Ajde da se podsetimo razlike između crne i sive ekonomije. Postoje mnoge definicije, ali
crna ekonomija se najčešće opisuje kao one delatnosti gde
država nema nikakvu kontrolu, niti dobija svoj zakonom propisani deo. I često se sastoji od isključivo (niza) ilegalnih aktivnosti. A
siva ekonomija se odnosi na delatnosti koje su delom regulisane i legalne, a delom ne. Odnosno gde
država ima neku kontrolu i dobija neki svoj deo, ali ne svih 100%. I tu nije uvek krivica samo tih koji se bave time, nego je često i do države koja prethodno nije zakonski uredila tu oblast, niti se potrudila da reši taj problem.
U slučaju pijaca, crna ekonomija je kad neko prodaje iz gepeka auta na ulici, kad prodaje domaće pečenje ili kad pak prodaje falsifikovanu robu napravljenu u ilegalnim radionicama. A ovo kada neko unutar pijace, na plaćenoj tezgi, (pre)prodaje original čokolade, ali koje su donešene iz Mađarskih radnji, ili pak (pre)prodaje trenerke koje je poručio od neke domaće fabrike, to je onda siva ekonomija. Jer u tom slučaju država ubira deo poreza, što kroz poreze fabrici i PDV pri kupovini, što kroz carinu(Milka), što kroz dozvole za izdavanje tezgi na pijaci. Takođe, na ulici, odnosno u crnoj ekonomiji, ti kad kupiš pokvarenu hranu ne možeš ništa tu da uradiš. A na pijaci postoje inspekcije kojima možeš da se žališ kad te neko prevari, kad ti proda pokvarenu ili pak kradenu robu. Naravno, satisfakcija i pravda nisu zagarantovane ali dakle postoji neki sistem kontrole i neka regulativa.
Stoga je apsurdno poistovećivati registrovane prodavce na pijacama sa divljim trgovcima.
A što se tiče priče o PDV, odnosno ko šteti a ko pomaže ekonomiji... Vidi ovako, u jednom slučaju, daćeš 1300 dinara za neki proizvod u trg. lancu. Od tih 1300, 250 će otići državi, 150 će otići na razna ''podmazivanja'' (carina, inspekcije, standardi, političari...) , 200 će otići na plate domaćim radnicima, 100 će da ostane ovde za buduće investicije i proširenja, a 600 će da ode negde preko, u Belgiju, Hrvatsku, Tursku, gde već...
A u drugom slučaju, daćeš 1000 dinara prodavcu na pijaci. Od tih 1000 dinara, istina, država će kroz zvanične tokove videti tek 100, a kroz nezvanične još 50-100. Ali će preostalih 800-850 da se raspodele između domaćeg trgovca, domaće fabrike (za plate i proizvodnju) i domaćih dobavljača, te će veliki deo tih para na kraju da ostane u Srbiji. U poređenju sa prvim slučajem gde Srbiji ostaju mrvice a lavovski deo ide napolje.
Pa tako svaki put...
Tako da imajući sve to u vidu, ja stvarno ne vidim po čemu su to lanci poput Maxija, Idee, Lillyja, Ušća... pošteniji i produktivniji po Srbiju i njenu ekonomiju od registrovanih (pre)prodavaca na pijaci koji nemaju kasu i račun. Štaviše, meni su ovi na pijaci manje zlo jer bar nisu šenuti skotovi koji bi da drže celu Srbiju, nego oni lepo imaju svoj mali biznis i drže se toga. I naravno da ću radije da odem do pijace da uzmem 4 brijača za 300 dinara nego da idem u trg. lanac i da dajem 500 za 3 komada.
Što se tiče izgleda i rasporeda pijaca:
Ono sto je sporno je to sto neke pijace u gradu trenutno zauzimaju javne povrsine koje bi mogle da se iskoriste na mnogo bolji nacin i koje bi prodisale da se te pijace izmeste na neke druge lokacije.
Ok. U tom slučaju :
koje to pijace zauzimaju javne površine a koje bi mogle da se upotrebe na bolji način?
Šta bi ti voleo da vidiš na tim prostorima umesto pijaca?
Kako bi rešio problem potrebe ljudi za srednjom/velikom pijacom?
Kako bi rešio problem cepanja nečega što radi po sistemu ekonomije obima i grupisanja delatnosti... na više malih delića koji sami stvaraju još više troškova i problema?
Jesi li ikad uzeo Bing ili StreetView i probao da nađeš gradske blokove u centralnim opštinama, mimo gradskih pijaca, koji bi uz minimum rušenja i ulaganja mogli da budu pretvoreni u lepe gradske trgove? Ja jesam, jedno bar 10 lokacija na delu između Pančevca, Autokomande, Mostara i Ušća.