[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=573962#p573962:yq3iokem je napisao(la):
relja » 11 Oct 2018 09:58 pm[/url]":yq3iokem]Pa što si onda koristo te skice ako misliš da nisu pouzdane?
Uostalom, jasno je da je greška - Unutrašnja Stambol kapija ima jedan prolaz, ova na Trgu je imala tri. Zuma, Zuma, cccc....
Aman, ovde smo sasvim ozbiljno imali motivaciono-emotivnu priču SPC-a o svecima koje je ustvari Miloš delom pobio a delom predao Turcima, koji pored same kapije bivaju nabijeni na kolac, što je trebalo da bude dokaz loših sećanja o KAPIJI, a to opet razlog "simbola patnji" i rušenja, zbog čega se ostaci tobože ni danas ne smeju izlagati. Skica je bila prikaz okoline Stambol kapije koji dokazuje da se to nikako nije moglo dešavati blizu kapije jer prosto tu nije bilo mesta za čitavu svitu i gledaoce, pa ni ona nije mogla biti baš blisko i masovno asocirana sa takvim događajima. Onda jedan kaže da je to ustvari skica Stambol kapije u Trvrđavi, kao da je to na bilo koji način bitno u ovakvim približnim procenama po analogiji. Onda ti ja pokažem još, sada već dve mape, na kojima se takođe vidi da je prostor ispred kapije bio nadaleko zauzet brdom i sa više dodatnih i širokih kanala sa vodom (jer sada
sigurno znamo da je i sama otkopana kapija
velika pa je i revelin MORAO biti veliki), pri čemu se na svima vidi sličan oblik revelina sa trouglastim rovovima. I šta je sad poenta tvoje priče o pouzdanosti mape i razlikovanja dva revelina na jednoj ručno rađenoj skici? Da nije postojao jer je ručna mapa nepouzdana? Ili šta?
I kako misliš da je trebala potrkepi zaključak zašto niko prstom nije mrdnuo?
Jel možda da navede nečiji zapis "e, baš namerno nisam skicirao/naslikao/fotografisao jedino Stambol kapiju zato što mi je u ružnom sećanju"?
E moj Zuma....
Zato što je u vreme oslobađanja od Turaka i naglog poleta da se Srbija priključi zapadu i modernom svetu jednostavno nije postojalo shvatanje da u starom i zaostalom Turskom Beogradu ima nešto vredno što treba čuvati. A pogotove ne neupotrebljivi stari objekti, ili čak ruševine. Sve te poletušice i krive ulice su bile za prezir i sasvim neuporedive prema novim Evropskim zgradama i širokim, pravim ulicama. Srušili bi sve redom da je smetalo za nešto novo. Na kraju, to je Emilijan Josimović i radio kod ispravljanja ulica. Danas bi ta vrsta masovnog nasilja nad privatnom imovinom bila nezamisliva. Alo u toj atmosferi novog doba koji dolazi nije bilo tako. Staro jednostavo nije vrednovano, a svest o izlaganju nekih ruševina koje zauzimaju prostor nije postojala ni u tragovima. Što se tiče slika u novinama, i samih novina je bilo veoma malo, a izrada novinskih ilustracije je bila jezivo skupa. Nije bilo dovoljno slika ni za važne državne događaje, a kamoli da neko dokon ide i crta ruinirane kapije iz, valjada, zabave. Ko bi to tada čitao po toj ceni i zašto? Projektujete savremene vrednosti i shvatanja u svet koji nema veze sa njima. Nikakva tobožnja strašna sećanja jednoj pobedničkoj ratničkoj generaciji nisu bila bitna u euforiji dolaska novog vremena i nove Srpske države, čak i da su bila tesno povezana sa kapijom, a nema ni trunke dokaza za to. A još manje su postojali kulturni preduslovi da se starine u javnosti vrednuju u vreme kad se zbog napretka trebalo osloboditi ogromne količine tih starina, što pre i što temeljnije.