Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

Ja zivim u Nemackoj i vidim kako je ovde kaldrma uradjena, i izmedju tih kockica je uvek beton.
 
E to nisam gledao jer nisam pratio njihove radove (valjda zato sto mi nije toliko stalo kao do Srbije), ali kad vidim zavrsen rad, znam da je uradjeno kvalitetno i da ne klima i ne propadne posle 10 dana :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=664141#p664141:vkeiscfx je napisao(la):
dragan » Čet Sep 26, 2019 2:56 pm[/url]":vkeiscfx]A, šta je ispod tih "nemačkih kocki"? . . Kakva je podloga?

Trotoare često "čukaju" i "prečukavaju" kada rade održavanje. Ispod te kocke nalazi se šljunak. Ne mogu vam reći kakva je granulacija i kakva svojstva ima - prosto nisam obraćao pažnju. Ispod šljunka je tlo, te voda koja ne ode do slivnika vec prodre ispod kocki odlazi dalje u zemlju.

Jako puno saobraćajnica je popločano kockama, al do sad nisam imao priliku da vidim kakvi su slojevi. Uglavnom, veliki deo tih saobraćajnica opterećen je teškim saobraćajem i nisam primetio da imaju problem sa propadanjem i klimanjem kaldrme niti sa ispiranjem peska. Čak i prilikom velikih padavina.

Razlika između kaldrmisanih trotoara i saobraćajnica svakako postoji i to je definisano strogim nemačkim standardom (*..bo' ih standard). Pošto se ne bavim niskogradnjom, ne mogu vam više reći. Evo link ako je neko posvećen da istražuje (zasto mislim na Zumu!? :roll: ) i zna nemački.

Preporuke za planiranje i izvođenje popločanih saobračajnica:

https://www.google.com/url?sa=t&source= ... 9514044534

Preporuke nisu iz DIN normi, vec prospekt proizvođača, al siguran sam da su norme uzete u obzir i važe za NRW.



Još jedan link ka austrijskom sajtu koji se bavi preporukama za ugradnju granitne kaldrme sa zanimljivim detaljima:

https://www.google.com/url?sa=t&source= ... RnqX0IlJ3o
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=664130#p664130:3apowh5r je napisao(la):
astrodule » 26 Sep 2019 01:19 pm[/url]":3apowh5r]
Nisam siguran da se tako radi sitna kocka. Činjenica je da mora nečim da se zalije, ali koliko sam video na par primera, to zalivanje se radi onim crnim (bitumenom ili čime već)

Velika kocka (kao na Trgu tj, njegovom kolovozu) bi već morala da se zaliva ili postavlja u beton.
Ranije su se one sitne kocke zalivale katranom. Izliva se kada je vreo i tečan, pa dobro ispunjava sve praznine između njih. Kada se ohladi je istovremeno dovoljno tvrd da izdrži pritisak i trajno elastičan pa ostaje vodonepropusan.

https://twitter.com/CaraUrosa/status/11 ... 0787417088
 
Tako je i to tako stoji decenijama na prirodnoj podlozi, dobro nabijenoj već decenijama izmedju Tosinog bunara i KBC Bežanijska kosa.

I zato se pri rekonstrukciji koristi ista kocka i nema problema. E onda su počeli da koriste asfaltnu podlogu...
 
Evo jedne zaista izuzetne slike sa studentskih demonstracija 1968. Čuveni bivši podvožnjak na Novom Beogradu. U daljini Hotel Jugoslavija. Takođe stara kaldrma. Ovde je bilo veliko udubljenje u odnosu na okolno tlo, pa se posle svake kiše u podvožnjaku formiralo čitavo jezero. Pa ipak je ta kaldrma, stalno opterećena i, ili mokra, ili čak duboko pod vodom, ipak izdržala godinama. Verovatno je i sada tamo, zatrpana u pesku.

 
Ne oni definitivno ne znaju da rade kaldrmu. Izgleda da su svi majstori otišli u Nemačku. Ovo neće izdržati dugo, od silnog prometa i saobraćaja te kocke ima ko lude da se mrdaju.

Sent from my SM-G970F using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=662000#p662000:8yobczz1 je napisao(la):
ttbgd » 19 Sep 2019 10:45 pm[/url]":8yobczz1]Mogu li granitne kocke ovako lako da se razbijaju?

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=k8vXEL-MhnU[/youtube]
Evo šta je u pitanju. Na Trgu su se uglavnom koristile granitne kocke dimenzija 20x20x20cm. Međutim ima i manji broj duplo tanjih 20x20x10cm, pa čak i još tanjih, za delove kuda idu samo pešaci. Da bi se ti tanji blokovi učvrstili, ili da bi im se gornja ivica izravnala sa okolnim blokovima, izgleda da su nekada postavljani u cement, u malter, mada je po izgledu sasvim moguće i da je ovo samo stvrdnuto i osušeno blato. I to je ono što se vidi na video snimku. Blokove koji su ZAISTA čitavi od granita, ali tanji, na snimku samo čiste od tog blata ili šta god da je bio taj sloj u koji su bili položeni.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Što se tiče onog snimka sa tvitera o vodi koja se zadržava, Relja i Darko78 su u pravu da nije relevantan za procenu budućeg zadržavanja vode ispod kocki jer je to deo na kome još nisu izbušene rupe u asvaltu, a tu je i stari pesak koji je bio ispod njih. Uz nedostatak drenaže, i za taj stari pesak znamo da nije bio dobro izabran, jer je sada, u otkopanom stanju, očigledno da u sebi maltene trajno zadržava vodu. Stari deo kolovoza:

Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7
Snimak koji bih ja međutim voleo da vidim je neposredno posle kiše, ali na delu gde je asvalt izbušen i prekriven novom podlogom od sitnog lomljenog kamena. Koliko će TU brzo voda da nestaje kroz novu podlogu i nove rupe? Naročito ako se napravi zaista velika bara, posle veće kiše ili kasnije snega. Od toga zavisi koliko će nova podloga biti zasićena vodom, što bi moglo da pomogne ponovnom ispiranju sitnijih delova podloge kamenih blokova i ponavljaju istih problema.

Međutim pošto takav snimak još nemamo, evo nečeg sličnog. Ovo je slikano oko 12 časova posle poslednje kiše, pa se sav okolni pločnik Trga Republike davno osušio, voda je isparila i više nema primetnih barica. Međutim ipak svaku od ovih malih gomilica nove podloge okružuje prilično širok i vlažan rub. U sredini svake od njih je po jedna rupa u asvaltu gde voda može da ode. Pa ipak, iako je sve okolo suvo, svaka od ovih malih hrpa nove podloge još uvek ispušta vodu i vlaži svoju okolinu, i 12 časova posle kiše. Rekao bih da to znači da su sve šupljine između malih kamičaka podloge potpuno popunjene vodom koja se tu trajno zadržava. Dakle nije samo svaki mali kamičak prekiven tankim slojem površinske vlage, nego je svaka od ovih hrpa podloge kompletno, 100% ispunjena vodom i dugo posle kiše, tj popunjene su sve male šupljine između lomljenog kamena. Inače ne bilo toliko vode u ovako maloj gomili da vlaži relativno topao okolni asvalt i 12 časova kasnije. To ne znači nužno da ona neće dobro propuštati VIŠAK vode, PREKO toga, to ćemo tek videti, ali znači da kad višak kišnice preko količine koje ipunjava mikro šupljine podloge oteče u rupe u asvaltu (ako oteče), ipak i ova nova podloga dugo posle toga ostaje zasićena vodom. Pa, ako bude dovoljno sitnih delića podloge (možda zbog njenog postepenog mrvljenja zbog vibracija) ova zadržana voda bi mogla da pomogne bežanje tih malih delova podloge ispod kocki, isto kao i ranije.

Naravno ovde i dalje ima puno pretpostavki, ali je bar nešto jasno. Lomljeni kamen, iako krupniji od starog, i dalje nije toliko krupan da se izbegne da male šupljine između pojedinih kamičaka podloge budu 100% zasićene vodom i dugo posle kiše. Tj i u novoj podlozi kaldrme će biti puno vode. Da li će to imati praktične posledice zavisi od drugih stvari.

Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Široki trag polaganog otpuštanja vode zadržane u šupljinama između kamičaka velike gomile podloge pri vrhu slike.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Sada možete videti i parčiće geotekstila natopljene vodom. Ispod njih je rupa u asvaltu.

Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5
Ovde se vidi trag rupe ispod tkanine. Gore se već nazire skupljanje sitnih, isfiltriranih ostataka koji sa vodom dolaze sa svih strana. Da li će to vremenom zapušiti mikro pore u tkanini?

Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
 
Gore se već nazire skupljanje sitnih, isfiltriranih ostataka
koji sa vodom dolaze sa svih strana.
Da li će to vremenom zapušiti mikro pore u tkanini?


Naravno da će se zapušiti, kao što sam već pisao, jer će vremenom
prvljava površinska voda naneti raznu prljavštinu, prašinu i masnoću.

Zamenili su podlogu rizlom radi veće propusne moći za oticanje vode
jer je bivši materijal pun zemlje i prašine vremenom postao kao beton.
 
Šta će da spreči sleganje na mestima gde su rupe za drenažu?
 
Za to vreme malo severnije...

A beautiful square inaugurated in Budapest city centre
cropped-D__ZA20190827001-800x430.jpg

https://dailynewshungary.com/a-beautifu ... eN0t2Xjo6A
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=664357#p664357:1loaqsm4 je napisao(la):
wk_ » 27 Sep 2019 10:54 am[/url]":1loaqsm4]Šta će da spreči sleganje na mestima gde su rupe za drenažu?
Zašto misliš da će baš tu da bude sleganje?
 
Mozda predpostavlja da ivica kocke moze da upane u rupu
od drenaze ali nije prevelik precnik tako da je nemoguce.
 
Prilično skupe granitne kocke. Džaba sve kad ne znaju da postavljaju.
Stare kocke ( put za Zagreb od Studenjaka, pomenuti nadvožnjak na NBg ) , postavljali su putari tako da imaju pad od centra puta ka ivici, put je bio mali trbuščić . I postavljale su se ne ravno, nego u lukovima. Ništa to nije bez veze rađeno. Zato traju po 100 godina.
( predpostavljam, ja sam amater za ovu temu )
 
Па сви путеви имају или двострани ("трбушчић") или једнострани нагиб (дозвољава веће брзине у кривинама).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=664357#p664357:11pqnvz3 je napisao(la):
wk_ » 27 Sep 2019 09:54 am[/url]":11pqnvz3]Šta će da spreči sleganje na mestima gde su rupe za drenažu?
Na šta misliš? Na ispiranje zemljišta ispod rupe zbog stalnog izvora vode koja ulazi u osnovnu podlogu puta uvek na istom mestu? Ništa neće da spreči. Sem ako je osnovna podloga ispod asvalta od veoma krupnog kamenja pa joj voda ne može ništa. Ali koliko se sećam nije. To je čini mi se neka žuta mešavina ilovače, možda peska i lomljenog kamena veoma različitih veličina. Morao bih da pogledam stare slike.

Ili misliš na upadanje i rizle i geotekstila u praznu rupu u asvaltu? "Rupa" nije prazna pa tkanina ne može da propadne. Ista ta rizla je prvo ubačena i u rupu. Dakle, voda se proceđuje kroz male razmake između pojedinih komada rizle iznad rupe, pa kroz geotekstil, pa u samoj rupi opet kroz istu rizlu kao gore, pa kroz nanetu i valjcima sabijenu podlogu asvalta, pa kroz originalno zemljište ispod toga. Slika od ranije.

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=664381#p664381:1iez2rxw je napisao(la):
Zuma » Fri Sep 27, 2019 11:12 am[/url]":1iez2rxw]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=664357#p664357:1iez2rxw je napisao(la):
wk_ » 27 Sep 2019 09:54 am[/url]":1iez2rxw]Šta će da spreči sleganje na mestima gde su rupe za drenažu?
Na šta misliš? Na ispiranje zemljišta ispod rupe zbog stalnog izvora vode koja ulazi u osnovnu podlogu puta uvek na istom mestu? Ništa neće da spreči. Sem ako je osnovna podloga ispod asvalta od veoma krupnog kamenja pa joj voda ne može ništa. Ali koliko se sećam nije. To je čini mi se neka žuta mešavina ilovače, možda peska i lomljenog kamena veoma različitih veličina. Morao bih da pogledam stare slike.

Ili misliš na upadanje i rizle i geotekstila u praznu rupu u asvaltu? "Rupa" nije prazna pa tkanina ne može da propadne. Ista ta rizla je prvo ubačena i u rupu. Dakle, voda se proceđuje kroz male razmake između pojedinih komada rizle iznad rupe, pa kroz geotekstil, pa u samoj rupi opet kroz istu rizlu kao gore, pa kroz nanetu i valjcima sabijenu podlogu asvalta, pa kroz originalno zemljište ispod toga. Slika od ranije.


file.php
Da, mislio sam na ispiranje tla ispod rupe, što će dovesti do spuštanja nivoa šljunka u rupi.
 
Da, mislio sam na ispiranje tla ispod rupe . . .

Neće tu biti nikakvog "ispiranja tla", jer će sve to da se

začepi i zapuši sa nečistoćama koje će doneti voda sa

površine - o tome sam pisao u gornjem postu sa slikom.
 
тако је, калдрма увек има благи "трбух" на средини, поготово ако је широка улица као нпр. код Партизановог стадиона.
 
Vrh