Šta je novo?

Скадарлија - Бајлони

skadarlija nije tesko izborena ambijentalna celina, vec pukim slucajem sacuvan sokak koji se sada mitologizuje kao parnas srpske tradicije i boemstine. kao sto sam rekao, da bi bilo ko imao pravo da je zove ambijentalnom celinom morao bi da se vrati jedno 70 godina unazad pa da pocne da je cuva tada, i to prvenstveno od njenih sopstvenih stanara, zakupaca, korisnika i posetilaca - jer su upravo oni menjali izgled te ulice, i to sa punim pravom jer to njima nije bila jedinstvena celina, vec samo jedan od 200 blatnjavih dzada koje su se sve upravo u to vreme modernizovale.
 
^^^ Slažem se. Skadarlija je do sad mnogo više naružena nego što bi je bilo kakva zaštita sačuvala od daljeg propadanja. Nažalost, jedino što je čini ambijentalnom celinom danas jeste kaldrma. I možda par kuća koje su koliko-toliko sačuvale prvobitan izgled. O zaštiti ove zone nikada se nije vodilo računa, ni pre 70-80 godina, kada su počeli sa rušenjem kuća i kafana iz 19. veka i izgradili prve višespratnice, ni u novije vreme - najdrastičniji primer je o.š. Skadarlija i onaj nakaradni aneks kafane ''Dva jelena''.
Nažalost, danas nije preostalo mnogo toga materijalnog što bi valjalo tamo sačuvati (sem kaldrme, kao što rekoh).
 
Nema tu nikakve mitologije, jer taj Parnas je postojao upravo tu, u Skadarliji, svidjalo se to nekome ili ne. Pobuda da se secanje na to materijalno sacuva, sasvim je plemenita, a osvedocena zakonski, od 1967, u elaboratima Zavoda za zastitu spomenika, gde se o Skadarliji razmisljalo na nivou ambijenta i prostorno-kulturno istorijske celine, kako je tamo i definisana. Dakle ne radi se o slucajnosti. To sto se u njenom ocuvanju lutalo, sto u tom tkivu ima cezura, nepromisljenosti i nedoslednosti ne znaci da od zastite onoga sto je u njoj preostalo dobro i vredno treba odustati. A to sto je jednom bila blatnjavi sokak, ne dokazuje bas nista. Ovim zavrsavam polemiku, ako je uopste i bilo.
 
Правила понашања у српском Монмартру
За десетак дана некадашња боемска четврт добиће кодекс понашања који би требало да успостави правила игре међу угоститељима и власницима локала у Скадарлији

2wm14rb.jpg


Зовем се Скадарлија, или Скадарска улица, како хоћете. Ја нисам ни булевар, ни авенија, ни магистрала. Ја сам обичан стрми кривудави сокак усред Београда. И то би било све што би вредело рећи о мени да нема моје боемске повести, да нема мојих трошних кровова, расклиматаних столица и распоренога јендека”..., написао је пре тридесетак година Зуко Џумхур, путописац, боем и карикатуриста.

Боемска и романтична Скадарлија из 19. и 20. века сада живи само у песмама, занимљивим причама и сећању времешнијих посетилаца. Душу је изгубила, али ако је веровати граду, Туристичкој организацији Београда, Привредној комори града некадашњи садржаји попут туристичких водича, сувенира, старих заната, продаје цвећа, уметничких радионица требало би да на велика врата уђу и оплемене сокак који пореде са париским Монмартром, прашком Златном улицом, бечким Гринцингом, атинском Плаком.

За десетак дана некадашња боемска четврт добиће кодекс понашања који би требало да успостави правила игре међу угоститељима и власницима локала. Јасна Димитријевић, директорка ТОБ-а, каже да ће нови документ на две стране са 12 тачака бити заправо освежени кодекс уведен 1975. године.


– Предложићемо да све тенде на локалима буду бордо боје, столњаци и прибор за јело исти, а пластичне столице у баштама замењене. Биће прописано радно време, врста музике и количина буке коју ће моћи да трпи пешачка зона. Покушаћемо да се договоримо да се сувенири продају одређеним данима и у одређено време – истакла је Димитријевићева.


Квалитет услуге, конобари у униформама, познавање страних језика, понуда разноврсне хране додатни су захтеви о којима ће да разговарају угоститељи и надлежне институције.

Управници скадарлијских ресторана надају се да ће са кодексом понашања вратити пре свега домаће посетиоце али и дух по коме је била препознатљива пре тридесетак година. Многи су истакли да нешто слично будућем кодексу већ постоји, али да се не поштује.

Скадарлија је за Војислава Везилића из ресторана „Има дана” првенствено била позната по дешавањима на улици, а тек онда по угоститељским објектима. Предлог ће подржати али сматра да је потребно, пре свега, увести аниматоре на калдрми.

– Скадарска улица некада је била променада где је сваки ћошак „причао своју причу”. Потребно је довести уметнике и гатаре, поново отворити сувенирнице, оживети музеје и галерије. Скадарлијом треба, као некад, да овлада староградска музика – истиче Везилић.


Посетиоцима из иностранства, сматра Жељко Ђилас, управник ресторана „Два бела голуба”, овај део града данас је мање привлачан.

– Београд је имао нешто што није смео да изгуби. А када срушите кућу, није баш лако изградити нову – истиче Ђилас.

Наши саговорници незадовољни су што се у новопеченим кафићима дуж Скадарске штрафте пушта страна музика са разгласа, а амбијент потпуно одудара од оног који су красили домаћи специјалитети и живи тамбурашки оркестри, мишљења су да кодекс није важно само донети већ и доследно спроводити.

Љиљана Јакшић, једина је глумица која госте „Два јелена”, „Шешир мој” и „Има дана” увесељава и подсећа на боемску браћу која су некада давно једва састављајући крај с крајем у чудесним кафанама Скадарлије тражила утеху за неостварене љубави, непризната дела, тежак живот и излизано одело. Одушевљена је иницијативом да се уведе ред и поново оживе програми по којима је Скадарлија била надалеко позната.

– Драго ми је да се неко коначно сетио да улепша и удахне бар мало некадашњег боемског духа. Али чистити кућу само зато што долазе гости за Универзијаду, а не потрудити се да привучемо и задржимо у току целе године домаће посетиоце који сада заобилазе Скадарлију није добро – коментарише Јакшићева.

Д. М. – Д. Б.

--------------------------------------------

Вечера уместо носталгије

Увођење кодекса понашања поздравио је и Момо Капор, књижевник, који је, каже, као шегрт Угљеши Богуновићу, Зуки Џумхуру, Лалету Јањићу, Мариу Маскарелиу шездесетих година 20. века помагао у претварању Скадарске улице у најстарију пешачку зону у Београду.

– То је дивна идеја али бојим се и утопија због нашег менталитета који разједа све што дохвати. У Скадарлији је већ одавно уместо носталгије обавезна само вечера. И аутомобили се се вратили у ову четврт – истиче Капор.

У разговору за „Политику” Капор се присетио како су „Три шешира”, „Два јелена”, „Златни бокал” од бифеа, рупе претворени у објекте пријaтног амбијента.

– Зуко је донео три предивне каљeве пећи из Војводине и од њих направио једну која и данас стоји у „Златном бокалу”. Зидови „Два бела голуба” украшени су мојим сликама, а најлепши декор Скадарлије је фонтана Милице Рибникар – каже Капор.

У Скадарлији је Момо Капор живео пет година. Уселивши се у кућу у Скадарској улици, Капору се обратио један стари господин речима „Видим дошли сте да живите у Скадарлији”. Капор му је на то одговорио „Овде се не долази да се живи него да се умре”.

Да је некада овај део града пуним плућима дисао ноћу можда најбоље сведочи анегдота са Зуком Џумхуром и келнером из „Три шешира”. Када је конобар, прича Капор, подсетио Зуку речима „Господине овде је вечера обавезна”, Зуко му је узвратио „Дошао сам на доручак, управо сам се пробудио”.

Д. М.

[објављено: 24/02/2009]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Pravila-ponashanja-u-srpskom-Monmartru.sr.html
 
– Предложићемо да све тенде на локалима буду бордо боје, столњаци и прибор за јело исти, а пластичне столице у баштама замењене. Биће прописано радно време, врста музике и количина буке коју ће моћи да трпи пешачка зона. Покушаћемо да се договоримо да се сувенири продају одређеним данима и у одређено време – истакла је Димитријевићева.
Da, bas mislim da je ideal svake kvalitetne trzisne ugostiteljske ponude da stolnnjaci, escajg, pomogustvu i jelovnik i konoborai i stolice i boraosane budu u svim kafanama isti... pa to nije postojalo ni Jalti 1971. godine... I posle se cude sto Skadarlija propada... propada zato sto zamisljaju da je svaka stolica od Simine od Bajlonove pijaca ista i da neka tekta iz TOB-a moze ofrlje da rasporodjeju strane grupe po kafanama bez obzira na konkretan ukus ljudi koji ih cine, propada zato sto u vreme kada pristaju brodovi u savsku luku, nase dede koje su tu rucale 70 godina ne mogu da dobiju ni pomocan sto, a kamoli ostali Beogradjani... ukratko propada zbog TOB-a, neodgovornih upravitelja i anseg mentaliteta.
 
Скадарлија у „пластици”
Применом новог кодекса боемска четврт биће очишћена од тенди, паркираних аутомобила и турбо-фолка
swblte.jpg

Скадарлија је мера свега, и доброг и лошег”, рекао је својевремено Ђура Јакшић, вероватно најпознатији станар овог кварта. Посматрајући некад боемску четврт, јасно се могу видети многе фазе у развоју и променама главног града, али и целокупног друштва. Почела као циган-мала, Скадарлија је превалила пут преко стецишта престоничке боемије, омиљеног окупљалишта младих и места веселих уличних игара, а није је заобишао ни свеопшти мрак деведесетих година прошлог века. Данас је то улица „наружена” многим терасама наткривеним пластичним најлоном, а за боемски шмек који још избија из калдрме, могли би да дођу бољи дани будући да се припрема кодекс који би требало да јој поврати стари углед.

Први становници улице били су Роми, па је „крштена” као циган-мала. Тако се звала све до 1872. године када је добила данашње име. Тадашње градске власти преселиле су Роме на Чубуру, а у народу је остало предање да су они упутили клетву свима онима који се населе на њиховом, силом одузетом огњишту.

У то време многим књижевницима, новинарима, сликарима, по правилу празних џепова, скадарлијски кафански дух је помогао да се одрже. Тада су скромни угоститељи, својим још скромнијим гостима дозвољавали вересију по принципу „плати кад зарадиш”.

Прохујали су неки нови ветрови и са собом донели нове кафеџије и боеме. Имена многих кафана су, додуше, остала иста, али вересије више нема. Боемски дух се показао као најпродаванија роба, а угоститељи су га наплатили папрено. Углавном странцима који би долазили у Београд и желели да кушају „нешто аутентично”.

Штампа из седамдесетих година прошлог века бележи да је Скадарлија постала стециште младог света, те да у току врелих летњих ноћи калдрмом шета десетак хиљада девојака и младића. Они, међутим, дословно парадирају горе-доле, и не помаљају нос у кафане. Хроничар тадашње „Политике експрес” бележи: „Њихова је улица, а кафане то нису. Нису гостољубиве према њиховом џепу и то је једини разлог што у њих ретко завирују”.

Омладина некадашње отаџбине је славила Скадарлију као главну градску штрафту, као нешто своје. Чак је и Кнез Михаилова била у другом плану, а у вечерњим сатима се на калдрми стварала таква гужва да су је многи поредили са оном на шеталиштима приморских градова. Забављали су их разни улични играчи, сумњивог уметничког квалитета, али ретко ко од шетача је тражио више. За излазак у град била је довољна пљескавица и која кригла хладног пива. Али не задуго.

Деведесете су протутњале кроз земљу и Скадарску улицу „жигосале” пластичним терасама, паркираним аутомобилима и наступима турбо-фолк певача. Новопечени богаташи су једини били у могућности да плате рачуне у ресторанима, а Скадарлија се чинила као идеалан начин да се „набаци” мало стила.

После „промена”, неке ствари у овом кварту су кренуле набоље, али су кич и жудња за брзим профитом опстали.

Последњи ударац „пластици” и нереду требало би да зада кодекс који прописује понашање угоститеља и посетилаца. Овај документ, рађен на иницијативу Туристичке организације Београда и по моделу сличног акта из 1975. године, требало би да омогући да у некадашњој боемској четврти поново заживи продаја сувенира, туристички водичи, улични свирачи, као и правила о изгледу угоститељских објеката.

-----------------------------------------------------------

Ружина улица

Како су се различите власти смењивале, свака је, по свом нахођењу мењала називе појединих престоничких улица. Скадарска је, међутим, била поштеђена такве самовоље. Улица је за време своје дуге и бурне историје само једном променила име. Десило се то у доба окупације у Првом светском рату када су је Аустријанци назвали Ружина улица.
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Skadarlija-u-plastici.sr.html
 
Goldstein":1j0uvcdj je napisao(la):
Први становници улице били су Роми, па је „крштена” као циган-мала. Тако се звала све до 1872. године када је добила данашње име. Тадашње градске власти преселиле су Роме на Чубуру, а у народу је остало предање да су они упутили клетву свима онима који се населе на њиховом, силом одузетом огњишту.
:rolleyes: да ли те клетве важе и данас? замислите само када би то заиста било тако, онда имамо у граду на десетине уклетих локација. :shok:
 
u tuzilastvu rupe u pravosudju rupe... :bash: pa njima se vise isplati da podignu sve na divlje, jer dok ovi odreaguju iz suda svima ce nam pobeleti kose... :grand:
 
Evo necega sto mi se svidelo, svi znate gde je, kod "Sebilj" cesme, kopije sarajevske.

sladarlija.jpg


Da, valjda treba da navedem izvor, Boda Tajson sa SSC-a
 
Skadarlija još bez kodeksa ponašanja

Nacrt kodeksa za ponašanje u Skadarliji promovisan je na aprilskim „Danima Beograda”, a uprkos najavama da će biti usvojen krajem oktobra, ovaj akt još nije ozvaničen. U Turističkoj organizaciji, koja je i pokrenula akciju uvođenja reda u boemski kvart, kažu da će kodeks uskoro biti izglasan. U međuvremenu, skadarlijskim ugostiteljima je ostavljeno na volju da li će u lokalima primenjivati predložena pravila.

Odredbe kodeksa se odnose na kompleks Skadarlije koji obuhvata Skadarsku ulicu od Bulevara despota Stefana do Dušanove, zatim Zetsku ulicu, Siminu, Gospodar Jevremovu i Ulicu Strahinjića bana od ugla Francuske do Skadarske.

– Prepoznatljivi simboli Skadarlije – zastava, karanfil, štap i žirado šešir ostaće nepromenjeni. Vreme održavanja programa na ulici i u restoranskim baštama ograničeno je do jedan sat posle ponoći odnosno kako bude definisano posle razgovora sa ugostiteljima – navedeno je u Nacrtu kodeksa u koji je „Politika” imala uvid.

Kao jedine vrste muzike pogodne za kaldrmisani ambijent navedene su izvorna narodna muzika, romanse i starogradske pesme, a mogu da se izvode isključivo uživo. Muzički ansambli mogu koristiti klasične, neozvučene instrumente dok su električni zabranjeni. Odeća u duhu boemskog ambijenta za članova grupe se – podrazumeva.

Prema Nacrtu kodeksa, svi njegovi potpisnici treba da u skladu sa opštim okruženjem ujednače boje tendi i da vode računa o cveću i održavanju žardinijera.

Strani turisti koji dolaze u našu prestonicu, često kao nedostatak turističke ponude Beograda navode nemogućnost kupovine razglednica. Na takvo stanje trebalo bi da bude stavljena tačka, budući da se u Nacrtu kodeksa eksplicitno navodi da u Skadarliji u toku cele godine mora biti organizovana prodaja cveća, razglednica, suvenira, kao i fotografisanje gostiju za uspomenu.

Svi objekti u Skadarliji stavljeni su pod zaštitu države kao spomenici kulture i nikakve intervencije građevinske prirode, prepravke i slično ne mogu započeti bez zakonom propisanih dozvola. U slučaju neimarskih radova neophodno je sve potpisnike Kodeksa mesec dana pre početka obavestiti o dužini i stepenu njihovog trajanja.

Kada je reč o unutrašnjem uređenju restorana, u boemskom duhu Skadarlije trebalo bi da uskladi jelovnike, stolnjake i ostale detalje koji će ovaj ambijent učiniti posebnim. Odelo osoblja treba da bude za svaki objekat specifično, i da ne štrči od opšteg okruženja. Kodeks, takođe, obavezuje ugostitelje da zaštite posetioce od neovlašćenih prodavaca semenki, cveća, srećki, suvenira i drugih predmeta tako što će im onemogućiti ulazak u restoran i baštu.
http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&dd=18&nav_id=393258
 
Evo neceg sto se nece graditi :D

Politika":3s2kuinv je napisao(la):
Novi investitori angažovali su, kaže Živulović, profesora Arhitektonskog fakulteta Miodraga Mirkovića da iscrta novo idejno rešenje budućeg poslovno-komercijalnog centra. Prošle godine, kada je kompleks Beogradske industrije piva (BIP) u Skadarliji kupio „Elgin”, razgovaralo se da idejni projekat uradi arhitekta Mustafa Musić, ali od toga se, kaže Živulović, ipak odustalo.

Dakle, Mustafa Music je pobedio na pozivnom konkursu za kompleks pivare, ali su ga na kraju ispalili i angazovali Mirkovica. Koordinacije radi - Mustafa Music je radio npr. novi Holiday Inn u Novom sadu ili Hotel Posta u Beogradu, Miodrag Mirkovic je zasluzan za Infinity u Dobracinoj i Progres u Knezu.

Evo Musicevog projekta:

02.jpg

03.jpg

04.jpg

05.jpg

07.jpg

09.jpg

10.jpg


Tekst 1
Tekst 2

Izvor Zenit inzenjering
 
Ma iiiiiiiidi, to bi se uklopilo u Skadarliju onoliko... :rolleyes: Taj cosak kod Sebilj cesme je prosto nakazan...
 
E, u inat vama hejterima, meni je super. :p
Ovako ovlaš gledajući, deluje kao prilično uspelo spajanje starog i novog. Iako ima dosta smelih modernih intervencija, mislim da zahvaljujući upotrebi predloženih materijala (kamen i transparentno staklo, ponajpre) objekat deluje toplo i neotuđeno. A, povrh svega, ide protiv dominantnog Redžićizma - nije još jedna beogradska kocka. :D
Eto, meni je žao što se neće graditi.
 
Meni se svidja pesacka zona,volim sto vise prostora i sto bolju pesacku komunikaciju kod Skadarlije.
 
konfuzna gomila lose uklopljenih kvadrata prostora
 
ima dobrih ideja: platoi na trgu, puno pasazkih veza sa prostorom izvan sto otvara trg, novi materijali i nove strukture a u kombinaciji sa "starim" uvek bolje nego kopiranje i podvacenje postojecem, ali....

cosak zaista vrlo neprilagodjen, nadvija se i "guta" stari objekat umesto da mu se podredi i uokviri ga, zgrada u pozadini trga preterano razvijene strukture za taj prostor i na tom mestu, takva zgrada zahteva mnogo slobodnog prostora oko sebe da bi je ublazio i da bi akcenat ostao na njoj, ovako samo cini prostor trga neprijatnijim..zelenilo, umesto na terasama, bolje da se pojavi na trgu

dosta nezgrapno, po meni, tako da je dobro da se razmatra novi projekat...

nadam se da ce ovaj put resenje da ispostuje zgradu restorana skadarlija, kao i bastu pivare i zelenilo oko nje, a bilo bi dobro i da zadrzi i revitalizuje i uklopi u novi projekta fasade u skadarskoj, upotrebi kaldrmu za trg ako ne skroz makar u tematskim delovima pa da se tako skadarska "prolije" na taj deo, i da zadrzi ideju staklenih kubusa kako ne bi otezavali prostor na visinama iznad vizura iz neposredne blizine....
 
Ja moram da priznam da sam malo "rascepljen"! Dosta mi se svidja ovako na slikama, vrlo Dalijevski!

Ali onda je tu i problem, plasim se da bi izgledalo PUNO LOSIJE u izvedbi, pogotovo ova razudjena struktura. Zamislite sive betonske ploce sa zakrzljalim i lose odrzavanim rastinjem, pogotovo zimi. Drugo, plasio bih se i ledenica koje bi sa tih izbocenih terasa vrebale. Trece, nisam bas odusevljen ovim tretmanom starih zgrada u Skadarliji, ovo njihovo natkriljivanje i "stavljanje u vitrinu" mi nekako bas ne ide.

No sve u svemu, voleo da se nesto ovako uradi. Samo bih malo "smanjio dozivljaj" prema Skadarliji a moguce da bi ovo puno bolje leglo unutra da im se samo malo smanje apetitit za prostorom. Klasika, investitor ce UVEK hteti da zagrabi sto vise prostora ali je onda na regulatoru/planeru da ga malo spusti na zemlju.
 
Zar, do sada, aktuelni projekat za Skadarliju nije bio rad profesora Branislava Stojanovica, a ne Musica?
 
Веома занимљиво решење. Једина замерка је прогутана Кафана Скадарлија. Овако делује као монтажни објекат склепан као нехигијенско насеље.
 
Uzgred, tesko da nesto moze da narusi taj deo grada kao ona socrealisticka zgradurina kod Bitef teatra. Svaki put me iznervira kad tuda prodjem.
 
Izgradnja bilo kakve zgrade nece rešiti problem tj očekivanje turiste koj se spušta kratkom Skadarlijskom ulicom
dođe do Sebilj česme i i i nema više :(

Bilo je reči o pretvaranju pijaca van radnog vremena u trgove
Upravo taj veliki trg bi mogao da bude šlag na Skadarlijskoj torti

Možda trg kao Latinski trg, :rolleyes:
 
Vrh