном залажу да Теразијска тераса буде уређен парк, без комерцијалних садржаја, односно било какве изградње. Упркос томе, првонаграђени ауторски тим АРЦВС, на челу са Браниславом Реџићем, прокопао би подземну пешачку трговачку улицу и тако спојио Теразије са парком испред Економског факултета. Дакле, испод земље би биле смештене продавнице и кафићи, док се на површини ништа не би градило. Теразијском падином би доминирали парк и трг са степеништем. Ауторски двојац Дејан Милановић и Гвоздана Шишовић, који је са њима поделио прву награду, такође би задржао парк, уз Улицу краљице Наталије, али би изградили и два видиковца, а на боковима терасе стаклене павиљоне за комерцијалне садржаје. И они су у подземљу пројектовали квадрате за различите намене.

Многи су се сложили да ова два ауторска концепта не могу да се обједине у један. Чланови жирија сматрају да су завршили свој део посла. Граду је остало да одабере.

– Чињеница је да годинама уназад не постоји јасан програм за уређење теразијске терасе. Укупан ниво радова није био такав да се можемо одушевити, али награђени радови су задовољили смисао расписивања конкурса. Сигурни смо да су дали нови материјал за урбанистичку документацију и промишљање највреднијег простора у Београду –објаснио је Ковачевић.

Милану Максимовићу, добитнику треће награде, као и још неким учесницима нису били јасни услови конкурса.

– Имао сам велику дилему, шта треба да урадим. Детаљним планом је предвиђено да у подземљу буде пројектовано 500 квадрата, а поједини награђени радови су предвидели десетине хиљада квадрата. Да сам знао да не постоје никаква ограничења, понудио бих сасвим другачије решење. Да ли је идеја да се преко резултата конкурса спроведе измена регулационог плана? – питао је Максимовић.

Да је све јасно на теразијској тераси, не би било конкурса, узвратио је председник жирија. Циљ је био да конкурс буде што маштовитији, што креативнији, а да се опет креће у задатим границама. Сви који раде конкурсе, нагласио је председник жирија, знају да морају да предложе нешто посебно да би добили прву награду.

Ту дилему није имала Ружица Божовић, председница Друштва урбаниста, јер су планови подложни променама, како је рекла, а конкурси се управо због тога и расписују. Међутим, она сматра, да је посао жирија био да се ипак определи за један рад.

Учешће компаније Мали колектив (која гради здање у Балканској 2, на ободу теразијске терасе) у расписивању конкурса и уређења падине није промакло неопажено. То је одвело дискусију у другом правцу и наметнуло питање улоге приватних инвеститора при уређењу јавних простора.

Ту расправу је прекинуо Ђорђе Бобић, градски архитекта, речима да је Скупштина града једини инвеститор, када је реч о уређењу јавног простора. Он је потврдио да ће се надлежне јавне градске службе састати како би одлучиле који од награђених радова ће ући у даљу процедуру. У међувремену док план не буде завршен, потврдио је градски архитекта, парк ће морати да буде некако уређен, како не би представљао ругло у центру града.

На мети критике нашао се састав жирија, јер су неки од дискутаната сматрали да чланови морају да буду бирани на основу знања потврђеног кроз признања за реализоване пројекте. Та места не би требало да заузимају градски чиновници и представници инвеститора.
У оцењивању и одабиру најбољих радова на последњем конкурсу учествовали су: архитекта Бојан Ковачевић, као председник жирија и представник Друштва архитеката, Александар Недељковић, такође представник Друштва архитеката, Јелена Радивојевић, представник Дирекције за грађевинско земљиште, Светлана Иванчевић, представник Завода за заштиту споменика културе, Маријана Стругар, представник Секретаријата за урбанизам, Драган Праштало, представник „Малог колектива”, и Влада Милић, представник Друштва урбаниста, који је у међувремену преминуо.
Маријана Авакумовић
[објављено: 12.05.2007.]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=28037

 

[dragan]

K O N K U R S
za idejno arhitektonsko urbanističko rešenje prostora Terazijske terase (od Terazija do ul. Kraljice Natalije), sa
anketnim urbanističkim rešenjem poteza od Terazijske terase prema Savskom amfiteatru
(od ul. Kraljice Natalije ka Karađorđevoj ulici).
Predmet i cilj konkursa: Predmet konkursa je prostor Terazijske terase, u granicama datim u grafičkom prilogu.

Cilj konkursa je definisanje javnog prostora Terazijske Terase.

Zadatak konkursa je izrada idejnog arhitektonsko urbanističkog rešenja prostora Terazijske terase, sa elementima parternog uređenja prostora (obuhvata zonu Terazije- ul. Kraljice Natalije) i

anketnog urbanističkog rešenja koje će definisati karakter kontakta prospekta Terazijske terase i Savskog amfiteatra – (obuhvata zonu od ul. Kraljice Natalije ka Karađorđevoj ulici).

Da je u konkursu pisalo umesto " parternog uređenja prostora ", preciznije " uređenje PARKA " svima bi bilo jasno o čemu se radi.
Ovako su učesnici konkursa iskoristili priliku da predlože projekte koji predviđaju izgradnju u parku što nije bila tema i cilj konkursa i što je zabranjeno zakonom - izgradnja u parku.

To žiri nije konstatovao kod obrazloženja Odluke o rezultatu konkursa, već je dodelio i nagrade, mediji su objavili građanstvu koje je tako dovedeno u zabludu - da će se graditi po nagrađenim radovima.
Ovde je greška i Grada i autora, jer su suviše slobodno tumačili ' parterno uređenja prostora ' i od partera otišli na sprat ili ukopavanje.

Sa druge strane, investitor B2 koji je zajedno sa gradom raspisao ovaj konkurs ( da bi se uredio park ispred njegovog kom.objekta ), verovatno je bio neprijatno iznenađen kad je video da se predlaže izgradnja ispred njeovog objekta sa komercijalnim sadržajem, koji 'zatvara' B2 u koji je uložio dosta kapitala.
Epilog će verovatno da bude uređivanje poteza od Terazija do Z.Venca sađenjem novog rastinja i uređivanjem staza, osvetlanja,...itd.
Tako će i građani da imaju pristojniju komunikaciju kroz park , a i investitor B2 će imati uređen prostor ispred svog skupog objekta u koji će dolaziti stanari i posetioci lokala i komercijalnog prostora.

" I vuk sit i koze na broju "

 

[Влада]

Игор оком а ја скоком
Модели које је поставио Неко далеко и ваши коментари су пребачени у Радионицу
А овде можемо наставити дискусију

 

[dragan]

Terazije na čekanju
14. maj 2007

NI posle konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje Terazijske terase ne zna se kako će se ona urediti, ali je sigurno da će se raditi novi regulacioni plan za ovaj prostor. Oba pobednička rešenja i biroa "ARCVS" i biroa "RE:ACT" predvidela su gradnju komercijalnog prostora 50 puta veću nego što je to sadašnjim planom predviđeno, pa je zato neophodna njegova izmena.

Na javnoj raspravi o predloženim rešenjima arhitekta Grada Đorđe Bobić rekao je da će Grad isključivo odrediti šta će se graditi na Terazijskoj terasi i da će sa stručnim službama odlučiti koji će od dva prvoplasirana rešenja biti osnov za novi regulacioni plan.

Da se uradi plan i projekti i krene u realizaciju trebaće bar tri godine, pa nema smisla da sve to vreme prostor Terazijske terase bude zapušten - napominje Bobić. - Smislićemo kako da ga uljudimo dok se ne odluči šta će se tu raditi i graditi.
Ono što je sigurno Grad nema potrebe za velikim komercijalnim prostorom.
Mi po Zakonu ne možemo ni graditi poslovni prostor, osim ako su u pitanju kulturne ustanove poput muzeja ili galerija.

Na javnoj raspravi osporeni su uslovi koje je dao konkurs. Arhitekta Milan Maksimović, čiji je rad trećeplasirani, ukazao je da na konkursu nije precizirano šta se traži.

- Na kraju se desilo da su pobedili projekti koji su planirali ogroman poslovni prostor, iako je postojećim regulacionim planom on sveden na 500 kvadrata - podvlači Maksimović. - Regulacioni plan tretira Terazijsku terasu kao prostor javne namene, a ne komercijalni i to davalo sasvim drugu dimenziju.
Da smo svi znali da se traže velike količine poslovnog prostora svi bi ga i planirali.

Predsednik žirija arhitekta Bojan Kovačević odgovorio je, da je sve u konkursu bilo jasno, pitanje je da li bi to bio konkurs. Ovako je projektanitima data kreativna sloboda.
Zamerke je izneo i arhitekta Sava Trifković ukazujući da je raspisivač konkursa morao da odredi koliko se maksimalno može graditi kvadrature, a ne da se prepusti na volju projektantu i kasnije postane obavezujuće, jer se dobije prva nagrada, a onda menja i regulacioni plan.

SLIČNOST
ZANIMLJIVO je da rešenje biroa "ARCVS" i autorskog tima apsolvenata arhitekture Dušana Lazovića i Svetolika Lukića dosta podsećaju na rešenje francuskog arhitekte Dominika Peroa za deo prostora u Ženskom univerzitetu u Seulu sa kojim je pobedio na konkursu 2004. godine. On je u padini planirao usečenu ulicu u kojoj su poslovne kancelarije, kafići, prodavnice, biblioteka, bioskop, pozorište...
- I Pero je to video u Rimu, Milanu, Beogradu i drugim svetskim gradovima, jer kada radite prostor ispod zemlje normalno je da ga zarežete - objašnjava arhitekta Branislav Redžić iz "ARCVS". - Nigde se više ne gradi u parku, već se prave ukopi, a oni su svuda isti. Jedino arhitekte dodaju neke varijacije koje su njihov lični pečat. Kao kada se grade soliteri. Trenutno se u svetu radi pet sličnih pešačkih useka.

MANE I LJUTNJA
NEDOSTATKE konkursa predočio je i arhitekta Branislav Jovin, koji je rekao da su predložena monstrouzna rešenja, za koja nisu krivi projektanti, već uslovi konkursa. Pošto je nekoliko puta uzimao reč napadajući gradske urbaniste, naljutio je Đorđa Bobića, koji je napustio javnu raspravu ne želeći više da sluša Jovinove opaske.

PARK PRIJATELJSTVA
ĐORĐE Bobić je najavio da se priprema konkurs za uređenje Parka prijateljstva u Novom Beogradu. Prostor će obuhvatati potez od hotela Jugoslavija do Brankovog mosta.

Novosti : http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=103714&datum=2007-05-15

 

[Влада]

Slavni arhitekta Stojan Maksimović za „Blic“ ocenjuje promene u Beogradu
Šteta je što Slavija nije centar
Autor: Bojana Jelovac | 04.06.2007 - 10:08

Nije prežalio što Slavija nije pretvorena u centar Beograda, metro vidi kao nešto što prestonici treba kao „žednom vode“, dok Novi Beograd, na njegovo zadovoljstvo, i dalje prati svetske trendove u arhitekturi.
Pored mnoštva lepih zdanja novijeg datuma, Beograd su, smatra, naružile „kućice na krovovima“, kič i šminka. Ovo su utisci arhitekte Stojana Maksi-movića koji je u Beograd došao posle 25 godina.
Njegov „potpis“ nose mnogi objekti, poput „Sava centra“, hotela „Interkontinental“, SC „Vračar“ i nekoliko novobeogradskih blokova.
- Restoran „Ušće“ na obali Save u Novom Beogradu, moj prvenac, i danas mi je omiljen. Visoke, stepenaste zgrade koje sam gradio u Ulici Save Kovačevića ali i drugi stambeni objekti po Vračaru koje sam osmislio i danas su, uglavnom, najlepši u kraju - kroz smeh kaže Maksimović.
Njegovom izoštrenom arhitektonskom oku nije promaklo besomučno nadgrađivanje Vračara i ostatka grada.
- Pretpostavljam da je kriza izrodila nekontrolisani urbanizam. Upadljivo je i mnoštvo zgradica koje se ne uklapaju u okolinu, a u „trendu“ su i iskrivljeni balkoni, koje uopšte ne razumem - zaključuje arhitekta Maksimović.
On smatra da je „Cepterova“ zgrada u Knez Mihailovoj jedan od najlepših objekata novijeg datuma.

Novi Beograd svetska klasa
Kada se pre skoro pet decenija zaposlio u Urbanističkom zavodu u sektoru za Novi Beograd, „leva obala Save“ tek je počinjala da se gradi. Maksimović kaže da su novobeogradski blokovi tada predstavljali „nešto neviđeno“, a sada, urbanistički gledano, „prete“ da prerastu u metropolu svetske klase.
- Zgrade banaka i poslovnice velikih firmi u Novom Beogradu rađene su u skladu sa svetskim trendovima u arhitekturi. Verovatno bi sve išlo brže i bolje kada bi se konačno zakonski rešilo da strani investitori mogu da kupuju zemljište u Srbiji. Trenutno jednom Englezu, Amerikancu ili Francuzu ništa ne znači to što će mu neko zemljište ustupiti na sto godina- kaže Maksimović.
Maksimovih sada radi projekat za obnovu staklene fasade na „Sava centru“, koji je projektovao pre 30 godina.
- Tužno je što „moj“ kongresni centar, zbog kojeg su me i zvali u inostranstvo, nije održavan. To je i danas najbolje mesto koje Beograd može da ponudi za svetske skupove. I objekte, kao i ljude, morate čuvati i održavati jer i oni imaju svoj životni vek - priča Stojan.

Žal za Slavijom
Maksimović nikada neće prežaliti zatrpavanje malog potoka koji je tekao kroz „Sava centar“ da bi se napravili butici. Nije promenio mišljenje ni o ideji da Slavija bude centar Beograda.
- To je moj neprežaljeni san. Slavija je po svojoj konfiguraciji dolina, rupa koja pruža mogućnost da se preko nje razreše saobraćajni tokovi, ali i da se tu smeste poslovni centri i robne kuće. Centar bi činio čitav potez, do polovine Makenzijeve, Njegoševe, Nemanjine i do Beograđanke. Osim hotela „Slavija“, tu bi se po mom projektu našla još četiri solitera, dok bi ostali objekti terasasto padali i imali od dva do osam spratova. Zgrada Narodne banke Srbije zapečatila je moju ideju o izgradnji koncertne dvorane - kaže Maksimović.

On smatra da Grad sada mora da se usresredi na izgradnju metroa.
- Izgradnjom garaža i parkinga na trotoarima neće se rešiti problem. Istina je da Beograd nije lak za metro, jer se mnogo proširio po periferiji, ali je to, opet, jedino moguće rešenje. Sve drugo je „lečenje bolesnika od raka aspirinom“ - zaključuje Maksimović.
On napominje i da bi valjalo razmisliti o naplaćivanju ulaska u centralnu zonu, po ugledu na druge metropole u svetu.

Bogata biografija
Arhitekta Stojan Maksimović (rođen 1934. godine u Subotici) završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. U periodu od 1960. do 1970. godine radio je kao projektant u Urbanističkom zavodu, a od 1972. do 1980. bio je direktor biroa za projektovanje u Zavodu za izgradnju grada Beograda. Maksimović je SFRJ napustio 1982. i danas ima svoj biro „SMMA Associates“ u Nahantu, kraj Bostona. Dobitnik je najprestižnijih domaćih nagrada i priznanja u našoj zemlji.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=5072

 

[Siniša]

„Blic“ istražuje: Šta je do sada planirano, a šta će se zaista graditi na Slaviji
Grade poslovne zgrade umesto parkinga
Autor: Svetlana Palić | 05.06.2007 - 10:41

Prema planu gradskih urbanista, na Slaviji, jednom od centralnih gradskih trgova, biće izgrađene dve poslovne zgrade od osam spratova na mestu današnjeg parkinga, tržni centar sa stepeništem koje vodi u podzemnu garažu i stanicu metroa. „Mitićeva rupa“ ostaće park dok se ne reši pitanje vlasništva nad zemljištem.

Trg Slavija je, poput Trga Republike ili Terazija, jedan od centralnih delova grada koji je urbanistički i arhitektonski nezavršen. Današnji urbanisti, na čelu sa gradskim arhitektom Đorđem Bobićem, imaju ideju da Slaviju „uljude“, bez radikalnih poteza i građevina koje „odudaraju“, i od nje naprave poslovno središte starog dela Beograda.
- Onakav krš više ne može da stoji u centru grada. Radimo sve da se Slavija što pre postane svojevrstan poslovni centar Beograda. Urbanistički zavod radi program za šire područje Slavije, od Manješkog parka, Tiršove, Makenzijeve do Njegoševe, na osnovu odličnog konkursnog rešenja iz 2005. godine. Očekujem da se do kraja godine program odobri u Skupštini grada i da krenemo sa izradom detaljnih regulacionih planova za svaki blok - kaže za „Blic“ Đorđe Bobić.

Ideje za uređenje
Trg Slavija decenijama unazad bio je predmet arhitektonskih konkursa. Pre više od 30 godina, slavni arhitekta Stojan Maksimović, autor „Sava centra“, imao je kompletnu viziju uređenja Slavije. Prema njegovoj ideji, Slaviju bi krasila četiri solitera, a ostali manji objekti po širokim obodima trga terasasto bi padali.
- Takva vizija je za današnje vreme i prema našem razmišljanju veoma ra-dikalna. Naša ideja je da Slaviju samo „uljudimo“, da na mestu današnjeg parkinga sagradimo dve poslovne zgrade visine do osam spratova i pre svega da vidimo kako da se trg saobraćajno što bolje reguliše - kaže za „Blic“ Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.
Novi konkurs za celovito uređenje Slavije raspisan je tek 2005. godine i na njemu je pobedio rad arhitekata Tamare Petrović i Miloša Komlenića. Konkursna komisija na čijem je čelu bio Bobić samo je pohvalila i odbacila rad arhitekte Stevana Malečkova koji je predvideo da se sav saobraćaj spusti u dva nivoa ispod zemlje.

Saobraćaj
U okviru razmišljanja o uređenju Slavije, glavni problem koji treba rešiti je saobraćajni.
- Haotičan saobraćaj u kružnom toku, gde se ne zna ko ima prednost, a ko treba da čeka, mogao bi da se reši proširenjem centralnog ostrva - smatra Antonije Antić.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić kaže da ideja o pešačkoj zoni od Trga Slavija do Kalemegdana ne može lako da se sprovede.
- Nikako pre izgradnje metroa i podzemne garaže, a i tada će gradski prevoz morati da saobraća na tom potezu. Rasterećenje Slavije, i centra grada uopšte, možda bi moglo da se razreši, kao u Beču, sistemom jednosmernih ulica, odnosno ukidanjem dvosmernih ulica u centru grada. Automobili bi tada više kružili, ali bi saobraćaj bio protočniji - kaže Bobić.

„Mitićeva rupa“ večiti problem
Povremeno su raspisivani konkursi za bočne blokove, a najčešće za „Mitićevu rupu“. Na konkursu iz 1992. godine pobedio je rad akademika Milana Lojanice koji je na tom mestu predviđao višenamenski poslovno-bankarski centar. Pre njega arhitekta Vladislav Ivković imao je ideju o uređenju bloka Slavije od „Mitićeve rupe“ do Cvetnog trga, na kom bi se gradile zgrade u kaskadama.

Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=5179

 

[dragan]

Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=5179