Terzijska terasa, između neba i zemlje
Gradski čelnici nisu zagovrnici izgradnje na grebenu, što su učesnici najnovijeg konkursa za uređenje ovog prostora, uglavnom predvideli
Kako Beograd ima samo jednu autentičnu Terazijsku terasu i dva ravnopravna prvonagrađena arhitektonska rešenja za uređenje ovog dragocenog prostora, najverovatnije će u izboru projekta presuditi čelnici Skupštine grada, uz konsultaciju sa žirijem nedavno završenog konkursa. Reč o izazovnom javnom prostoru, na kome urbanisti lome koplja čitava dva veka. Predstavnici gradske vlade insistiraju da padina od Terazija do Ulice kraljice Natalije ostane gradski park, bez novih građevinskih intervencija, uprkos tome što su učesnici osmog po redu konkursa listom projektovali manju ili veću izgradnje. Tek posle javne rasprave zakazane za 10. maj, na kojoj će žiri obrazložiti svoju odluku, biće poznat i zvaničan stav investitora.
Uređenje ovog prostora, podsetimo, finansiraju Skupštinu grada, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište i firma „Mali kolektiv-ETB doo” graditelj luksuznog zdanja na obodu Terazijske terase. Da bi došli do najkvalitetnijih arhitektonskih rešenja raspisali su konkurs uz pomoć Društva arhitektata i Društva urbanista, ali po svemu sudeći će morati da se umešaju i preseku dilemu.
Budući da važeći detaljni plan sledi ideju profesora Dobrovića koji je tridesetih godina prošlog veka predvideo izgradnju dve zgrade na rubovima Terzijske terase (u Balkanskoj 2 i Prizrenskoj 1), parka između njih i nekoliko stotina podzemnih kvadrata, kao veza sa podzemnim prolazima, postavlja se pitanje zbog čega je novi konkurs uopšte raspisivan. Podsetimo, na ovim osnovama počiva i pobednički rad sa konkursa iz 1991.godine, prema kome „Mali kolektiv” zida zgradu u Balkanskoj.
Đorđe Bobić, gradski arhitekta, ukazuje da je ta je taj rad predviđao malo izgrađenog prostora u okviru kaskada na Teazijskoj terasi. Ispostavilo se međutim, kaže on, da je taj projekat na neki način prevaziđen između ostalog i zbog nivelacije terena.
– Pokrenuo sam incijativu da Terzijska terasa ponovo bude predmet konkusra, kako bi preispitali postojeća rešenja. Učesnici nisu imali nikakva ograničenja. Većina radova je mahom predvidela izgradnju i velike kvadrature, menjajući lik ovog prostora, pri tom ne vodeći mnogo računa da to jeste gradski park. Toliko kvadrata je neprihvatljivo. Jedina gradnja koju tolerišemo jeste podzemni prodor sa Terazija negde do stepeništa. Ostalo mora biti park pa ću insistirati da u dalju proceduru prođe onaj kokursni rad koji to omogućuje, ali bez dalje gradnje – objašnjava Bobić.
O ulozi preduzeća „Mali kolektiv”, koje će delimično finasirati uređenje Terzijske terase i koje takođe ima svog predstavnika u žiriju, gradski arhitekta kaže:
– Sami su ponudili da sa Direkcijom finansiraju uređenje parka, ali bez ikakvih obaveza kasnije. To je i dalji gradski prostor i nema šanse da bilo koji investitor bilo šta gradi.
Budući da Terazijska terasa, koja pretenduje da postane druga prepoznatljiva slika grada, posle Kalemegdana, važanu ulogu ima i žiri. U ocenjivanju i odabiru najboljeg idejnog rešenja na poslednjem konkursu učestvovali su: arhitekta Bojan Kovačević, kao predsednik žirija i predstavnik Društva arhitekata, Aleksandar Nedeljković, takođe predstavnik Društva arhitekata, Jelena Radivojević, predstavnik Direkcije za građevinsko zemljište, Svetlana Ivančević, predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Marijana Strugar, predstavnik Sekretarijata za urbanizam, Dragan Praštalo predstavnik „Malog kolektiv” i Vlada Milić, predstavnik Društva urbanista, koji je u međuvremenu preminuo.
Mišljenja su, kako nezvanično saznajemo, toliko bila podeljena da ni posle drugog kruga nisu mogli da izvagaju i odaberu pobednika. Nesrećnim spletom okolnosti ostali su bez sedmog člana, pa tako nije ni bilo nadglasavanja. Naknadne izmene i uvođenje novih članova, posle imenovanja žirija nije dozvoljeno.
Osim toga što je možda nelogično da u žiriju sede predstavnici investitora sa pravom glasa, ili predstavnici gradskih sekretarijata ili preduzeća, uočen je i izostanak velikih imena srpske arhitekture, jer je ipak reč o veoma važnom gradskom prostoru.
Na pitanje zbog čega recimo, ovaj tim nije ojačan uglednim arhitektama koji su se dokazali kroz svoj rad i koji na osnovu velikog iskustva mogu da prepoznaju najbolja rešenja, jer u ovom slučaju je zaista bila reč o nijansama, Jelena Ivanović-Vojovodić, predsednica Društva arhitekata (udruženja koje imenuje članove žirija) odgovara da je došlo do smene generacija.
– Generacija vrsnih profesora Arhitektonskog fakulteta je otišla u penziju. Sa druge strane posmatrano, ne mogu uvek ista imena da budu u žiriju. Investitori sprovode projekat pa zato sede u žiriju. Predstavnica Sekretarijata za urbanizam štiti interese Grada, a osim toga ona je učestvovala u sačinjavanju plana detaljne regulacije za Terazijsku terasu, tako da dobro poznaje problematiku ovog prostora. Predstavnici žirija možda nisu poznati široj javnosti, ali su se dokazali kroz oblasti kojima se bave – smatra predsednica Društva arhitekata.
Šta su pobednici, posle iscrpljujućeg drugog kruga, konačno ponudili na ovom prostoru?
Marijana Avakumović
[objavljeno: 07.05.2007.]
