https://www.integralinzenjering.com/dovodni-tunel-za-he-dabar-aktivne-pripreme-za-novu-fazu-radova/Dovodni tunel za HE Dabar: Aktivne pripreme za novu fazu radova
19.02.2021.
Nakon što je 26. jula 2020.godine izvršen proboj tunela između napadnih mjesta NM3 i NM4, nastavljeni su radovi na iskopu tunela između napadnih mjesta NM1 i NM2. U ovom trenutku ukupna neprekino iskopana dužina tunelske cijevi iznosi l = 10.797,5 m, dok je za iskop preostalo još l = 1.427,5 m.
Obzirom na odmaklu fazu radova na iskopu tunelske cijevi odvijaju se intenzivne pripreme za izradu njezine armirano betonske obloge, što predstavlja novu fazu radova na ovom projektu.
U vezi s tim kupili smo dva kompleta metalnih hidrauličnih oplata za izradu sekundarne obloge tunela od proizvođača „CEKA“ (Ankara, Turska). Svaki komplet oplate, dužine od po l = 12m, sastoji se od dva dijela: (1) oplata podnožnog svoda i (2) oplata gornjeg lučnog svoda – “kalota”.
U toku je isporuka oplata na gradilište tunela, koja se vrši specijalnim vangabaritnim transportima.
Po prispjeću svih elemenata, oplate će biti kompletirane na lokacij Vodostana (izlazni portal tunela), nakon čega će montirane oplate biti „uvučene“ u tunel. Početna pozicija izrade sekundarne obloge udaljena je oko 4 km od portala. Transport oplata na početnu poziciju će izvršiti firma specijalizovana za ovu vrstu poslova. Za transport će se koristiti niskonoseće prikolice kojima se može upravljati sa oba kraja. U prvom koraku će biti transportovana jedna oplata podnožnog svoda sa kojom će biti urađene tri do četiri kampade. U narednim koracima biće uvežene dvije kalote, te druga oplata podnožnog svoda. Na ovaj način će sekundarna obloga biti građena u dva smijera istovremeo (prema ulaznoj i prema izlaznoj strani tunela) u koracima dužine od po l = 12 m, što znači da će biti potrebno izvršiti nešto više od 1.000 koraka (premještanja oplata).
Nova faza radova će zahtijevati i ugradnju znatno veće količine betona nego do sada, zbog čega je, pored postojeće betonare “Simem” Eagle 2500 Star, kapaciteta 80 m3/h, kupljena i na gradilište tunela isporučena nova betonara, “Semix” Turkmobil 100S4, kapaciteta 100 m3/h.
Očekujemo da će ove dvije betonare, zajedno sa mobilnim drobilišnim postrojenjem, u potpunosti zadovoljiti potrebe za izradu sekundarne obloge dovodnog tunela HE Dabar u dužini od l = 12.125,00 m, kao i eventualne buduće potrebe za betonom kod izrade HE Dabar I drugih objekata u sistemu Gornji horizonti.
Zbog uobičajeno visokih voda u zimskom periodu, radovi na izradi ulazne građevine preko koje će se voda iz akumulacije “Pošćenje” uvoditi u dovodni tunel su u prekidu i biće nastavljeni nakon povlačenja vode.
Srbijagas i Gas-Res potpisali sporazum o IZGRADNJI NOVOG GASOVODA
Tanjug 16.03.2021. 15:11
Srbijagas i "Gas-res" iz Republike Srpske potpisali su danas u Banjaluci Sporazum o izgradnji novog gasovoda, čiji je planirani kapacitet 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje, saopštio je Srbijagas.
Budući gasovod, kako je definisano Sporazumom, gradiće se na pravcu granica Republike Srbije i Bosne i Hercegovine-Bijeljina-Banja Luka-Prijedor-Novi Grad.
Osnovni cilj Sporazuma jeste priključenje Republike Srpske i BiH na gasovodni transportni sistem u Srbiji, kao i na projekat "Balkanski tok",
Dužina gasovoda na teritoriji Srbije iznosiće oko 90 kilometara, a na teritoriji Republike Srpske oko 320 kilometara.
Kako se navodi, predmet Sporazuma je zajedničko učešće u izgradnji gasovoda Inđija-Mačvanski Prnjavor- Bijeljina-Banja Luka-Novi Grad.
Sporazum o izgradnji gasovoda "Nova istočna interkonekcija Republike Srpske/BiH i Republike Srbije" potpisali su generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i direktor "GAS-RES" Đuro Glamočić, u prisustvu ministra energetike i rudarstva Republike Srpske Petra Đokića.
Vlada Republike Srpske opredelila je preduzeće "Gas-Res" za nosioca aktivnosti na realizaciji projekta na teritoriji Srpske.
Ovim Sporazumom dve gasne kompanije započinju aktivnosti na realizaciji ovog važnog projekta, navodi se u saopštenju.
Hvala na odgovoru.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=844653#p844653:1dqat4lx je napisao(la):Dart » Ned Apr 25, 2021 8:51 am[/url]":1dqat4lx]Most gradi Integral u koperaciji sa Hrvatima.
Ne može biti tačno da od toga nema koristi 'za obične ljude' - da je tako, ne bi bilo ni koristi za obične Arape od nafte, a razlika je između iskonskog siromaštva i standarda iznad proseka EU (npr. u slučaju Saudijske Arabije, gde bi bez nafte jeli gloginje, dok im je sa njom BDP 56.000$ per capita po paritetu kupovne moći; sa druge strane, politički sistem im je rođački i u bukvalnom smislu, neuporediv, čak, ni sa balkanskim prilikama).[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851946#p851946:c359zh3y je napisao(la):brada » 20 May 2021 10:54 pm[/url]":c359zh3y]U normalnoj državi da, u kojoj bi korist od te prodaje struje imali svi njeni građani. Mi i sad izvozimo struju i fine pare se vrte, ali običan narod od toga nema neke velike koristi.
Ne kažem da i ovako neće biti nikakve koristi za obične ljude. Biće neke, ali male, ne značajne. Ništa značajnije od turizma koji se gubi. Tako da mislim da nije isplativo uništiti onakav biser prirode radi vrlo malo ili skoro nimalo koristi za obične ljude.
Uvac je popularan zbog meandara i jer je staniste bjeloglavog orla. Na Djerdapu je interesantan Golubac. I jedno i drugo bi bilo podjednako popularno i sa i bez hidroelektrana. Drina, a posebno Tara, su drugaciji. Tara je raj za rafting, i to radi punom parom 3 mjeseca. Ako niste bili, topla preporuka da odete, dok se jos moze. Jer kad naprave ove hidroelektrane, mocicete samo da se vozate brodicem po jezeru. Ne vidim zasto bi neko iz daleka dosao tu da se voza po jezeru.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851951#p851951:2qhn4xs0 je napisao(la):Dart » Пет Мај 21, 2021 12:09 am[/url]":2qhn4xs0]To za turizam je vrlo diskutabilno. Ja bih rekao da čak i pozitivno utiče na turizam jer priroda postaje pitomija, a jezero polovno za brodiće itd. Npr Đerdap i Uvac su trenutno najpopularnije prirodne atrakcije Srbije, a za njihov izgled su dobrim delom zaslužene i hidrocentrale.
Opet ponavljam - nisam rekao da nema koristi, vec da je ona vrlo mala i da vjerovatno nije veca od trenutne koristi koju lokalno stanovnistvo ima od turzma, prvenstveno od raftinga. Ok, zaposlice se neki ljudi na elektrani, imace solidne plate i to je to. S druge strane, svi oni koji zive od turizma ostaju bez prihoda. Tako da manje-vise dodje na isto. Hoce li struja pojeftiniti kad se naprave te elektrane? Nece. Kao sto nije pojeftinila ni kad je napravljena TE Stanari, kao sto nije pojeftinila ni kad su napravljene silne MHE. Hoce li te elektrane puniti budzet, pa se iz tog budzeta izdvajati sredstva za razvoj cijele RS i posebno lokalnog podrucja? Da, budzet ce da se puni, ali pare ce da izvlace razni Prointeri bliski vlastima. Da li je vrijedno zbog toga unistiti biser prirode? Ja mislim da nije. Da je drzava normalna, onda bi bila skroz druga prica.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851964#p851964:2qhn4xs0 je napisao(la):Пантограф » Пет Мај 21, 2021 12:40 am[/url]":2qhn4xs0]
Ne može biti tačno da od toga nema koristi 'za obične ljude' - da je tako, ne bi bilo ni koristi za obične Arape od nafte, a razlika je između iskonskog siromaštva i standarda iznad proseka EU (npr. u slučaju Saudijske Arabije, gde bi bez nafte jeli gloginje, dok im je sa njom BDP 56.000$ per capita po paritetu kupovne moći; sa druge strane, politički sistem im je rođački i u bukvalnom smislu, neuporediv, čak, ni sa balkanskim prilikama).
Dakle, od razvoja energetike ogromna je korist za obične ljude.